Милош Ковић (званичан канал)
09.05.202511:14
Срећан Дан Победе!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
09.05.202511:15
15.05.202513:12
05.05.202520:00
27.04.202512:07
登录以解锁更多功能。
