Република Српска Крајина
26.02.202509:13
Јутрос су мађарске антитерористичке јединице дошле у Републику Српску у складу са договором између Бањалуке и Будимпеште.
Како је саопштено из МУП-а Републике Српске, мађарски специјалци ће одржавати обуке и вјежбе са припадницима полиције Републике Српске.
Будући да су прекјуче Турци ушли у Сребреницу поставља се сатирично питање да ли је нека нова Мохачка битка на помолу.
Шалу на страну. Сигурност Републике Српске је приоритет свих приоритета!
Како је саопштено из МУП-а Републике Српске, мађарски специјалци ће одржавати обуке и вјежбе са припадницима полиције Републике Српске.
Будући да су прекјуче Турци ушли у Сребреницу поставља се сатирично питање да ли је нека нова Мохачка битка на помолу.
Шалу на страну. Сигурност Републике Српске је приоритет свих приоритета!
25.02.202513:38
Ребят, это не "одно из крупнейших российских СМИ", это хохол, сидящий в Канаде.
Треба бити максимално опрезан јер има много непријатеља српског и руског народа који користе сваку прилику да стварају и распирују раздор.
Хвала Богу па Руси знају да је српски народ (не "народ Србије" већ читав српски народ) уз њих.
Треба бити максимално опрезан јер има много непријатеља српског и руског народа који користе сваку прилику да стварају и распирују раздор.
Хвала Богу па Руси знају да је српски народ (не "народ Србије" већ читав српски народ) уз њих.
21.02.202507:52
Дјечије одмаралиште "Шупља Стена" код Београда
21.02.202507:31
Ах та модерна умјетност и остале европске вриједности које примитивни Срби не могу да разумију јер су хипнотисани ретроградним православним хришћанством које нема толеранције за љубав.
Примитивни српски фашисти који пишу ћирилицом умјесто латинским словима као сав нормалан свијет не могу да доживе екстазу на овакав демократски перформанс који нуде Брисел, Лондон и Вашингтон...
Хоће ли Срби већ једном научити да се свијећа ставља у анални отвор а не у параклис 🤡
П.С. извињење пратиоцима слабијег желуца
Примитивни српски фашисти који пишу ћирилицом умјесто латинским словима као сав нормалан свијет не могу да доживе екстазу на овакав демократски перформанс који нуде Брисел, Лондон и Вашингтон...
Хоће ли Срби већ једном научити да се свијећа ставља у анални отвор а не у параклис 🤡
П.С. извињење пратиоцима слабијег желуца
21.02.202507:04
САРАЈЕВСКА ГОЛГОТА
У свету је мало познато да је главни град Босне и Херцеговине, Сарајево, имало скоро 200 000 становника српске националности и православне вероисповести 1991. године.
Само је шири простор Грбавице и Лукавице бројао око 120 000 Срба који су читав рат бранили своје куће и зграде трпећи стална гранатирања и снајперске ватре.
Медији на западу су преносили само једну слику - "српска агресија на Сарајево" и "Срби су зли а Муслимани су жртве".
Оно што није преношено јесте то да су делови у којима је живело српско становништво заправо највише и претрпели ратна разарања и да је у граду Сарајеву и околним селима убијено око 10 000 ( десет хиљада) Срба 1992-1996. године.
Данас у Сарајеву живи свега 15-так хиљада Срба што је око 10% у односу на предратно стање.
Виктимизација муслимана у НАТО - ЕУ пропаганди ни данас не дозвољава да се прича о геноциду који су Муслимани из Босне ( од 1993. године носе назив "Бошњаци") спровели над православним Србима.
Када је потписан Дејтонски мировни споразум којим су се окончала ратна дејства на територији Босне и Херцеговине читаво Сарајево је предато муслиманима (сада већ "Бошњацима"). То је изазвало егзодус Срба из овог до тада подељеног града.
Преко 150 000 сарајевских Срба почиње да излази из својих станова и кућа одлазећи махом у брда источно од града која су остала у Републици Српској. Тада почиње изградња новог Сарајева које се називало Српско Сарајево али је због притиска Европске Уније име промењено у Источно Сарајево. Временом се нови град ширио и упијао многа села благо додирујући стари део Сарајева које је остало на самој граници два ентитета.
Иако је 70% земљишта на којем се налази Сарајево у катастарском власништву Срба , западни свет (НАТО и ЕУ) је одлучио да га преда Муслиманима и да потпомогне етничко чишћење Срба из града.
Знајући да ће муслимани разбијати српске гробове бришући трагове постојања Срба (што је чињено и у другим деловима Босне који су припали муслиманској страни) сарајевски Срби су одлучили да пребаце гробове својих најмилијих са собом.
Православно гробље у сарајевском насељу Грбавица постало је симбол трагедије Срба у Босни.
Масовно премештање гробница из муслиманског у православни део Босне остао је упамћен као "Сарајевска голгота" а највећи део гробова је пребачен 19.03.1996. године, пред сам долазак нове муслиманске администрације у српске делове града.
У свету је мало познато да је главни град Босне и Херцеговине, Сарајево, имало скоро 200 000 становника српске националности и православне вероисповести 1991. године.
Само је шири простор Грбавице и Лукавице бројао око 120 000 Срба који су читав рат бранили своје куће и зграде трпећи стална гранатирања и снајперске ватре.
Медији на западу су преносили само једну слику - "српска агресија на Сарајево" и "Срби су зли а Муслимани су жртве".
Оно што није преношено јесте то да су делови у којима је живело српско становништво заправо највише и претрпели ратна разарања и да је у граду Сарајеву и околним селима убијено око 10 000 ( десет хиљада) Срба 1992-1996. године.
Данас у Сарајеву живи свега 15-так хиљада Срба што је око 10% у односу на предратно стање.
Виктимизација муслимана у НАТО - ЕУ пропаганди ни данас не дозвољава да се прича о геноциду који су Муслимани из Босне ( од 1993. године носе назив "Бошњаци") спровели над православним Србима.
Када је потписан Дејтонски мировни споразум којим су се окончала ратна дејства на територији Босне и Херцеговине читаво Сарајево је предато муслиманима (сада већ "Бошњацима"). То је изазвало егзодус Срба из овог до тада подељеног града.
Преко 150 000 сарајевских Срба почиње да излази из својих станова и кућа одлазећи махом у брда источно од града која су остала у Републици Српској. Тада почиње изградња новог Сарајева које се називало Српско Сарајево али је због притиска Европске Уније име промењено у Источно Сарајево. Временом се нови град ширио и упијао многа села благо додирујући стари део Сарајева које је остало на самој граници два ентитета.
Иако је 70% земљишта на којем се налази Сарајево у катастарском власништву Срба , западни свет (НАТО и ЕУ) је одлучио да га преда Муслиманима и да потпомогне етничко чишћење Срба из града.
Знајући да ће муслимани разбијати српске гробове бришући трагове постојања Срба (што је чињено и у другим деловима Босне који су припали муслиманској страни) сарајевски Срби су одлучили да пребаце гробове својих најмилијих са собом.
Православно гробље у сарајевском насељу Грбавица постало је симбол трагедије Срба у Босни.
Масовно премештање гробница из муслиманског у православни део Босне остао је упамћен као "Сарајевска голгота" а највећи део гробова је пребачен 19.03.1996. године, пред сам долазак нове муслиманске администрације у српске делове града.
26.02.202510:30
Нови потрес 4 степена по Рихтеровој скали погодио је Банију.
Епицентар земљотреса је био у рејону села Табориште код Сиска.
Већи дио Баније је остао без напајања електричном енергијом.
Подрхтавања тла су се осјетила у Загребу и Бањалуци.
Епицентар земљотреса је био у рејону села Табориште код Сиска.
Већи дио Баније је остао без напајања електричном енергијом.
Подрхтавања тла су се осјетила у Загребу и Бањалуци.
26.02.202508:43
Нису нам потребни непријатељи...
21.02.202509:16
> Сале:
Поздрав, за РСК канал, ако хоћеш нешто да им пошаљеш пошаљи мени па ћу им ја то проследити, админи се не јављају приватно због усташа јер су већ имали проблема по ндх.
> В.И:
Помаже Бог Брате! Хтео сам само послати мој кратки документарац без коментара и да чујем њихов коментар. Ништа професионално и скроз аматерски. Био сам прошле године на пар места у бившој РСК и обишао наше светиње.> В.И.:
Први пут ми је био тамо
> В.И.:
И хоћу опет ићи
> В.И.:
Радовао би се да се подели ако желе, наравно не желим да се улизујем или нешто. Овај снимак нек служи вама Крајишницима а поготово свим Србима да ћемо се једног дана тамо вратити
> В.И.:
И да Крајину не смемо заборавити
> В.И.:
Све је снимљено у року од два дана
> В.И.:
Можда им ће бити драго ако виде ове снимке
> Сале:
Важи, проследићу им овако како си ми послао, Крајина је прелепа зато су је усташе и отеле. Ја сам из Србије али то нема никакве везе сви смо ми Срби и Крајина је наша, исто као и Косово, ЦГ, Босна и Стара Србија, све су то наше земље које морамо вратити или нас више неће бити, поздрав.
https://youtu.be/15PzwwTzBWE?si=NzzjFoU6u6m1KQtS
Поздрав, за РСК канал, ако хоћеш нешто да им пошаљеш пошаљи мени па ћу им ја то проследити, админи се не јављају приватно због усташа јер су већ имали проблема по ндх.
> В.И:
Помаже Бог Брате! Хтео сам само послати мој кратки документарац без коментара и да чујем њихов коментар. Ништа професионално и скроз аматерски. Био сам прошле године на пар места у бившој РСК и обишао наше светиње.> В.И.:
Први пут ми је био тамо
> В.И.:
И хоћу опет ићи
> В.И.:
Радовао би се да се подели ако желе, наравно не желим да се улизујем или нешто. Овај снимак нек служи вама Крајишницима а поготово свим Србима да ћемо се једног дана тамо вратити
> В.И.:
И да Крајину не смемо заборавити
> В.И.:
Све је снимљено у року од два дана
> В.И.:
Можда им ће бити драго ако виде ове снимке
> Сале:
Важи, проследићу им овако како си ми послао, Крајина је прелепа зато су је усташе и отеле. Ја сам из Србије али то нема никакве везе сви смо ми Срби и Крајина је наша, исто као и Косово, ЦГ, Босна и Стара Србија, све су то наше земље које морамо вратити или нас више неће бити, поздрав.
https://youtu.be/15PzwwTzBWE?si=NzzjFoU6u6m1KQtS
21.02.202507:52
Гнусне лажи Пете колоне о дјечијем одмаралишту "Шупља Стена" код Београда
Шупља Стена је заселак београдског насеља Врчина у општини Гроцка. Само насеље административно припада Врчину, док комплекс „Шупља Стена” припада сусједном Рипњу тј. општини Вождовац. Налази се 20 километара јужно од Теразија, у шуми на Авали. На планини је смјештена ружа вјетрова, мјесто са благотворним утицајем на здравље, а посебно на респираторни систем.
Ту је изграђен рекреативни комплекс који у периоду од двије деценије (1970—1990) прераста у једно од најпопуларнијих дјечјих љетовалишта, углавном за одморе у организацији београдских основних школа. Током празничних сезона, комплекс је познат као домаћин неколико хиљада дјеце.
Овај комплекс покрива површину од 140 000 m2 и обухвата 2 зграде, 14 бунгалова, фудбалске, кошаркашке и одбојкашке терене.
Изградња спортско-рекреативног центра у Шупљој Стени започета је 1947. године, а завршена 1976. Тада су у оквиру комплекса на површини од 7500 m2 изграђени ресторан и сала са 500 мјеста, амфитеатар са 600 мјеста, двадесетак бунгалова, кабинети, учионице, дискотека, трим-кабинет и ликовни атељеи. Шупља Стена је као спортски комплекс функционисала до 1992. године, када је одлуком Владе Србије ово мјесто претворено у камп за избјегла, прогнана и расељена лица из Хрватске, Републике Српске Крајине и Босне и Херцеговине.
Шупља Стена је постала предмет спора између општине Врачар и државне компаније „Србијашуме“. Од 2003. године објекти су били напуштени али је Влада 2006. године одбила да прода ово добро општини. Од 2012. године читав комплекс има поново функцију дјечијег одмаралишта.
Будући да је 1992. године Влада Републике Србије овдје смјештала српске избјегличке породице из ратом захваћених простора и да је међу тим лицима био велики број дјеце са различитим респираторним проблемима поједине невладине организације из Србије покушавају да представе Шупљу Стену као својеврсни ЛОГОР за дјецу из Хрватске и Босне!!!
Овдје се перфидно замјењују тезе јер се наглашава да су ту довођена дјеца из "Хрватске и Босне" са избјегавањем наглашавања да су у питању дјеца српске националности јер је циљ да се све ово представи као план државе Србије за злостављање дјеце из других држава које је Србија наводно напала. У даљем кораку се наводи да је држава Србија у својој "геноцидној политици" организовала походе и киднаповања дјеце по "Босни и Хрватској" и њихово присилно смјештање у Шупљу Стену.
Злонамјерно изокретање чињеница, иако лако оспориво, иде толико далеко да поједини чланови невладиног сектора пишу својим инструкторима како је Јастребарско у НДХ било мачји кашаљ у поређењу са Шупљом Стеном код Београда.
Будући да је велики број српске дјеце из Крајине и Републике Српске током ратних сукоба а посредством Српске Православне Цркве и њеном координацијом са Грчком Православном Црквом и грчким хуманитарним удружењима, био допреман у многе рехабилитационе центре широм Грчке и у бројне грчке породице - невладин сектор из Београда покушава и то да представи као "детаљно организован геноцидни план за продају и експлоатацију дјеце из Хрватске и Босне" на чему су "синхронизовано учествовале српска држава и црква".
Ослобођење српског народа је могуће тек након првог прочишћења изнутра, када се погасе и забране тзв. невладине организације које су заправо финансиране од страних влада и када се казне лица која годинама раде у њима. Највећи проблем сваког окупираног друштва и народа јесте Пета колона а српско друштво је изродило овог корова више него било које друго икада и игдје...
Шупља Стена је заселак београдског насеља Врчина у општини Гроцка. Само насеље административно припада Врчину, док комплекс „Шупља Стена” припада сусједном Рипњу тј. општини Вождовац. Налази се 20 километара јужно од Теразија, у шуми на Авали. На планини је смјештена ружа вјетрова, мјесто са благотворним утицајем на здравље, а посебно на респираторни систем.
Ту је изграђен рекреативни комплекс који у периоду од двије деценије (1970—1990) прераста у једно од најпопуларнијих дјечјих љетовалишта, углавном за одморе у организацији београдских основних школа. Током празничних сезона, комплекс је познат као домаћин неколико хиљада дјеце.
Овај комплекс покрива површину од 140 000 m2 и обухвата 2 зграде, 14 бунгалова, фудбалске, кошаркашке и одбојкашке терене.
Изградња спортско-рекреативног центра у Шупљој Стени започета је 1947. године, а завршена 1976. Тада су у оквиру комплекса на површини од 7500 m2 изграђени ресторан и сала са 500 мјеста, амфитеатар са 600 мјеста, двадесетак бунгалова, кабинети, учионице, дискотека, трим-кабинет и ликовни атељеи. Шупља Стена је као спортски комплекс функционисала до 1992. године, када је одлуком Владе Србије ово мјесто претворено у камп за избјегла, прогнана и расељена лица из Хрватске, Републике Српске Крајине и Босне и Херцеговине.
Шупља Стена је постала предмет спора између општине Врачар и државне компаније „Србијашуме“. Од 2003. године објекти су били напуштени али је Влада 2006. године одбила да прода ово добро општини. Од 2012. године читав комплекс има поново функцију дјечијег одмаралишта.
Будући да је 1992. године Влада Републике Србије овдје смјештала српске избјегличке породице из ратом захваћених простора и да је међу тим лицима био велики број дјеце са различитим респираторним проблемима поједине невладине организације из Србије покушавају да представе Шупљу Стену као својеврсни ЛОГОР за дјецу из Хрватске и Босне!!!
Овдје се перфидно замјењују тезе јер се наглашава да су ту довођена дјеца из "Хрватске и Босне" са избјегавањем наглашавања да су у питању дјеца српске националности јер је циљ да се све ово представи као план државе Србије за злостављање дјеце из других држава које је Србија наводно напала. У даљем кораку се наводи да је држава Србија у својој "геноцидној политици" организовала походе и киднаповања дјеце по "Босни и Хрватској" и њихово присилно смјештање у Шупљу Стену.
Злонамјерно изокретање чињеница, иако лако оспориво, иде толико далеко да поједини чланови невладиног сектора пишу својим инструкторима како је Јастребарско у НДХ било мачји кашаљ у поређењу са Шупљом Стеном код Београда.
Будући да је велики број српске дјеце из Крајине и Републике Српске током ратних сукоба а посредством Српске Православне Цркве и њеном координацијом са Грчком Православном Црквом и грчким хуманитарним удружењима, био допреман у многе рехабилитационе центре широм Грчке и у бројне грчке породице - невладин сектор из Београда покушава и то да представи као "детаљно организован геноцидни план за продају и експлоатацију дјеце из Хрватске и Босне" на чему су "синхронизовано учествовале српска држава и црква".
Ослобођење српског народа је могуће тек након првог прочишћења изнутра, када се погасе и забране тзв. невладине организације које су заправо финансиране од страних влада и када се казне лица која годинама раде у њима. Највећи проблем сваког окупираног друштва и народа јесте Пета колона а српско друштво је изродило овог корова више него било које друго икада и игдје...
21.02.202507:10
Вјенчање у Источном Сарајеву ❤️🇷🇸
21.02.202507:03
Разлупано и оскрнављено православно гробље у Сарајеву.
Брисање трагова српског постојања
Брисање трагова српског постојања
26.02.202510:22
Мурал у Београду ❤️
26.02.202507:36
СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ ❤️☦️
На данашњи дан 1199. године у Хиландару, представио се у Господу отац Светог Саве, Стефан Немања оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два вијека. Када је предао власт и замонашио се, добио је име Симеон.
Стефан Немања био је велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља и прогонитељ јереси.
На данашњи дан 1199. године у Хиландару, представио се у Господу отац Светог Саве, Стефан Немања оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два вијека. Када је предао власт и замонашио се, добио је име Симеон.
Стефан Немања био је велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља и прогонитељ јереси.
21.02.202508:42
Фотографија из Лурате Каћивија (град Комо) 1995. године.
Српска дјеца из Крајине и њихове учитељице који су посредством италијанске хуманитарке Ђоване Ћерибели боравили у Италији ❤️
Фотографију послао пратилац Дејан ❤️
Српска дјеца из Крајине и њихове учитељице који су посредством италијанске хуманитарке Ђоване Ћерибели боравили у Италији ❤️
Фотографију послао пратилац Дејан ❤️
21.02.202507:47
Италијанска хуманитарка Ђована Ћерибели у посјети српским повратницима у Далмацију ❤️
21.02.202507:06
За почетак егзодуса сарајеваких Срба узима се 17. фебруар. Овај догађај један је од најпотреснијих током ратова за југословенско наслијеђе.
Помиње се и обиљежава тек од 20. годишњице, и усудићемо се рећи, са погрешном интонацијом. Представљање овог догађаја углавном је у контексту кукњаве и заплакивања.
Сјећајући се тих дана, тадашњи став је био баш овакав какав га износи Илија Томић, данас покојни. Шта треба да се да, да живимо слободно, са својим народом.
Ако у наредном периоду чујете нешто о егзодусу, сјетите се атмосфере из 1996. Био је то подвиг који је учињен да би се ојачала Република Српска.
Фронтал
Помиње се и обиљежава тек од 20. годишњице, и усудићемо се рећи, са погрешном интонацијом. Представљање овог догађаја углавном је у контексту кукњаве и заплакивања.
Сјећајући се тих дана, тадашњи став је био баш овакав какав га износи Илија Томић, данас покојни. Шта треба да се да, да живимо слободно, са својим народом.
Ако у наредном периоду чујете нешто о егзодусу, сјетите се атмосфере из 1996. Био је то подвиг који је учињен да би се ојачала Република Српска.
Фронтал
21.02.202507:02
САРАЈЕВО СПРЕМНО ЗА „ПОСМРТНИ ГЕНОЦИД“ НАД СРБИМА: Биће прекопано више од 13 000 православних гробова
Своју, пре неколико година обзнањену намеру да прекопају преко 13 000 гробова, махом православних, на седам сарајевских гробаља, власти кантона Сарајево реализоваће након што буде усвојен закон који тако нешто омогућава.
Усвајање закона, како преносе медији, очекује се ускоро. Ако власти сарајевског кантона учине тако што и ако нестане 13 000 српских гробова са сарајевских гробаља, нестаће и последње сведочанство да су Сарајево насељавали и Срби. Према последњем предратном попису становника, у граду Сарајеву је живело више од 150 000 Срба и неколико десетина хиљада изјашњених Југословена српског поријекла.
Лако је прозрети намеру о посмртном геноциду против Срба
У плану да се прекопа 13 000 српских гробова, према речима бањалучког аналитичара Анђелка Козомаре, није проблем прозрети злу намеру за извршавање посмртног геноцида над Србима у Сарајеву.
„Бошњаци своју националну политику планирају дугорочно и њихова стратегија је да ефекти садашње политике буду видљиви и најефектнији за неколико деценија. Након што су током рата истребили Србе из Сарајева, они су одуговлачили, развлачили и подметали истраге о злочинима над Србима у Сарајеву. Прикривали су логоре који су били најстрашнији у БиХ“.
Наш саговорник напомиње да су све то што он говори недавно признали и међународни експерти Црвеног крста, који су током рата боравили у Сарајеву.
„Све су успели да заташкају, сву истину о рату у БиХ и сада им је потребно да прикажу новим генерацијама да Срби уопште нису никада ни живели у Сарајеву, а то је најефектније ако почисте њихова гробља, ако униште све показатеље да су Срби вековима живели у Сарајеву, да су ту сахрањивани и да имају спомен обележја“, истиче Козомара.
Спровођење плана почело је пре три године!
Намеру да прекопају српске гробове, власти сарајевског кантона обзнаниле су још пре три године, када су на неколико хиљада надгробних споменика на гробљу 'Баре" освануле налепнице са позивом породицама да се јаве предузећу „Покоп“, које управља сарајевским гробљима.
Према тврдњама портпарола „Покопа“ Најде Вранић Беширевић, тада су налепнице стављене на основу одлуке Скупштине града Сарајева из 2010. године, према којој је дефинисано да се „гробно место или гробница могу прекопати по истеку десет година од дана сахране, у случају да нису одржавани или да се за њих не плаћа накнада“, која годишње износи око 400 евра.
Беширевићева је за београдску „Политику“ изјавила да у међувремену није прекопан ниједан гроб, као и да налепнице од пре три године немају везе са неплаћањем, већ са прикупљањем података за делимично уништену архиву „Покопа“.
Међутим, и даље остаје отворено питање како ће се спроводити најављени закон, који „Покопу“ даје могућност да уништи једина сведочанства о постојању Срба у Сарајеву током векова.
Своју, пре неколико година обзнањену намеру да прекопају преко 13 000 гробова, махом православних, на седам сарајевских гробаља, власти кантона Сарајево реализоваће након што буде усвојен закон који тако нешто омогућава.
Усвајање закона, како преносе медији, очекује се ускоро. Ако власти сарајевског кантона учине тако што и ако нестане 13 000 српских гробова са сарајевских гробаља, нестаће и последње сведочанство да су Сарајево насељавали и Срби. Према последњем предратном попису становника, у граду Сарајеву је живело више од 150 000 Срба и неколико десетина хиљада изјашњених Југословена српског поријекла.
Лако је прозрети намеру о посмртном геноциду против Срба
У плану да се прекопа 13 000 српских гробова, према речима бањалучког аналитичара Анђелка Козомаре, није проблем прозрети злу намеру за извршавање посмртног геноцида над Србима у Сарајеву.
„Бошњаци своју националну политику планирају дугорочно и њихова стратегија је да ефекти садашње политике буду видљиви и најефектнији за неколико деценија. Након што су током рата истребили Србе из Сарајева, они су одуговлачили, развлачили и подметали истраге о злочинима над Србима у Сарајеву. Прикривали су логоре који су били најстрашнији у БиХ“.
Наш саговорник напомиње да су све то што он говори недавно признали и међународни експерти Црвеног крста, који су током рата боравили у Сарајеву.
„Све су успели да заташкају, сву истину о рату у БиХ и сада им је потребно да прикажу новим генерацијама да Срби уопште нису никада ни живели у Сарајеву, а то је најефектније ако почисте њихова гробља, ако униште све показатеље да су Срби вековима живели у Сарајеву, да су ту сахрањивани и да имају спомен обележја“, истиче Козомара.
Спровођење плана почело је пре три године!
Намеру да прекопају српске гробове, власти сарајевског кантона обзнаниле су још пре три године, када су на неколико хиљада надгробних споменика на гробљу 'Баре" освануле налепнице са позивом породицама да се јаве предузећу „Покоп“, које управља сарајевским гробљима.
Према тврдњама портпарола „Покопа“ Најде Вранић Беширевић, тада су налепнице стављене на основу одлуке Скупштине града Сарајева из 2010. године, према којој је дефинисано да се „гробно место или гробница могу прекопати по истеку десет година од дана сахране, у случају да нису одржавани или да се за њих не плаћа накнада“, која годишње износи око 400 евра.
Беширевићева је за београдску „Политику“ изјавила да у међувремену није прекопан ниједан гроб, као и да налепнице од пре три године немају везе са неплаћањем, већ са прикупљањем података за делимично уништену архиву „Покопа“.
Међутим, и даље остаје отворено питање како ће се спроводити најављени закон, који „Покопу“ даје могућност да уништи једина сведочанства о постојању Срба у Сарајеву током векова.
26.02.202510:11
Милочај код Краљева 👀
21.02.202507:46
Прича из Равних Котара
За вријеме и по завршетку рата на хиљаде српске дјеце из Крајине и Републике Српске било је примано у грчке породице координацијом Српске и Грчке православне цркве. Међутим, поред одлазака у Грчку један мањи дио наше дјеце отишао је и у Италију и то посредством једне мале италијанске хуманитарне организације.
Парохију равнокотарску посјетила је госпођа Ђована Карибели (Giovanna Ceribelli),
Италијанка великог срца!
Те, не тако давне 1995. године, за вријеме рата.. друго полугодиште школске године у Смилчићу код Бенковца није имало велике изгледе да се неометано настави. Ту се тада појављује госпођа Ђована, долази са својом малом хуманитарном организацијом "Покрет солидарности за мир" (MOVIMENTO DI SOLIDARIETA' PER LA PACE), уз дозволу родитеља, одвозе у Италију сву дјецу од првог до четвртог разреда, те њихове учитеље! Све их смјесте код породица које су их примиле раширених руку и сви заједно им омогуће да друго полугодиште заврше тамо у миру!
Након тога, њена мала хуманитарна организација у више наврата долази у Смилчић, Кистање, Оћестово...са мини бусевима хране, одјеће, хигијенских потрепштина,...
Послије геноцидне ''Олује'' , уз велики труд поново проналази ту исту дјецу, расијану по Србији, те их поново позива за Италију. Многима од њих је то увелико промијенило живот! И дан данас су у контакту са фамилијама које су им тад пружиле руку-шансу за живот о каквом нису могли ни да сањају. Доста их је и остало, наставило живот у Италији, али редовно посјећују своје огњиште и дједовину, са све госпођом Ђованом, која је такође сваке године у Далмацији и обилази крајишке повратнике.
Слава Господу за све!
За вријеме и по завршетку рата на хиљаде српске дјеце из Крајине и Републике Српске било је примано у грчке породице координацијом Српске и Грчке православне цркве. Међутим, поред одлазака у Грчку један мањи дио наше дјеце отишао је и у Италију и то посредством једне мале италијанске хуманитарне организације.
Парохију равнокотарску посјетила је госпођа Ђована Карибели (Giovanna Ceribelli),
Италијанка великог срца!
Те, не тако давне 1995. године, за вријеме рата.. друго полугодиште школске године у Смилчићу код Бенковца није имало велике изгледе да се неометано настави. Ту се тада појављује госпођа Ђована, долази са својом малом хуманитарном организацијом "Покрет солидарности за мир" (MOVIMENTO DI SOLIDARIETA' PER LA PACE), уз дозволу родитеља, одвозе у Италију сву дјецу од првог до четвртог разреда, те њихове учитеље! Све их смјесте код породица које су их примиле раширених руку и сви заједно им омогуће да друго полугодиште заврше тамо у миру!
Након тога, њена мала хуманитарна организација у више наврата долази у Смилчић, Кистање, Оћестово...са мини бусевима хране, одјеће, хигијенских потрепштина,...
Послије геноцидне ''Олује'' , уз велики труд поново проналази ту исту дјецу, расијану по Србији, те их поново позива за Италију. Многима од њих је то увелико промијенило живот! И дан данас су у контакту са фамилијама које су им тад пружиле руку-шансу за живот о каквом нису могли ни да сањају. Доста их је и остало, наставило живот у Италији, али редовно посјећују своје огњиште и дједовину, са све госпођом Ђованом, која је такође сваке године у Далмацији и обилази крајишке повратнике.
Слава Господу за све!
21.02.202507:05
Сарајевски Срби ископавају посмртне остатке својих најмилијих и пребацују их у источне дијелове града, у Републику Српску, плашећи се већ доказаног скрнављења гробова и скелета од стране муслимана.
21.02.202507:02
Споменик за 123 српска дјетета убијена у Сарајеву од стране муслиманских фанатика.
Дјецу вам не можемо опростити!
Источно Сарајево
Дјецу вам не можемо опростити!
Источно Сарајево
显示 1 - 24 共 486
登录以解锁更多功能。