
Анатолий Шарий

Лёха в Short’ах Long’ует

Реальний Київ | Украина

Мир сегодня с "Юрий Подоляка"

Труха⚡️Україна

Николаевский Ванёк

Инсайдер UA

Реальна Війна | Україна | Новини

Лачен пише

Анатолий Шарий

Лёха в Short’ах Long’ует

Реальний Київ | Украина

Мир сегодня с "Юрий Подоляка"

Труха⚡️Україна

Николаевский Ванёк

Инсайдер UA

Реальна Війна | Україна | Новини

Лачен пише

Анатолий Шарий

Лёха в Short’ах Long’ует

Реальний Київ | Украина

Обид ҚЎЛДОШ олами
Ҳикоялар, мулоҳаза ва таассуротлар
关联群组

Мулоҳазалар
23
记录
15.04.202520:51
667订阅者04.03.202513:11
300引用指数05.04.202523:59
276每帖平均覆盖率05.04.202523:59
276广告帖子的平均覆盖率23.03.202506:20
88.89%ER05.04.202523:59
44.88%ERR

10.05.202502:41
Муҳаббат ҳақида анъанавий йўлда ҳикоя ёза бошладим. Тугагач, улашмоқчиман.
Ҳикояни ўқиб, ўз фикр-мулоҳазаларини ҳар хил жимжимадор, ялтироқ сўзлар билан бўямай, эркин, танқидий руҳда билдирмоқчи бўлганлар борми..?
Бухорочасига айтганда, юз-хотир қилмасдан муносабат бўлса, хурсанд бўлар эдим...
https://t.me/azob4
Ҳикояни ўқиб, ўз фикр-мулоҳазаларини ҳар хил жимжимадор, ялтироқ сўзлар билан бўямай, эркин, танқидий руҳда билдирмоқчи бўлганлар борми..?
Бухорочасига айтганда, юз-хотир қилмасдан муносабат бўлса, хурсанд бўлар эдим...
https://t.me/azob4
转发自:
Sog‘inch...

09.05.202515:14
🔥#ТAНЛОВ_МУДДАТИ_УЗАЙДИ
🔥#СОВРИНЛАР_КЎПАЙДИ
Ҳомийлар томонидан Дилора Холиқова ижоди асосида эълон қилинган "Шеър ва тасвир" видеороликлар танлови муддати 15 майга қадар УЗАЙДИ.
Дилора ХОЛИҚОВА қаламига мансуб шеър ва ҳикоялар асосида тайёрланган видеороликларни @dilora_xoliqova телеграм аккаунтига юборасиз;
🥇 битта биринчи ўрин 1 500 000 сўм;
🥈🥈 2 та иккинчи ўрин 950 000 сўмдан;
🥉🥉🥉 3 та учинчи ўрин 800 000 сўм пул мукофоти билан;
🥇 ижтимоий тармоқларда энг кўп улашилган, муносабатбелги (лайк) йиққан видео 500 000 сўм билан;
#4_нафар рағбатлантирувчи ўрин соҳиблари муаллифнинг янги нашр этиладиган китоби ва 6 жилдли "Ўзбек тилининг изоҳли луғати";
#10_та_рағбатлантирувчи ўрин эгалари Асқад МУХТОРнинг "Чинор", Хуршид ДЎСТМУҲАММАДнинг "Донишманд Сизиф", "Аҳмад АЪЗАМнинг "Асқартоғ томонларда", Чингиз АЙТМАТОВнинг "Асрга татигулик кун" асарларидан иборат тўплам билан тақдирланади.
❗#Танлов_15_май куни якунланади.
https://t.me/Aytolmagan_dilim
🔥#СОВРИНЛАР_КЎПАЙДИ
Ҳомийлар томонидан Дилора Холиқова ижоди асосида эълон қилинган "Шеър ва тасвир" видеороликлар танлови муддати 15 майга қадар УЗАЙДИ.
Дилора ХОЛИҚОВА қаламига мансуб шеър ва ҳикоялар асосида тайёрланган видеороликларни @dilora_xoliqova телеграм аккаунтига юборасиз;
🥇 битта биринчи ўрин 1 500 000 сўм;
🥈🥈 2 та иккинчи ўрин 950 000 сўмдан;
🥉🥉🥉 3 та учинчи ўрин 800 000 сўм пул мукофоти билан;
🥇 ижтимоий тармоқларда энг кўп улашилган, муносабатбелги (лайк) йиққан видео 500 000 сўм билан;
#4_нафар рағбатлантирувчи ўрин соҳиблари муаллифнинг янги нашр этиладиган китоби ва 6 жилдли "Ўзбек тилининг изоҳли луғати";
#10_та_рағбатлантирувчи ўрин эгалари Асқад МУХТОРнинг "Чинор", Хуршид ДЎСТМУҲАММАДнинг "Донишманд Сизиф", "Аҳмад АЪЗАМнинг "Асқартоғ томонларда", Чингиз АЙТМАТОВнинг "Асрга татигулик кун" асарларидан иборат тўплам билан тақдирланади.
❗#Танлов_15_май куни якунланади.
https://t.me/Aytolmagan_dilim


08.05.202513:08
#KITOB_TAQDIMOTI
"Biz odam zoti; har birimiz maxsus dunyoga kelganmiz, har birimiz, agar istasak diqqatga sazovormiz, har birimiz go'zal qalbimiz bilan noyobmiz, har birimiz ajib istisnolarmiz! Anglab yetsak bas!"
"ISTISNO" da ko'rishamiz!
Manzil: Toshkent shahri Milliy Matbuot markazi (Navoiy ko'chasi 16-uy)
Sanasi: 20-may
Vaqti: soat 11:00
Barcha adabiyot ixlosmandlarini kitob taqdimotiga taklif etamiz!
Marhamat!
@Adabiyot_falsafasi
"Biz odam zoti; har birimiz maxsus dunyoga kelganmiz, har birimiz, agar istasak diqqatga sazovormiz, har birimiz go'zal qalbimiz bilan noyobmiz, har birimiz ajib istisnolarmiz! Anglab yetsak bas!"
"ISTISNO" da ko'rishamiz!
Manzil: Toshkent shahri Milliy Matbuot markazi (Navoiy ko'chasi 16-uy)
Sanasi: 20-may
Vaqti: soat 11:00
Barcha adabiyot ixlosmandlarini kitob taqdimotiga taklif etamiz!
Marhamat!
@Adabiyot_falsafasi
29.04.202516:12
Obid Qo‘ldoshning "Unutilgan ashula"si taqdim etildi
🗓 29.04.2025
⏰ 19:00
📍 Toshkent shahri
✅ joyida_informatsion
🌐 joyida_informatsion_rasmiy
🗓 29.04.2025
⏰ 19:00
📍 Toshkent shahri
✅ joyida_informatsion
🌐 joyida_informatsion_rasmiy


02.05.202504:55
Нодира АФОҚОВА
АЁЛ
Унинг боис яралган бешак,
Соғинч, ҳасрат, шодлик ва кадар.
У шундайин ажиб бир хилқат,
Заифлиги фазилат қадар.
Ўйнаганда қиличлар қаттол,
Қоядайин этолган бардош.
Қаҳри қаттиқ эрлар ҳам ҳатто
Ҳузурида тўкканлар кўз ёш.
Икки дунё арзимас, бу рост,
Ой жамоли, жуфт ҳилолига.
Самарқанду маним Бухоро
Ҳадя бўлмиш битта холига.
Балки ҳақдир, афсонадир ё
Ғариб ҳол бу – шундай демишлар:
Унинг учун бўлганмиш гўё
Дунёдаги жамъи урушлар.
Улуғ Ҳомер, Навоий, Пушкин,
Ҳофиз билан Гёте пурғам –
Не шоирлар бир умр унинг
Васфи учун йўнмишлар қалам.
Унинг боис яралган оё
Фалакларда жаннат, жаҳаннам.
Не бўларди унингсиз дунё,
Не бўларди Ҳазрати Одам?
Кўзларида кундуз ила тун,
Юзларида хуршиди талъат,
Қошларининг меҳробида дин,
Оёқларин остида жаннат...
https://t.me/azob4
АЁЛ
Унинг боис яралган бешак,
Соғинч, ҳасрат, шодлик ва кадар.
У шундайин ажиб бир хилқат,
Заифлиги фазилат қадар.
Ўйнаганда қиличлар қаттол,
Қоядайин этолган бардош.
Қаҳри қаттиқ эрлар ҳам ҳатто
Ҳузурида тўкканлар кўз ёш.
Икки дунё арзимас, бу рост,
Ой жамоли, жуфт ҳилолига.
Самарқанду маним Бухоро
Ҳадя бўлмиш битта холига.
Балки ҳақдир, афсонадир ё
Ғариб ҳол бу – шундай демишлар:
Унинг учун бўлганмиш гўё
Дунёдаги жамъи урушлар.
Улуғ Ҳомер, Навоий, Пушкин,
Ҳофиз билан Гёте пурғам –
Не шоирлар бир умр унинг
Васфи учун йўнмишлар қалам.
Унинг боис яралган оё
Фалакларда жаннат, жаҳаннам.
Не бўларди унингсиз дунё,
Не бўларди Ҳазрати Одам?
Кўзларида кундуз ила тун,
Юзларида хуршиди талъат,
Қошларининг меҳробида дин,
Оёқларин остида жаннат...
https://t.me/azob4
05.05.202515:37
Бугун Ғулом Шомурод асарлари бўйича танловнинг тақдирлаш маросими баҳонасида устозни хотирладик.
Ёш ижодкорларга маҳорат дарси даражасидаги тадбир бўлди.
Ана шу тадбирда фарғоналик ёш ижодкор Фарзона Ҳошимова билан учрашдик. Унга китобим ва Авлиёхон Эшоннинг "Очун" китобини улашдим. Каналимиздаги бу фаол қиз танловда ғолиб бўлган экан.
Унинг фариштали бувиси билан дилдан суҳбатлашдик.
Адабиёт замон ва маконни писанд қилмайди. Фарзонага адабиёт тарихида қолиш бахтини тилайман!
Бир муддат ижтимоий тармоққа киролмасам керак. Мутолаа билан бандман. Тошкентдан китоблар ва журнал, газеталар келтиргандим. Шу учун...
https://t.me/azob4
Ёш ижодкорларга маҳорат дарси даражасидаги тадбир бўлди.
Ана шу тадбирда фарғоналик ёш ижодкор Фарзона Ҳошимова билан учрашдик. Унга китобим ва Авлиёхон Эшоннинг "Очун" китобини улашдим. Каналимиздаги бу фаол қиз танловда ғолиб бўлган экан.
Унинг фариштали бувиси билан дилдан суҳбатлашдик.
Адабиёт замон ва маконни писанд қилмайди. Фарзонага адабиёт тарихида қолиш бахтини тилайман!
Бир муддат ижтимоий тармоққа киролмасам керак. Мутолаа билан бандман. Тошкентдан китоблар ва журнал, газеталар келтиргандим. Шу учун...
https://t.me/azob4
07.05.202509:51
Раҳмат, "Ишонч"!
https://t.me/azob4
https://t.me/azob4


25.04.202510:14
ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ЁЗУВЧИСИ ТОҒАЙ МУРОД КУНДАЛИК ДАФТАРИДАН КЎЧИРМА
* Тошкентда яшаётганимдан буён илк маротаба ўзим ҳақимда ўйладим: “Мен ўзи Тошкентда нима қилиб юрибман? Сурхонда тайёр уй, боғларимни ташлаб, ота-онам, уруғ-аймоқларимни ташлаб, нега Тошкентда дайдиб юрибман? Ёзувчи бўлмоқчимидим? Қани, ёзувчи бўлганим? Беш-олтита ҳикоями? Бу ҳикоялар ёзувчи бўлди, деган гап эмас. Бу ҳикоялар шунчаки машқлар. Йўқ, ким эканлигимни, ким бўлмоқчи эканлигимни бир кўрсатиб қўйишим керак”.
* Мен музейни томоша қилмишдай “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. Мен Рембрандт картиналарини томоша қилмишдай “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. “Ҳаёт бор экан, “Ойдинда юрган одамлар” ҳам бўлади, — дея яшадим. — Ўзбек халқи ҳаёт экан, “Ойдинда юрган одамлар” ҳам ҳаётдир”.
* “Отамдан қолган далалар” олти юз (600) бетдан ошиқ эди. Мен уни уч юз (300) бетга қисқартириб туширдим. “Бу дунёда ўлиб бўлмайди” беш юз (500) бетлар эди, мен уни икки юз эллик (250) бетга туширдим. Ўз қўлим билан қайчиладим. Йиллар давомида яратган, пешона тери тўкиб яратган меҳнатим самарасини ўз қўлим билан йўқ қилдим. Кўнглим… увишиб кетди. Кўнглим… ачишиб кетди. Кўкрагим остида бир нима ўпирилиб тушгандай бўлди…
* Асарларим қисқа-қисқа бўлиб қолди, жажжи-жажжи бўлиб қолди. Рубоий мисол бўлиб қолди, уч минутлик қўшиқ мисол бўлиб қолди. Бир дақиқалик табассум мисол бўлиб қолди. Икки дона маржон кўз ёш мисол бўлиб қолди. Бир зарблик, нафаслик ҳайқириқ мисол бўлиб қолди.
Билмадим, бундай, бу қабил жажжи санъат қанча умр кўради? Билмадим, бу қабил бадиий санъат кўзга кўринмай, бир бурчакда қолиб кетмасмикин? Бу мисол бадиий адабиёт, асар(ни) бешафқат вақт шамоли учириб кетадими, билмадим, билмадим…
* Яна тағин, менда… салом-аликни мазаси йўқ. Дуч келган одамга салом бергим келмайди. Бўлган-бўлмаганга салом-алик қилавергим келмайди. Нотаниш одамларга салом бергим келмайди. Айниқса… ёмон кўрган одамлар билан мутлақо саломлашгим келмайди. Айниқса… ғанимларимга қўл узатгим келмайди. Чин-да, ҳаммага салом бераверсангиз… салом чидайдими? Салом — дил-изҳори. Салом — кўнгил майли. Салом— шахсни тан олиш. Салом — бир шахсни иккинчи бошқа бир шахс томонидан тан олиниши. Шу боис, саломни эҳтиёт қилиш керак. Саломни иқтисод (қилиш), тежаш керак.
* В. Розанов айтганидай, ёзувчилик сири — кўнгилдаги мангу ва ихтиёрсиз музикадан иборат. Агарда кўнгилда ана шу музика янграмас экан, киши фақат “ўзидан ёзувчи ясайди”. Лекин у ёзувчи бўлмайди…
* Истеъдодлар бир-бирига соя солиб қўймаслик учун ёлғизликда улғаядилар, довруғ соладилар.
* Қўйлар пода-пода юради, шер ёлғиз яшайди.
* Рабиндранат Тагор: “Ҳақиқатнинг ўзидек ёзилган нарса адабиёт эмас!”
* Ёзувчи тириклигида унинг ҳаётидан нуқсон излайдилар. Ёзувчи дунёдан кетгач, ундан фақат фазилат излайдилар.
* Пушкин айтганидай, аниқлик ва қисқалик – прозанинг биринчи унсурларидандир. Айни шу унсурлар фикр ва яна… фикрни талаб қилади – уларсиз гўзал ташбеҳлару ифодалар ҳеч нимага арзимайди.
* Аёлнинг қудрати – эркакнинг бўшлигида.
* Дунё… ҳаёт гўзал эмас… гўзал бўлганида эди, адабиёт бўлмас эди.
* Бернард Шоу: “Ҳеч нарсага ишонмаган одам ҳамма нарсадан қўрқади”.
* Аҳду паймонларим қошу киприкларим орасига битилган.
* Оёғи майда суйганини кияди,
Оёғи катта топганини кияди.
* Ёмон гап ракетадан олдин юради, яхши гап тошбақадан кейин юради.
* Асалдан баҳор ҳиди келди.
* У оловга термулиб ўтиришни яхши кўради.
* Умр йўли – борса келмас йўл.
* Саратон – ошиқ юрагидай ёнди.
* Меҳр-оқибат она сути, қуёш тафти билан киради.
* Швейцариялик адиба Эрик Буркарт: “Бизнинг она тилимиз – сукут. Айнан сукутдан сўз туғилади”.
* Қадимги юнонлар: “Агарда халқнинг қандай яшаётганини билгингиз келса, икки жойга — қабристон ва бозорга боринг”.
* У тоғқишлоқдан шаҳар келди… У ўзи билан тоғ табиати… мағрурлиги… сукунатини олиб келди. Шу боис эл бўлмади…
@farmontosh
* Тошкентда яшаётганимдан буён илк маротаба ўзим ҳақимда ўйладим: “Мен ўзи Тошкентда нима қилиб юрибман? Сурхонда тайёр уй, боғларимни ташлаб, ота-онам, уруғ-аймоқларимни ташлаб, нега Тошкентда дайдиб юрибман? Ёзувчи бўлмоқчимидим? Қани, ёзувчи бўлганим? Беш-олтита ҳикоями? Бу ҳикоялар ёзувчи бўлди, деган гап эмас. Бу ҳикоялар шунчаки машқлар. Йўқ, ким эканлигимни, ким бўлмоқчи эканлигимни бир кўрсатиб қўйишим керак”.
* Мен музейни томоша қилмишдай “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. Мен Рембрандт картиналарини томоша қилмишдай “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. “Ҳаёт бор экан, “Ойдинда юрган одамлар” ҳам бўлади, — дея яшадим. — Ўзбек халқи ҳаёт экан, “Ойдинда юрган одамлар” ҳам ҳаётдир”.
* “Отамдан қолган далалар” олти юз (600) бетдан ошиқ эди. Мен уни уч юз (300) бетга қисқартириб туширдим. “Бу дунёда ўлиб бўлмайди” беш юз (500) бетлар эди, мен уни икки юз эллик (250) бетга туширдим. Ўз қўлим билан қайчиладим. Йиллар давомида яратган, пешона тери тўкиб яратган меҳнатим самарасини ўз қўлим билан йўқ қилдим. Кўнглим… увишиб кетди. Кўнглим… ачишиб кетди. Кўкрагим остида бир нима ўпирилиб тушгандай бўлди…
* Асарларим қисқа-қисқа бўлиб қолди, жажжи-жажжи бўлиб қолди. Рубоий мисол бўлиб қолди, уч минутлик қўшиқ мисол бўлиб қолди. Бир дақиқалик табассум мисол бўлиб қолди. Икки дона маржон кўз ёш мисол бўлиб қолди. Бир зарблик, нафаслик ҳайқириқ мисол бўлиб қолди.
Билмадим, бундай, бу қабил жажжи санъат қанча умр кўради? Билмадим, бу қабил бадиий санъат кўзга кўринмай, бир бурчакда қолиб кетмасмикин? Бу мисол бадиий адабиёт, асар(ни) бешафқат вақт шамоли учириб кетадими, билмадим, билмадим…
* Яна тағин, менда… салом-аликни мазаси йўқ. Дуч келган одамга салом бергим келмайди. Бўлган-бўлмаганга салом-алик қилавергим келмайди. Нотаниш одамларга салом бергим келмайди. Айниқса… ёмон кўрган одамлар билан мутлақо саломлашгим келмайди. Айниқса… ғанимларимга қўл узатгим келмайди. Чин-да, ҳаммага салом бераверсангиз… салом чидайдими? Салом — дил-изҳори. Салом — кўнгил майли. Салом— шахсни тан олиш. Салом — бир шахсни иккинчи бошқа бир шахс томонидан тан олиниши. Шу боис, саломни эҳтиёт қилиш керак. Саломни иқтисод (қилиш), тежаш керак.
* В. Розанов айтганидай, ёзувчилик сири — кўнгилдаги мангу ва ихтиёрсиз музикадан иборат. Агарда кўнгилда ана шу музика янграмас экан, киши фақат “ўзидан ёзувчи ясайди”. Лекин у ёзувчи бўлмайди…
* Истеъдодлар бир-бирига соя солиб қўймаслик учун ёлғизликда улғаядилар, довруғ соладилар.
* Қўйлар пода-пода юради, шер ёлғиз яшайди.
* Рабиндранат Тагор: “Ҳақиқатнинг ўзидек ёзилган нарса адабиёт эмас!”
* Ёзувчи тириклигида унинг ҳаётидан нуқсон излайдилар. Ёзувчи дунёдан кетгач, ундан фақат фазилат излайдилар.
* Пушкин айтганидай, аниқлик ва қисқалик – прозанинг биринчи унсурларидандир. Айни шу унсурлар фикр ва яна… фикрни талаб қилади – уларсиз гўзал ташбеҳлару ифодалар ҳеч нимага арзимайди.
* Аёлнинг қудрати – эркакнинг бўшлигида.
* Дунё… ҳаёт гўзал эмас… гўзал бўлганида эди, адабиёт бўлмас эди.
* Бернард Шоу: “Ҳеч нарсага ишонмаган одам ҳамма нарсадан қўрқади”.
* Аҳду паймонларим қошу киприкларим орасига битилган.
* Оёғи майда суйганини кияди,
Оёғи катта топганини кияди.
* Ёмон гап ракетадан олдин юради, яхши гап тошбақадан кейин юради.
* Асалдан баҳор ҳиди келди.
* У оловга термулиб ўтиришни яхши кўради.
* Умр йўли – борса келмас йўл.
* Саратон – ошиқ юрагидай ёнди.
* Меҳр-оқибат она сути, қуёш тафти билан киради.
* Швейцариялик адиба Эрик Буркарт: “Бизнинг она тилимиз – сукут. Айнан сукутдан сўз туғилади”.
* Қадимги юнонлар: “Агарда халқнинг қандай яшаётганини билгингиз келса, икки жойга — қабристон ва бозорга боринг”.
* У тоғқишлоқдан шаҳар келди… У ўзи билан тоғ табиати… мағрурлиги… сукунатини олиб келди. Шу боис эл бўлмади…
@farmontosh
转发自:
Jurnalistlar.uz



28.04.202508:55
ДИҚҚАТ, ЭЪЛОН!
📣Ўзбекистон Журналистлар уюшмаси томонидан эртага, 2025 йил 29 апрель куни пойтахтимиздаги Миллий матбуот марказида “2022 — 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси”да белгилаб берилган вазифалардан келиб чиқиб, “Китобсевар миллат” шиори остида ёш ижодкор Обид Қўлдошнинг “Унутилган ашула” китоби тақдимоти ўтказилади.
📍Манзил: Навоий кўчаси, 16-уй.
🕐 Бошланиш вақти: соат 11:00.
✔️ Тадбирга ОАВ вакиллари ва блогерлар таклиф этилади.
✅ Бизни кузатиб боринг
Telegram | YouTube | Instagram | Facebook
📣Ўзбекистон Журналистлар уюшмаси томонидан эртага, 2025 йил 29 апрель куни пойтахтимиздаги Миллий матбуот марказида “2022 — 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси”да белгилаб берилган вазифалардан келиб чиқиб, “Китобсевар миллат” шиори остида ёш ижодкор Обид Қўлдошнинг “Унутилган ашула” китоби тақдимоти ўтказилади.
📍Манзил: Навоий кўчаси, 16-уй.
🕐 Бошланиш вақти: соат 11:00.
✔️ Тадбирга ОАВ вакиллари ва блогерлар таклиф этилади.
✅ Бизни кузатиб боринг
Telegram | YouTube | Instagram | Facebook
09.05.202515:10
Hakamlar hay'ati tomonidan "QANOT" loyihasi doirasida adiba Mastura Abduraim esse va hikoyalariga ishlangan ijodiy ishlar(taqriz) bo'yicha o'rinlar va sovrindorlar aniqlanib taqdim etildi.
1. Bitta birinchi o'rin - Oqiljon G'ofurov
"Go'zal shahzoda"haqida yozilgan esse" taqrizi uchun
1 mln 500 ming so'm;
2. Bitta ikkinchi o'rin - Imomova Ruxsora "Esselarning ISTISNOSI" taqrizi uchun.
1 mln so'm;
3. Bitta uchinchi o'rin - Shahzoda Tursunboyeva "Vampirlar yoki boqiy yashash siri" essesiga yozgan taqrizi uchun
800 ming so'm.
4. Rag'batlantiruvchi o'rin - Abbosjon Hakimov "Salom Dorian" essesiga yozgan taqrizi uchun
"Akademnashr" nashriyotida chop etilgan "Izlam" to'plami bilan taqdirlanadi.
5. Rag'batlantiruvchi o'rin - Shahzoda Shavkat qizi "Quyosh bolalari" essesiga yozgan taqrizi uchun
"Akademnashr" nashriyotida chop etilgan "Izlam" to'plami bilan taqdirlanadi.
6. Rag'batlantiruvchi o'rin - Hulkaroy Sattorova "Baxt sonatasi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
"O'zbek tilining izohli lo'g'ati" to'liq tomi bilan taqdirlanadi.
***
Qo'shimcha rag'batlantiruvchi o'rinlar:
(Qo'shimcha rag'batlantiruvchi o'rinlar homiylarimiz tomonidan qo'shimcha ta'sis etildi. Bu uchun homiylarimizga tashakkur deymiz. Nasib, bizning dargohdan hech bir kishi norizo ketmagay!)
Bunda har bir ishtirokchi muallifning "Istisno hamda Mansur Jumayevning "Hazrati ishq" kitoblari bilan taqdirlanadilar.
Mahbuba Abdurahimova "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Umida Esanboyeva "Salom Dorian" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Umarqulova Barchinoy "Quyosh bolalari" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Mansurov A'zam "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ulomova M "Burga haqida qissa" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Sobirjon Abdujalilov "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Ozoda Ochilova "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
E'tibor Shokirova Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz ùchun.
Vayisova Zarina "Onam musiqa va men" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Arjumandbegim "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Begaliyeva Maxfuza "Quyosh bolalari" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Jamilova Gulshoda "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Jahonova Farangis "Otamning qanoti" essesiga yozgan taqriz uchun.
Qo'ziboyev Dadaxon "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Malikova Odina "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ayratova Gulzoda "Baxt sonatasi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ulomov Sardor "Onam, musiqa va men" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Bo'riyev Shohruhjon "Onam, musiqa va men" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Samadova Dilfuza "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Azimova Hadijabonu "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Oydin Rahmatullayeva "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Shodiyeva Shaxnoza "Muhabbat taomi" hikoyasiga yozgan taqrizi uchun
1. Bitta birinchi o'rin - Oqiljon G'ofurov
"Go'zal shahzoda"haqida yozilgan esse" taqrizi uchun
1 mln 500 ming so'm;
2. Bitta ikkinchi o'rin - Imomova Ruxsora "Esselarning ISTISNOSI" taqrizi uchun.
1 mln so'm;
3. Bitta uchinchi o'rin - Shahzoda Tursunboyeva "Vampirlar yoki boqiy yashash siri" essesiga yozgan taqrizi uchun
800 ming so'm.
4. Rag'batlantiruvchi o'rin - Abbosjon Hakimov "Salom Dorian" essesiga yozgan taqrizi uchun
"Akademnashr" nashriyotida chop etilgan "Izlam" to'plami bilan taqdirlanadi.
5. Rag'batlantiruvchi o'rin - Shahzoda Shavkat qizi "Quyosh bolalari" essesiga yozgan taqrizi uchun
"Akademnashr" nashriyotida chop etilgan "Izlam" to'plami bilan taqdirlanadi.
6. Rag'batlantiruvchi o'rin - Hulkaroy Sattorova "Baxt sonatasi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
"O'zbek tilining izohli lo'g'ati" to'liq tomi bilan taqdirlanadi.
***
Qo'shimcha rag'batlantiruvchi o'rinlar:
(Qo'shimcha rag'batlantiruvchi o'rinlar homiylarimiz tomonidan qo'shimcha ta'sis etildi. Bu uchun homiylarimizga tashakkur deymiz. Nasib, bizning dargohdan hech bir kishi norizo ketmagay!)
Bunda har bir ishtirokchi muallifning "Istisno hamda Mansur Jumayevning "Hazrati ishq" kitoblari bilan taqdirlanadilar.
Mahbuba Abdurahimova "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Umida Esanboyeva "Salom Dorian" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Umarqulova Barchinoy "Quyosh bolalari" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Mansurov A'zam "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ulomova M "Burga haqida qissa" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Sobirjon Abdujalilov "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Ozoda Ochilova "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
E'tibor Shokirova Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz ùchun.
Vayisova Zarina "Onam musiqa va men" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Arjumandbegim "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Begaliyeva Maxfuza "Quyosh bolalari" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Jamilova Gulshoda "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Jahonova Farangis "Otamning qanoti" essesiga yozgan taqriz uchun.
Qo'ziboyev Dadaxon "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Malikova Odina "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ayratova Gulzoda "Baxt sonatasi" essesiga yozilgan taqriz uchun.
G'ulomov Sardor "Onam, musiqa va men" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Bo'riyev Shohruhjon "Onam, musiqa va men" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Samadova Dilfuza "Yolg'izlikning bir kuni" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Azimova Hadijabonu "Ilhomning dunyoga kelishi" essesiga yozgan taqrizi uchun.
Oydin Rahmatullayeva "Otamning qanoti" essesiga yozilgan taqriz uchun.
Shodiyeva Shaxnoza "Muhabbat taomi" hikoyasiga yozgan taqrizi uchun
07.05.202507:55
Тақлиддан қўрқманг, бу ўткинчи жараён. Дунёда янги мавзунинг ўзи йўқ, фақат бир умр тақлидчи бўлиб қолиш хавфини ўз вақтида англаб етсангиз, бас. Ҳар бир бошловчи ижодкор кимгадир ҳавас қилиб, эргашиб, адабиёт майдонига кириб келади. Бироқ ўз йўли, тили ва услубини яратиш узоқ йиллик машаққатли меҳнатни талаб этади.
Абдунаби ҲАМРО
https://t.me/azob4
15.04.202519:28
157-иштирокчи
#Энг_яхши_тақриз
Obid Qo'ldoshning "Oriyat" hikoyasi haqida
Uning hikoyalarida eng avvalambor o'zgacha uslub hamda qisqalik o'quvchi diqqatini tortadi. Menga ham eng qiziq tuyulgan jihat shundaki, bunday qisqa hikoyalar bilan o'quvchining ma'nan to'yinishiga yo estetik zavq olishiga sabab bo'lish qiyin. Bunday uslubda yozarlar juda kam, bular ichida esa Obid Qo'ldosh alohida maqtovga loyiq asarlar yaratibdi.
Oriyat hikoyasi orqali esa muallif ko'pchilik boshqa o'quvchilar tushungani kabi boshqa bir qishloqdan kelgan polvon Naimning Bahodirning qishlog'ida hammani yengishi va oxirida bunga oriyati yo'l qo'ymay jim qolmay kurashga chog'langan Bahodir haqida emas.
Yozuvchi hikoyani boshlashdi nima deyapti: "Odamzodki birovga ko'ngil qo'ymasa, yashashning qizig'i bo'lmas ekan" Undan keyin o'qiladiganlar hammasi Buxoroning Qulyon qishlog'i, Bahodirning bobosi Afzal bog'bon hamda pahlavonlik haqida ta'rif va tavsiflar bo'ladi. Qirq yoshidan boshlab Bahodir davralarda kurash tushmay qo'yadi. Bir Navro'z bayramida esa Naim polvon davradagi hamma manaman degan polvonlarni bitta qoldirmay yengaveradi. Oxirida yana bor kurashchi polvon Ne'mat davraga tushadi. Ne'mat Maklikaning ya'ni Bahodir polvonning yoshlikdagi muhabbatining kenjasi bo'ladi, eng muhim nuqta ham shu yerda. Malikaning otasi to'yga rozilik bermagach, unga "Alloh o'g'il nasib qilsa, uni, albatta, polvon qilib o'stiraman" deb va'da qilgan bo'ladi. Xayolan shu lahzalarda Bahodirdan "seni sevib adashmagan ekanman" degan o'kinch aralash o'ylar o'tadi. Oxiri Ne'mat ham mag'lub bo'ladi. Shu onda esa davraga "Mana men kurashaman" deya Bahodir chiqib keladi.
Hikoya ziyrak o'quvchiga juda og'ir ta'sir qilishi mumkin, shunda hamki sevgi va yo shunga yaqin savdo boshiga tushgan bo'lsa. Bahodir davradagilar, unga yaqinlar va yoki qishlog'ining sharafidan ham burun nima uchun davraga otildi. Albatta sevgisi uchun. Yuqorida bejizga hikoyaning ilk jumlasini alohida ta'kidlamadim. Agar yo'q bunday emas degan e'tiroz bo'lsa Bahodir shuncha polvonlar yer tishlatiganda chiqmay-chiqmay, nega aynan Ne'mat mag'lub bo'lganidan so'ng davraga jo'shib, alamzada bir alfozda chiqdi. Nega? Sababi uning sevgilisi, u uchun qadrli birining bir parchasi aziyat chekkani uchun bunga chiday olmadi, bunga qarab tura olmadi. Faqat o'zigagina ayon bir sirning hamiyati tutdi, oriyati yo'l qo'ymay davraga otildi. Bizda esa odamlar odatda hamma uchun mavjud va yo hamma oldida oriyatli. Avvalo o'z vijdonimiz va qalbimiz oldida oriyatli bo'lishimiz kerak demoqchi bu orqali muallif. Mana bu haqiqiy oriyat namunasi, mana bu haqiqiy muhabbat. Hikoya qisman oriyat borasidagi qarashlarimizni ham taftish etishga undaydi. Qisqa ammo sermazmun hikoya uchun ijodkorga yana ijodiy zafarlar yor bo'lishini tilab qolamiz.
Alisher Navoiy nomidagi O'zbek tili va adabiyoti universiteti talabasi Mansurov A'zam
https://t.me/azob4
#Энг_яхши_тақриз
Obid Qo'ldoshning "Oriyat" hikoyasi haqida
Uning hikoyalarida eng avvalambor o'zgacha uslub hamda qisqalik o'quvchi diqqatini tortadi. Menga ham eng qiziq tuyulgan jihat shundaki, bunday qisqa hikoyalar bilan o'quvchining ma'nan to'yinishiga yo estetik zavq olishiga sabab bo'lish qiyin. Bunday uslubda yozarlar juda kam, bular ichida esa Obid Qo'ldosh alohida maqtovga loyiq asarlar yaratibdi.
Oriyat hikoyasi orqali esa muallif ko'pchilik boshqa o'quvchilar tushungani kabi boshqa bir qishloqdan kelgan polvon Naimning Bahodirning qishlog'ida hammani yengishi va oxirida bunga oriyati yo'l qo'ymay jim qolmay kurashga chog'langan Bahodir haqida emas.
Yozuvchi hikoyani boshlashdi nima deyapti: "Odamzodki birovga ko'ngil qo'ymasa, yashashning qizig'i bo'lmas ekan" Undan keyin o'qiladiganlar hammasi Buxoroning Qulyon qishlog'i, Bahodirning bobosi Afzal bog'bon hamda pahlavonlik haqida ta'rif va tavsiflar bo'ladi. Qirq yoshidan boshlab Bahodir davralarda kurash tushmay qo'yadi. Bir Navro'z bayramida esa Naim polvon davradagi hamma manaman degan polvonlarni bitta qoldirmay yengaveradi. Oxirida yana bor kurashchi polvon Ne'mat davraga tushadi. Ne'mat Maklikaning ya'ni Bahodir polvonning yoshlikdagi muhabbatining kenjasi bo'ladi, eng muhim nuqta ham shu yerda. Malikaning otasi to'yga rozilik bermagach, unga "Alloh o'g'il nasib qilsa, uni, albatta, polvon qilib o'stiraman" deb va'da qilgan bo'ladi. Xayolan shu lahzalarda Bahodirdan "seni sevib adashmagan ekanman" degan o'kinch aralash o'ylar o'tadi. Oxiri Ne'mat ham mag'lub bo'ladi. Shu onda esa davraga "Mana men kurashaman" deya Bahodir chiqib keladi.
Hikoya ziyrak o'quvchiga juda og'ir ta'sir qilishi mumkin, shunda hamki sevgi va yo shunga yaqin savdo boshiga tushgan bo'lsa. Bahodir davradagilar, unga yaqinlar va yoki qishlog'ining sharafidan ham burun nima uchun davraga otildi. Albatta sevgisi uchun. Yuqorida bejizga hikoyaning ilk jumlasini alohida ta'kidlamadim. Agar yo'q bunday emas degan e'tiroz bo'lsa Bahodir shuncha polvonlar yer tishlatiganda chiqmay-chiqmay, nega aynan Ne'mat mag'lub bo'lganidan so'ng davraga jo'shib, alamzada bir alfozda chiqdi. Nega? Sababi uning sevgilisi, u uchun qadrli birining bir parchasi aziyat chekkani uchun bunga chiday olmadi, bunga qarab tura olmadi. Faqat o'zigagina ayon bir sirning hamiyati tutdi, oriyati yo'l qo'ymay davraga otildi. Bizda esa odamlar odatda hamma uchun mavjud va yo hamma oldida oriyatli. Avvalo o'z vijdonimiz va qalbimiz oldida oriyatli bo'lishimiz kerak demoqchi bu orqali muallif. Mana bu haqiqiy oriyat namunasi, mana bu haqiqiy muhabbat. Hikoya qisman oriyat borasidagi qarashlarimizni ham taftish etishga undaydi. Qisqa ammo sermazmun hikoya uchun ijodkorga yana ijodiy zafarlar yor bo'lishini tilab qolamiz.
Alisher Navoiy nomidagi O'zbek tili va adabiyoti universiteti talabasi Mansurov A'zam
https://t.me/azob4


11.05.202509:26
ЗУЛАЙҲОНИНГ КЎЗЛАРИ
(ҳикоя)
Батафсил👇
https://telegra.ph/Zulaj%D2%B3oning-k%D1%9Ezlari-05-11
Каналга уланиш учун👇
https://t.me/azob4
(ҳикоя)
– Зулайҳо, бу гал ҳам ҳамасини айтолмадим. Ҳа, кучим етмади. Қадрингга етмаганим, мудом сенинг кўзларинг ҳақида ёзганиму лекин рўзғор ишларини бўйингга ташлаб қўйганим, адабиёт учун боримни берганим бироқ сўнгги дақиқаларда сени даволатиш учун сариқ чақа ҳам топа олмаганимни айтолмадим. Худбинман-а, Зулайҳо? Нега шунча йилдан буён нолимадинг? Нега беморлигингни мендан яширдинг? Нега?
Батафсил👇
https://telegra.ph/Zulaj%D2%B3oning-k%D1%9Ezlari-05-11
Каналга уланиш учун👇
https://t.me/azob4


25.04.202514:44
#tanlov
🔥 "Badiiy adabiyot – rassomlar nigohida" tanlovi e’lon qilinadi
Tanlov “Til va adabiyot ta’limi” jurnali tashabbusi bilan “Oʻzdavkitobsavdotaʼminoti” MChJ homiyligida tashkil etilmoqda.
Mavzu: O‘zbekiston xalq yozuvchisi Tog‘ay Murod qalamiga mansub roman, qissa va hikoyalar.
Hamkor: Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti.
Janr: tasviriy san‘atning barcha janrlariga oid ijodiy ishlar qabul qilinadi.
Yosh: chegaralanmagan.
Muddat: 2025-yil 10-maygacha.
Sovrin: 5 nafar g‘olibga
😀 😇😇😇 😇😇😇 so‘mdan taqdim etiladi.
Rag‘batlantiruvchi mukofotlar ham ko‘zda tutilgan.
📌 Tanlovning taqdirlash marosimi doirasida eng yaxshi ijodiy ishlar ko‘rgazmasi o‘tkaziladi.
🛫 Tasviriy sanʼat asarining elektron nusxasi maxsus botga yuboriladi.
🌐 Sayt ✈️ Telegram ✅Murojaat ♾Muhokama
🔥 "Badiiy adabiyot – rassomlar nigohida" tanlovi e’lon qilinadi
Tanlov “Til va adabiyot ta’limi” jurnali tashabbusi bilan “Oʻzdavkitobsavdotaʼminoti” MChJ homiyligida tashkil etilmoqda.
Mavzu: O‘zbekiston xalq yozuvchisi Tog‘ay Murod qalamiga mansub roman, qissa va hikoyalar.
Hamkor: Kamoliddin Behzod nomidagi Milliy rassomlik va dizayn instituti.
Janr: tasviriy san‘atning barcha janrlariga oid ijodiy ishlar qabul qilinadi.
Yosh: chegaralanmagan.
Muddat: 2025-yil 10-maygacha.
Sovrin: 5 nafar g‘olibga
😀 😇😇😇 😇😇😇 so‘mdan taqdim etiladi.
Rag‘batlantiruvchi mukofotlar ham ko‘zda tutilgan.
📌 Tanlovning taqdirlash marosimi doirasida eng yaxshi ijodiy ishlar ko‘rgazmasi o‘tkaziladi.
🛫 Tasviriy sanʼat asarining elektron nusxasi maxsus botga yuboriladi.
🌐 Sayt ✈️ Telegram ✅Murojaat ♾Muhokama
08.05.202508:22
ҚОРА ҚАЛАМ
Битта қора қаламинг бўлса,
Темирдан ясалган ёки ёғочдан,
Мағрур дарахтлардан ясалган бўлса,
Терак дарахтидан, масалан.
Олтин бўлмаса ҳам
қўлларинг уялмаса уни тутмоқдан.
Ёлғон ёзсанг ёнса бу қалам,
Мақтов ёзсанг – куйса,
Жонингга туташса бу олов,
Ланғиллаб ёнса жону жаҳонинг!
Юрагингга худо берган олтин сўзларни
эритса бу олов,
Темир виждонингни оловга солса...
Битта қора қаламинг бўлса,
Темирдан ясалган ёки ёғочдан,
Мағрур дарахтлардан ясалган бўлса,
Шохларига ҳаққуш қўниб,
Ҳақ-қу-у-ув,
Ҳақ-қу-у-ув...
дея сайраган бўлса.
Олтин бўлмаса ҳам
қўлларинг уялмаса уни тутмоқдан.
Ва ҳар доим уни юрагингга санчиб яшасанг
ухлаб қолмаслик учун!
Насрулло Эргаш
https://t.me/azob4
Битта қора қаламинг бўлса,
Темирдан ясалган ёки ёғочдан,
Мағрур дарахтлардан ясалган бўлса,
Терак дарахтидан, масалан.
Олтин бўлмаса ҳам
қўлларинг уялмаса уни тутмоқдан.
Ёлғон ёзсанг ёнса бу қалам,
Мақтов ёзсанг – куйса,
Жонингга туташса бу олов,
Ланғиллаб ёнса жону жаҳонинг!
Юрагингга худо берган олтин сўзларни
эритса бу олов,
Темир виждонингни оловга солса...
Битта қора қаламинг бўлса,
Темирдан ясалган ёки ёғочдан,
Мағрур дарахтлардан ясалган бўлса,
Шохларига ҳаққуш қўниб,
Ҳақ-қу-у-ув,
Ҳақ-қу-у-ув...
дея сайраган бўлса.
Олтин бўлмаса ҳам
қўлларинг уялмаса уни тутмоқдан.
Ва ҳар доим уни юрагингга санчиб яшасанг
ухлаб қолмаслик учун!
Насрулло Эргаш
https://t.me/azob4
登录以解锁更多功能。