Национални интерес 🇷🇸
TGlist reytingi
0
0
TuriOmmaviy
Tekshirish
TekshirilmaganIshonchnoma
ShubhaliJoylashuvРосія
TilBoshqa
Kanal yaratilgan sanaFeb 20, 2022
TGlist-ga qo'shildi
Feb 11, 2025Rekordlar
22.01.202519:28
2.3KObunachilar11.02.202523:59
400Iqtiboslar indeksi19.02.202522:40
1.9KBitta post qamrovi19.02.202522:40
1.9KReklama posti qamrovi03.04.202523:59
6.62%ER31.03.202523:59
98.52%ERR
04.04.202518:19
Данас је такозвани "Дан студената" који се још из комунистичког времена сваке године обележава на српским универзитетима, у знак сећања на младог комунисту Жарка Мариновића страдалог 4. априла 1936.
Тих бурних година, када су студенти вођени сопственим уверењима приступали крајње левим до потпуно десним идејама, сукоби међу њима нису били реткост. По инструкцијама Коминтерне, створен је и "Народни фронт" за младе левичаре Београдског универзитета не би ли се супротставили Организацији националистичких студената (ОРНАС), ширећи популистичке приче о школству за све и нижим школаринама, док су у исто време етикетирали читав универзитет као фашистички, а ректора др Владимира Ћоровића као фашисту. Иза свега тога крио се захтев за укидање Суда за заштиту државе и амнестију политичких и војних осуђеника.
У исто време "Међуклупски одбор хрватских свеучилиштараца" држао је загребачки универзитет у опсадном стању под паролама о националној чистоти. Док су београдски комунисти величали друга Лењина, њихови загребачки саборци глорификовали су Анта Старчевића, али им је циљ био исти – рушење поретка Краљевине Југославије.
Против те деструкције једини су устали студенти ОРНАС-а, млади родољуби, махом студенти Правног и Богословског факултета, који су настојали да разобличе анти-српску пропаганду комуниста. Они су раздвојили проглас против штрајка, а сукоб који је уследио резултирао је смрћу Жарка Мариновића, убијеног од стране Слободана Недељковића у метежу те ноћи 4. априла 1936.
Већ наредног дана, ОРНАС је био разбијен, ректор је дао оставку, а сви захтеви комуниста су прихваћени. Студентски покрет, вођен страним интересима, прогласио је победу – победу која је значила крај Краљевине Југославије, а касније и вишедеценијску репресију над националним елементима у Србији.
Данас, док гледамо највеће студентске протесте у историји Србије, не можемо а да не видимо колико су ти млади људи поновили грешке својих претходника. Поново, у име слободе, раде на разбијању сопствене државе. Поново, под паролама једнакости, руше све што носи национални предзнак. Поново, док мисле да се боре против ауторитарности, не виде како служе туђим интересима.
А док наши противници, они исти који су кроз векове профитирали на нашим поделама, данас задовољно трљају руке, остаје питање – има ли међу данашњим студентима некога ко ће стати на страну истине и народа? Хоће ли се појавити млади људи који неће понављати грешке прошлих генерација, већ ће, уместо рушења, нудити изградњу? Уместо туђих парола, своје мисли? Уместо бесмислених побуна, одговорност?
Јер историја нас учи да су највећи губици увек долазили изнутра – онда када смо били слепи да видимо ко нас заиста гура у провалију, док наши непријатељи задовољно посматрају са стране, не морајући да ураде ништа осим да сачекају да се сами срушимо.
Тих бурних година, када су студенти вођени сопственим уверењима приступали крајње левим до потпуно десним идејама, сукоби међу њима нису били реткост. По инструкцијама Коминтерне, створен је и "Народни фронт" за младе левичаре Београдског универзитета не би ли се супротставили Организацији националистичких студената (ОРНАС), ширећи популистичке приче о школству за све и нижим школаринама, док су у исто време етикетирали читав универзитет као фашистички, а ректора др Владимира Ћоровића као фашисту. Иза свега тога крио се захтев за укидање Суда за заштиту државе и амнестију политичких и војних осуђеника.
У исто време "Међуклупски одбор хрватских свеучилиштараца" држао је загребачки универзитет у опсадном стању под паролама о националној чистоти. Док су београдски комунисти величали друга Лењина, њихови загребачки саборци глорификовали су Анта Старчевића, али им је циљ био исти – рушење поретка Краљевине Југославије.
Против те деструкције једини су устали студенти ОРНАС-а, млади родољуби, махом студенти Правног и Богословског факултета, који су настојали да разобличе анти-српску пропаганду комуниста. Они су раздвојили проглас против штрајка, а сукоб који је уследио резултирао је смрћу Жарка Мариновића, убијеног од стране Слободана Недељковића у метежу те ноћи 4. априла 1936.
Већ наредног дана, ОРНАС је био разбијен, ректор је дао оставку, а сви захтеви комуниста су прихваћени. Студентски покрет, вођен страним интересима, прогласио је победу – победу која је значила крај Краљевине Југославије, а касније и вишедеценијску репресију над националним елементима у Србији.
Данас, док гледамо највеће студентске протесте у историји Србије, не можемо а да не видимо колико су ти млади људи поновили грешке својих претходника. Поново, у име слободе, раде на разбијању сопствене државе. Поново, под паролама једнакости, руше све што носи национални предзнак. Поново, док мисле да се боре против ауторитарности, не виде како служе туђим интересима.
А док наши противници, они исти који су кроз векове профитирали на нашим поделама, данас задовољно трљају руке, остаје питање – има ли међу данашњим студентима некога ко ће стати на страну истине и народа? Хоће ли се појавити млади људи који неће понављати грешке прошлих генерација, већ ће, уместо рушења, нудити изградњу? Уместо туђих парола, своје мисли? Уместо бесмислених побуна, одговорност?
Јер историја нас учи да су највећи губици увек долазили изнутра – онда када смо били слепи да видимо ко нас заиста гура у провалију, док наши непријатељи задовољно посматрају са стране, не морајући да ураде ништа осим да сачекају да се сами срушимо.
02.04.202518:38
Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je danas da bi u rešavanju trenutne situacije na fakultetima centralnu ulogu morale da imaju uprave fakulteta i univerziteta koje se, kako je ocenio, nažalost kriju iza studenata blokadera predstavljajući njih kao faktor koji bi trebalo da pruži konačnu ocenu i rešenje.
"I profesori su pod određenom vrstom viktimizacije. Naš dekan sada hoće preko nekih komisija da nas uključi da mi raspravljamo o tome da li treba pisati ministarstvima za plate. On je samostalno sa dekanskim kolegijumom doneo preporuku da se nastava obustavlja, tada nas nije pitao da li smo za to, a sada ne bi da jedini bude odgovoran nego da i mi svi učestvujemo", naveo je Vuletić.
Izvor: Politika
"I profesori su pod određenom vrstom viktimizacije. Naš dekan sada hoće preko nekih komisija da nas uključi da mi raspravljamo o tome da li treba pisati ministarstvima za plate. On je samostalno sa dekanskim kolegijumom doneo preporuku da se nastava obustavlja, tada nas nije pitao da li smo za to, a sada ne bi da jedini bude odgovoran nego da i mi svi učestvujemo", naveo je Vuletić.
Izvor: Politika
07.04.202508:32
проф. др Нина Кршљанин, најмађи дипломац Универзитета у Београду, а сада ванредни професор на Правном факултета Универзитета у Београду, поручила је да: ,,актуелни протести нису открили много тога о студентима, али јесу о њиховим професорима". Студентима је, како каже, увек било драже: ,,да ступе у акцију, макар план и смисао видели тек магловито, него да стрпљиво седе над књигама и систематски раде", па су тако знали и да ,,утроше више времена на борбу за још један испитни рок, него на само учење за исте те испите". Међутим, проф. Кршљанин сматра да оно што разликује овај студентски протест од других јесте понашање професора, тачније чињеница да су пропустили прилику да своје студенте правилно усмере. "Многи су последњих месеци користили флоскулу да су блокаде најважнији испит – за студенте. Пре делује да су испит за професоре, и веома ме растужује колико њих, нас, на том испиту пада."
"Ко год жели да се бори за промене, нека се бори, има право – свим законитим средствима! Зар не би професори права требало томе да уче своје студенте? Како легално, поштено и часно да се боре за своја права и своја уверења? Зар не би држава томе требало да учи своје грађане – барем награђивањем таквог поступања, а кажњавањем незаконитог, непристрасном применом права према свима? Зар не би најбољи одговор једног студента права на сваку неправду у друштву требало да буде: 'Ја ћу постати добар правник, ја ћу својим делањем у струци ово променити!' Зар не бисмо били поносни на студенте који вредно уче, успешно полажу испите, а поред свега тога налазе време и да предлажу реформе, пишу нацрте бољих закона, скрећу јавности пажњу на проблеме са применом постојећих? Па, ако желе, нека и протестују. На легално пријављеним скуповима, са промишљеним порукама, без вулгарности, без беса, без вређања неистомишљеника. Без насиља, без вандализма (зар је само мени мука од снимака из СКЦ-а?), без лажних вести и медијских спинова, без прихватања оних који ентузијастично у етар шаљу противправне и антисрпске поруке. (Немогуће да само у мени изазива гнев представа 'Зоран Ђинђић' – а само је једна од безброј примера.) Без ометања оних колега који желе само да уче и постану добри у својој струци. Без револуције, јер се она, чак и да није 'обојена', не може извести без зла."
"Ко год жели да се бори за промене, нека се бори, има право – свим законитим средствима! Зар не би професори права требало томе да уче своје студенте? Како легално, поштено и часно да се боре за своја права и своја уверења? Зар не би држава томе требало да учи своје грађане – барем награђивањем таквог поступања, а кажњавањем незаконитог, непристрасном применом права према свима? Зар не би најбољи одговор једног студента права на сваку неправду у друштву требало да буде: 'Ја ћу постати добар правник, ја ћу својим делањем у струци ово променити!' Зар не бисмо били поносни на студенте који вредно уче, успешно полажу испите, а поред свега тога налазе време и да предлажу реформе, пишу нацрте бољих закона, скрећу јавности пажњу на проблеме са применом постојећих? Па, ако желе, нека и протестују. На легално пријављеним скуповима, са промишљеним порукама, без вулгарности, без беса, без вређања неистомишљеника. Без насиља, без вандализма (зар је само мени мука од снимака из СКЦ-а?), без лажних вести и медијских спинова, без прихватања оних који ентузијастично у етар шаљу противправне и антисрпске поруке. (Немогуће да само у мени изазива гнев представа 'Зоран Ђинђић' – а само је једна од безброј примера.) Без ометања оних колега који желе само да уче и постану добри у својој струци. Без револуције, јер се она, чак и да није 'обојена', не може извести без зла."
Repost qilingan:
Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого
21.04.202505:05
Професор Ђого: Сачуваћемо обичаје ако сачувамо оно што их је створило - Glas Srpske
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/drustvo/profesor-djogo-sacuvacemo-obicaje-ako-sacuvamo-ono-sto-ih-je-stvorilo/575416
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/drustvo/profesor-djogo-sacuvacemo-obicaje-ako-sacuvamo-ono-sto-ih-je-stvorilo/575416
Ko'proq funksiyalarni ochish uchun tizimga kiring.
