Србија је према ЕУ свој однос градила вођена емоцијама. Србија је ЕУ обожавала и праштала јој сваки грех и превару.

Мир бар за нас Србе, ЕУ није сачувала ни признањем тзв. Косова, а посебно не након што је српско руководство преварено потписивањем Бриселског споразума који 12 година касније није испуњен, баш у кључном и за Србе животно важном делу споразума формирањем Заједнице српких општина. То је узрок трајног неповерења Срба у ЕУ и сваку реч или став њених функционера. ЕУ не може да очекује од Срба да јој било шта верују после 12 година лагања.

Реаговање ЕУ према ковид кризи није ни најмање подигло ниво поверења Србије у ЕУ. Међусобно затварање граница, отимање за лекове и медицинску опрему, забрана извоза медицинског материјала нису биле мере које су оставиле добар утисак на Србију. Кинеска помоћ је у том тренутку била искрена и неусловљена и то Србија неће заборавити. Мислите о томе када тражите од Србије да уз вас гласа против Кине.

ЕУ није рекла ни једну реч када је уништен Северни ток, а није га уништила Русија.

Да је Србија увеле санкције Русији сваке године бисмо губили око 4 милијарде евра робне размене, а гас, уколико бисмо успели да га обезбедимо, плаћали бисмо по тржишним ценама што је далеко више од оног што сада плаћамо.То би изазвало повећање трошкова грађана за грејање и транспорт, подигло цене електричне енергије, горива, поскупело производњу вештачког ђубрива што би неминовно подгило трошкове пољопривредника, а што би се одразило на повећање цена хране и самим тим повећало инфлацију и обезвредило уштеђевине и зараде грађана Србије.

Велики број инвестиција из ЕУ у Србију су и дошле јер Србија има повлашћени положај у трговини са земљама Евроазијске економске уније и велико је питање колико би њих наставило да ради у Србији када бисмо напустили ова тржишта и када би цена гаса и енергије и за њих била иста или скупља него у земљама ЕУ. Да смо следили неразумну и хистеричну политику ЕУ према Русији, Србија би била у директном губитку за најмање 15 милијарди евра а то нико из Еу не би ни помислио да надокнадни. Србија није спремна да финансира рат у Украјини а колико ЕУ није стало до Србије говори и чињеница да наше санкције Русији не би нанеле ни минималну штету али би нас разориле, а ЕУ и поред тога инсистира да баш то и урадимо.

Веровали смо да су избори у ЕУ слободини док нисмо видели да су у Румунији забранили учешће на изборима и чак ухапсили кандидата који може да победи вољом народа Румуније, али не и вољом власти у Бриселу.

ЕУ забрањује извештавање свим медијима који не понављају оно што каже Брисел, забрањују се сви канали са руским капиталом отима се имовина Руске Федерације и њених грађана, а Србији се проглашава диктатуром, јер неће да забрани медије који су забрањени на простору ЕУ.

Сукоб између САД и ЕУ није сукоб око царина већ око суверенистичких вредности нормалности и либералне тираније људских права које нико па ни њихови заговорници не могу да објасне. Ма колико имао замерки на однос САД према Србији не могу да оспорим да су ми ближе вредности предсеника Трампа о Богу, нацији и природној породици него либералне вредности глобалистичког друштва у коме нема ни Бога ни нације ни породице, вредности које сада безусловно заступа ЕУ и њено руководство.

Баш као што рушење моје владе на улицама Београда није протест незадовљства, већ активни рад обавештајних служби запада и политички пројекат администрације у Бриселу да се смени председник Вучић и доведе власт која дели ЕУ вредности и која ће се сагласити са политиком ЕУ администрације признати Косово, напустити Републику Српску и увести санкције Руској Федерацији.

ЕУ једноставно више није скуп вредности којима смо се дивили, то није Европа Де Гола, Европа слободних нација, ЕУ је изгубила свако морално право да нас води и оцењује.