Да резимирамо нову будалаштину. Група студената креће да трчи штафету од Крагујевца до Београда и одлучи да је крајња тачка код Храма Светог Саве. Долази у неко недоба, логично кад је храм закључна. Када се одржавају литургије и до када раде цркве и манастири по Србији знају они који иду у њих, а они трче штафету, вероватно боље знају до када је радно време куће смећа. Шокирани што их лично патријарх није дочекао, јер знате он и остали свештеници вероватно седе и прате на мрежама активности студената и спрам тога се управљају. Посебно од када су студенти еуфорично клицали Јови Бакићу који је најавио јахање и патријарха и шут карту на Хиландар, или од када су сами блокадери решили да врше реизбор патријарха јер овај у односу на њих онако преподобне није достојан.
Невероватно каква је то дрскост да кренеш негде самоиницијативно, објавиш то на мрежама и очекујеш да те неко без икакве претходне најаве, договора или било чега дочекује. Побогу!
