
Україна Online: Новини | Політика

Телеграмна служба новин - Україна

Резидент

Мир сегодня с "Юрий Подоляка"

Труха⚡️Україна

Николаевский Ванёк

Лачен пише

Реальний Київ | Украина

Реальна Війна

Україна Online: Новини | Політика

Телеграмна служба новин - Україна

Резидент

Мир сегодня с "Юрий Подоляка"

Труха⚡️Україна

Николаевский Ванёк

Лачен пише

Реальний Київ | Украина

Реальна Війна

Україна Online: Новини | Політика

Телеграмна служба новин - Україна

Резидент

Руски дом у Београду
Вести о активностима Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, као и активностима агенције Россотрудничество и Руске Федерације у области међународне хуманитарне сарадње.
Рэйтынг TGlist
0
0
ТыпПублічны
Вертыфікацыя
Не вертыфікаваныНадзейнасць
Не надзейныРазмяшчэннеРосія
МоваІншая
Дата стварэння каналаБер 12, 2022
Дадана ў TGlist
Жовт 02, 2024Рэкорды
25.02.202523:59
5.6KПадпісчыкаў02.10.202423:59
100Індэкс цытавання18.10.202423:59
11.3KАхоп 1 паста14.10.202423:59
10.9KАхоп рэкламнага паста29.03.202523:59
30.83%ER18.10.202423:59
207.49%ERRРазвіццё
Падпісчыкаў
Індэкс цытавання
Ахоп 1 паста
Ахоп рэкламнага паста
ER
ERR
23.04.202516:53
‼️ Изложба „Код Победе: Стаљинград“
📍Руски дом, Kраљице Наталије 33, Београд
🕡 Петак, 25. април 2025. у 18:30
Изложба „Код Победе: Стаљинград“ покушај је да се схвати како се формира и преноси сећање на херојски подвиг, користећи као кључни симбол битку која је постала прекретница Великог отаџбинског рата – Стаљинградску битку.
Изложба је подељена у три тематске целине:
• Стаљинград
• Београд
• Берлин
Три града – три етапе пута: од жртвеног отпора обичних људи, преко борбене солидарности, до историјске правде.
Ова изложба је мост између прошлости и будућности, подсетник на живу меморију коју смо дужни да чувамо.
Добро дошли! 🇷🇸❤️🇷🇺
Видео: babga.ru
📍Руски дом, Kраљице Наталије 33, Београд
🕡 Петак, 25. април 2025. у 18:30
Изложба „Код Победе: Стаљинград“ покушај је да се схвати како се формира и преноси сећање на херојски подвиг, користећи као кључни симбол битку која је постала прекретница Великог отаџбинског рата – Стаљинградску битку.
Изложба је подељена у три тематске целине:
• Стаљинград
• Београд
• Берлин
Три града – три етапе пута: од жртвеног отпора обичних људи, преко борбене солидарности, до историјске правде.
Ова изложба је мост између прошлости и будућности, подсетник на живу меморију коју смо дужни да чувамо.
Добро дошли! 🇷🇸❤️🇷🇺
Видео: babga.ru


05.04.202507:13
🎉 Драги пријатељи!
🎤🎶🎹Поводом рођендана Руског дома и 100 година од оснивања Федералне агенције „Россотрудничество“, позивамо Вас на свечани концерт заслужне уметнице Русије, вокалне солисткиње Нине Шацке и триа под управом лауреата сверуских и међународних такмичења, пијанисткиње Оксане Петриченко. На програму су руске романсе и џез музика.
🔔Концерт ће бити одржан у среду, 9. априла, у 19.00 часова у Руском дому (Краљице Наталије 33, Београд). Гостовање уметника из Русије је организовано уз подршку Министарства културе Руске Федерације.
👋Улаз је слободан. Добро дошли!
Руски дом у Београду 9. априла 2025. године навршава 92 године постојања. Основан 1933. године уз подршку краља Александра I Карађорђевића, и на иницијативу Руског комитета за културу, Руски дом „Цар Николај II“ постаје ново огњиште за руске емигранте који су изгубили своју отаџбину услед догађаја 1917. године, али и истинско средиште духовног и културног живота на Балкану, које већ готово један век чува заједничку историју руског и српског народа.
🎤🎶🎹Поводом рођендана Руског дома и 100 година од оснивања Федералне агенције „Россотрудничество“, позивамо Вас на свечани концерт заслужне уметнице Русије, вокалне солисткиње Нине Шацке и триа под управом лауреата сверуских и међународних такмичења, пијанисткиње Оксане Петриченко. На програму су руске романсе и џез музика.
🔔Концерт ће бити одржан у среду, 9. априла, у 19.00 часова у Руском дому (Краљице Наталије 33, Београд). Гостовање уметника из Русије је организовано уз подршку Министарства културе Руске Федерације.
👋Улаз је слободан. Добро дошли!
Руски дом у Београду 9. априла 2025. године навршава 92 године постојања. Основан 1933. године уз подршку краља Александра I Карађорђевића, и на иницијативу Руског комитета за културу, Руски дом „Цар Николај II“ постаје ново огњиште за руске емигранте који су изгубили своју отаџбину услед догађаја 1917. године, али и истинско средиште духовног и културног живота на Балкану, које већ готово један век чува заједничку историју руског и српског народа.


03.04.202518:10
🚨Пријава кандидата за учешће на „Летњем Универзитету“ у Јекатеринбургу је почела!
🎓„Летњи Универзитет“ је највећи међународни пројекат у области образовања, који комбинује интензиван академски програм, интеркултуралну размену и практичан рад. За учешће се ове године позивају талентовани студенти 3. и 4. године основних академских студија из Србије и Републике Српске. Програм „Летњег Универзитета“ ће бити одржан на једној од водећих високошколских установа у Русији – Уралском федералном универзитету у Јекатеринбургу. На Универзитету тренутно студира 50.000 младих из Русије и 110 земаља света.
🗓Датуми одржавања: од 21. јула до 3. августа 2025. Рад „Летњег универзитета” ће се одвијати у три блока: образовни, пројектни, културни, а укључује радионице и друге едукативне програме. Радни језици: руски и енглески.
✔️Учешће је бесплатно. Организатори плаћају трошкове авионског превоза, смештаја, исхране и свих активности. Детаљна информација и пријава су на званичном сајту: https://summeruniversity.ru/en/urfu/. Пријава траје до 12. маја 2025. Резултати конкурса биће објављени до 30. маја.
🤝Пројекат су подржали Министарство науке и високог образовања Руске Федерације и Федерална државна установа „Центар за социолошка истраживања“.
🎓„Летњи Универзитет“ је највећи међународни пројекат у области образовања, који комбинује интензиван академски програм, интеркултуралну размену и практичан рад. За учешће се ове године позивају талентовани студенти 3. и 4. године основних академских студија из Србије и Републике Српске. Програм „Летњег Универзитета“ ће бити одржан на једној од водећих високошколских установа у Русији – Уралском федералном универзитету у Јекатеринбургу. На Универзитету тренутно студира 50.000 младих из Русије и 110 земаља света.
🗓Датуми одржавања: од 21. јула до 3. августа 2025. Рад „Летњег универзитета” ће се одвијати у три блока: образовни, пројектни, културни, а укључује радионице и друге едукативне програме. Радни језици: руски и енглески.
✔️Учешће је бесплатно. Организатори плаћају трошкове авионског превоза, смештаја, исхране и свих активности. Детаљна информација и пријава су на званичном сајту: https://summeruniversity.ru/en/urfu/. Пријава траје до 12. маја 2025. Резултати конкурса биће објављени до 30. маја.
🤝Пројекат су подржали Министарство науке и високог образовања Руске Федерације и Федерална државна установа „Центар за социолошка истраживања“.


14.04.202510:37
🎤Предавање „Руска белоемиграција у срезу Трстеник између два светска рата“
Предавање „Руска белоемиграција у срезу Трстеник између два светска рата“ је посвећено фасцинантној причи о људима који су стицајем историјских околности, пре 100 година, свој дом нашли у Краљевини Југославији.
Сазнајте како су, након Октобарске револуције, Руси белоемигранти пронашли свој дом у срезу Трстеник, како су дали допринос локалној заједници и како је њихова култура оставила неизбрисив траг у историји Трстеника.
⏳Предавање ће одржати историчарка др Јелена Вукчевић. Руски дом, 15. април, у 18 часова. Улаз слободан.
Предавање „Руска белоемиграција у срезу Трстеник између два светска рата“ је посвећено фасцинантној причи о људима који су стицајем историјских околности, пре 100 година, свој дом нашли у Краљевини Југославији.
Сазнајте како су, након Октобарске револуције, Руси белоемигранти пронашли свој дом у срезу Трстеник, како су дали допринос локалној заједници и како је њихова култура оставила неизбрисив траг у историји Трстеника.
⏳Предавање ће одржати историчарка др Јелена Вукчевић. Руски дом, 15. април, у 18 часова. Улаз слободан.
16.04.202511:43
🎹👏Музички програм у сусрет обележавању 80 година победе у Другом светском рату
Београдској публици је 14. априла на великој сцени Руског дома представљен музички пројекат „Од срца к срцу“ Василија Шчербакова, познатог руског пијанисте, композитора, професора на Московском државном конзерваторијуму „Петар Илич Чајковски“ и Каији Хе, пијанисткиње из Кине, асистента-приправника на Државном конзерваторијуму у Нижњем Новгороду „Михаил Иванович Глинка“.
У извођењу сјајног музичког двојца могла су се чути нека од најлепших клавирских дела из различитих периода класичног музичког стваралаштва. Публика је аплаузима поздравила изванредно извођење композиција Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова, Дмитрија Кабалевског, Фредерика Шопена, Алесандра Марчела, Јохана Себастјана Баха. Кроз свет класичне музике публика је вођена кроз причу Василија Шчербакова о животу композитора и културно-историјским околностима које су утицале на настанак дела која су изведена у Руском дому.
„Музика има ту чаробну моћ да повезује људе, омекшава срца, даје нам наду и дарује радост. Овај музички пројекат међународног карактера то врло добро показује, те је стога понео симболични назив „Од срца к срцу“. Дела која смо одабрали за публику у Београду изведена су у сусрет обележавању заједничке 80. годишњице победе у Другом светском рату“, казао је руски пијаниста, који је у завршници концерта представио своју ауторску композицију „Успаванка“.
Београдској публици је 14. априла на великој сцени Руског дома представљен музички пројекат „Од срца к срцу“ Василија Шчербакова, познатог руског пијанисте, композитора, професора на Московском државном конзерваторијуму „Петар Илич Чајковски“ и Каији Хе, пијанисткиње из Кине, асистента-приправника на Државном конзерваторијуму у Нижњем Новгороду „Михаил Иванович Глинка“.
У извођењу сјајног музичког двојца могла су се чути нека од најлепших клавирских дела из различитих периода класичног музичког стваралаштва. Публика је аплаузима поздравила изванредно извођење композиција Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова, Дмитрија Кабалевског, Фредерика Шопена, Алесандра Марчела, Јохана Себастјана Баха. Кроз свет класичне музике публика је вођена кроз причу Василија Шчербакова о животу композитора и културно-историјским околностима које су утицале на настанак дела која су изведена у Руском дому.
„Музика има ту чаробну моћ да повезује људе, омекшава срца, даје нам наду и дарује радост. Овај музички пројекат међународног карактера то врло добро показује, те је стога понео симболични назив „Од срца к срцу“. Дела која смо одабрали за публику у Београду изведена су у сусрет обележавању заједничке 80. годишњице победе у Другом светском рату“, казао је руски пијаниста, који је у завршници концерта представио своју ауторску композицију „Успаванка“.
25.03.202514:01
📽Пројекција анимираног филма „Иван Царевић и Сиви вук 6“ (2024.) у Руском дому
‼️Најновији, шести анимирани филм из циклуса „Иван Царевић и Сиви вук“ биће приказан у суботу, 29. марта у 12.00 часова у биоскопској сали Руског дома. Свет руске анимације и популарни јунаци руских народних бајки постаће нешто ближи малишанима у Србији захваљујући преводу филма на српски језик (титлови). Улаз на пројекцију је слободан.
🎬Цар-баћушка неочекивано добија позив на највећу изложбу чудеса на којој ће учествовати сва краљевства овога света! Како не би укаљао свој образ, цар одлучује да на изложбу пошаље свог зета Ивана и његове пријатеље. Баш када част Далеког царства бива стављена на коцку, Штука која испуњава све жеље изненада нестаје. Иван, Сиви вук и Василиса ће и овог пута морати да спасу ситуацију. Овај уиграни тим креће на узбудљиво путовање пуно изазова...
Филм је уступило акционарско друштво „Дирекција кино“, Русија.
‼️Најновији, шести анимирани филм из циклуса „Иван Царевић и Сиви вук“ биће приказан у суботу, 29. марта у 12.00 часова у биоскопској сали Руског дома. Свет руске анимације и популарни јунаци руских народних бајки постаће нешто ближи малишанима у Србији захваљујући преводу филма на српски језик (титлови). Улаз на пројекцију је слободан.
🎬Цар-баћушка неочекивано добија позив на највећу изложбу чудеса на којој ће учествовати сва краљевства овога света! Како не би укаљао свој образ, цар одлучује да на изложбу пошаље свог зета Ивана и његове пријатеље. Баш када част Далеког царства бива стављена на коцку, Штука која испуњава све жеље изненада нестаје. Иван, Сиви вук и Василиса ће и овог пута морати да спасу ситуацију. Овај уиграни тим креће на узбудљиво путовање пуно изазова...
Филм је уступило акционарско друштво „Дирекција кино“, Русија.
03.04.202512:09
‼️📽Светска премијера филмске верзије документарног филма „У име раскола“
У понедељак, 7. априла у Руском дому у Београду биће одржана светска премијера дугометражне филмске верзије документарног филма „У име раскола“. У питању је специјални пројекат Првог канала руске телевизије који по први пут покреће тему кризе украјинског православља, која одражава сложено преплитање верских и политичких интереса. Филм нуди дубоку анализу последица црквеног раскола по духовни живот Украјине и целог православног света.
Филм је јединствен по томе што у њему говори митрополит кијевски и све Украјине Филарет (Михаил Денисенко). Кроз ексклузивни интервју детаљно се разматра Филаретов живот, трансформација његових духовних и политичких ставова, употреба различитих политичких сила које су напослетку довеле до раскола.
Премијерној пројекцији са титловима на српском језику претходиће представљање филма уз учешће истакнутих теолога, историчара хришћанства, филозофа и политиколога. О филму ће говорити његови аутори – продуцент Игор Кобзев и редитељ Данил Богдан, протојереј ставрофор СПЦ проф. др Радомир Поповић, протојереј ставрофор СПЦ проф. др Дарко Ристов Ђого, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду др Зоран Кинђић, научни сарадник Института за европске студије у Београду проф. д-р Стеван Гајић и председник Краљевског реда витезова Зоран Мрђеновић.
Након пројекције филма биће уприличен концерт одабраних духовних и родољубивих песама, које ће извести вокална солисткиња и диригент Катарина Божић.
Манифестација је део програма Међународног фестивала витешке културе и традиције „Витез фест 2025“.
⏳Почетак у 17.00. Улаз је слободан!
У понедељак, 7. априла у Руском дому у Београду биће одржана светска премијера дугометражне филмске верзије документарног филма „У име раскола“. У питању је специјални пројекат Првог канала руске телевизије који по први пут покреће тему кризе украјинског православља, која одражава сложено преплитање верских и политичких интереса. Филм нуди дубоку анализу последица црквеног раскола по духовни живот Украјине и целог православног света.
Филм је јединствен по томе што у њему говори митрополит кијевски и све Украјине Филарет (Михаил Денисенко). Кроз ексклузивни интервју детаљно се разматра Филаретов живот, трансформација његових духовних и политичких ставова, употреба различитих политичких сила које су напослетку довеле до раскола.
Премијерној пројекцији са титловима на српском језику претходиће представљање филма уз учешће истакнутих теолога, историчара хришћанства, филозофа и политиколога. О филму ће говорити његови аутори – продуцент Игор Кобзев и редитељ Данил Богдан, протојереј ставрофор СПЦ проф. др Радомир Поповић, протојереј ставрофор СПЦ проф. др Дарко Ристов Ђого, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду др Зоран Кинђић, научни сарадник Института за европске студије у Београду проф. д-р Стеван Гајић и председник Краљевског реда витезова Зоран Мрђеновић.
Након пројекције филма биће уприличен концерт одабраних духовних и родољубивих песама, које ће извести вокална солисткиња и диригент Катарина Божић.
Манифестација је део програма Међународног фестивала витешке културе и традиције „Витез фест 2025“.
⏳Почетак у 17.00. Улаз је слободан!
04.04.202518:55
Дискусија о јавној дипломатији на Балкану у Новосибирску
Јавна дипломатија на Балкану била је једна од главних тема међународног округлог стола „Теорија и пракса јавне дипломатије“, одржаног 2. априла на Новосибирском државном техничком универзитету. Скуп је организован у сарадњи ове руске високошколске установе са Универзитетом у Бањој Луци. Учеснике су поздравили руководилац Одељења за међународну сарадњу Новосибирског државног техничког универзитета Вадим Некрасов и руководилац Одељења за међународне односе и регионалне студије Универзитета Олга Зиневич. Директор Института Конфуције Новосибирског државног техничког универзитета Игор Крикунов је упознао присутне са радом овог центра, чија делатност покрива бројне регионе Сибира. Професор Дмитриј Карнаухов је покренуо питање утицаја јавне дипломатије на савремену геополитику, док је студенткиња мастер студија Универзитета у Новосибирску Ана Љубимова представила занимљиво поређење јавне дипломатије Русије и Кине на Балкану.
Посебну пажњу је привукло излагање историчара др Николе Ожеговића са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је говорио о руској јавној дипломатији у Републици Српској. Др Никола Ожегович је детаљно анализирао потенцијал за развој билатералних односа, њихово тренутно стање у области руског језика, духовну блискост, рад у медијима, јавну сарадњу, говорио о заједничкој ратној прошлости и историјском памћењу. Он се дотакао и доследне политике Запада да истисне српску љубав према Русији, истакавши наду да ће српски народ, укључујући и Републику Српску, бити предмет посебне пажње Руске Федерације, с обзиром на дубоке историјске и духовне везе и приврженост Русији.
Испред Руског дома у Београду на скупу је говорио др Георгиј Енгелхарт. Он је том приликом високо оценио научну сарадњу Универзитета у Новосибирску са колегама из Бање Луке и Института за европске студије у Београду, те саму идеју да се скрене пажња будућих генерација стручњака и истраживача на потенцијал јавне дипломатије. Посебну захвалност изражавамо др Николи Ожеговићу, чија се научна пракса у Русији показала као изузетно плодотворна!
Јавна дипломатија на Балкану била је једна од главних тема међународног округлог стола „Теорија и пракса јавне дипломатије“, одржаног 2. априла на Новосибирском државном техничком универзитету. Скуп је организован у сарадњи ове руске високошколске установе са Универзитетом у Бањој Луци. Учеснике су поздравили руководилац Одељења за међународну сарадњу Новосибирског државног техничког универзитета Вадим Некрасов и руководилац Одељења за међународне односе и регионалне студије Универзитета Олга Зиневич. Директор Института Конфуције Новосибирског државног техничког универзитета Игор Крикунов је упознао присутне са радом овог центра, чија делатност покрива бројне регионе Сибира. Професор Дмитриј Карнаухов је покренуо питање утицаја јавне дипломатије на савремену геополитику, док је студенткиња мастер студија Универзитета у Новосибирску Ана Љубимова представила занимљиво поређење јавне дипломатије Русије и Кине на Балкану.
Посебну пажњу је привукло излагање историчара др Николе Ожеговића са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је говорио о руској јавној дипломатији у Републици Српској. Др Никола Ожегович је детаљно анализирао потенцијал за развој билатералних односа, њихово тренутно стање у области руског језика, духовну блискост, рад у медијима, јавну сарадњу, говорио о заједничкој ратној прошлости и историјском памћењу. Он се дотакао и доследне политике Запада да истисне српску љубав према Русији, истакавши наду да ће српски народ, укључујући и Републику Српску, бити предмет посебне пажње Руске Федерације, с обзиром на дубоке историјске и духовне везе и приврженост Русији.
Испред Руског дома у Београду на скупу је говорио др Георгиј Енгелхарт. Он је том приликом високо оценио научну сарадњу Универзитета у Новосибирску са колегама из Бање Луке и Института за европске студије у Београду, те саму идеју да се скрене пажња будућих генерација стручњака и истраживача на потенцијал јавне дипломатије. Посебну захвалност изражавамо др Николи Ожеговићу, чија се научна пракса у Русији показала као изузетно плодотворна!


07.04.202510:28
🩺Онлајн представљање образовних програма Првог Московског државног медицинског универзитета „Иван Михајлович Сеченов“ за стране абитуријенте
🗒Датум и време одржавања:
- 14. април 2025, у 15.00. Радни језик – руски.
- 16. април 2025, у 15.00. Радни језик – енглески.
- 18. април 2025, у 10.00. Радни језик – енглески.
🔗Представљање Универзитета „Сеченов“ можете пратити на Zoom платформи: https://us06web.zoom.us/j/83981083831?pwd=yn0AZbynQeRO9u5txmqbbAAahv01zC.1
ID конференције: 839 8108 3831
Приступни код: 2025
🗒Датум и време одржавања:
- 14. април 2025, у 15.00. Радни језик – руски.
- 16. април 2025, у 15.00. Радни језик – енглески.
- 18. април 2025, у 10.00. Радни језик – енглески.
🔗Представљање Универзитета „Сеченов“ можете пратити на Zoom платформи: https://us06web.zoom.us/j/83981083831?pwd=yn0AZbynQeRO9u5txmqbbAAahv01zC.1
ID конференције: 839 8108 3831
Приступни код: 2025


04.04.202508:48
📽☦️Премијера документарног филма „Чувари традиције“
Драги пријатељи, са радошћу вас позивамо на премијеру филма у четвртак, 10. априла од 19 часова у Руском дому у Београду. Улаз је слободан.
„Инспирацију за снимање филма смо добили из жеље да сачувамо и пренесемо богато културно и духовно наслеђе нашег народа. У времену када се традиција све више потискује модерним трендовима, осетили смо потребу да кроз овај филм испричамо приче о људима који су свој живот посветили очувању вере, песме, обичаја, као и несебичној помоћи и љубави према ближњима“, истичу у Удружењу „Чувари традиције" из Београда, које је носилац овог пројекта.
Учесници у филму су: Епископ топлички г. Петар Богдановић, координатор хуманитарне организације „Верско добротворно старатељство“, ђакон Михаил Пуача - Манастир Раковица, Марија Моровић - Хуманитарна организација „Срби за Србе", Бранка Зечевић, Милица Досковић и Вера Столић, извођачи традиционалне музике и Александра Трифуновић - Традиционали модни бренд „Мати“.
Редитељ: Андреја Добријевић
Сниматељ: Александар Обрадиновић
Монтажа: Невена Јовановић
Наратор: Ангелина Радисављевић
📺Телевизијска премијера ће бити 18. априла у 21.30 на ТВ „Балкан Трип“.
Драги пријатељи, са радошћу вас позивамо на премијеру филма у четвртак, 10. априла од 19 часова у Руском дому у Београду. Улаз је слободан.
„Инспирацију за снимање филма смо добили из жеље да сачувамо и пренесемо богато културно и духовно наслеђе нашег народа. У времену када се традиција све више потискује модерним трендовима, осетили смо потребу да кроз овај филм испричамо приче о људима који су свој живот посветили очувању вере, песме, обичаја, као и несебичној помоћи и љубави према ближњима“, истичу у Удружењу „Чувари традиције" из Београда, које је носилац овог пројекта.
Учесници у филму су: Епископ топлички г. Петар Богдановић, координатор хуманитарне организације „Верско добротворно старатељство“, ђакон Михаил Пуача - Манастир Раковица, Марија Моровић - Хуманитарна организација „Срби за Србе", Бранка Зечевић, Милица Досковић и Вера Столић, извођачи традиционалне музике и Александра Трифуновић - Традиционали модни бренд „Мати“.
Редитељ: Андреја Добријевић
Сниматељ: Александар Обрадиновић
Монтажа: Невена Јовановић
Наратор: Ангелина Радисављевић
📺Телевизијска премијера ће бити 18. априла у 21.30 на ТВ „Балкан Трип“.


18.04.202513:58
🇷🇸 🇷🇺 Међународна конференција „Архитектура Србије и Русије – ХХ век“
Међународна конференција „Архитектура Србије и Русије – ХХ век“ биће одржана 22. и 23. априла 2025. године, од 10 часова, у Руском дому у организацији Савеза архитеката Руске Федерације, а под покровитељством Федералне агенције „Россотрудничество“ Министарства спољних послова Русије, Министарства културе Русије и представништва Россотрудничества у Србији – Руског дома у Београду. Тема конференције је сарадња архитеката – градитеља две земље у 20. и 21. веку и изгледи за креативност у оквиру развоја културног кода сећања за наредне године.
Догађај ће окупити водеће руске и српске стручњаке у разговору о питањима очувања и развоја историјских насеља, као и размени искустава у рестаурацији историјског и архитектонског наслеђа и стварању пријатног урбаног окружења 21. века. На конференцији ће излагати појединци и представници архитектонских организација, образовних установа, одељења за очување културног наслеђа, представници стручне заједнице – рестауратори, архитекте, истраживачи, универзитетски професори из Србије и Русије.
У склопу конференције биће представљена изложба фотографија из збирака меморијалних музеја, посвећених палим борцима Великог отаџбинског и Другог светског рата, као и поставка стваралачких достигнућа српских и руских архитеката у градовима Србије у 20. веку.
Конференција има за циљ популаризацију јединствених примера архитектуре у Србији и Русији, актуелизацију прогресивних трендова и иновативне приступе очувању и развоју објеката архитектонског, урбанистичког, инжењерског и пејзажног наслеђа.
Мост између прошлих генерација уметника, градитеља и садашње публике биће: Ирина Маркина, председница Савета за архитектонско наслеђе Савеза архитеката Русије, академик Академије архитектонског наслеђа, члан Националног комитета Међународног савеза за очување споменика и локалитета (ИКОМОС, Русија), Ирина Заика, научни секретар Савета за архитектонско наслеђе Савеза архитеката Русије и доктор Љубиша Фолић, архитекта, универзитетски професор, Србија.
Српски и руски архитекти сматрају да су заједничке међународне конференције корисне у области архитектонског пројектовања, очувања архитектонског и урбанистичког наслеђа градова у Србији и Русији, а оправданост теме је доказана током реализације фестивала „Градитељско наслеђе“, који се одржавају у Русији редовно, сваке године од 2018, уз учешће српских архитеката.
Улаз за све заинтересоване је слободан.
Међународна конференција „Архитектура Србије и Русије – ХХ век“ биће одржана 22. и 23. априла 2025. године, од 10 часова, у Руском дому у организацији Савеза архитеката Руске Федерације, а под покровитељством Федералне агенције „Россотрудничество“ Министарства спољних послова Русије, Министарства културе Русије и представништва Россотрудничества у Србији – Руског дома у Београду. Тема конференције је сарадња архитеката – градитеља две земље у 20. и 21. веку и изгледи за креативност у оквиру развоја културног кода сећања за наредне године.
Догађај ће окупити водеће руске и српске стручњаке у разговору о питањима очувања и развоја историјских насеља, као и размени искустава у рестаурацији историјског и архитектонског наслеђа и стварању пријатног урбаног окружења 21. века. На конференцији ће излагати појединци и представници архитектонских организација, образовних установа, одељења за очување културног наслеђа, представници стручне заједнице – рестауратори, архитекте, истраживачи, универзитетски професори из Србије и Русије.
У склопу конференције биће представљена изложба фотографија из збирака меморијалних музеја, посвећених палим борцима Великог отаџбинског и Другог светског рата, као и поставка стваралачких достигнућа српских и руских архитеката у градовима Србије у 20. веку.
Конференција има за циљ популаризацију јединствених примера архитектуре у Србији и Русији, актуелизацију прогресивних трендова и иновативне приступе очувању и развоју објеката архитектонског, урбанистичког, инжењерског и пејзажног наслеђа.
Мост између прошлих генерација уметника, градитеља и садашње публике биће: Ирина Маркина, председница Савета за архитектонско наслеђе Савеза архитеката Русије, академик Академије архитектонског наслеђа, члан Националног комитета Међународног савеза за очување споменика и локалитета (ИКОМОС, Русија), Ирина Заика, научни секретар Савета за архитектонско наслеђе Савеза архитеката Русије и доктор Љубиша Фолић, архитекта, универзитетски професор, Србија.
Српски и руски архитекти сматрају да су заједничке међународне конференције корисне у области архитектонског пројектовања, очувања архитектонског и урбанистичког наслеђа градова у Србији и Русији, а оправданост теме је доказана током реализације фестивала „Градитељско наслеђе“, који се одржавају у Русији редовно, сваке године од 2018, уз учешће српских архитеката.
Улаз за све заинтересоване је слободан.
04.04.202512:38
🎖Саветнику Председника Републике Србије уручена Почасна значка Россотрудничества
У знак захвалности за уложене вишегодишње напоре у развој и јачање културне сарадње између Србије и Русије, саветнику председника Републике Србије за културу Дејану Савићу данас је уручена Почасна значка Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу (Россотрудничество).
Високо одликовање „За активан рад на развоју међународне друштвене сарадње“ господину Дејану Савићу уручио је Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко, у присуству руководиоца представништва Россотрудничества у Србији, директора Руског дома у Београду Јевгенија Баранова.
Дирнут због признања, којим је потврђен његов допринос на реализацији значајних српско-руских културних пројеката, Савић је казао да ће и даље радити на свом основном задатку да подигне свест о култури у Србији, те да она, како је истакао „дође бар на пола пута од свести која постоји у Русији“. Он се том приликом осврнуо на успешна гостовања руских уметника, захваливши се сарадницима Амбасаде Русије и Руском дому на помоћи у њиховој реализацији. Он је истакао да се овакви пројекти у Србији подразумевају и изразио наду да ће их у наредном периоду бити још више.
Говорећи о досадашњој успешној сарадњи Русије и Србије у области културе, амбасадор Александар Боцан Харченко је нагласио да је култура неотуђиви део односа две државе, те у том контексту подсетио да се ближи 80. годишњица победе у Другом светском рату, те да ће овај значајан, за наша два народа, јубилеј бити обележен низом заједничких манифестација на којима активно ради и српска страна.
У знак захвалности за уложене вишегодишње напоре у развој и јачање културне сарадње између Србије и Русије, саветнику председника Републике Србије за културу Дејану Савићу данас је уручена Почасна значка Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу (Россотрудничество).
Високо одликовање „За активан рад на развоју међународне друштвене сарадње“ господину Дејану Савићу уручио је Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко, у присуству руководиоца представништва Россотрудничества у Србији, директора Руског дома у Београду Јевгенија Баранова.
Дирнут због признања, којим је потврђен његов допринос на реализацији значајних српско-руских културних пројеката, Савић је казао да ће и даље радити на свом основном задатку да подигне свест о култури у Србији, те да она, како је истакао „дође бар на пола пута од свести која постоји у Русији“. Он се том приликом осврнуо на успешна гостовања руских уметника, захваливши се сарадницима Амбасаде Русије и Руском дому на помоћи у њиховој реализацији. Он је истакао да се овакви пројекти у Србији подразумевају и изразио наду да ће их у наредном периоду бити још више.
Говорећи о досадашњој успешној сарадњи Русије и Србије у области културе, амбасадор Александар Боцан Харченко је нагласио да је култура неотуђиви део односа две државе, те у том контексту подсетио да се ближи 80. годишњица победе у Другом светском рату, те да ће овај значајан, за наша два народа, јубилеј бити обележен низом заједничких манифестација на којима активно ради и српска страна.
24.03.202516:53
Ракета за колекцију пуковника Дани
На дан када се навршава 26. година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију сећамо се славних хероје тога рата. Обарање невидљивог F-117 Америчког ратног ваздухопловства код Буђановаца један je од најзапаженијих ратних догађаја који се данас често препричава, а који је тада 1999. српском народу улио наду да нема непобедивих. Хероји ракетног дивизиона против-ваздушне одбране Војске Југославије су и данас међу нама!
Поводом годишњице бомбардовања, директор Руског дома у Београду, некадашњи ратни извештач са простора Југославије Јевгениј Баранов посетио је данас пуковника ПВО у пензији Золтана Дани. Он му је том приликом уручио макету ракете совјетског ракетног система С-125 НЕВА којом је јединица под Данијевом командом 27. марта 1999. оборила „Ноћног јастреба“.
Поклон није случајан – како би сачувао сећање на овај догађај, али и скренуо пажњу на значај неговања памћења на 1999, Золтан Дани је направио спомен собу у којој чува делове авиона и ракета, као и друге предмете из те ноћи.
Драго нам је да смо обрадовали нашег домаћина и допунили његову колекцију!
На дан када се навршава 26. година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију сећамо се славних хероје тога рата. Обарање невидљивог F-117 Америчког ратног ваздухопловства код Буђановаца један je од најзапаженијих ратних догађаја који се данас често препричава, а који је тада 1999. српском народу улио наду да нема непобедивих. Хероји ракетног дивизиона против-ваздушне одбране Војске Југославије су и данас међу нама!
Поводом годишњице бомбардовања, директор Руског дома у Београду, некадашњи ратни извештач са простора Југославије Јевгениј Баранов посетио је данас пуковника ПВО у пензији Золтана Дани. Он му је том приликом уручио макету ракете совјетског ракетног система С-125 НЕВА којом је јединица под Данијевом командом 27. марта 1999. оборила „Ноћног јастреба“.
Поклон није случајан – како би сачувао сећање на овај догађај, али и скренуо пажњу на значај неговања памћења на 1999, Золтан Дани је направио спомен собу у којој чува делове авиона и ракета, као и друге предмете из те ноћи.
Драго нам је да смо обрадовали нашег домаћина и допунили његову колекцију!
02.04.202511:24
Професори из Србије и Републике Српске на конференцији у Тули
Међународна конференција „Други светски рат: историја и историјско памћење у Русији и свету”, одржана 27. и 28. марта у Тули окупила је угледне историчаре из Русије, Белорусије и других земаља. Конференцију су организовали Руско историјско друштво, Руско војно-историјско друштво и Тулски државни педагошки универзитет „Лав Николајевич Толстој”, уз подршку Управе Тулске области.
Србија и Република Српска су представљене на високом научном нивоу. Српски историчар проф. др Милош Ковић је анализирао разлоге покушаја ревизије улоге СССР-а и Југославије у Другом светском рату, доц. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци је говорио о логору смрти Јасеновац. Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и руководилац представништва Руског историјског друштва у Републици Српској проф. др Драга Мастиловић је излагао о злочинима нацистичких дивизија на територији Босне и Херцеговине. Декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Срђан Душанић је анализирао присутност историје Другог светског рата у образовном и културном простору Републике Српске, док је професор истог факултета др Горан Латиновић обрадио питања утицаја културе памћења на Други светски рат на стварање Републике Српске током босанског рата 1992-1995.
Наше колеге у Тули су се показали као добри домаћини, те су за госте из Србије и Републике Српске организовали упознавање са богатом културом и музејском понудом свога краја, од Музеја оружја до Музеја Куликовске битке и Јасне Пољане – имања великог Лава Толстоја.
Подршку у организацији учешћа на конференцији професора из Бања Луке, Источног Сарајева и Београда пружио је Руски дом.
Међународна конференција „Други светски рат: историја и историјско памћење у Русији и свету”, одржана 27. и 28. марта у Тули окупила је угледне историчаре из Русије, Белорусије и других земаља. Конференцију су организовали Руско историјско друштво, Руско војно-историјско друштво и Тулски државни педагошки универзитет „Лав Николајевич Толстој”, уз подршку Управе Тулске области.
Србија и Република Српска су представљене на високом научном нивоу. Српски историчар проф. др Милош Ковић је анализирао разлоге покушаја ревизије улоге СССР-а и Југославије у Другом светском рату, доц. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци је говорио о логору смрти Јасеновац. Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и руководилац представништва Руског историјског друштва у Републици Српској проф. др Драга Мастиловић је излагао о злочинима нацистичких дивизија на територији Босне и Херцеговине. Декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Срђан Душанић је анализирао присутност историје Другог светског рата у образовном и културном простору Републике Српске, док је професор истог факултета др Горан Латиновић обрадио питања утицаја културе памћења на Други светски рат на стварање Републике Српске током босанског рата 1992-1995.
Наше колеге у Тули су се показали као добри домаћини, те су за госте из Србије и Републике Српске организовали упознавање са богатом културом и музејском понудом свога краја, од Музеја оружја до Музеја Куликовске битке и Јасне Пољане – имања великог Лава Толстоја.
Подршку у организацији учешћа на конференцији професора из Бања Луке, Источног Сарајева и Београда пружио је Руски дом.


24.03.202510:23
НЕ ЗАБОРАВЉАМО!
На данашњи дан, 24. марта 1999. године, започета је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Сећање на жртве бомбардовања је живо и након 26 година од овог суровог и нехуманог чина, који је у многим породицама у Србији оставио болан и неизбрисив траг.
Жива је и култура памћења на 1999. Негују је различите генерације, а изузетно је важно да се она преноси, те да је присутна код млађих генерација које нису доживеле страхоте тога рата. Средњошколац Константин Младеновић, ученик старијих разреда Руске школе у Београду снимио је документарни филм о НАТО бомбардовању „Само смо хтели да будемо људи“. Кроз дијалог са сведоцима догађаја тога периода, млади још једном подсећају да се 1999. година никада не сме заборавити!
У филму говоре: Јевгениј Баранов, директор Руског дома, ратни дописник са простора Југославије, др Мирослав Младеновић, професор Универзитета у Београду, др Славенко Терзић, академик, бивши амбасадор Србије у Русији и Милош Станојловић, продуцент, бивши помоћник главног и одговорног уредника РТС-а.
🎥Филм је доступан на линку.
На данашњи дан, 24. марта 1999. године, започета је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Сећање на жртве бомбардовања је живо и након 26 година од овог суровог и нехуманог чина, који је у многим породицама у Србији оставио болан и неизбрисив траг.
Жива је и култура памћења на 1999. Негују је различите генерације, а изузетно је важно да се она преноси, те да је присутна код млађих генерација које нису доживеле страхоте тога рата. Средњошколац Константин Младеновић, ученик старијих разреда Руске школе у Београду снимио је документарни филм о НАТО бомбардовању „Само смо хтели да будемо људи“. Кроз дијалог са сведоцима догађаја тога периода, млади још једном подсећају да се 1999. година никада не сме заборавити!
У филму говоре: Јевгениј Баранов, директор Руског дома, ратни дописник са простора Југославије, др Мирослав Младеновић, професор Универзитета у Београду, др Славенко Терзић, академик, бивши амбасадор Србије у Русији и Милош Станојловић, продуцент, бивши помоћник главног и одговорног уредника РТС-а.
🎥Филм је доступан на линку.
Увайдзіце, каб разблакаваць больш функцый.