Српски Вукови
Канал се бави вестима из Србије, региона као и дешавањима у СВО, нашом историјом и чува од заборава српске јунаке и њихова дела.
TGlist рейтинг
0
0
ТипАчык
Текшерүү
ТекшерилбегенИшенимдүүлүк
ИшенимсизОрду
ТилиБашка
Канал түзүлгөн датаAug 09, 2024
TGlistке кошулган дата
Sep 08, 2024Рекорддор
12.03.202523:59
1.5KКатталгандар25.10.202423:59
400Цитация индекси28.10.202423:59
7201 посттун көрүүлөрү28.10.202423:59
7201 жарнама посттун көрүүлөрү24.09.202423:59
76.47%ER28.10.202423:59
64.46%ERR
27.04.202519:11
ИЛИЋ (РАДИША) ТОПЛИЦА
(1962-1999)
ВОЈНИК ВЈ У РЕЗЕРВИ, ДОБРОВОЉАЦ
Рођен 3. децембра 1962. године у селу Лугавчина код Смедерева.
За време борбених дејстава на Косову и Метохији био у саставу 52 артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, као осматрач ваздушног простора.
Погинуо на данашњи дан 27. априла 1999. године у сукобу са терористима тзв. ОВК у рејону села Влашки Дреновац код Клине на Косову и Метохији.
СЛАВА ЈУНАКУ!
https://t.me/srpskivukovi
(1962-1999)
ВОЈНИК ВЈ У РЕЗЕРВИ, ДОБРОВОЉАЦ
Рођен 3. децембра 1962. године у селу Лугавчина код Смедерева.
За време борбених дејстава на Косову и Метохији био у саставу 52 артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, као осматрач ваздушног простора.
Погинуо на данашњи дан 27. априла 1999. године у сукобу са терористима тзв. ОВК у рејону села Влашки Дреновац код Клине на Косову и Метохији.
СЛАВА ЈУНАКУ!
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202515:25
#злочин_без_казне
НЕПОКРЕТНУ МАРИЦУ Шиптари СУ СИЛОВАЛИ ПРЕД ЊЕНОМ МАЈКОМ, ПА ЈЕ ЗАКЛАЛИ
Била је одличан студент економије.
Марица Мирић била је српска девојка коју су терористи ОВК силовали, а онда и убили.
Након повлачења српске војске с Космета, под патронатом НАТО снага, шиптарски есктремисти те 1999. године су направили страховита разарања и уништења српских насеља и становништва.
Породица Мирић је била домаћинска и угледна. Имали су три куће на три спрата,земље, сви су били радни и вредни, синови посебно.
Једина ћерка, њихова мезимица Марица, била је парализована.
Била је одличан студент економије из села Бело Поље крај Пећи.
Мајка је бринула о њој. 1999. године након повлачења наше војске и полиције из ових предела, она није хтела да оде одатле. У кућу су упали припадници злочиначке ОВК. Болесну Марицу су Шиптари пред мајком обешчастили. Онда су је заклали.
“Мајка је некако успела да се ослободи и дође до Пећке патријаршије да обавести свештенство шта се десило. У том моменту у манастиру је био митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Чувши шта се десило Амфилохије је обавестио КФОР са чијим припадницима је кренуо пут Белог Поља”.
“Село је већ било скоро па спаљено и он је први ушао у кућу породице Мирић. Видевши Марицу која је и даље онако гола и заклана лежала на кревету, узео је чаршав и прекрио је уз речи "мученица Божија."
Пошто у тадашњим ратним околностима није било могуће обавити сахрану у Белом Пољу где је беснео рат, Амфилохије је Марицу сахранио на гробљу у дворишту Пећке патријаршије.
Потресна фотографија њеног мртвог тела, крај којег стоји њена неутешна мајка.
https://t.me/srpskivukovi
НЕПОКРЕТНУ МАРИЦУ Шиптари СУ СИЛОВАЛИ ПРЕД ЊЕНОМ МАЈКОМ, ПА ЈЕ ЗАКЛАЛИ
Била је одличан студент економије.
Марица Мирић била је српска девојка коју су терористи ОВК силовали, а онда и убили.
Након повлачења српске војске с Космета, под патронатом НАТО снага, шиптарски есктремисти те 1999. године су направили страховита разарања и уништења српских насеља и становништва.
Породица Мирић је била домаћинска и угледна. Имали су три куће на три спрата,земље, сви су били радни и вредни, синови посебно.
Једина ћерка, њихова мезимица Марица, била је парализована.
Била је одличан студент економије из села Бело Поље крај Пећи.
Мајка је бринула о њој. 1999. године након повлачења наше војске и полиције из ових предела, она није хтела да оде одатле. У кућу су упали припадници злочиначке ОВК. Болесну Марицу су Шиптари пред мајком обешчастили. Онда су је заклали.
“Мајка је некако успела да се ослободи и дође до Пећке патријаршије да обавести свештенство шта се десило. У том моменту у манастиру је био митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Чувши шта се десило Амфилохије је обавестио КФОР са чијим припадницима је кренуо пут Белог Поља”.
“Село је већ било скоро па спаљено и он је први ушао у кућу породице Мирић. Видевши Марицу која је и даље онако гола и заклана лежала на кревету, узео је чаршав и прекрио је уз речи "мученица Божија."
Пошто у тадашњим ратним околностима није било могуће обавити сахрану у Белом Пољу где је беснео рат, Амфилохије је Марицу сахранио на гробљу у дворишту Пећке патријаршије.
Потресна фотографија њеног мртвог тела, крај којег стоји њена неутешна мајка.
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202520:08
#заборављени_хероји
Човек са фотографије се звао Стева Попов. Пилот по професији. Радио је у „ЈАТ-у“ цео свој радни век.
Током априла 1992. године, летећи без престанка на релацији Београд-Сарајево-Београд у Јатовом Боингу 707, „спасао“ је 40.000 људи из Сарајева, које је тонуло у крвави грађански рат.
Да, добро сте чули, четрдесет хиљада, један наш просечан град спашених душа.
На једном од тих последњих ратних летова, вратио се из Београда у Сарајево само да би пронашао и довезао дете чија га је мајка изгубила на сарајевском аеродрому у свеопштем хаосу и ужасу.
У јуну исте године, безбедно је вратио југословенску фудбалску репрезентацију са Европског првенства из Стокхолма, иако авиону није дата дозвола за полетање нити за снабдевање горивом.
Године 2004. проглашен је технолошким вишком у „ЈАТ-у“.
Пуцао је у себе из пиштоља и преминуо на путу до болнице.
Сахрањен је 6. јуна 2015. године на Градском гробљу у Новом Саду.
https://t.me/srpskivukovi
Човек са фотографије се звао Стева Попов. Пилот по професији. Радио је у „ЈАТ-у“ цео свој радни век.
Током априла 1992. године, летећи без престанка на релацији Београд-Сарајево-Београд у Јатовом Боингу 707, „спасао“ је 40.000 људи из Сарајева, које је тонуло у крвави грађански рат.
Да, добро сте чули, четрдесет хиљада, један наш просечан град спашених душа.
На једном од тих последњих ратних летова, вратио се из Београда у Сарајево само да би пронашао и довезао дете чија га је мајка изгубила на сарајевском аеродрому у свеопштем хаосу и ужасу.
У јуну исте године, безбедно је вратио југословенску фудбалску репрезентацију са Европског првенства из Стокхолма, иако авиону није дата дозвола за полетање нити за снабдевање горивом.
Године 2004. проглашен је технолошким вишком у „ЈАТ-у“.
Пуцао је у себе из пиштоља и преминуо на путу до болнице.
Сахрањен је 6. јуна 2015. године на Градском гробљу у Новом Саду.
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202510:46
На данашњи дан 29.априла 1960.године у Подновљу општина Добој рођен је мајор Ранко Вукмировић Вук пилот
В и ПВО Војске Републике Српске.
Од почетка рата и оснивања Ваздухопловства и противаздушне одбране активно учествује у одбрани Републике Српске као пилот 28.ловачко-бомбардерске ескадриле Рисови са Врбаса.
Мајор Ранко Вукмирови Вук, пилот Војске Републике Српске страдао је у сукобу са авијацијом НАТО савеза изнад села Герзово код Мркоњић Града 1994. године.
У раним јутарњим часовима 28. фебруара 1994. године, са аеродрома Удбина полетела су два авиона “Орао” и шест авиона “Јастреб”.
“Орлови” су напали складиште муниције у Бугојну, док су авиони “Јастреб” напали фабрику наоружања Братство - Нови Травник.
Акције је покренута јер је до обавештајних органа Војске Републике Српске стигла информација да је у фабрици муниције “Славко Родић” у Бугојну покренута производња ракета за вишецевни бацач ракета Оркан, борбеном средству домета 50 километара.
Задатак је извршен али на повратку са борбеног задатка нападнути су од НАТО авиона и без ракета ваздух-ваздух за било какву одбрану погођени су и тад су погинули пилоти Звездан Пешић, Горан Зарић и Ранко Вукмировић Вук чији су авиони Јастреб Ј-21 пали код Шипова, Герзова и села Бравско.
За заслуге у одбрани Републике Српске одликован је Орденом Немањића.
Иза Ранка је остала супруга, двоје деце, родитељи и сестра.
https://t.me/srpskivukovi
В и ПВО Војске Републике Српске.
Од почетка рата и оснивања Ваздухопловства и противаздушне одбране активно учествује у одбрани Републике Српске као пилот 28.ловачко-бомбардерске ескадриле Рисови са Врбаса.
Мајор Ранко Вукмирови Вук, пилот Војске Републике Српске страдао је у сукобу са авијацијом НАТО савеза изнад села Герзово код Мркоњић Града 1994. године.
У раним јутарњим часовима 28. фебруара 1994. године, са аеродрома Удбина полетела су два авиона “Орао” и шест авиона “Јастреб”.
“Орлови” су напали складиште муниције у Бугојну, док су авиони “Јастреб” напали фабрику наоружања Братство - Нови Травник.
Акције је покренута јер је до обавештајних органа Војске Републике Српске стигла информација да је у фабрици муниције “Славко Родић” у Бугојну покренута производња ракета за вишецевни бацач ракета Оркан, борбеном средству домета 50 километара.
Задатак је извршен али на повратку са борбеног задатка нападнути су од НАТО авиона и без ракета ваздух-ваздух за било какву одбрану погођени су и тад су погинули пилоти Звездан Пешић, Горан Зарић и Ранко Вукмировић Вук чији су авиони Јастреб Ј-21 пали код Шипова, Герзова и села Бравско.
За заслуге у одбрани Републике Српске одликован је Орденом Немањића.
Иза Ранка је остала супруга, двоје деце, родитељи и сестра.
https://t.me/srpskivukovi
Кайра бөлүшүлгөн:
☦️ Православље ☦️
01.05.202508:47
О Србима могу ти још рећи, да је то народ психички дубок, а судбински трагичан.
Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи. Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности.
Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме.
Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници.
Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла.
Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива.☦️🕊️
Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи. Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности.
Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме.
Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници.
Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла.
Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива.☦️🕊️
30.04.202521:40
Припадник жандармерије Бранислав Т. (29 година) из Шапца у кафићу је 15 минута психички и физички малтретирао бившу партнерку, репетирао је службени пиштољ и више пута јој га прислањао на главу. Претио је да ће убити њу и њеног десетогодишњег сина. Пре тога ју је месецима прогањао, претио њој и њеним пријатељима.
Најстрашније је што су криминалци из тужилаштва за ово тешко кривично дело затражили казну од максимално
1 ГОДИНЕ ЗАТВОРА, тако да ће овај психопата и манијак за неколико месеци бити слободан и питање је дана када ће убити некога недужног.
За такве тзв тужиоце након пада диктатора НЕ СМЕ бити места у српском правосуђу.
https://t.me/srpskivukovi
Најстрашније је што су криминалци из тужилаштва за ово тешко кривично дело затражили казну од максимално
1 ГОДИНЕ ЗАТВОРА, тако да ће овај психопата и манијак за неколико месеци бити слободан и питање је дана када ће убити некога недужног.
За такве тзв тужиоце након пада диктатора НЕ СМЕ бити места у српском правосуђу.
https://t.me/srpskivukovi
28.04.202520:11
Бежите од људи који осуђују
"Људи који друге осуђују, саветују, улажу примедбе, имају демонску душу, са таквима немојте никада да се дружите. Идите одатле где су они, изговорите се како год хоћете али идите од њих, јер тамо постоји демон и то онај који се може пренети из уста другог човека и прећи у нас као грип што прелази.
Само у уста која добро говоре можемо да имамо поверење!"
Старац Емилијан Симонопетритски
https://t.me/srpskivukovi
"Људи који друге осуђују, саветују, улажу примедбе, имају демонску душу, са таквима немојте никада да се дружите. Идите одатле где су они, изговорите се како год хоћете али идите од њих, јер тамо постоји демон и то онај који се може пренети из уста другог човека и прећи у нас као грип што прелази.
Само у уста која добро говоре можемо да имамо поверење!"
Старац Емилијан Симонопетритски
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202514:44
И треба да вас понижавају. Деца Југословена која би прихватила још један Јасеновац. Могли би да свратите на концерт Томпсона, можда је остало карата од оних 500.000.
Летописац
https://t.me/srpskivukovi
Летописац
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202515:09
Александар Кисин (1972 - 1999).
Одбранио је Републику Српску, али је живот дао на Кошарама!
“Не плачи, матера. Опет нам на српство кидишу, а моја је дужност да светосавље и Српство увек браним!”
Александар Кисин се са својих 27 година добро држао и трчао је равноправно са млађим од њега седам-осам година. Он је био један од бораца с Кошара који су на тежи начин научили шта значи рат. Био је срећан и када је видео да ће као добровољац бити распоређен у 549. Моторизовану Бригаду и послат на Кошаре. Тамо се упознао са момцима из 72. Специјалне који су као добровољци ратовали у Босни и Крајини, па су као искусни борци имали много заједничких тема и догодовштина са ратишта.
Када их је видео како се нешто раније тог дана провлаче између њих и одлазе према Албанији, пожелео је да устане и крене за њима. Спречили су га само урођена дисциплина и свест о поштовању наређења. Међутим, када је чуо да су ти момци у невољи, ништа га није могло зауставити да не полети према њима и да својим грудима, ако треба, раскрчи пут до њих.
Трчао је узбрдо, пуцао, охрабривао друге. Схватио је да су већ направили рупу у линији терориста и устремио се на пукотину. Када се ослонио ногом на један камен и кренуо да прекорачи на другу страну, нешто га је зауставило. Као да га невидљива рука не само држи, већ и тера да клекне. То је и учинио. Видео је како поред њега пролазе други војници и одлазе према месту где су извиђачи упали у заседу.
- Чекајте мене, хтео је да викне, али гласа није било. Лево и десно, али мало даље, још увек су се водиле борбе. Снажно тело се и даље трудило да устане, да крене напред, да не прихвати неминовно, али залуд. Мишићи више нису слушали. Погледао је према небу и као да је видео родно Бугојно и своју кућу, а пред њом стару мајку која га је чекала. Само је изустио:
“Е, Бугојно, Бугојно… Не плачи, матера, и не чекај ме више јер овај пут ти нећу доћи.”
Сручио се на земљу. Поживео је довољно дуго да зачује повик неког од сабораца:
“Људи, погину нам Аца!”
https://t.me/srpskivukovi
Одбранио је Републику Српску, али је живот дао на Кошарама!
“Не плачи, матера. Опет нам на српство кидишу, а моја је дужност да светосавље и Српство увек браним!”
Александар Кисин се са својих 27 година добро држао и трчао је равноправно са млађим од њега седам-осам година. Он је био један од бораца с Кошара који су на тежи начин научили шта значи рат. Био је срећан и када је видео да ће као добровољац бити распоређен у 549. Моторизовану Бригаду и послат на Кошаре. Тамо се упознао са момцима из 72. Специјалне који су као добровољци ратовали у Босни и Крајини, па су као искусни борци имали много заједничких тема и догодовштина са ратишта.
Када их је видео како се нешто раније тог дана провлаче између њих и одлазе према Албанији, пожелео је да устане и крене за њима. Спречили су га само урођена дисциплина и свест о поштовању наређења. Међутим, када је чуо да су ти момци у невољи, ништа га није могло зауставити да не полети према њима и да својим грудима, ако треба, раскрчи пут до њих.
Трчао је узбрдо, пуцао, охрабривао друге. Схватио је да су већ направили рупу у линији терориста и устремио се на пукотину. Када се ослонио ногом на један камен и кренуо да прекорачи на другу страну, нешто га је зауставило. Као да га невидљива рука не само држи, већ и тера да клекне. То је и учинио. Видео је како поред њега пролазе други војници и одлазе према месту где су извиђачи упали у заседу.
- Чекајте мене, хтео је да викне, али гласа није било. Лево и десно, али мало даље, још увек су се водиле борбе. Снажно тело се и даље трудило да устане, да крене напред, да не прихвати неминовно, али залуд. Мишићи више нису слушали. Погледао је према небу и као да је видео родно Бугојно и своју кућу, а пред њом стару мајку која га је чекала. Само је изустио:
“Е, Бугојно, Бугојно… Не плачи, матера, и не чекај ме више јер овај пут ти нећу доћи.”
Сручио се на земљу. Поживео је довољно дуго да зачује повик неког од сабораца:
“Људи, погину нам Аца!”
https://t.me/srpskivukovi
Кайра бөлүшүлгөн:
Српска Спарта-Инфо
27.04.202512:38
🇷🇸 Тројица студената у хуманитарном маршу од Београда до Звечана:
„Заједно смо јачи."
Тројица младих студената са Факултета политичких наука – Филип Богићевић из Врњачке Бање, Новак Ђурић из Врања и Никола Јовановић из Борче – кренуће данас, 27. априла на хуманитарни марш дуг скоро 400 километара, од Београда до Звечана.
Ова акција реализује се у сарадњи са Хуманитарном организацијом "Косовско Поморавље".
Полазак је заказан из Манастира Раковица, након недељне литургије у 9.30 часова, а планирани долазак у Звечан је на Ђурђевдан, 6. маја. Са врха средњовековне тврђаве Звечан, младићи ће послати поруке слоге, јединства и љубави.
"Одлучили смо се на хуманитарно пешачење јер смо дирнути напорима и истрајношћу ХО ‘Косовско Поморавље‘ у реализиацији пројеката који имају за циљ пружање што бољих и нормалнијих услова за живот наших сународника на Косову и Метохији, упркос свим препрекама“, - наводе организатори.
Циљ ове десетодневне акције је прикупљање новчаних средстава за пројекте који обухватају улагања у спорт и образовање деце на Космету.
Средства се могу уплатити на динарске жиро-рачуне Хуманитарне организације:
Комерцијална банка: 205-266929-36
Банка Интеса: 160-6000000743964-30
„Заједно смо јачи“, поручују студенти, позивајући све да у складу са својим могућностима подрже ову иницијативу.
У манастиру Раковица, одакле студенти ускоро крећу на дуг пут, сахрањен је српски патријарх Павле, који је више деценија био и владика Рашко-призренски.
Српска Спарта Инфо
„Заједно смо јачи."
Тројица младих студената са Факултета политичких наука – Филип Богићевић из Врњачке Бање, Новак Ђурић из Врања и Никола Јовановић из Борче – кренуће данас, 27. априла на хуманитарни марш дуг скоро 400 километара, од Београда до Звечана.
Ова акција реализује се у сарадњи са Хуманитарном организацијом "Косовско Поморавље".
Полазак је заказан из Манастира Раковица, након недељне литургије у 9.30 часова, а планирани долазак у Звечан је на Ђурђевдан, 6. маја. Са врха средњовековне тврђаве Звечан, младићи ће послати поруке слоге, јединства и љубави.
"Одлучили смо се на хуманитарно пешачење јер смо дирнути напорима и истрајношћу ХО ‘Косовско Поморавље‘ у реализиацији пројеката који имају за циљ пружање што бољих и нормалнијих услова за живот наших сународника на Косову и Метохији, упркос свим препрекама“, - наводе организатори.
Циљ ове десетодневне акције је прикупљање новчаних средстава за пројекте који обухватају улагања у спорт и образовање деце на Космету.
Средства се могу уплатити на динарске жиро-рачуне Хуманитарне организације:
Комерцијална банка: 205-266929-36
Банка Интеса: 160-6000000743964-30
„Заједно смо јачи“, поручују студенти, позивајући све да у складу са својим могућностима подрже ову иницијативу.
У манастиру Раковица, одакле студенти ускоро крећу на дуг пут, сахрањен је српски патријарх Павле, који је више деценија био и владика Рашко-призренски.
Српска Спарта Инфо
30.04.202507:06
#времеплов
На данашњи дан 1941. године Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске, издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони Срба, Јевреја и Рома. На овај начин, усташе су правно озаконили дискриминацију и терор које су спроводили над њима.
Расно законодавство у усташкој НДХ било је инспирисано политиком нацистичке Немачке о расној искључивости, а све у циљу стварања "чистог хрватског животног простора".
Иако су се након Другог светског рата Хрвати номинално оградили од усташких злочина и геноцида почињеног над Србима, готово свакодневно смо сведоци да је усташка идеологија итекако присутна у хрватском народу, а прогон српског народа у Хрватској, започет ратних деведесетих, траје и данас!
https://t.me/srpskivukovi
На данашњи дан 1941. године Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске, издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони Срба, Јевреја и Рома. На овај начин, усташе су правно озаконили дискриминацију и терор које су спроводили над њима.
Расно законодавство у усташкој НДХ било је инспирисано политиком нацистичке Немачке о расној искључивости, а све у циљу стварања "чистог хрватског животног простора".
Иако су се након Другог светског рата Хрвати номинално оградили од усташких злочина и геноцида почињеног над Србима, готово свакодневно смо сведоци да је усташка идеологија итекако присутна у хрватском народу, а прогон српског народа у Хрватској, започет ратних деведесетих, траје и данас!
https://t.me/srpskivukovi
Көбүрөөк функцияларды ачуу үчүн кириңиз.
