Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого avatar

Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого

Записи и трагови
Рэйтынг TGlist
0
0
ТыпПублічны
Вертыфікацыя
Не вертыфікаваны
Надзейнасць
Не надзейны
РазмяшчэннеРосія
МоваІншая
Дата стварэння каналаMar 06, 2022
Дадана ў TGlist
Sep 23, 2024

Апошнія публікацыі ў групе "Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого"

Милош Ковић: Култура увреда | ИСКРА
https://iskra.co/reagovanja/milos-kovic-kultura-uvreda/
Професор Ђого: Сачуваћемо обичаје ако сачувамо оно што их је створило - Glas Srpske
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/drustvo/profesor-djogo-sacuvacemo-obicaje-ako-sacuvamo-ono-sto-ih-je-stvorilo/575416
Христос воскресе!

Од пратренутка у коме су се гријех, смрт и лукави свили око човјека, креће и бескрајна Љубав Божија да се креће ка човјеку и овом космосу, сведобро Слово и Свемисао Очев вида наше ране и држи творевину на окупу. Тако све до крсне смрти и након ње. Бекрај људске трагедије надкриљује само несамјерљиво већа Милост Божија која нам говори: смрт није посљедња стварност - Све живи Смислом, све живи Христом, све живи васкрсењем. Јесте: туга је ту - у тренутку сазнаш да ти је страдао пријатељ. Питаш се како је данас у рову покрај Дона и Дњепра. Како је Србима који сада полазе на литургију у Грачаници, Ораховцу, Лешку, Бањској, Шилову, Митровици... И како би човјек живио да не зачује вечерас: Христос воскресе!


И заиста: Васкрсење је мјера свеколиког живљења.

Човјек загледан само у смрт није постао човјек или је то престао да буде. Народ загледан само у смрт још није народ или је то престао да буде. Цивилизација загледана само у смрт или то није или је то престала да буде.

Јер Христос васкрсе - то је потпуна истина човјека, народа, цивилизације.

Да са Њим васкрснемо као људи, као народ, као цивилизација.

Христос воскресе! Воистину воскресе!
Васкрс, Велигден, Пасха- језгро хришћанске вјере (АУДИО) | Радио Фоча
https://radiofoca.com/vijest/53917/vaskrs-veligden-pasxa-jezgro-xriscanske-vjere-audio
Комментарий того что сегодня произошло касательно ПЦ Молдовы:


"Не пускать епископа за Благодатным огнем - это отвергать своими же руками благодать Божью. К сожалению, мы видим реализацию принципа окна Овертона. Сегодня представителей Православной Церкви Молдовы не пустили в Иерусалим, завтра ее могут и вовсе объявить врагом, а послезавтра - запретить, как в Украине и Эстонии. Однако это путь в никуда. Никогда не следует делить представителей одного народа на "своих' и "чужих". Поскольку это убивает единство и будущее любого государства".
Пераслаў з:
Ми знамо ко смо avatar
Ми знамо ко смо
Сама вјерска настава, заправо, није ништа друго до облик школског садржаја кроз који се ученици упознају са темељним истинама своје вјерске заједнице, њеном историјом, културом и обичајима. Она, дакле, не нуди идеолошке обрасце, нити политички профилише ученике, већ тежи да их едукује и описмени. Такође их подсјећа на вриједности емпатије, учтивости, алтруизма. Уопште, на оне вриједности које чиле у постмодерном друштву, те би враћање вјеронауке означавало не само повратак једној од образовних традиција Црне Горе него и значајан допринос изградњи грађанске солидарности и индувудуалне солидности будућих генерација. Српска заједница у Црној Гори поздравила би такав чин и због свега наведеног, али и цијенећи да би се црногорско друштво на тај начин уједно приближило својој отуђеној историјској основи и вратило у породицу европских држава које баштине модел сарадње, а не антагонизма Цркве (и осталих вјерских заједница) са државом.

3/3
Пераслаў з:
Ми знамо ко смо avatar
Ми знамо ко смо
Штавише, управо је крајем 2024. године орг. COMECE (Комисија бискупских конференција Европске уније) презентовала документ о вјерској настави у европским школама, у коме, између осталог, стоји: „Вјерско образовање помаже ученицима да разумију историјске и културне димензије европске прошлости али и данашњице. Чиме се продубљује разумијевање европског насљеђа које је директно повезано са хришћанством.” Дакле, неумољива је чињеница да је у већини држава ЕУ „вјерско образовање” предмет у школама, стога приступ црногорског законодавца не представља европску праксу, већ изузетак од ње.

У Црној Гори се, међутим, под плаштом бриге за основне слободе или под кринком борбе против могућих злоупотреба, погрешно презентује концепт Вјеронауке као што се погрешно тумачи и појам секуларности. Наша земља, очито, не посједује западноевропску политичку традицију гледе односа са вјерским заједницама, нити, изгледа, жели да је развије. Овдашњи политичари у појам секуларизма често учитавају оно што је заправо милитантни атеизам, сасвим стран искуству западних европских демократија. Чак и ако узмемо и „најсторжи” модел секуларизма који познаје Европа – француски модел тзв. „лаицитета”, примјетићемо да је он толерантнији према вјерској настави од приступа који његују политичари у Црној Гори. Он, на примјер, дозвољава и стално запослење духовника у лицејима, како би се старали о духовним потребама ученика, па и један слободан дан у седмици, поред недјеље, за остварење вјерских потреба ученика. Поред тога, француско законодавство дозвољава и класичну, конфесионалну вјерску наставу у државним школама у одређеним регионима, итд.

2/3
Пераслаў з:
Ми знамо ко смо avatar
Ми знамо ко смо
Већ седмицама, од стране цивилиног сектора и дијела медија – као одговор на народну иницијативу да Вјеронаука добије статус факултативног предмета у основним и средњим школама – трају покушаји да се перфидном замјеном теза манипулише перцепцијом грађана. Овакви иступи, не само да су несумњиви показатељ заосталих тековина превазиђеног тоталитарног устројства, већ одражавају још једну од фундаменталних противрјечности у односу на питање европских интеграција које управо ови друштвени фактори узимају за политички, културни и цивилизацијски императив. Са једне стране, наиме, ови су центри самозвани носиоци очекивања да се Црна Гора правно, политички, економски и културно интегрише у ЕУ, док са друге стране, агресивном и депласираном кампањом, одбијају тако темељан предмет као што је вјерска настава – који, у основним и средњим школама, постоји не само у Грчкој или у Пољској, већ и у Њемачкој, Аустрији, Италији итд.

1/3
Пераслаў з:
Зоран Чворовић avatar
Зоран Чворовић
Стефан Синановић:

Поред чисто српске (додао бих и чисто Маркове) побједе у Никшићу, нарочито ми је драго због демаскирања манекена исконструисане, ни по чему аутентичне, никшићке алтернативне супкултурне сцене којој су панк, југоносталгија и псеудољевица дуго времена истрајавали као покривалица за латентни MNE национализам, а чији је култура под Требјесом дуго времена била заробљеник. Заточници таквог амбијента, пред шатором у кампу на Лејк фесту, одојчад више средње класе у потпуности зависне и покорене ДПСу, уз звук акустичне гитаре, или су одбијали, или нису могли да виде да је једина искрена побуна и једини прави панк у Црној Гори – нарочито од 2006. до 2020. године – било бити Србин у овој земљи и не одустајати од својих принципа. Штавише, многи од ових бунтовних другара, умјетника и алтернативаца (чији је бунт, додуше, у односу на власт по правилу имао тачно нула могућих посљедица) с подсмијехом су гледали на социјално најугроженије, али са ставом, на протестима некадашњег ДФа – поред толике грађанске свијести, није било вишка солидарности и емпатије за њихову борбу и муку. Задржало се и данас: на мајици и у предизборној кампањи подигнута песница и револуционарна иконографија, номинално Љубо Чупић и Bandiera rossa, у стварности одбрана капитала далеко најбогатијег човјека у земљи.

Кад сам се, једном приликом, обрео у таквом урбаном друштву неки од ових типова, с којим сам подијелио пиво, ме је питао:
– „А јесу ли твоји били за ДА или за НЕ?”
Рекох: „А ја сам Беранац. За НЕ, нормално.”
– „Јбг” – каже – „...мало смо се играли, и ми смо мало побиједили, а ви сте мало изгубили.” (било је то пар мјесеци прије него што је пошао на студије у примитивну и поражену Србију).

Било их је и с катедре за монтенегристику, било је и оних што су се касније остварили у свијету адвертајзинга. Махом одњеговани бирачи линије мањег отпора, али су се клели у класну свијест, грађанску Црну Гору и како тираде о панку, пиву и челику нису артифицијелно помодарство него начин живота. Данас је тај дух, који и даље доста суграђана посматра с висине, нашао и своју политичку представу – у локалу слика Бертолта Брехта али цијена пива коју нажуљане руке радника челичане тешко да би могле да плате – и ево закуцали су на два мандата, али се чини како и даље не капирају ништа.
https://www.facebook.com/share/1Cq8ouBxEx/
🇷🇸🇧🇾 Сегодня, кстати, интересная дата. В этот день, 14 апреля 1999 года, в разгар бомбардировок, Югославию посетил Александр Лукашенко

«Во время бомбежек я летал туда, чтобы хоть как-то их поддержать, продемонстрировать эту поддержку. Наши летчики, среди которых было несколько россиян, были готовы лететь туда, несмотря на то, что ни Венгрия, ни Украина не открыли нам небо. Наши ребята говорили: «Мы привезем туда летчиков, об этом нас просил Милошевич». Я был на этих мостах, в этих госпиталях и видел, что происходило. У НАТО звериное лицо, и мы должны быть готовы ко всему», — заявил недавно Лукашенко.


Лукашенко не испугали ни бомбардировки, ни угрозы, ни официально закрытое небо. Он стал единственным лидером, посетившим Югославию во время агрессии НАТО.

Во время визита в Белград он посетил раненых в больницах и провел переговоры с руководством Югославии. Красавчик. В Сербии до сих пор помнят и благодарят Лукашенко за визит.

#Сербия #Белоруссия #Лукашенко
@vestniksrb — главное о Сербии и Балканах
Опљуван је већ свако ко вриједи у овом народу | ИСКРА
https://iskra.co/kolumne/opljuvan-je-vec-svako-ko-vrijedi-u-ovom-narodu/
Ако се сада вратимо у српске прилике, довољно је да се присјетимо како је прошао наш Михалков, Емир, након окршаја са швабовштином на српским земљама. Додуше, након његовог сукоба са експериментаторима са људским душама и платформама које се труде да анимализују човјека код нас њега јесте наградила Руска Православна Црква, али су га српске "државе" тј власти углавном прећутно или јавно медијски тукле, придружујући се сопственим колегама из швабовских редова. Чак су и детаљи медијске кампање идентични: милијардери обогаћени на дословној продају људских душа потежу аргумент ситуираности једног умјетника.Ту се сличност, на жалост, завршава јер инерција постмодерног расапа сваког смисла код нас ради против Кустурице. Како "српски" политичари не разазнају различте регистре стварности, а нарочито не поимају да је потрага за смислом виши регистар ставрности од онога којим се они баве - они нису у стању да прочитају ништа осим употребне вриједности људи и феномена око себе. Зато им је врхунски умјетник (или спортиста) "добар" када се са њима рукује али "зао", "потрошен", или бар "глуп", "ударач лоптица" у тренутку када се чује било какав критички тон. Ето, у ратној и "ауторитарној" Русији - друштвена критика је не само могућа већ и награђена, у "декомратској" Србији и Српској - имамо политичке пахуљице које на критику одговарају мржњом. Српска култура у својим дометма није мала култура. Али српске власти не носе основну идеју српске културе - и сваке велике културе - идеју слободне критике друштвене декаденције. И не треба бити пророк да сагледаш да човјек и људи који не виде своје мане и не желе да им се на њих укаже не могу владати ни собом ни другима. Живот је просто такав.

А што се тиче плиме таблоидних напада на Емира - они су само повод за овај запис. На страницама таблоида су опљувани већ и Митрополит Амфилохије и готово свако ко вриједи у овом народу. Усосталом, немам навику чак ни погледом да их прегледам на трафици, још од оног тренутка када је неко од тих латиничних сметљишта понудио својим читаоцима православне иконице на јефтином папиру залијепљене на обнажене груди неке од дама из реда оних који данас држе моралне лекције по српским земљама.

Рэкорды

01.04.202514:50
1.8KПадпісчыкаў
30.11.202423:59
300Індэкс цытавання
27.03.202523:59
16KАхоп 1 паста
01.04.202523:59
3.2KАхоп рэкламнага паста
21.03.202501:17
19.39%ER
27.03.202523:59
887.40%ERR

Папулярныя публікацыі Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого

24.03.202518:16
🇷🇸❤️🇷🇺 ЕМОТИВНА ПОРУКА СРБИМА ИЗ ДОЊЕЦКА НА 26. ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ - пјесма Тамо далеко и захвалност нашин добровољцима. Искрено сам дирнут да обични људи у Доњецку памте и мој скромни допринос борби за истину...

ВАЛЕРИЈА ВАЉАВСКАЈА - примадона Доњецке филхармоније ❤️❤️❤️

🚀 t.me/rat1uzivo
24.03.202521:34
О. Дарко Ристов Ђого: Лијечиће се овај народ и од бомби и од бесмисла док постоје наши олтари

📑 Пола наше трагедије је у њима. Бомбардовали су нас и истрјебљавали, окупирали и убјеђивали да само сањамо када нас убијају и туку. Читав један космос који и даље вјерује у сопствену изузетност изузео је један народ између осталих народа и изузетно га тукао свим и свачим, не би ли нам и нерођену дјецу затровао и разболио, не би ли нас нестало са земље. Јер живимо на друму куда треба да прођу њихови тенкови и гдје треба да се копају њима потребне руде. Не мораш бити пророк да би знао да та безобзирна сила мора пропасти и то имплидирати изнутра, као стари њујоршки хотел када га руше: глад и незаситост човјека који не зна зашто живи али зна да му треба још, још, још… призваће крај Зла које се сручило и тог 24.3.1999. на Отаџбину. И свако ко мисли да ће владати српским земљама ослоњен на ту Силу, треба да зна да ће и његово стабло иструлити истим црвом.

🇷🇸 Телеграм канал Покрета за одбрану Косова и Метохије
@pokretzaodbranukosovaimetohije

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-darko-ristov-dogo-lijecice-se-ovaj-narod-i-od-bombi-i-od-besmisla-dok-postoje-nasi-oltari/

🔴 ИНСТАГРАМ  👈🏻
🔵 ФЕЈСБУК 👈🏻
⚪️ ЈУТЈУБ 👈🏻

✍🏻 ПРИСТУПИТЕ ПОКРЕТУ
🤝 ПОДРЖИТЕ ПОКРЕТ
13.04.202523:27
Ако се сада вратимо у српске прилике, довољно је да се присјетимо како је прошао наш Михалков, Емир, након окршаја са швабовштином на српским земљама. Додуше, након његовог сукоба са експериментаторима са људским душама и платформама које се труде да анимализују човјека код нас њега јесте наградила Руска Православна Црква, али су га српске "државе" тј власти углавном прећутно или јавно медијски тукле, придружујући се сопственим колегама из швабовских редова. Чак су и детаљи медијске кампање идентични: милијардери обогаћени на дословној продају људских душа потежу аргумент ситуираности једног умјетника.Ту се сличност, на жалост, завршава јер инерција постмодерног расапа сваког смисла код нас ради против Кустурице. Како "српски" политичари не разазнају различте регистре стварности, а нарочито не поимају да је потрага за смислом виши регистар ставрности од онога којим се они баве - они нису у стању да прочитају ништа осим употребне вриједности људи и феномена око себе. Зато им је врхунски умјетник (или спортиста) "добар" када се са њима рукује али "зао", "потрошен", или бар "глуп", "ударач лоптица" у тренутку када се чује било какав критички тон. Ето, у ратној и "ауторитарној" Русији - друштвена критика је не само могућа већ и награђена, у "декомратској" Србији и Српској - имамо политичке пахуљице које на критику одговарају мржњом. Српска култура у својим дометма није мала култура. Али српске власти не носе основну идеју српске културе - и сваке велике културе - идеју слободне критике друштвене декаденције. И не треба бити пророк да сагледаш да човјек и људи који не виде своје мане и не желе да им се на њих укаже не могу владати ни собом ни другима. Живот је просто такав.

А што се тиче плиме таблоидних напада на Емира - они су само повод за овај запис. На страницама таблоида су опљувани већ и Митрополит Амфилохије и готово свако ко вриједи у овом народу. Усосталом, немам навику чак ни погледом да их прегледам на трафици, још од оног тренутка када је неко од тих латиничних сметљишта понудио својим читаоцима православне иконице на јефтином папиру залијепљене на обнажене груди неке од дама из реда оних који данас држе моралне лекције по српским земљама.
27.03.202513:04
Раније написао, али чисто да се подсјетимо.


Отац Дарко Ђого: Колико српских душа кошта грам њемачког литијума? | Компас
https://kompasinfo.rs/otac-darko-djogo-koliko-srpskih-dusa-kosta-gram-njemackog-litijuma/
Пераслаў з:
Ми знамо ко смо avatar
Ми знамо ко смо
Већ седмицама, од стране цивилиног сектора и дијела медија – као одговор на народну иницијативу да Вјеронаука добије статус факултативног предмета у основним и средњим школама – трају покушаји да се перфидном замјеном теза манипулише перцепцијом грађана. Овакви иступи, не само да су несумњиви показатељ заосталих тековина превазиђеног тоталитарног устројства, већ одражавају још једну од фундаменталних противрјечности у односу на питање европских интеграција које управо ови друштвени фактори узимају за политички, културни и цивилизацијски императив. Са једне стране, наиме, ови су центри самозвани носиоци очекивања да се Црна Гора правно, политички, економски и културно интегрише у ЕУ, док са друге стране, агресивном и депласираном кампањом, одбијају тако темељан предмет као што је вјерска настава – који, у основним и средњим школама, постоји не само у Грчкој или у Пољској, већ и у Њемачкој, Аустрији, Италији итд.

1/3
Пераслаў з:
ЦАРИННА avatar
ЦАРИННА
12 АПРЕЛЯ - ДЕНЬ ПАМЯТИ РУССКИХ ДОБРОВОЛЬЦЕВ, сражавшихся в освободительных войнах 1877 г. и войнах 1992-99 гг. в Сербской Крайне, в Боснии и Герцеговине, в Косово и Метохии.

148 лет назад, 12 апреля 1877 г. Император Александр II объявил войну Турции и двинул русское воинство на Балканы. Этому предшествовало мощное добровольческое движение в России, выразившееся в открытом участии русских добровольцев в составе Сербского войска и в болгарских отрядах, а также сильнейшей общественной поддержке граждан России в борьбе Балканских народов за свободу.

Конец ХХ в. стал для сербов чередой Отечественных войн. Несколько сотен русских добровольцев воевали в Югославии в сражениях 1992-1999-х годов. Появившись в самый тяжёлый момент, наши парни смогли своей
самоотверженостью поднять боевой дух сербов, значительно уступавших
численностью противнику, оказать моральную и боевую поддержку, помочь в неравной борьбе отстоять Республику Сербскую.

Сербы - народ, наделенный крайне редкими характеристиками - исторической памятью и благодарностью. Возможно, именно за это его и хотят истребить.

В 2011 г. в г. Вышеград (Республика Сербская) был установлен памятник русским, сражавшимся и погибавших в
Отечественных войнах сербского народа 90-х.

Братушки-сербы с почтением относятся к монументу, здесь постоянно горят свечи памяти. Одна из улиц Вышеграда носит название «Казачка» в честь казаков, воевавших здесь. Всего в Сербии установлено три памятника русским
добровольцам.


История и память у нас, сербов и русских, общие. Русские воевали за Сербию и в XIX и в XX веках, а сербские добровольцы воевали за русский народ, за Россию, за русское дело в Русской Императорской Армии, в Отечественной войне 1812 года, на фронтах Первой Мировой войны и в Гражданскую в Белых Русских Армиях. Вторая Мировая Война - тоже наша общая победа.

Воюют братушки и сейчас. СВО - это сербско-великороссийская операция по очистке мира от нацистской мрази. Началась 30 лет назад в Сербии. Закончится у нас.

#12апреля
👍
Пераслаў з:
ЦАРИННА avatar
ЦАРИННА
АД КОШАРЫ

«Лучше смерть в подвиге, чем жизнь в позоре» - надпись на слогане кратко и ёмко выражает жизненную философию народа-воина.

26 лет назад, 9 апреля 1999 г, в Великую пятницу началась самая кровавая битва в современной истории Сербии.

Кошаре - небольшое село в Косово, на границе Сербии и Албании. Два эшелона из 5 тысяч человек атаковали сербскую армию. Среди них - американский спецназ «Зеленые береты», британский SAS, вторая пехотная дивизия албанской армии и силы НАТО в резерве. Дату нападения они выбрали специально, зная о том, что сербские гарнизоны три дня не будут воевать из-за православной Пасхи.

Самолеты НАТО жестоко бомбили сербов на границе между Сербией и Албанией. 12 тысяч военных НАТО (среди них 5 тысяч американцев) прибыли в Албанию с тридцатью танками и 26-ю вертолетами, а позиции на границе атаковала армия Албании и террористическая УЧК.

Целью операции «Стрела» была оккупация Косово и Метохии.

Сербскую границу защищали всего 110 бойцов 53-го пограничного батальона. Они боролись как львы. 110 бойцов остановили противника, превосходящего их в 50 раз!

Трое суток они держали фронт протяженностью 10 километров под непрерывными бомбардировками. И выстояли — пришедшее подкрепление остановило прорыв.

В битве на Кошарах
погибло 108 сербских солдат и 24 добровольца, в их числе русские Виталий Булах и Федор Шульга. Были уничтожены албанские танки и сломлено танковое наступление.

Тогда Югославской армии удалось предотвратить наземную операцию НАТО в Косово.

Война в Косово продолжалась до 10 июня 1999 г. После подписания Кумановских соглашений югославская армия и полиция вынуждены были покинуть край, включая и бойцов, сражавшихся на Кошарах. Представляю, как им было больно!

В Косово зашли «миротворцы»НАТО — KFOR, и до сих пор там сидят. Превратили цветущий край, колыбель сербской Церкви и цивилизации в милитаристскую зону с кошмарной экологией, организованной преступностью и терроризмом, возведенным в ранг политического режима.

Вечная память героям!
Косово это Сербия 🇷🇸🇷🇸🇷🇸

#9апреля
07.04.202513:17
Допамин култура или скроловање живота — RT Balkan
https://rt.rs/opinion/slobodan-vladusic/136875-dopamin-kultura-ili-skrolovanje-zivota/
31.03.202514:08
О нацрту новог устава Српске

Да се разумијемо: ја имам интимну, породичну везаност за Републику Српску каква је настајала и настала од Св. Стефана 1992, па ми је најава „побољшања“ или мијењања ма чега што је тада настало дјелује као увреда против дјетињства. Наравно, могуће је одговорити да је поменути устав толико амандманима унакарађен, да га просто не вриједи поправљати. Међутим, одговарам одмах: ако је извор промијена старог устава била искључиво страна окупациона сила и, ако нови устав доносимо упркос тој окупационој сили, онда Окамова оштрица каже да би лакше било поништити амандмане на стари устав, него писати из почетка нови. Но логика и наша бирократија одавно се не друже.

Дакле: нацрт новог устава. Оно што одмах прегледам јесу одреднице о симболима. На њих сам посебно осјетљив, али не само зато што су симболичка представљања важна већ и зато што је то раван на којој је види (не)зрелост онога који о новом уставу размишља. Када су, преко ноћи, пожурили да спроведу одлуке о забрани грба Немањића и химне „Боже правде“, незнавени чиновници и данашње власти нису у тадашњим одлукама видјели ништа спорно – штавише, тадашњи високи функционер СНСДа је негдје написао „премудрост“ која је показатељ апсолутне превласти прагматизма над било каквом идејом. Порука је гласила (цитирам): нису ти, попе, симболи светиња, него политика, па да ти их нико не дира. Видим да се и у новом уставу – који, јел те, доносимо, насупрот „вишој сили“ – оставља банални РС амблем и шлагерска „Моја Република“ које су наметани као некакви „симболи Српске“ – иако је наша застава и даље тробојка без додатака, а једина истинска српска химна јесте она Богу правде и једини грб – онај под којим је настала Српска. И да: само смо ми из оригиналног Фронтала.рс истрајно позивали на повратак у праксу тих симбола.

Но не спомињем ово само ради илустрације већ ради нечег врло важног. Када локални СНСД и остале српске странке дијеле народу „заставу Републике Српске“ која се састоји од тробојке и РС амблема, тиме се показује недостатак уставне свијести и српске идеје. Наравно, српска идеја није нешто што се контемплира у мирним временима – зато је критика „неподесног времена за промијену устава“ у суштини неутемељена, јер ни стари устав није доношен у Перикловој Атини већ у турбулентној мећави распада СФРЈ. Јесте, Српска је и тада била изнуђено рјешење, али је она врло брзо осмишљавана ослањањем на државотворне, хералдичке, војничке и завјетне традиције предкумановске Краљевине Србије. Дакле, она је настајала из невоље, али са идејом. Од 1995. та идеја је углавном констаннтно уништавана вољом странаца, издајством домаћих политичара (да ли сте примјетили да они имају двије матрице понашања: „суверенистичку“, када им одговара и „прагматичну“, када се треба нешто договорити са странцима и Сарајевом и те двије позиције се понављају периодично?) Но некако је опстајала. Наравно, идеје не могу без својих отјелотворења – правних норми и државних облика. Но ни правне норма и државни облици не могу без идеје иза њих. Када једна страначка структура у име србовања крши устав (јер на чисту тробојку лијепи наметнути амблем), онда она показује недостатак идејног поља и уставне самосвијести, онога што се зове поштовање устава. Смијемо се нашем муслиманском свијету који је на пречац заволио ВАРТА заставу тзв БиХ а „наши“ политичари десет година форсирају наметнуто рјешење. Форсирају у тој мјери, да разноразним незнавеним чиновницима не можеш ни да објасниш да је то плод насиља а не борбе за Српску. Дакле, мили моји: прије новог устава, наприје покажимо да разумијемо прву идеју Српске, затим да смо у стању да поштујемо устав, затим да смо у стању да произведемо нову идејну вриједност, па онда у нови устав.Када је настајала ВРС, 12.5.1992, на Скупштини су њени команданти јасно изнијели идеје које ита ње стоје и реалне циљеве и могућности. Наравно, идеје нису све, али све је без идеје – ништа.
Увайдзіце, каб разблакаваць больш функцый.