Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
查看
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
查看
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
查看
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
查看
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
查看
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
查看
Ликторизам avatar

Ликторизам

TGlist 评分
0
0
类型公开
验证
未验证
可信度
不可靠
位置
语言其他
频道创建日期Квіт 08, 2025
添加到 TGlist 的日期
Квіт 10, 2025
我是频道所有者
变更历史

记录

20.04.202523:59
82订阅者
11.04.202511:44
50引用指数
12.04.202502:42
112每帖平均覆盖率
23.04.202503:45
0广告帖子的平均覆盖率
15.04.202514:22
13.33%ER
05.04.202502:42
181.67%ERR

Ликторизам 热门帖子

所有帖子
Post media background
Post media
14.04.202521:08
Post media background
Post media
20.04.202519:24
Славећи Васкрс, сећамо се и Христовог Обећања да ће Он поново доћи. Заиста, срца наша горе од ишчекивања, радости али и страха за поновним сусретом са нашим Господом, Оним Који нас је избавио из канџи смрти, греха и пропасти.
Дођи Господе!
10.04.202511:20
Боравећи у Америци, до чувеног песника Јована Дучића стизале су ужасне вести о стравичним усташким злочинима над српским народом, у немоћи да помогне својим сународницима написао је чувену песму "Сину тисужљетне културе."
И заиста, ниједна друга песма не би могла да опише хрвате, вечне слуге туђих господара, од Угарске и Аустрије, преко обе Југославије, Осовине и данас НАТО пакта, једино што се код хрватског народа није променило јесте - безусловно и одвратно подаништво већим и јачима од себе.
Тако се немачки генерал Аугуст фон Манкезен згрозио над хрватским злочинима у Срему и Мачви ратне 1915-1916. у толикој мери да га је било срамота што се такви једни "људи" налазе на његовој страни у Великом рату.
Колико су усташе биле одвратне и зле сведоче и извештаји Осовине и њених званичника, изасланик за Балкан Херман Нојбахер лично пише Хитлеру у Берлину о злочинима којих су се чак и СС-овци стидели.
Генерал Бироли пише Дучеу о зверствима у Далмацији, по његовим речима, сам "поглавник" је у својој канцеларији држао чинију пуну очију покланих Срба.
Примера има превише, сведочанства има препуно, толико да, верујем, све библиотеке овога света не би биле довољне да изложе књиге о злочинима хрвата над Србима, не само у оба светска рата, већ и у ратовима који су нас задесили пре тридесет година.
На нашу велику жалост, и срамоту наших мученичких предака, међу нама још увек има оних који, наивно, верују у "српско-хрватско братство", као да болујемо од Штокхолмског синдрома, тражећи неки нови Јасеновац и Олују...
Нека је вечан покој и слава свим српским мученицима, онима који су својом невином крвљу купили Царство Небеско, а џелатима њиховим, верујем, неће се ни Бог смиловати.
Post media background
Post media
11.04.202519:46
Предвечерје Лазареве Суботе(Лазарица)

Значи ре-аплоуд.

Вече пред Лазареву Суботу, обележава се Лазарица(назив у Банату), дочекујући последње Христово чудо, васкрсење Четверодневног Лазара, народ се у Банату окупљају по улицама, палећи ватре испред својих домова како би комшијска деца, али и деца из суседних улица, могла да прескоче ту ватру. Прескакањем ватре се, по старом веровању, терају зли духови од куће, а оном ко успе да скочи највише година ће бити берићетна и успешна. Испред куће се износи храна, углавном кокице, које се кокају на самој ватри која се прескаче.
Васкрсење Четвородневног Лазара последње је чудо које је Исус учинио пре Страдања и Васкрсења, дан пре Свог славног уласка у Јерусалим(Цвети) а недељу дана пре боравка у гробу(Велика Субота).
Срећан празник!
Post media background
Post media
18.04.202517:01
А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. (Јован 18:30)
Post media background
Post media
17.04.202520:34
“Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. И теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца”(Лука 2:34-35)
10.04.202513:25
Да је правда спора али достижна говори и догађај који се догодио на данашњи дан 1957. године у Буенос Ајресу.
Шестнаест година након "успоставе" НДХ, а дванаест година након окончања Другог светског рата, усташки злочинац и највећи крвник у историји Анте Павелић своје је пасје дане проводио у Аргентини, уверен да се склонио од руке правде, људске али и Божије.
Међутим, ђаво увек долази по своје, тако је и било и тог 10. априла 1957. године када је четнички официр, Благоје Јововић, пуком срећом и вољом Провиђења убио најгорег олоша којег је једна пичка могла да избаци на свет.
Упуцавши Павелића с леђа, Јововић је са два метка осветио све оне невине које је Павелићев злочиначки режим побио. Иако је усташко говно преживело атентат, цркао је као пашче две године касније, мучећи се као последње говно до краја свог мизерног живота.
Југословенска јавност је, у то време, добила вест да је Павелић убијен, али због комунистичке пропаганде, веровало се да је ово учинио агент Државне безбедности. Тек много касније, током деведесетих, остарели Јововић се поверио, ни мање ни више, него митрополиту Амфилохију Радовићу који је, још касније, изнео ово сведочанство у српску јавност.
Данас је име Благоја Јововића дубоко урезано у биће српског народа, поштован и вољен због своје храбрости и одлучности да, бар некако, исправи неправду коју је његов народ проживео током Другог светског рата.
Благоје Јововић - ПРИСУТАН!
Post media background
Post media
09.04.202521:43
Нема веће љубави од оне међу браћом, нити теже сузе од оне коју пусти ратник.
Ратна слика са Кошара, тројица војника, нису почели ни да се брију, оплакују палог друга и саборца.
Сигурно су ови дечаци могли, неким чудом, да избегну војску и да своју младост проведу по кафићима и спортским теренима, излазећи са својим девојакама, проведићи мирно најлепши период живота.
Али они су, мимо логике овога света, узели да иду тежим, опаснијим путем. Путем који је ишао Христос.
Јер као што је Христос дао Себе за човечанство и сав људски род, тако су и ови момци дали себе за друге, пријатеље, браћу, Отаџбину и од такве љубави никада неће постојати већа.
Када их види, сетим се Дучића и његових стихова:
"Јер су два близанца, што си на свет дала,
Мученик и херој, кап сузе и крви!
Ми смо добра мајко, они што су дали,
Свагда капљу крви, за кап твога млека!"
И ако у некој будућности не будемо имали прилике да њихову жртву осветимо, морамо живети тако - да сви знају чији смо народ и чију историју носимо у срцима.
Post media background
Post media
16.04.202510:10
Данас се сећамо првог ћација у историји.
Мислите о томе.
Post media background
Post media
09.04.202510:31
Post media background
Post media
17.04.202517:36
Средином јануара ове године, цигански лојалиста Марко Павловић прегазио је студенткињу Правног факултете Универзитета у Београду Соњу Поњавић приликом чега је задобила тешке физичке повреде.
На сву срећу, она се врло брзо опоравила и наставила своје учешће на блокадама, постајући тако симбол једне генерације и једне борбе. Пре Сретењског протеста у Крагујевцу, ветерани чувене 63. падобранске уручили су јој поклон, заставу Устаничке Србије.
Након Крагујевца, Соња је са својим колегама била и у Нишу, а јуче се из Краљева обратила свим својим колегама, студентима, ђацима али свом српском народу, лепша него икад.
Мржња коју напредњаци из месеца у месец све више испољавају неће победити српску младост, љубав према Отаџбини и жељу за истинским променама.
Драга наша Соња, хвала ти за све, памтимо твоје ране и твој подвиг. Због тебе али и генерација које ће доћи - победићемо!
Post media background
Post media
10.04.202513:25
09.04.202510:31
На Велики Петак, 9. априла 1999. године у јутарњим часовима, почела је славна Битка на Кошарама.
Српски народ је својим биткама кроз историју исписивао златне странице војне вештине и храбрости, али нико, понајмање наши непријатељи, није могао ни да очекује да ће 2000 једва пунолетних младића скоро два месеца одолевати НАТО авијацији из ваздуха и шиптарским јуришима на земљи.
За славу и слободу своје Отаџбине, животе су положили најбољи синови ове земље, момци који нису имали ништа, али су својој земљи дали све. Њима су несебично помогли и добровољци из Грчке, Русије и Украјине, с пуним осећањем пожртвованости и љубави, свесни да се на Кошарама брани не само Православље, него и цела Европа од најезде либералне демократије. Међу херојима који су бранили Кошаре истакли су се пас-мајор Листер, Тибор Церна, Пеђа Леовац који су, храбро и одлучно, своје кости оставили на Кошарама а душе дали Небеској Србији.
Од страних бораца вредни су помена Алберт Андијев који је на Кошарама изгубио око, али и Андреј Биљецки, вођа Украјинске Социјално-националне организације.
Нажалост, упркос ратним напорима и херојизма српских бораца, 10. јуна, после 2 месеца борбе, стигло је наређење да се војска повуче, шиптари су заузели Кошаре тек након Кумановског споразума, свесни да караулу никада оружјем не би освојили. Међутим, иако су их заузели, ниједан шиптарски званичник никада није обишао караулу, а шиптари у околним селима и данас говоре како се у шумама око карауле и у самој караули чују српске песме и смех војника који су остали на својим положајима, чекајући повратак и даља наређења.
Нека је вечна слава и помен у Царству Небеском храбрим синовима Мајке Србије!
21.04.202511:43
На данашњи дан 21. априла 753. године пре Христа у средињшој Италији на обалама реке Тибар основан је град Рим.
Ромул и Рем били су синови Реје Силвије, потомкиње тројанског племића Енеја који се населио у Италију после пада Троје.
После Енејине смрти, Албом Лонгом су владали његови потомци. Амулије, млађи брат краља Нумитора, убио је свог старијег брата и његовог сина. Нумиторову ћерку, Реју Силвију, Амулије је заредио у свештенички ред Весталки. Као свештеница она није могла да остави потомство иза себе, тако да је Амулије био сигуран.
Међутим, у њу се заљубио бог Марс који је спавао са њом. Реја је из тог односа родила двојицу синова, Ромула и Рема. Чувши за то, краљ Амулије је наредио свом робу да дечаке баци у реку Тибар. Међутим, река је браћу избацила на обалу где их је нашла Мартиа, Марсова вучица и подојила их је. Касније их је одгајао пастир Фаустул.
Када су дечаци порасли, осветили су своју мајку и оца и на месту пређашње Албе Лонге, на седам брежуљака, одлучили су да изграде нови град.
Но, пошто нису могли да одлуче ко ће почети изградњу, попели су се на по једно брдо, Ромул на брду Палатин, Рем на брду Авентин, чекајући одлуку богова.
Богови су изабрали Ромула, који је видео 12, а Рема одбацили који је видео 6 птица. Ромул је одмах почео са градњом, заоравши бразде и дизањем зидина. Љубоморан на свог брата, Рем је прескакао још недовршене зидине, Ромул је, из беса, убио свог брата уз речи да ће смрт окусити свако ко прескочи зидине његовог града.
У наредним миленијумима, Рим је достигао највећу славу у историји, поставши тако центар и темељ европске цивилизације.
Срећан рођендан, Вечни граде!
18.04.202518:48
Човек није створен за смрт!
Стваравши људе, Бог је у њих удахнуо дух живота, како сведочи књига Постања. Међутим, скренувши са Божијег пута, наши прародитељи Адам и Ева постали су смртни, а та смртност се пребацила и на нас, њихове потомке.
Пре Христа сви људи су одлазили у Шеол, Царство сенки, како и сведочи Псалам 23. то није био ни пакао, ни рај, ни чистилиште, то је био простор у којем су сви људи чекали Спасење.
Почевши од Адама, преко Сета и Ноја, њихових потомака, све до отаца Аврама, Исака и Јакова, старозаветних судија и пророка. многих других праведника, сви они су се, после смрти, налазили у Шеолу. Па чак је и Свети Јован Крститељ који је својим очима видео Спаситеља отишао у Шеол, чекајући Победу.
Будући да смо, преко Адама и Еве, умрли и изгубили шансу за вечни живот, само је смрт могла то да исправи. Зато је Бог морао да постане један од нас, да би Својом смрћу на крсту, силаском у Ад и славним Васкрсењем победио последњег непријатеља, смрт, како би се Херувим склонио, а врата раја поново била отворена.
登录以解锁更多功能。