Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Фахриёр avatar

Фахриёр

Лаҳзани тутиб қол
TGlist 评分
0
0
类型公开
验证
未验证
可信度
不可靠
位置
语言其他
频道创建日期Квіт 06, 2021
添加到 TGlist 的日期
Лют 02, 2025
关联群组

记录

27.03.202523:59
766订阅者
20.01.202509:51
100引用指数
14.03.202503:37
303每帖平均覆盖率
14.03.202506:07
274广告帖子的平均覆盖率
25.03.202523:59
2.07%ER
11.03.202523:59
40.08%ERR
订阅者
引用指数
每篇帖子的浏览量
每个广告帖子的浏览量
ER
ERR
БЕР '25КВІТ '25ТРАВ '25

Фахриёр 热门帖子

11.04.202508:26
Бу мени Соҳибқирон ҳақида миллатнинг бугунги орзу-хаёллари, интилишларини ифода қилган ҳолда ёзилган ва сўнгги йилларда энг тўлқинлантирган шеър бўлди.

Инглизлар бир нарсадан жуда хурсанд бўлиб кетса, "you made my day" деб айтади. Тўғриси, шу кунгача нима деб таржима қилишни билмайман, лекин тахминий таржимаси - "бугунги кунимни мазмунли, қувончли қилдингиз" ёки "мени бугун роса хурсанд қилдингиз".

You made my day, Нодирахон!


Нодир Афоқова
ҲАҚИҚАТ

Мен киму, Темурдан сўз айтмоқ қайда?
Онаман – наслимнинг ғамини ейман:
Темурбекка боқиб сўнган шиддатим,
Синдирилган шаштим уйғонса дейман.

Қонимни қиздирса туркий асосим,
Қадримга ахтарсам мангулик қиёс,
Ғурурим, исёним, орим, қасосим –
Темурбек ёдимга кирар гулдурос.

Темурбек, Темурбек...
Тасодиф эмас,
Урҳоси Тўнюқуқ хитобларида.
Паришон туркийлар кўкрагида дарз,
Фол очди “Ирқ битик” китобларида.

Асрий илтижолар кетмади бадар,
Диловар Темурбек чиқди от солиб.
Тариқдай сочилган не-не элатлар
Кўккача ўсдилар бир дала бўлиб.

Эҳтимол, қаҳридан,
Балки, меҳридан
Буюк бир салтанат бўлганда бунёд
Шақолдай увлади муштин уддалаб
Тугишни билмаган ғўддайма дунё.

Орзуси кулбаси деворларини
Ошиб ўтолмаган ҳар шуҳратталаб
Нечун абадият асрорларини
Тафтиш этаверар минғир-минғирлаб?

Ким, ахир, суйибди жанг суронини
Ўчоқда ёнса ўт, дилда муҳаббат,
Тарих юкламаса кори-борини,
Буюк вазифалар бўлмаса қисмат?

Найсоннинг ҳуршамол кечаларида
Ёдимни қамчилаб ўтар бир савол:
Мангулик ҳикмати бунчалар чигал,
Дунёга шиддатдан бунчалар малол?

Гарчанд Тангри суйди баҳодирларни,
Гарчанд дилларида порлатди чироқ,
Гарчанд ҳақиқатнинг қароргоҳида
Темурбек ўз ўрнин топди-ку!
Бироқ

Ким айтар битди деб ғаюрлик, кажлик,
Ким ҳануз маломат фурсатин кутар...
Лекин ҳақиқат шул:
Темурбек ғолиб
Асрлар устидан от суриб ўтар!
14.04.202504:46
Фақат бу шеърда қизнинг кутаётгани ошиқ йигит эмас, бутун дунёдан исталаётган, чин маънода кўнгил қўйишга, умрни боғлашга арзигулик ЭЪТИҚОД ва бу эътиқодни инсон руҳига қадаб қўйган ЭГА ҳақида айтилади: https://telegra.ph/Tanovar-04-14
12.04.202511:50
Бундан 4 йил олдин ёзилган табрик эди. Бугун ҳам шу сўзларни такрорлайман. Устоз, умрингиз узоқ бўлсин.
Бугун – ўзбекнинг улуғ ёзувчиси, устоз Мурод ака Муҳаммад Дўстнинг туғилган куни. Қизиғи, у кишини биринчилардан бўлиб, ўзи аъзолигини анча олдин йиғиштириб қўйган Ёзувчилар уюшмаси табриклабди. Начора.
Мурод аканинг улкан истеъдоди, сўзнинг заргари экани ва миллий адабиётимиздаги ўрни ҳақида адабиётшунослар ва танқидчилар кўп ёзган, бундан кейин ҳам ёзади. Лекин устознинг қатъияти, “Лолазор” романига қош (эпиграф) қилиб келтиргани (“Султонлара бош эгмарам, ҳарчанд фақирам”) сингари ҳеч кимга бўйсунмайдиган ва ҳар доим – қанчалик оғир бўлмасин – ҳақиқатни гапиришни ўз бурчи деб биладиган ўжар ва эркин феъли, ҳатто Каримовга ҳам тўғри гапни айтишдан тап тортмаган, шунинг баробарида одампарварлиги, жуда кўп инсонларга яхшилик қилганини ҳамма ҳам билмайди, чунки у киши ўзини кўз-кўз қилишни ёмон кўради.
Тўғри, бугун фақат ва фақат катталарга хушомадни тан оладиган, мақтовчи шизофрения қадрланадиган жамиятда тўғри гапни, “ситилар” пуфаги эрта бир куни ёрилишини қўрқмай айта оладиган инсонга осон тутиб бўлмайди. Чунки у виждон амри билан нормал жамиятларда бутун бошли партиялардан иборат мухолифат қиладиган ишни бир ўзи бажаради. Таассуфки, жавоб қайтармаслигини, яъни “гавҳарни тошга урмаслиги”ни билган ўша “катта” буюртмачилар уни бадном қилиш учун “кўппаклари”ни ёллайди, кимўзарга хушомадчилар мусобақасини уюштиради.
Оқибатда “катта” буюртмачилар малайлари у кишини обрўсизлантиришга уриниб, фош этувчи мақолаю шеърлар ёзишга тушиб кетади. Шунинг ортидан сенатор, депутат ва кейинчалик ҳукуматнинг сиёсати шунақа деб ўзини оқлашни ҳам канда қилмайдиган агентлик директори бўлишади.
Начора, улуғ инсоннинг номи ҳам собиқ журналистдай шизофреникларни, ўша агентлик директори бўлган собиқ болалар шоиридай амалдорларни, ўтакетган "мол"лигини раҳматли устоз шоир неча ўн йиллар олдин айтиб кетган хашаки шоирни ва бошқа қанча имонсиз туҳматчиларни боқар экан.
Лекин тақдирнинг аччиқ ҳазилини қарангки, Мурод ака башорат қилган пуфаклар келажакни ҳам кутиб ўтирмай, Сардоба сув омбори қирғоғи ўпирилиб, ўнлаб қишлоқларни босиб кетиши, “Янги “Ўзбекистон” бинолари қулаб тушиши, намунали уйлар томларини шамол учириб кетиши, метро қурилишида тупроқ одамларни босиб қолиши ва ҳк. кўринишида бугуннинг ўзида ёрила бошлади.
Ҳамма ҳам хунларнинг туркий халқ бўлганини тан олмайдиган қўлбола тарихчиларга ўхшаб, ўз ишини қилиш ўрнига бировни бадном қилишга берилиб кетмаганида ва бунинг ўрнига “ситилар” ва бошқа қурилишлардаги ўғрилик ва қинғирликларни фош қилиш билан шуғулланганида, вазият бунчалик оғирлашмасмиди?
Ҳақиқий мухолифат бўлмаган, тўғри сўз тақчил бўлган жамиятда Мурод акадай кишиларнинг тўғри сўзи тонна-тонна тиллодан ҳам қимматли эканини бир кун келиб англаймиз, лекин афсуски, ўша пайтда бундан ҳам беш баттар аҳволга тушиб қолган бўламиз. © @faxriyor_ijodi1
#adabiyot
#kino
#matbuot
#tarix

Murod Muhammad Doʻstning bu surati "JannatMakon" jurnali uchun olingan. Muqovaga ham bermoqchi boʻlganmiz (shu syomkadan boshqa fotoni). Faxriyor suhbat qilgan edi. Ammo-lekin-biroq Gulnora Karimovaning shotirlari taqiqlagan. Sababi Murod Muhammad Doʻst kinorahbar payti ularning xontaxta filmlarini qaytargan ekan. Mana, qora roʻyxatlar qanday paydo boʻladi. Suhbat biror yildan soʻng "Yoshlik" jurnalida chiqqan (2012-yilgi 2-soni). Koʻp oʻtmay, "JannatMakon" ham jannatmakon boʻlib ketdi. Taqiqchilar taqiqlandi, qamaldi yo qochdi.

Murod Muhammad Doʻstning kinoarboblik yillari haqida oʻzi bilan suhbat qilganman, “Kino san’ati” jurnalining 2019-yil 2-sonida chiqqan. Shu orada feysbukda okaxonning toʻrt enlik posti rosa shov-shuv boʻldi. Xoʻjakoʻrsin islohotlar pufagi tezda yorilishi bashorat qilingan edi. Bu paytda hali jahonda pandemiya boshlanmagan, Buxoroda namunali uy-joylardan iborat butun boshli mahallalarning tomini shamol uchirmagan, Sardoba suvombori yorilmagan, ...magan, ...magan edi.

Adib oʻsha posti uchun urkaltak-surkaltak qilindi. Ayni kunlarda "Oʻzbekiston adabiyoti va sanʼati" gazetasi suhbatni "Kino sanʼati" jurnalidan koʻchirib bosdi va... bosh muharrir Oʻktam Mirzayor lavozimidan uchib ketdi. Bugun esa na jurnal bor, na bu nomdagi gazeta.

Mistik film uchun senariy toʻqimayapman. Oʻzim guvoh boʻlgan voqealarni tigʻizlashtirilgan surʼatda soʻzlab berdim. Yaqin tariximiz tovuq titib tashlagan tomorqaga oʻxshaydi(((.

Kinosuhbatni oʻqishni istasangiz👉 https://oyina.uz/uz/article/2553
СУЛУК

Даҳога талпинма, даҳодан талпин,
Маънисин унутма қадим оятнинг.
Даҳолар — жодугар, ғоялар — фолбин,
Кўзларин боғлайди инсониятнинг.

Қўлларидан тутгил устоз ҳаётнинг,
Сиғинчга — сиғинчдан — бошлагин, қалбим.
Тазарру тозартса бизни шоядким…
Кўҳна туркуларни шивирлар лабим.

Кўзларин боғлайди инсониятнинг.
Ҳарис ғояларга таланган устод
Ортимдан эргашар шогирд мисоли…

Яна тупроқ бўлар алданган ақл,
Шамоллар руҳ бўлиб қайтажаклар бот.
Дардларим кийина бошлайди—ШАКЛ. https://www.facebook.com/photo?fbid=631620066359863&set=gm.1637897536877591&idorvanity=534492517218104
Раҳимжон Раҳмат

Ф. Н.га

Ўзбек халқи дардига
Дармонни излагаймиз,
Шунинг учун ҳақ сўзни
Ҳайиқмай сўйлагаймиз.

Ватан – бизнинг онамиз,
Бурчимиз ўтагаймиз.
Халқ учун жон бермоқни
Лаззат деб атагаймиз.

Узоққа чўзилмайди
Золимларнинг кулгани.
Бу дунёга келганмиз
Ҳақ сўз айтиб ўлгани.

Тилингни тий деб айт,
Итоат этмагаймиз,
Ярадор халқни ташлаб
Ҳеч ерга кетмагаймиз.

Кундага бош қўймоқни
Саодат тахти дедик.
Ватан учун ўлмоқни
Инсоннинг бахти дедик.

Биз биламиз, золимнинг
Турмаю қамоғи кўп,
Ҳақгўйларнинг бошига
Урмоққа тўқмоғи кўп.

Қамоққа тиқсин, майли,
Орқага қайтмагаймиз.
Золимнинг мақтовига
Бир сўз ҳам айтмагаймиз.

2010

@faxriyor_ijodi1
登录以解锁更多功能。