24. марта 1999. године почело је терористичко бомбардовање Југославије од стране удружених злочинца НАТО пакта - 19 великих земаља на једну малу Србију
26 је година од почетка злочиначке оружане агресије НАТО-а на Србију, када је вољом западних империјалних моћника и дефинитивно погажено међународно право начето 1991.године, као и сви универзални морални кодекси којима је, макар провизорно, одржаван какав такав глобални мир.
Ми, који смо се супроставили 1999.године, као први и прави весници отпора Новом светском поретку на самом крају 20.века, били смо без савезника, без било чије помоћи (осим оне моралне широм слободољубивог света), били смо у потпуном окружењу и имали смо куд и камо несразмерно јачег противника, него победничка Српска војска из Првог светског рата.
При томе, агресору су нанети за њега неприхватљиви губици, које је настојао да прикрије пред сопственом и светском јавношћу.
А Србија није поражена, српски народ није пао на колена и Косово је Србија - било, јесте и биће!
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
• Сукобљене стране: СР Југославија НАТО
• Земље учеснице у бомбардовању: САД Уједињено Краљевство Немачка Француска Шпанија Италија Канада Турска Белгија Холандија Норвешка Данска Португалија
• Уступање ваздушног простора: Аустрија Словенија Хрватска Босна и Херцеговина Македонија Албанија Мађарска Бугарска Румунија
Јелена Павловић - Процес се одвија иако је тренутно у малом застоју, али легално решење постоји и никада није била боља шанса да се искористи.
Код нас је генерално проблем то што се у медијски простор убаци неки предлог и онда се то врти без да се много размисли о томе.
Идеја прелазних, привременим, експертских и других влада једноставно нема утемељење у закону, не можемо променити систем и вратити се у уставност тако што ћемо прихватити решење које није дефинисано по закону. Поред тога што експертске владе нису дефинисане законом, нико им то неће дати. А ако им да, тек онда ће бити сумњиво зашто се то допустило.
Постоји и очигледан проблем тренутног односа ЕУ и Вучића, он је њима обећао литијум, а њима ће ускоро постати веома јасно да преко њега то не могу да добију, није искључено да ће и они почети да подржавају играче који би били у тој потенцијалној експертској влади која не ради транспарентно како би прогурали оно што им је потребно.
Једини начин дефинисан законом да се ово реши јесу избори у којима ће студенти, са професорима, наступити као јединствена листа - жребом одређена на факултетима како не би дошло до уплива утицаја интересних група.
Студенти су једини који имају сво потребно оруђе да ово реше на начин који би морао бити признат од стране свих.
На изборима су иначе проблеми следећи : треба сакупити 10.000 потписа, треба имати медијски приступ, треба покрити сва бирачка места и треба имати своје резултате. Они покривају сва та поља без проблема, а свима који су били присутни на протестима је више него јасно да ће апсолутно имати већинску подршку.
Избори ни под разно неће бити фер, али чак и у тим нефер условима студенти побеђују.
Највиши државни званичници још једном су доказали да врше недозвољен утицај на тужилаштво позивајући га да „такозваном” истрагом руши Уставом загарантовано право на слободу говора. Делегирајући тужилаштву такав посао стављају га у службу застрашивања сведока. Уместо тога, тужилаштво би требало да истражи зашто је и по чијем наређењу звучно оружје постављено на возила МУП-а, да ли је оно уопште легално и да ли је и чијом кривицом употребљено 15. марта у току 15 минута тишине.
На самом крају остаје питање: да ли ће тужилаштво покренути поступке и против председника Републике и министра унутрашњих послова у оставци који су ширили лажне информације о непоседовању било каквог звучног оружја, тако и ЛРАД оружја, или ће се дотични послужити својим политичким имунитетом и тиме наставити да „легално” шире лажне информације.
🇷🇸 Повео је 12 српских војника на 300 шиптарских специјалаца!
На данашњи дан погинуо је Иван Васојевић - Јагуар (1975 - 1999.).
Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић, кренуло је у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК. Наређено му је да се повуче 100м уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење. Наређено му је затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш! - 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 12 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је уследило затишје.
Затим потпуна тишина.
...И јавља се Васојевић, рапортира:
"...сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе... нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу..."
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се...од униформи терориста ОВК.
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Савет месне заједнице Макова седмица којем је мандат истекао пре две године не дозвољава коришћење просторија законски регистрованом Збору грађана. Па они су присвојили државу и све институција и сматрају за своју прћију, а требају им и просторије МЗ за своје страначке малверзације.
Браво грађани Макове седмице, само сте дошли по своје !!!
Власта Липовац, директорица ВСОВСУ која је толико срдачно и истински, из петних жила, подржавала студенте у блокади, њихову борбу и захтеве за које се боре - је изгледа (по)клекла под притиском.
У претходној епизоди смо писали о њој у случају у којем је ставила потпис на одлуку за наставак наставе, одлуку која није легитимна из најмање два разлога : први је тај што блокаду није започео наставни кадар па није ни надлежан, други што је гласање било обављено преко интернета.
У овој епизоди се бавимо чињеницом да су дошла времена у којима, више него икад, постаје јасно колико су кадровска решења ове власти бирана искључиво по критеријумима који се ослањају на следеће : мањак карактера, мањак морала, мањак принципа, мањак образа и разних других мањкова од којих особа лако постаје послушник.
Након што више нема шта да се скрива јер је особа показала карактер (илити мањак карактера), она долази у позицију да више не мора да се претвара и да обмањује студенте да их подржава него може да се лати посла (да не кажемо да се мача лати), а посао је следећи : иди и коментариши по инстаграму и фејсбуку на објаве студената, увреди их на неки начин, сликај и пошаљи свом газди да би показала лојалност да би сачувала фотељу, јер немаш паметнијег посла у животу него да коментаришеш по објавама на мрежама а фотељу не би предала као ни онај изнад тебе, ни онај изнад њега, ни онај изнад њих.. до оног који је разрадио овај поданички послушнички систем до овог нивоа.
Да се разумемо, овде се не ради о некоме ко је био искрене намере у почетку па се предомислио. Карактер је нешто што или имаш или немаш. Онај ко га има, стао је у прве редове ове борбе и не плаши се ни губитка посла (јер посао други наћи можеш, а образ након каљања очистити тешко), ни увреда ни претњи па чак ни физичких напада које су послушници спремни да изврше, као што смо и видели у Суботици код фабрике Север на окупљању код вагона који су их носили на митинг.
После свега остаје само питање да ли се придружила исказивању лојалности у виду заливања жбунова у чучећем ставу, одношења столица кући са митинга као сувенира и да ли се најела пљескавица на најсрбскијем скупу у историји скупова, током поста.