Република Српска Крајина
07.05.202512:48
Поглед на српску православну цркву Светог великомученика Георгија у селу Жегар (заселак Каштел) код Обровца; Буковица
Храм је из 1618. године
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
Храм је из 1618. године
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
07.05.202507:38
Мало детаља са обиљежавања Ђурђевдана у Книну
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
06.05.202522:45
Свједочење хрватског злочинца Јанка Медведа о покољу православних Срба у селу Благај код Вељуна (котар Слуњ) током тзв. србокоља под именом "Слуњска Жетва"
Благај, Вељун
Јанко Медвед је рођен 1898. године у Благају, општина Вељун, котар Слуњ. Један је од хрватских нациста који је хватао Србе по Кордуну, пљачкао, палио и убијао. Маја мјесеца 1941. године када је учествовао у масакру у Благају имао је седморо дјеце.
Ево шта каже у својој изјави од 21. маја 1945. године о покољу Срба у овом селу спроведеном 6-8. маја 1941. године током злогласне "Слуњске Жетве" :
“Маја мјесеца 1941. године ја сам одмах примио оружје и ступио у Павелићев покрет са Пером Чигријем (Грашићем), Марком Грашићем, Миком Воларићем, Стипом Грашићем, Иваном Волфом и другима из Благаја. Било нас је наоружаних 50, који смо одмах ишли са новоформираним слуњским војним формацијама у српска села: Црно Врело, Цвијановића Брдо, Вељун, Перјасицу и друга. То смо називали купљачина, идемо да купимо Србе по кућама и хватамо ако крену бјежати. Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма меса (дојенчади) па на даље.
Приликом хватања Срба у поменутим селима ми смо похапсили поред мушкараца такођер и њихове жене и дјецу. Њих око 500-600 смо уловили. Неке су жене с дјецом су пуштене, али већина није. Ми смо прво српске мушкарце затворили у жандармеријску касарну, у школу, у православну цркву и у попову кућу. Те зграде биле су пуне људи и ми смо се редали сваки пола сата наизмјенично смо их тукли нас осам по осам. Тукли смо их све док се чуло да дишу. Док смо ми њих тукли други су отишли у Благај да копају јаме код школе у једној долини према католичкој цркви.
Други дан 6. маја 1941.,на њихов Ђурђевдан, ми смо Србе одагнали у зграду школе у Благај гдје смо их натрпали око 400. У школи и подруму су били све док нисмо ископали јаме, гдје ћемо их затрпати, а док су једни копали јаме у долини, други су улазили у школу и мрцварили и тукли на звјерски начин поменуте заточене Србе, од којих је неколицина у школи и поцркала од батина, они који су били највише тучени и мучени.
Када су јаме биле готове ми смо увече изводили испребијане 10 по 10. На путу ка јамама тукли смо их крамповима, ножевима и батовима тј. мацолама. Кад смо их довели до јаме ми смо им командовали да легну и они су морали полегати, па смо ишли од једног до једног и након удара по два пута у главу са батом, с њиме га одмах и гурнемо у јаму. Мене је запао ред на пету партију у којој је било 12 Срба, а са мном су их спроводили до јаме: Мика Штајдухар, Иван Волф Перин, Марко Грашић, Стипе Грашић и Перо Грашић. Када смо дошли до јаме први је узео бат (маљ) Перо Грашић, који је убио четворицу, а ја сам осталих 8. Други су их побацали у јаму. Када смо обавили тај посао отишли смо у школу и извели опет 10 по 10 и давали их другима који су их водили до јаме и тамо тукли. Тако смо имали посла цијелу ноћ, све док се није разданило. Убијали смо и даље. Наша војска из Слуња је довезла и неколико кола живог вапна које су посипали по напола измрцвареним Србима, који су се у јами још помицали-кретали и тада су их тек почели затрпавати. Када смо их затрпали ми смо јаме заравнали и још смо над њима заиграли коло. Коло су предводили Стипан и Мијо Грашић и још неки из Загреба. Наши сељаци Хрвати из Благаја су затим долину изорали и засијали зоб.
Већ други дан ишли смо у купљачину у Црно Врело, на Вељун и друга српска села из којих је био покупљен народ. Тада смо дотјерали много народа али и много блага, свиња, говеда, оваца итд. Ми смо то своје дјело вршили више пута, јер смо довозили и робу, пољопривредни алат и све до чега смо дошли и што смо затицали по српским кућама. Ја сам тада отишао кући гдје сам био све до Божића. Тада
сам поновно примио оружје од фратра Блажа Томљеновића, који је тога пута наоружао нас опет око 50. Ми смо тада држали своју посаду у Благајској школи, а и више пута смо ишли у купљачине у српска села, гдје смо вршили догон крупне стоке, а највише свиња. Неко вријеме сам био код куће и радио свој посао. Све је то тако трајало до 26. ожујка 1945.
Благај, Вељун
Јанко Медвед је рођен 1898. године у Благају, општина Вељун, котар Слуњ. Један је од хрватских нациста који је хватао Србе по Кордуну, пљачкао, палио и убијао. Маја мјесеца 1941. године када је учествовао у масакру у Благају имао је седморо дјеце.
Ево шта каже у својој изјави од 21. маја 1945. године о покољу Срба у овом селу спроведеном 6-8. маја 1941. године током злогласне "Слуњске Жетве" :
“Маја мјесеца 1941. године ја сам одмах примио оружје и ступио у Павелићев покрет са Пером Чигријем (Грашићем), Марком Грашићем, Миком Воларићем, Стипом Грашићем, Иваном Волфом и другима из Благаја. Било нас је наоружаних 50, који смо одмах ишли са новоформираним слуњским војним формацијама у српска села: Црно Врело, Цвијановића Брдо, Вељун, Перјасицу и друга. То смо називали купљачина, идемо да купимо Србе по кућама и хватамо ако крену бјежати. Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма меса (дојенчади) па на даље.
Приликом хватања Срба у поменутим селима ми смо похапсили поред мушкараца такођер и њихове жене и дјецу. Њих око 500-600 смо уловили. Неке су жене с дјецом су пуштене, али већина није. Ми смо прво српске мушкарце затворили у жандармеријску касарну, у школу, у православну цркву и у попову кућу. Те зграде биле су пуне људи и ми смо се редали сваки пола сата наизмјенично смо их тукли нас осам по осам. Тукли смо их све док се чуло да дишу. Док смо ми њих тукли други су отишли у Благај да копају јаме код школе у једној долини према католичкој цркви.
Други дан 6. маја 1941.,на њихов Ђурђевдан, ми смо Србе одагнали у зграду школе у Благај гдје смо их натрпали око 400. У школи и подруму су били све док нисмо ископали јаме, гдје ћемо их затрпати, а док су једни копали јаме у долини, други су улазили у школу и мрцварили и тукли на звјерски начин поменуте заточене Србе, од којих је неколицина у школи и поцркала од батина, они који су били највише тучени и мучени.
Када су јаме биле готове ми смо увече изводили испребијане 10 по 10. На путу ка јамама тукли смо их крамповима, ножевима и батовима тј. мацолама. Кад смо их довели до јаме ми смо им командовали да легну и они су морали полегати, па смо ишли од једног до једног и након удара по два пута у главу са батом, с њиме га одмах и гурнемо у јаму. Мене је запао ред на пету партију у којој је било 12 Срба, а са мном су их спроводили до јаме: Мика Штајдухар, Иван Волф Перин, Марко Грашић, Стипе Грашић и Перо Грашић. Када смо дошли до јаме први је узео бат (маљ) Перо Грашић, који је убио четворицу, а ја сам осталих 8. Други су их побацали у јаму. Када смо обавили тај посао отишли смо у школу и извели опет 10 по 10 и давали их другима који су их водили до јаме и тамо тукли. Тако смо имали посла цијелу ноћ, све док се није разданило. Убијали смо и даље. Наша војска из Слуња је довезла и неколико кола живог вапна које су посипали по напола измрцвареним Србима, који су се у јами још помицали-кретали и тада су их тек почели затрпавати. Када смо их затрпали ми смо јаме заравнали и још смо над њима заиграли коло. Коло су предводили Стипан и Мијо Грашић и још неки из Загреба. Наши сељаци Хрвати из Благаја су затим долину изорали и засијали зоб.
Већ други дан ишли смо у купљачину у Црно Врело, на Вељун и друга српска села из којих је био покупљен народ. Тада смо дотјерали много народа али и много блага, свиња, говеда, оваца итд. Ми смо то своје дјело вршили више пута, јер смо довозили и робу, пољопривредни алат и све до чега смо дошли и што смо затицали по српским кућама. Ја сам тада отишао кући гдје сам био све до Божића. Тада
сам поновно примио оружје од фратра Блажа Томљеновића, који је тога пута наоружао нас опет око 50. Ми смо тада држали своју посаду у Благајској школи, а и више пута смо ишли у купљачине у српска села, гдје смо вршили догон крупне стоке, а највише свиња. Неко вријеме сам био код куће и радио свој посао. Све је то тако трајало до 26. ожујка 1945.
06.05.202522:10
👀
04.05.202510:09
Босанско Грахово ❤️🇷🇸
Српско културно-умјетничко друштво "Гаврило Принцип"
Српско културно-умјетничко друштво "Гаврило Принцип"
03.05.202521:05
Прихват српских избјеглица из Задра у колективни центар у Бенковцу 03.05.1991. године
07.05.202510:02
06.05.202522:50
Споменик "Сломљена мајчина крила" у Скопљу на којем се налазе имена 54 младића из Македоније која су убијена током редовног служења војног рока од стране прво словеначких а потом и хрватских сепаратиста 1991. године.
Због све више смртних случајева момака из Македоније који су служили војни рок широм СФРЈ у мјесецима њеног крвавог распада, министарство унутрашњих послова СР Македоније 22.08.1991 године уклања списак војних обвезника и тиме спречава мобилизацију 12 000 људи из ове републике. Већ 08.09.1991 године Македонија проглашава независност од Југославије а ЈНА се повлачи у фебруару 1992. мирно, остављајући све објекте новоформираним јединицама македонске војске.
Због све више смртних случајева момака из Македоније који су служили војни рок широм СФРЈ у мјесецима њеног крвавог распада, министарство унутрашњих послова СР Македоније 22.08.1991 године уклања списак војних обвезника и тиме спречава мобилизацију 12 000 људи из ове републике. Већ 08.09.1991 године Македонија проглашава независност од Југославије а ЈНА се повлачи у фебруару 1992. мирно, остављајући све објекте новоформираним јединицама македонске војске.
06.05.202522:25
Италијански извор наводи да су у Вељуну (област Кордун) Хрвати ухапсили српског свештеника Бранка Добросављевића и наредили му да ископа јаму за свог сина Стефана, студента. Кад је то урадио, довели су његовог сина и почели да га бичују пред оцем.
Кад се онесвијестио, одсјекли су му руку, скинули кожу са главе и коначно га убили ударцем чекића по глави. Тада је отац био присиљен да опоји православну посмртну "мису" своме сину. Током појања, отац се онесвијестио три пута, али је био бичеван док није завршио.
На крају и он је убијен ударцем чекића...
Кад се онесвијестио, одсјекли су му руку, скинули кожу са главе и коначно га убили ударцем чекића по глави. Тада је отац био присиљен да опоји православну посмртну "мису" своме сину. Током појања, отац се онесвијестио три пута, али је био бичеван док није завршио.
На крају и он је убијен ударцем чекића...
05.05.202522:20
Српска православна црква Светог великомученика Георгија у селу Смоковић код Задра.
Подигнута је давне 1527. године а порушена до темеља током злочиначке хрватске агресије крајем јануара 1993. године.
Фотографија: лијево 1991., десно 1993.
Подигнута је давне 1527. године а порушена до темеља током злочиначке хрватске агресије крајем јануара 1993. године.
Фотографија: лијево 1991., десно 1993.
03.05.202522:25
Фенечки Бисери у посјети манастиру Крки код Кистања;
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
03.05.202510:19
Дан када је Загреб добио барем шамар
Дана 03.05.1995. године, тадашњи предсједник Републике Српске Крајине Милан Мартић, наредио је Српској Војсци Крајине да интервенише на "главу змије" одн. на Загреб како би се зауставио незапамћени покољ српског становништва у Западној Славонији.
Српске власти из Книна су слале упозорења Загребу да ће бити приморане да интервенишу уколико се хрватска најезда на Западну Славонију не заустави. Будући да је хрватска власт игнорисала упозорења, наређено је да се бомбардују циљеви у Загребу.
Из Оркана М-87 гађани су загребачки аеродром, трг бана Јелачића и зграда Министарства одбране Хрватске.
Захваљујући пропаганди свијет су обишле преувеличане приче о "ничим изазваном бруталном гранатирању Загреба", бацању граната по цивилним објектима укључујући и дјечју болницу, аутобуске станице и слично.
Циљ гранатирања Загреба су била мјеста одлучивања хрватског војног и политичког врха а не цивили. Хрватска је била унапред упозорена и знала је тачно кад и гдје ће пасти гранате..
Дана 03.05.1995. године, тадашњи предсједник Републике Српске Крајине Милан Мартић, наредио је Српској Војсци Крајине да интервенише на "главу змије" одн. на Загреб како би се зауставио незапамћени покољ српског становништва у Западној Славонији.
Српске власти из Книна су слале упозорења Загребу да ће бити приморане да интервенишу уколико се хрватска најезда на Западну Славонију не заустави. Будући да је хрватска власт игнорисала упозорења, наређено је да се бомбардују циљеви у Загребу.
Из Оркана М-87 гађани су загребачки аеродром, трг бана Јелачића и зграда Министарства одбране Хрватске.
Захваљујући пропаганди свијет су обишле преувеличане приче о "ничим изазваном бруталном гранатирању Загреба", бацању граната по цивилним објектима укључујући и дјечју болницу, аутобуске станице и слично.
Циљ гранатирања Загреба су била мјеста одлучивања хрватског војног и политичког врха а не цивили. Хрватска је била унапред упозорена и знала је тачно кад и гдје ће пасти гранате..
07.05.202508:49
Средњошколци из Источне Илиџе путују на војну параду у Москву
Ученици Средњошколског центра "Источна Илиџа" присуствоваће војној паради у Москви 9. маја, поводом обиљежавања 80 година од побједе над фашизмом и нацизмом и то је за нас велика част и привилегија - истакла је Свјетлана Чолаковић директор центра, преноси РТРС.
"Ово је изузетна прилика за наше ученике да се упознају и из прве руке осјете атмосферу поштовања према онима који су живот дали за слободу", навела је Чолаковић.
Ученици Средњошколског центра "Источна Илиџа" присуствоваће војној паради у Москви 9. маја, поводом обиљежавања 80 година од побједе над фашизмом и нацизмом и то је за нас велика част и привилегија - истакла је Свјетлана Чолаковић директор центра, преноси РТРС.
"Ово је изузетна прилика за наше ученике да се упознају и из прве руке осјете атмосферу поштовања према онима који су живот дали за слободу", навела је Чолаковић.
06.05.202522:50
Ђурђевдан у Сплиту 1991. године
Након што је Фрањо Туђман у Трогиру 05.05.1991 године одржао ватрени антисрпски и антијугословенски говор дошло је до масовних напада на ЈНА широм још увијек постојеће СР Хрватске.
Једна од најмасовнијих демонстрација одржана је сутрадан, 06.05.1991 у Сплиту гдје се окупило готово 40 000 Хрвата на позив Синдиката бродоградилишта "Бродосплит". Окупљена руља је опколила сједиште Управе Приморске Војне области ЈНА бацајући камење и бакље на војнике и официре. Ради спречавања продора руље у саму зграду испред су била постављена војна возила (БОВ) у којима су се налазили војници на редовном служењу војног рока, дјечаци старости 18-19 година, углавном Македонци.
Руља је скочила на возила и почела да извлачи војнике а снимак како један (још увијек "неидентификовани" - Анте Брекало) демонстрант покушава да задави младића Светланча Накова обишао је свијет. Момак је остао жив али његов друг Сашко Гешовски је убијен хицима из ватреног оружја.
Повријеђено је још неколико војника..
Након што је Фрањо Туђман у Трогиру 05.05.1991 године одржао ватрени антисрпски и антијугословенски говор дошло је до масовних напада на ЈНА широм још увијек постојеће СР Хрватске.
Једна од најмасовнијих демонстрација одржана је сутрадан, 06.05.1991 у Сплиту гдје се окупило готово 40 000 Хрвата на позив Синдиката бродоградилишта "Бродосплит". Окупљена руља је опколила сједиште Управе Приморске Војне области ЈНА бацајући камење и бакље на војнике и официре. Ради спречавања продора руље у саму зграду испред су била постављена војна возила (БОВ) у којима су се налазили војници на редовном служењу војног рока, дјечаци старости 18-19 година, углавном Македонци.
Руља је скочила на возила и почела да извлачи војнике а снимак како један (још увијек "неидентификовани" - Анте Брекало) демонстрант покушава да задави младића Светланча Накова обишао је свијет. Момак је остао жив али његов друг Сашко Гешовски је убијен хицима из ватреног оружја.
Повријеђено је још неколико војника..
06.05.202522:24
ИКОНА СВЕТОГ БРАНКА ВЕЉУНСКОГ
Од 2016. године благословом Његовог преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. г. Јована у манастиру Јасеновац прикупљају се руком осликане иконе светитеља из Другог свјетског рата.
На овај позив са љубављу се одазвало братство манастира Тушимља. Они су манастиру Јасеновац придарили икону Светог Бранка Вељунског.
Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена.
На Ђурђевдан 6. маја 1941. године - на дан своје Крсне славе - проту Бранка ухапсиле су хрватске усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Благаја у шуми званој "Кестеновац." Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унијет у Именослов Српске цркве као свети.
Овом приликом још једном изражавамо нашу дубоку захвалност братству манастира Тушимља на овој дивној икони. Позивамо све који желе да подрже ову акцију и придаре икону да нам се јаве.
Од 2016. године благословом Његовог преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. г. Јована у манастиру Јасеновац прикупљају се руком осликане иконе светитеља из Другог свјетског рата.
На овај позив са љубављу се одазвало братство манастира Тушимља. Они су манастиру Јасеновац придарили икону Светог Бранка Вељунског.
Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена.
На Ђурђевдан 6. маја 1941. године - на дан своје Крсне славе - проту Бранка ухапсиле су хрватске усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Благаја у шуми званој "Кестеновац." Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унијет у Именослов Српске цркве као свети.
Овом приликом још једном изражавамо нашу дубоку захвалност братству манастира Тушимља на овој дивној икони. Позивамо све који желе да подрже ову акцију и придаре икону да нам се јаве.
05.05.202518:12
Годишњица Кордунске буне
5. мај 1950. – Дан када су Кордун и Цазинска Крајина проговорили једним гласом
Почетак маја 1950. године остаће упамћен као тренутак када су се српски сељаци са Кордуна и Босанске Крајине удружили у борби против неправде. Њихово незадовољство било је усмјерено на државну политику откупа пољопривредних производа и на потцјењивачки однос државе према селу и сељачком становништву.
У устанку који је званично избио 6. маја, на Ђурђевдан, код Штурлића у западној Босни, устачи су сељаци са подручја Цазина, Велике Кладуше и Слуња – више од 1000 људи окупило се око заједничке идеје отпора. На челу су били кордунски Срби, Милан Божић и Миле Деврња (међу побуњеницима је, иначе , било и цазинских муслимана)
Први удар био је на полицијску станицу у Тршцу, а затим је у плану било заузимање Цазина и обустава саобраћаја. Међутим, побуну је брзо сузбио Пећиградски одред Југословенске милиције, уз помоћ припадника ОЗНЕ и појачања из Бањалуке, Бихаћа и Дрвара.
Оно што је услиједило био је бруталан обрачун: више од 700 људи је ухапшено, а око 30 устаника је убијено. Устанак је угушен, али остаје као свједочанство о отпору обичног човјека према неправедном систему.
5. мај 1950. – Дан када су Кордун и Цазинска Крајина проговорили једним гласом
Почетак маја 1950. године остаће упамћен као тренутак када су се српски сељаци са Кордуна и Босанске Крајине удружили у борби против неправде. Њихово незадовољство било је усмјерено на државну политику откупа пољопривредних производа и на потцјењивачки однос државе према селу и сељачком становништву.
У устанку који је званично избио 6. маја, на Ђурђевдан, код Штурлића у западној Босни, устачи су сељаци са подручја Цазина, Велике Кладуше и Слуња – више од 1000 људи окупило се око заједничке идеје отпора. На челу су били кордунски Срби, Милан Божић и Миле Деврња (међу побуњеницима је, иначе , било и цазинских муслимана)
Први удар био је на полицијску станицу у Тршцу, а затим је у плану било заузимање Цазина и обустава саобраћаја. Међутим, побуну је брзо сузбио Пећиградски одред Југословенске милиције, уз помоћ припадника ОЗНЕ и појачања из Бањалуке, Бихаћа и Дрвара.
Оно што је услиједило био је бруталан обрачун: више од 700 људи је ухапшено, а око 30 устаника је убијено. Устанак је угушен, али остаје као свједочанство о отпору обичног човјека према неправедном систему.
03.05.202522:24
Острво Видо ❤️☦️
03.05.202508:41
Православна богословија у Пакрацу срушена 03.05.1995. године током хрватске геноцидне војно-полицијске операције под називом "Бљесак"
07.05.202507:51
Црква Светог великомученика Георгија у селу Плавно код Книна;
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
Епархија Далматинска ❤️🇷🇸☦️
06.05.202522:45
године док нисам с војском побјегао у Карловац.
Млађи су отишли у Павелићеве јединице, а ми старији смо радили код наших цивила и тако смо се прехрањивали. Када су партизани напали Карловац ја сам побјегао с осталима у Загреб, а из Загреба смо даље бјежали с војском према Словенији све до Дравограда. Ту су нас похватали партизани и отпремили у Марибор гдје су нас пописали, дали нам пропуснице и транспортирали нас сваког к његовој кући, сем нас неколико, које су партизани Срби препознали, ухватили нас и затворили.
Више немам ништа рећи, а све наведено је тачно и дајем свој
потпис.”
Јанко Медвед с. р.
Хисторијски архив у Карловцу
КА ∞ Слуњ, Изјаве о злочинима.
Ђуро Затезало, "Радио сам сељачки и ковачки посао"
Млађи су отишли у Павелићеве јединице, а ми старији смо радили код наших цивила и тако смо се прехрањивали. Када су партизани напали Карловац ја сам побјегао с осталима у Загреб, а из Загреба смо даље бјежали с војском према Словенији све до Дравограда. Ту су нас похватали партизани и отпремили у Марибор гдје су нас пописали, дали нам пропуснице и транспортирали нас сваког к његовој кући, сем нас неколико, које су партизани Срби препознали, ухватили нас и затворили.
Више немам ништа рећи, а све наведено је тачно и дајем свој
потпис.”
Јанко Медвед с. р.
Хисторијски архив у Карловцу
КА ∞ Слуњ, Изјаве о злочинима.
Ђуро Затезало, "Радио сам сељачки и ковачки посао"
06.05.202522:20
Занимљива фреска у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Завали код Требиња.
Фрескопис је из 17. вијека а на једној фресци је приказан свети великомученик Димитрије како убија турског војника.
Фрескопис је из 17. вијека а на једној фресци је приказан свети великомученик Димитрије како убија турског војника.
04.05.202511:07
У српском православном селу Кусоње код Пакраца у Славонији хрватски нацисти (који су сами себи дали назив "усташе") у један бунар су бацили 156 српских жена, дјеце и стараца које су претходно мучили.
Преживјели становници Кусоња су послије рата подигли спомен-обиљежје код бунара у знак сјећања на ово страдање.
Међутим, на спомен-плочи стоји написано да су "Усташе бациле у бунар 156 житеља Кусоња".
Дакле, не помиње се етнички идентитет жртава нити разлог њиховог убиства а то је да су били православни Срби!
Натпис стоји само на латиници (службеном писму НДХ и данашње Хрватске).
Поред свега тога, појам "Усташе" не указује да су злочинци Хрвати без обзира што се то наводно "подразумијева" јер се већ сада, у јеку ревизије историје, све више пуштају у етар пропагандне теорије како су "највеће усташе заправо биле Срби" а да је "хрватски народ био на страни антифашизма".
По овој матрици, ускоро ће неки историчари тврдити да су у НДХ "Срби убијали Хрвате".
Не користимо њихов назив "усташе"!
Пишимо ћирилицом!
Преживјели становници Кусоња су послије рата подигли спомен-обиљежје код бунара у знак сјећања на ово страдање.
Међутим, на спомен-плочи стоји написано да су "Усташе бациле у бунар 156 житеља Кусоња".
Дакле, не помиње се етнички идентитет жртава нити разлог њиховог убиства а то је да су били православни Срби!
Натпис стоји само на латиници (службеном писму НДХ и данашње Хрватске).
Поред свега тога, појам "Усташе" не указује да су злочинци Хрвати без обзира што се то наводно "подразумијева" јер се већ сада, у јеку ревизије историје, све више пуштају у етар пропагандне теорије како су "највеће усташе заправо биле Срби" а да је "хрватски народ био на страни антифашизма".
По овој матрици, ускоро ће неки историчари тврдити да су у НДХ "Срби убијали Хрвате".
Не користимо њихов назив "усташе"!
Пишимо ћирилицом!
03.05.202522:23
Долазак Високопреосвећеног Митрополита Крфског Г. Нектарија, Преосвећеног Епископа Диоклијског Г. Пајсија, Викарa Високопреосвећеног Митрополита Црногорско-Приморског Г. Јоаникија и Високопреподобног Архимандрита Методија — Игумана Манастира Хиландара на Острво Видо.
❤️☦️
❤️☦️
03.05.202508:41
Хрватски окупатори у Окучанима, мај 1995
显示 1 - 24 共 843
登录以解锁更多功能。