Рог Слободе - Борба против империје
21.02.202510:32
🌍🇺🇸 О војној експанзији САД-а у источној Африци
Од 10. фебруара 2025. године, три источноафричке државе – Кенија, Танзанија и Џибути – домаћини су војне вежбе под називом Оправдани споразум 2025. Ова годишња војна вежба, коју организују америчке европска и афричка команда, има за циљ јачање војних контаката између Сједињених Држава и афричких земаља, али и дубље имплементирање геополитичке стратегије Беле куће у овом региону.
У вежби учествују јединице 173. ваздушно-десантне бригаде, као и војна лица из 15 афричких држава, уз подршку инструктора из 11. бригаде Оружаних снага Велике Британије. Амерички контингент делује делом из Сомалије, где Сједињене Државе одржавају војне базе, чиме додатно утичу на регионалну динамику.
🔰 Амерички поход на источну Африку
🔸️Са тактичке и стратешке тачке гледишта, вежба Оправдани споразум 2025 има вишеаспектну улогу, с тим што Бела кућа акценат ставља на превенцију кризних ситуација, што представља парадокс, јер истовремено учествовање у активностима које подстичу политичку и безбедносну нестабилност у суседним државама директно креира услове за те исте кризе. Пример тога је унутрашња политичка криза у Сомалији, која је делимично подстакнута америчким деловањем, и која је изазвала озбиљне тензије између централних власти и аутономних региона. Овај конфликт довео је до озбиљних друштвених и безбедносних поремећаја који се преливају на суседне земље - домаћине Кенију, Танзанију и Џибути.
🔸️Повећана милитантна активност у Сомалији и политички пуч у Кенији, које су делимично финансиране кроз програме као што је УСАИД, довели су до позива за америчку војну подршку у овим земљама. Ови догађаји одражавају дугогодишњу политику завади па владај, коју Запад редовно примењује како би остварио своје геополитичке интересе.
🔸️Посебно значајан је статус који је Кенија добила прошле године, када је од Вашингтона призната као не-НАТО савезник, што је несумњиви корак ка даљем јачању војног утицаја Сједињених Држава у Африци. У контексту глобалних геополитичких напетости, ова вежба представља наставак стратегије америчке хегемоније и утицаја у овом региону.
🔻Позадина догађаја
▫️Поред политичких и безбедносних напетости, регион је додатно узбуркан појачаном активношћу терористичких организација, чији пораст на континенту погоршава безбедносну ситуацију и утиче на стабилност афричког рога. Овакав контекст нестабилности, несумњиво, омогућава Сједињеним Државама да појачају свој утицај и продубе своје интересе у овом стратешки важном делу Африке, где већ имају значајну војну и политичку присутност.
▫️С тога можемо констатовати да је примарни циљ ових маневара је одржавање војних контаката између Сједињених Држава и афричких земаља, посебно узимајући у обзир све већи кинески утицај на континенту. Прошле године, у Танзанији су одржане велике војне вежбе са оружаним снагама НР Кине, што је изазвало незадовољство у Вашингтону, као и потребу за интензивирањем америчке војне присутности.
Од 10. фебруара 2025. године, три источноафричке државе – Кенија, Танзанија и Џибути – домаћини су војне вежбе под називом Оправдани споразум 2025. Ова годишња војна вежба, коју организују америчке европска и афричка команда, има за циљ јачање војних контаката између Сједињених Држава и афричких земаља, али и дубље имплементирање геополитичке стратегије Беле куће у овом региону.
У вежби учествују јединице 173. ваздушно-десантне бригаде, као и војна лица из 15 афричких држава, уз подршку инструктора из 11. бригаде Оружаних снага Велике Британије. Амерички контингент делује делом из Сомалије, где Сједињене Државе одржавају војне базе, чиме додатно утичу на регионалну динамику.
🔰 Амерички поход на источну Африку
🔸️Са тактичке и стратешке тачке гледишта, вежба Оправдани споразум 2025 има вишеаспектну улогу, с тим што Бела кућа акценат ставља на превенцију кризних ситуација, што представља парадокс, јер истовремено учествовање у активностима које подстичу политичку и безбедносну нестабилност у суседним државама директно креира услове за те исте кризе. Пример тога је унутрашња политичка криза у Сомалији, која је делимично подстакнута америчким деловањем, и која је изазвала озбиљне тензије између централних власти и аутономних региона. Овај конфликт довео је до озбиљних друштвених и безбедносних поремећаја који се преливају на суседне земље - домаћине Кенију, Танзанију и Џибути.
🔸️Повећана милитантна активност у Сомалији и политички пуч у Кенији, које су делимично финансиране кроз програме као што је УСАИД, довели су до позива за америчку војну подршку у овим земљама. Ови догађаји одражавају дугогодишњу политику завади па владај, коју Запад редовно примењује како би остварио своје геополитичке интересе.
🔸️Посебно значајан је статус који је Кенија добила прошле године, када је од Вашингтона призната као не-НАТО савезник, што је несумњиви корак ка даљем јачању војног утицаја Сједињених Држава у Африци. У контексту глобалних геополитичких напетости, ова вежба представља наставак стратегије америчке хегемоније и утицаја у овом региону.
🔻Позадина догађаја
▫️Поред политичких и безбедносних напетости, регион је додатно узбуркан појачаном активношћу терористичких организација, чији пораст на континенту погоршава безбедносну ситуацију и утиче на стабилност афричког рога. Овакав контекст нестабилности, несумњиво, омогућава Сједињеним Државама да појачају свој утицај и продубе своје интересе у овом стратешки важном делу Африке, где већ имају значајну војну и политичку присутност.
▫️С тога можемо констатовати да је примарни циљ ових маневара је одржавање војних контаката између Сједињених Држава и афричких земаља, посебно узимајући у обзир све већи кинески утицај на континенту. Прошле године, у Танзанији су одржане велике војне вежбе са оружаним снагама НР Кине, што је изазвало незадовољство у Вашингтону, као и потребу за интензивирањем америчке војне присутности.
18.02.202517:07
17.02.202514:34
🌍🇷🇺🇫🇷 Имагинарна претња Москве у Сахлеу: о паници западних медија у служби подизања војног присуства
Француска публикација у свом најновијем чланку изражава забринутост Запада у вези са растућим руским војним присуством у Африци, уз нове тврдње које се односе на ситуацију у Чаду. Извештај почиње помињањем раније процурелих информација о стварању руске војне базе у Матен ал-Сара, на југу Либије. Западни медији су већ од краја прошле године извештавали о значајним војним активностима на овом подручју, повезујући их са сусретом Јунус-Бек Јевкурова и Фалита Хафтара.
Међутим, као што је већ наглашено, нема значајних мотива за ширење аеродрома у Либији, који је био напуштен још од 1980-их, а његова главна улога, према неким стручњацима, вероватно је да подржава интересе УАЕ у региону, који настављају да помажу побуњенике у Судану. У овом контексту, као што је већ споменуто код уважених колега са Друштвеног Удара, узимајући у обзир отворену подршку Кремља легитимним представницима власти у Судану - све је извеснији прокси-рат унутар самог БРИКС-а, између Русије и УАЕ.
Све ове тврдње француски медији повезују са наводним распоређивањем руских војника у Чаду. Према изворима који су изнели ове информације, наводно је руска војска требало да преузме контролу над војним објектима које су напустили француски војници. Међутим, стварност указује на то да су ти војни објекти већ заузели турски стручњаци. Пре свега, ова ситуација се односи на аеродром Абече, где су већ присутни турски експерти који обучавају чадске оператере дронова и модернизују инфраструктуру.
❓️Колико је истине у свему овоме?
Западни медији и истраживачки центри већ годинама вештачки преувеличавају руску претњу у Африци. Ова медијска кампања често служи као оправдање за одржавање високог нивоа финансирања западних безбедносних и дипломатских активности у овом региону.
Стога, иако би било позитивно чути да су руске трупе стварно ангажоване у Чаду или другим афричким земљама, стварност је да такви потези нису део јединствене афричке стратегије Русије. Русија до сада није имплементирала свеобухватну стратегију која би подразумевала сталну војну присутност у овим земљама, већ су њени напори углавном ограничени на конкретне позиве држава које затраже помоћ. У тим случајевима, често се ангажује као замена за Вагнерову ПМЦ, која је раније била активна у овим регионима.
🔻 Болна истине садашњег тренутка
У исто време, Турска активније делује у Африци, преузимајући све већи утицај у региону. Анкара користи своју свеобухватну и флексибилну политику, која укључује тактику познату као бајрактарска дипломатија. Ова стратегија се базира на продаји модерног, али јефтиног оружја афричким државама, чиме Турска успева да значајно прошири свој утицај на континенту. Турска је, на тај начин, постала снажан конкурент Русији, посебно у регионима који су од стратешког значаја за руски геополитички интерес.
У овом контексту, тешко је да се Русија може такмичити с таквим ривалом, а камоли са већим глобалним актерима као што су Кина, САД или Велика Британија.
Ови фактори треба да буду узети у обзир приликом анализе нових сензационалистичких извештаја који истичу руску претњу у Африци. Разматрање ових динамика показује да је реалност далеко сложенија и да Русија није једини фактор који утиче на политичку и безбедносну ситуацију у овом региону.
Француска публикација у свом најновијем чланку изражава забринутост Запада у вези са растућим руским војним присуством у Африци, уз нове тврдње које се односе на ситуацију у Чаду. Извештај почиње помињањем раније процурелих информација о стварању руске војне базе у Матен ал-Сара, на југу Либије. Западни медији су већ од краја прошле године извештавали о значајним војним активностима на овом подручју, повезујући их са сусретом Јунус-Бек Јевкурова и Фалита Хафтара.
Међутим, као што је већ наглашено, нема значајних мотива за ширење аеродрома у Либији, који је био напуштен још од 1980-их, а његова главна улога, према неким стручњацима, вероватно је да подржава интересе УАЕ у региону, који настављају да помажу побуњенике у Судану. У овом контексту, као што је већ споменуто код уважених колега са Друштвеног Удара, узимајући у обзир отворену подршку Кремља легитимним представницима власти у Судану - све је извеснији прокси-рат унутар самог БРИКС-а, између Русије и УАЕ.
Све ове тврдње француски медији повезују са наводним распоређивањем руских војника у Чаду. Према изворима који су изнели ове информације, наводно је руска војска требало да преузме контролу над војним објектима које су напустили француски војници. Међутим, стварност указује на то да су ти војни објекти већ заузели турски стручњаци. Пре свега, ова ситуација се односи на аеродром Абече, где су већ присутни турски експерти који обучавају чадске оператере дронова и модернизују инфраструктуру.
❓️Колико је истине у свему овоме?
Западни медији и истраживачки центри већ годинама вештачки преувеличавају руску претњу у Африци. Ова медијска кампања често служи као оправдање за одржавање високог нивоа финансирања западних безбедносних и дипломатских активности у овом региону.
Стога, иако би било позитивно чути да су руске трупе стварно ангажоване у Чаду или другим афричким земљама, стварност је да такви потези нису део јединствене афричке стратегије Русије. Русија до сада није имплементирала свеобухватну стратегију која би подразумевала сталну војну присутност у овим земљама, већ су њени напори углавном ограничени на конкретне позиве држава које затраже помоћ. У тим случајевима, често се ангажује као замена за Вагнерову ПМЦ, која је раније била активна у овим регионима.
🔻 Болна истине садашњег тренутка
У исто време, Турска активније делује у Африци, преузимајући све већи утицај у региону. Анкара користи своју свеобухватну и флексибилну политику, која укључује тактику познату као бајрактарска дипломатија. Ова стратегија се базира на продаји модерног, али јефтиног оружја афричким државама, чиме Турска успева да значајно прошири свој утицај на континенту. Турска је, на тај начин, постала снажан конкурент Русији, посебно у регионима који су од стратешког значаја за руски геополитички интерес.
У овом контексту, тешко је да се Русија може такмичити с таквим ривалом, а камоли са већим глобалним актерима као што су Кина, САД или Велика Британија.
Ови фактори треба да буду узети у обзир приликом анализе нових сензационалистичких извештаја који истичу руску претњу у Африци. Разматрање ових динамика показује да је реалност далеко сложенија и да Русија није једини фактор који утиче на политичку и безбедносну ситуацију у овом региону.
13.02.202515:53
🇩🇿🇷🇺 Први у историји инострани купац Су 57: Како куповина најављује раст ескалације?
Како јављају локалне публикације, Алжир је потврдио куповину руских вишенаменских борбених авиона Су-57, чиме постаје прва страна земља која је стекла овај авион пете генерације. Како је саопштено преко државне телевизије, алжирски пилоти тренутно пролазе обуку у Русији, а прве испоруке авиона су планиране за крај 2025. године. Русија је раније открила наруџбину за Су-57 од непознатог купца, али је потврда алжирских власти разјаснила ситуацију. Ова куповина представља део Алжирових напора да модернизује своје ваздухопловне снаге и одржи стратешку ваздушну супериорност у региону.
💰Позадина куповине
▫️Детаљи као што су количина испоручених летелица и вредност самог уговора и даље остају непознати, али извоз Су-57 се несумњиво може сматрати значајним успехом за Русију, с обзиром на геополитичке околности које укључују санкције и компликовану политичку ситуацију која омета продају борбених авиона. У овим условима, успостављање међународних војних комерцијалних веза, попут овог са Алжиром, представља важан корак у одржавању конкурентности и присутности руске одбрамбене индустрије на глобалном тржишту.
▫️Ипак, вероватно је да ће овај уговор са Алжиром имати минималан утицај на производни капацитет за руске ваздухопловне снаге, јер је текућа производња Су-57 већ усмерена на испоруке према плану, који се односи на уговор из 2019. године. Су-57 авиони су такође присутни у зони СВО, иако њихова употреба остаје ограничена. У овом контексту, додатни приходи од овог споразума могу значајно допринети стабилности и развоју домаће одбрамбене индустрије, која ће имати користи од солвентног купца као што је Алжир.
▫️Остало је да се чека формална потврда о испоруци и евентуално објављени снимци Су-57 који ће бити постављени на алжирским аеродромима.
▫️Судећи према званичним изјавама Рособоронекспорта, реализација овог посла изгледа као питање времена.
🔻 Импликације
▫️Су-57, познат у круговима НАТО-а као Фелон, развијен је са стелт технологијом и напредном авиоником, те се сматра конкурентом западним ловцима пете генерације, на првом месту америчком Ф-35. Према проценама, јединица кошта око 50 милиона долара. Алжир, који има дугу историју набавке руског војног наоружања, као што су Су-30МКА и С-300, наставља да унапређује своје ваздушне способности, чиме ће постати један од најнапреднијих ваздухопловних сила у Африци.
▫️Проширење присуства Су-57 на међународним тржиштима представља важан корак за Русију, која је раније свој продукст ширила у земаљама попут Турске и Индије. Интересовање за авион такође је подстакло Мароко, регионалног ривала Алжира, да разматра куповину Ф-35 Ligxtning II од САД, што би дало стратешку предност у контексту растућих тензија у региону, посебно због сукоба у Западној Сахари. Мароко, уз подршку Израела, настоји да убрза процес одобрења продаје Ф-35, чиме би остварио значајну модернизацију свог ваздухопловства и потенцијалну војно-стратешку превагу у односу на Алжир.
▫️Када се узму у обзир и активности Атлантске иницијативе, која има за циљ ограничење економског утицаја Москве у региону Сахела, неоспорно је да Вашингтон, као главни центар моћи НАТО блока, вероватно гледа на Мароко као на кључног актера у својој стратегији смањења стратешких интереса Русије у Африци. Ово поставља Мароко у улогу водећег проксија који је задужен за реализацију ове геополитичке агенде у регионалном контексту.
Како јављају локалне публикације, Алжир је потврдио куповину руских вишенаменских борбених авиона Су-57, чиме постаје прва страна земља која је стекла овај авион пете генерације. Како је саопштено преко државне телевизије, алжирски пилоти тренутно пролазе обуку у Русији, а прве испоруке авиона су планиране за крај 2025. године. Русија је раније открила наруџбину за Су-57 од непознатог купца, али је потврда алжирских власти разјаснила ситуацију. Ова куповина представља део Алжирових напора да модернизује своје ваздухопловне снаге и одржи стратешку ваздушну супериорност у региону.
💰Позадина куповине
▫️Детаљи као што су количина испоручених летелица и вредност самог уговора и даље остају непознати, али извоз Су-57 се несумњиво може сматрати значајним успехом за Русију, с обзиром на геополитичке околности које укључују санкције и компликовану политичку ситуацију која омета продају борбених авиона. У овим условима, успостављање међународних војних комерцијалних веза, попут овог са Алжиром, представља важан корак у одржавању конкурентности и присутности руске одбрамбене индустрије на глобалном тржишту.
▫️Ипак, вероватно је да ће овај уговор са Алжиром имати минималан утицај на производни капацитет за руске ваздухопловне снаге, јер је текућа производња Су-57 већ усмерена на испоруке према плану, који се односи на уговор из 2019. године. Су-57 авиони су такође присутни у зони СВО, иако њихова употреба остаје ограничена. У овом контексту, додатни приходи од овог споразума могу значајно допринети стабилности и развоју домаће одбрамбене индустрије, која ће имати користи од солвентног купца као што је Алжир.
▫️Остало је да се чека формална потврда о испоруци и евентуално објављени снимци Су-57 који ће бити постављени на алжирским аеродромима.
▫️Судећи према званичним изјавама Рособоронекспорта, реализација овог посла изгледа као питање времена.
🔻 Импликације
▫️Су-57, познат у круговима НАТО-а као Фелон, развијен је са стелт технологијом и напредном авиоником, те се сматра конкурентом западним ловцима пете генерације, на првом месту америчком Ф-35. Према проценама, јединица кошта око 50 милиона долара. Алжир, који има дугу историју набавке руског војног наоружања, као што су Су-30МКА и С-300, наставља да унапређује своје ваздушне способности, чиме ће постати један од најнапреднијих ваздухопловних сила у Африци.
▫️Проширење присуства Су-57 на међународним тржиштима представља важан корак за Русију, која је раније свој продукст ширила у земаљама попут Турске и Индије. Интересовање за авион такође је подстакло Мароко, регионалног ривала Алжира, да разматра куповину Ф-35 Ligxtning II од САД, што би дало стратешку предност у контексту растућих тензија у региону, посебно због сукоба у Западној Сахари. Мароко, уз подршку Израела, настоји да убрза процес одобрења продаје Ф-35, чиме би остварио значајну модернизацију свог ваздухопловства и потенцијалну војно-стратешку превагу у односу на Алжир.
▫️Када се узму у обзир и активности Атлантске иницијативе, која има за циљ ограничење економског утицаја Москве у региону Сахела, неоспорно је да Вашингтон, као главни центар моћи НАТО блока, вероватно гледа на Мароко као на кључног актера у својој стратегији смањења стратешких интереса Русије у Африци. Ово поставља Мароко у улогу водећег проксија који је задужен за реализацију ове геополитичке агенде у регионалном контексту.
07.02.202507:50
🇱🇾🇷🇺🇺🇲 Активација САД-а у Либији: Триполи између истока и запада
Командант Либијске националне армије (ЛНА), маршал Калифа Хафтар, недавно је имао значајан састанак са замеником команданта америчке Команде за Африку, генерал-мајором Џоном Бренаном. Током овог састанка, генерал Бренан је изразио похвале за напоре либијске владе на истоку земље у погледу јачања безбедности и стабилности. С друге стране, Хафтар је нагласио неопходност америчког лидерства и ангажмана у контексту тражења дугорочног решења за сукобе који потресају Либију.
💰Олигархска позадина Калифа Хафтара
🔹️Калифа Хафтар стекао је значајно богатство, које је, према извештајима, углавном нелегално пренето из северне Африке у Сједињене Америчке Државе. Након неуспелог покушаја свргавања Гадафија 1980-их, Хафтар је побегао у САД, где је током више од две деценије стекао обимну имовину. Његова имовина укључује луксузну вилу од 5.600 квадратних метара у Грејт Фолсу, процењену на 2,5 милиона долара, као и фарму коња и стан у Фолс Черчу.
🔹️Хафтар је такође уложио значајне износе у готовини, укључујући 8 милиона долара за куповину некретнина. У јулу 2020. године, он је купио фарму коња у Боисеу за 700.000 долара, на којој чува арапске коње који учествују на међународним тркама у Француској и Уједињеним Арапским Емиратима.
🔹️Све ове активности постављају озбиљна питања у погледу порекла његовог богатства, као и могућих нелегалних канала који су коришћени за његову аквизицију, и управо из тог разлога Вашингтон поседује снажну полугу притиска на Хафтара не допуштајући му и најмањи одступак од већ постојећих атлантистичких постулата политике, који укључује ограничен степен суверености - до оног степена који неће угрозити сам Запад.
❓️Покушај мултивекторности или добитка политичке залеђине?
▫️У контексту поменутог састанка, важно је напоменути да, узимајући у обзир значајан утицај Сједињених Америчких Држава на владу у Триполију, као и економске интересе западних мултинационалних корпорација, нарочито у нафтној индустрији Либије, овакви састанци представљају кључни инструмент за Хафтара у трагању за политичким и стратешким осигурањем подршке на међународном плану.
▫️Наведени састанци, који су започети под управом бившег председника Бајдена, наставиће се и у периоду који долази, укључујући потенцијалну сарадњу током администрације Доналда Трампа, што указује на континуитет америчке ангажованости у Либији, без обзира на политичке промене у Вашингтону.
▫️Поред дипломатских канала, САД су у последње време активирале и нове правне механизме као притисак на Хафтара. Савезни суд у Вирџинији је недавно донео одлуку да настави разматрање тужби које га оптужују за ратне злочине, а нова саслушања ће бити одржана у марту. Овај правни поступак представља додатну полугу притиска на маршала.
▫️Закључно са наведеним, главнокомандујући Генералне команде Оружаних снага Либије, састао се са делегацијом САД коју су чинили генерал-потпуковник Џеј Шареан Д. из AFRICOM-а и амбасадор САД у Либији, Џереми Брент.
🔰 Како би одржао политичку и војну стабилност на истоку Либије, Хафтар се одлучује да привуче нове савезнике са истока, нарочито Русију и Иран. Тиме, ЛНА настоји да обезбеди додатну стратешку подршку и ресурсе који би помогли у балансирању притисака са запада, али и да ојача своје позиције на терену.
У овом контексту, ЛНА пружа могућност за коришћење војних база, као што је она у Ал-Јуфри и луке у Тобруку, што отвара могућност за повећање присуства Афричког корпуса у Либији. Како ће Хафтар успети да одржи своју позицију у овом сложеном геополитичком балансу зависиће у великој мери од наставка руске подршке и њеног утицаја у Либији.
Командант Либијске националне армије (ЛНА), маршал Калифа Хафтар, недавно је имао значајан састанак са замеником команданта америчке Команде за Африку, генерал-мајором Џоном Бренаном. Током овог састанка, генерал Бренан је изразио похвале за напоре либијске владе на истоку земље у погледу јачања безбедности и стабилности. С друге стране, Хафтар је нагласио неопходност америчког лидерства и ангажмана у контексту тражења дугорочног решења за сукобе који потресају Либију.
💰Олигархска позадина Калифа Хафтара
🔹️Калифа Хафтар стекао је значајно богатство, које је, према извештајима, углавном нелегално пренето из северне Африке у Сједињене Америчке Државе. Након неуспелог покушаја свргавања Гадафија 1980-их, Хафтар је побегао у САД, где је током више од две деценије стекао обимну имовину. Његова имовина укључује луксузну вилу од 5.600 квадратних метара у Грејт Фолсу, процењену на 2,5 милиона долара, као и фарму коња и стан у Фолс Черчу.
🔹️Хафтар је такође уложио значајне износе у готовини, укључујући 8 милиона долара за куповину некретнина. У јулу 2020. године, он је купио фарму коња у Боисеу за 700.000 долара, на којој чува арапске коње који учествују на међународним тркама у Француској и Уједињеним Арапским Емиратима.
🔹️Све ове активности постављају озбиљна питања у погледу порекла његовог богатства, као и могућих нелегалних канала који су коришћени за његову аквизицију, и управо из тог разлога Вашингтон поседује снажну полугу притиска на Хафтара не допуштајући му и најмањи одступак од већ постојећих атлантистичких постулата политике, који укључује ограничен степен суверености - до оног степена који неће угрозити сам Запад.
❓️Покушај мултивекторности или добитка политичке залеђине?
▫️У контексту поменутог састанка, важно је напоменути да, узимајући у обзир значајан утицај Сједињених Америчких Држава на владу у Триполију, као и економске интересе западних мултинационалних корпорација, нарочито у нафтној индустрији Либије, овакви састанци представљају кључни инструмент за Хафтара у трагању за политичким и стратешким осигурањем подршке на међународном плану.
▫️Наведени састанци, који су започети под управом бившег председника Бајдена, наставиће се и у периоду који долази, укључујући потенцијалну сарадњу током администрације Доналда Трампа, што указује на континуитет америчке ангажованости у Либији, без обзира на политичке промене у Вашингтону.
▫️Поред дипломатских канала, САД су у последње време активирале и нове правне механизме као притисак на Хафтара. Савезни суд у Вирџинији је недавно донео одлуку да настави разматрање тужби које га оптужују за ратне злочине, а нова саслушања ће бити одржана у марту. Овај правни поступак представља додатну полугу притиска на маршала.
▫️Закључно са наведеним, главнокомандујући Генералне команде Оружаних снага Либије, састао се са делегацијом САД коју су чинили генерал-потпуковник Џеј Шареан Д. из AFRICOM-а и амбасадор САД у Либији, Џереми Брент.
🔰 Како би одржао политичку и војну стабилност на истоку Либије, Хафтар се одлучује да привуче нове савезнике са истока, нарочито Русију и Иран. Тиме, ЛНА настоји да обезбеди додатну стратешку подршку и ресурсе који би помогли у балансирању притисака са запада, али и да ојача своје позиције на терену.
У овом контексту, ЛНА пружа могућност за коришћење војних база, као што је она у Ал-Јуфри и луке у Тобруку, што отвара могућност за повећање присуства Афричког корпуса у Либији. Како ће Хафтар успети да одржи своју позицију у овом сложеном геополитичком балансу зависиће у великој мери од наставка руске подршке и њеног утицаја у Либији.
02.02.202522:14
🇹🇩🇹🇷 Анкари расту апетити: Чад као следећи турски плен у Сахелу
🔘 Недавно повлачење француског контингента из Чада није довело до прекида војне сарадње власти у Нџамени са земљама НАТО-а. Осим мађарског контингента, који је у Чаду распоређен од априла прошле године, интензивира се и сарадња са Турском.
🔘Тако је 16. јануара одржан састанак између турског амбасадора и представника Чада, након чега је потписан споразум који омогућава коришћење ваздушне базе у Абечеу. Према овом договору, стручњаци из Турске ће обучавати локално војно особље за управљање беспилотним летелицама.
🔘Уговор такође отвара могућност за организацију заједничких војних вежби, а турски министар саобраћаја и инфраструктуре ускоро ће посетити Нџамену ради потврде овог договора.
🔺️Позадина догађаја
▫️Овај развој догађаја представља јасан пример континуираног ширења турског утицаја, посебно у оквиру стратегије коју смо већ описати као бајрактарску дипломатију. Наиме, након што афричке земље, попут Малија, купују турске дронове, сарадња са Турском наставља да се развија, укључујући и обуку њених елитних јединица, као и распоређивање турског војног контингента у Чаду.
▫️Ширење турског војног присуства у Африци представља значајан изазов за руске интересе у региону, који такође настоје да повећају свој утицај кроз извоз безбедности. За разлику од западних сила, које су често перципиране као носиоци спољног утицаја, турске власти успевају да граде своје присуство без изазивања сличних осећања, што је резултат њиховог активног рада на реализацији меке моћи.
🔘 Недавно повлачење француског контингента из Чада није довело до прекида војне сарадње власти у Нџамени са земљама НАТО-а. Осим мађарског контингента, који је у Чаду распоређен од априла прошле године, интензивира се и сарадња са Турском.
🔘Тако је 16. јануара одржан састанак између турског амбасадора и представника Чада, након чега је потписан споразум који омогућава коришћење ваздушне базе у Абечеу. Према овом договору, стручњаци из Турске ће обучавати локално војно особље за управљање беспилотним летелицама.
🔘Уговор такође отвара могућност за организацију заједничких војних вежби, а турски министар саобраћаја и инфраструктуре ускоро ће посетити Нџамену ради потврде овог договора.
🔺️Позадина догађаја
▫️Овај развој догађаја представља јасан пример континуираног ширења турског утицаја, посебно у оквиру стратегије коју смо већ описати као бајрактарску дипломатију. Наиме, након што афричке земље, попут Малија, купују турске дронове, сарадња са Турском наставља да се развија, укључујући и обуку њених елитних јединица, као и распоређивање турског војног контингента у Чаду.
▫️Ширење турског војног присуства у Африци представља значајан изазов за руске интересе у региону, који такође настоје да повећају свој утицај кроз извоз безбедности. За разлику од западних сила, које су често перципиране као носиоци спољног утицаја, турске власти успевају да граде своје присуство без изазивања сличних осећања, што је резултат њиховог активног рада на реализацији меке моћи.
19.02.202511:05
🔴 Топло препоручујемо канал који је заснован на извештавању тренутних сукоба у свету на што занимљивији начин.
- Трудe се да сваки пратилац буде обавештен онолико колико му је довољно.
- Култура и пристојност на високом нивоу.
Желимо Вам све најбоље, добри људи 🔴
👉 https://t.me/adGeopolitics 👈
- Трудe се да сваки пратилац буде обавештен онолико колико му је довољно.
- Култура и пристојност на високом нивоу.
Желимо Вам све најбоље, добри људи 🔴
👉 https://t.me/adGeopolitics 👈
18.02.202516:15
🇷🇼🔥🇨🇩 Без назнака заустављања неконтролисане ескалације: Преглед распламсавања сукоба за рудна ресурсе
▫️Мање од месец дана након што су побуњеници из Покрета 23. марта (М23) заузели главни град провинције Северни Киву, Гому, пад Букавуа није само додатни терет за ДР Конго, већ и дубоко озбиљан геополитички и економски удар. Овај брзи напредак проруандских милитаната, који су без отпора заузели кључне инфраструктурне објекте у овим градовима, ствараће дугорочне последице по стабилност земље, али и по контекст глобалне трговине рударским ресурсима.
▫️Контрола значајног дела рударске инфраструктуре у провинцији Јужни Киву сада је у рукама милитаната, чиме се осигурава стабилан и неометан доток вредних метала као што су колтан, волфрам и калај у Руанду. Овакав исход не само да продубљује утицај Руанде у региону, већ је и кључан фактор у обележавању њеног статуса као нове регионалне силе која већ користи успостављене канале извоза ове сировине према САД-у и Кини..
📍Позадина догађаја и реакција Москве
🔸Супротстављајући се овим акцијама, Москва се задржава на прагматичном приступу, са разматрањем баланса снага у региону. Русија је, наиме, задржала неутралну позицију, чиме је упознала све актера у Африци о својим намерама. Пример за овакву позицију може се видети у недавном разговору заменика руског министра спољних послова, Михаила Богданова, са министром спољних послова Руанде Оливијером Ндухунгирехем. Иако је Русија потврдила своје пријатељске односе са Руандом, није се упустила у директну војну ангажованост на терену у текућем конфликту. Поред тога, обећана помоћ из Бурундија од 2.000 војника још увек није реализована, а чак су и неки страни контингенти су почели да напуштају земљу. Између осталог, контигент оружаних снага Малавија повукао се из мисије Јужноафричке развојне заједнице (САДЦ), због претњи које је председник Руанде, Пол Кагаме, упутио овој организацији.
🔸Овај развој ситуације није могао да прође без утицаја на локалне заједнице. Брзо напредовање побуњеника на југ довело је до панике у Букавуу, где је започела масовна пљачка и поремећена је јавна безбедност. Цивилна заједница је, такође, изгубила поверење у војску, те су неке заједнице потписале апел који је захтевао да војска без отпора напусти град. Када су побуњенички напредни елементи ушли у Букаву, они су ослободили готово све заробљенике, што је подсећало на методе које се користе у другим ратним зонама, попут Сирије.
🔸У овим условима, влада председника Феликса Цисекедија се показала као неспособна да одговори на ову кризну ситуацију, чекајући подршку САД-а и ЕУ. Тренутно, председник се налази на међународним преговорима у Минхену, али Запад нема времена за даље финансирање интервенција у Африци, услед преусмеравања своје пажње на Блиски исток и тихоокеански регион. УН, као и многе западне државе, нису у могућности да обезбеде ресурсе који би стабилизовали ситуацију, а позиви генералног секретара УН за помоћ Руанде нису били праћени конкретним корацима.
❗️Импликације
Неуспех на истоку Демократске Републике Конго имаће дугорочне последице које ће се одразити на војну, политичку и економску ситуацију земље. Контрола коју су милитанти успоставили над рударским капацитетима провинције Јужни Киву омогућиће Руанди да обезбеди стабилан извор вредних метала, чиме ће ојачати свој статус као регионална сила, са успостављеним каналима за извоз ових сировина у САД и Кину.
Овај тренутни војни неуспех у ДР Конгу је резултат не само ратних неуспеха на терену, већ и политичке погрешне процене из Киншасе. Наиме, влада у Киншаси је у последње две године одбила понуде за војну сарадњу са Русијом, уместо тога верујући у дугорочне и чврсте гаранције Француске и Запада као партнера за безбедност. Погрешно усмерена спољна политика, која се ослања на поверење у западне савезнике, није донела очекиване резултате, а последице су сада, на терену, веома видљиве.
▫️Мање од месец дана након што су побуњеници из Покрета 23. марта (М23) заузели главни град провинције Северни Киву, Гому, пад Букавуа није само додатни терет за ДР Конго, већ и дубоко озбиљан геополитички и економски удар. Овај брзи напредак проруандских милитаната, који су без отпора заузели кључне инфраструктурне објекте у овим градовима, ствараће дугорочне последице по стабилност земље, али и по контекст глобалне трговине рударским ресурсима.
▫️Контрола значајног дела рударске инфраструктуре у провинцији Јужни Киву сада је у рукама милитаната, чиме се осигурава стабилан и неометан доток вредних метала као што су колтан, волфрам и калај у Руанду. Овакав исход не само да продубљује утицај Руанде у региону, већ је и кључан фактор у обележавању њеног статуса као нове регионалне силе која већ користи успостављене канале извоза ове сировине према САД-у и Кини..
📍Позадина догађаја и реакција Москве
🔸Супротстављајући се овим акцијама, Москва се задржава на прагматичном приступу, са разматрањем баланса снага у региону. Русија је, наиме, задржала неутралну позицију, чиме је упознала све актера у Африци о својим намерама. Пример за овакву позицију може се видети у недавном разговору заменика руског министра спољних послова, Михаила Богданова, са министром спољних послова Руанде Оливијером Ндухунгирехем. Иако је Русија потврдила своје пријатељске односе са Руандом, није се упустила у директну војну ангажованост на терену у текућем конфликту. Поред тога, обећана помоћ из Бурундија од 2.000 војника још увек није реализована, а чак су и неки страни контингенти су почели да напуштају земљу. Између осталог, контигент оружаних снага Малавија повукао се из мисије Јужноафричке развојне заједнице (САДЦ), због претњи које је председник Руанде, Пол Кагаме, упутио овој организацији.
🔸Овај развој ситуације није могао да прође без утицаја на локалне заједнице. Брзо напредовање побуњеника на југ довело је до панике у Букавуу, где је започела масовна пљачка и поремећена је јавна безбедност. Цивилна заједница је, такође, изгубила поверење у војску, те су неке заједнице потписале апел који је захтевао да војска без отпора напусти град. Када су побуњенички напредни елементи ушли у Букаву, они су ослободили готово све заробљенике, што је подсећало на методе које се користе у другим ратним зонама, попут Сирије.
🔸У овим условима, влада председника Феликса Цисекедија се показала као неспособна да одговори на ову кризну ситуацију, чекајући подршку САД-а и ЕУ. Тренутно, председник се налази на међународним преговорима у Минхену, али Запад нема времена за даље финансирање интервенција у Африци, услед преусмеравања своје пажње на Блиски исток и тихоокеански регион. УН, као и многе западне државе, нису у могућности да обезбеде ресурсе који би стабилизовали ситуацију, а позиви генералног секретара УН за помоћ Руанде нису били праћени конкретним корацима.
❗️Импликације
Неуспех на истоку Демократске Републике Конго имаће дугорочне последице које ће се одразити на војну, политичку и економску ситуацију земље. Контрола коју су милитанти успоставили над рударским капацитетима провинције Јужни Киву омогућиће Руанди да обезбеди стабилан извор вредних метала, чиме ће ојачати свој статус као регионална сила, са успостављеним каналима за извоз ових сировина у САД и Кину.
Овај тренутни војни неуспех у ДР Конгу је резултат не само ратних неуспеха на терену, већ и политичке погрешне процене из Киншасе. Наиме, влада у Киншаси је у последње две године одбила понуде за војну сарадњу са Русијом, уместо тога верујући у дугорочне и чврсте гаранције Француске и Запада као партнера за безбедност. Погрешно усмерена спољна политика, која се ослања на поверење у западне савезнике, није донела очекиване резултате, а последице су сада, на терену, веома видљиве.
15.02.202509:05
🇷🇸🤝🇷🇺 Србија & Русија – Веза која траје!
🔹 Сазнај најновије вести, културне занимљивости и историјске чињенице о Србији и Русији!
🔹 Анализе, мишљења и ексклузиван садржај на једном месту!
🔹 Постани део заједнице која негује братство и традицију!
👉 Придружи се сада!
📲 [https://t.me/srbijakim]
🔹 Сазнај најновије вести, културне занимљивости и историјске чињенице о Србији и Русији!
🔹 Анализе, мишљења и ексклузиван садржај на једном месту!
🔹 Постани део заједнице која негује братство и традицију!
👉 Придружи се сада!
📲 [https://t.me/srbijakim]
12.02.202514:43
🇸🇩🇷🇺 О потврди изградње руске поморске базе у Судану
Министарство спољних послова Судана објавило је да су Русија и Судан усагласили све услове за оснивање руске поморске базе у Порт-Судану. Овај договор, који је био предмет преговора већ неколико година, био је прекинут под притиском Запада, али су недавно поново покренути разговори. Уколико преговори буду успешни, Русија ће добити сталну базу у Порт-Судану, чиме ће значајно ојачати своје присуство на афричком континенту и у кључној поморској области.
❓️Шта је познато?
▫️Договор о оснивању логистичког центра (МСЦ) за потребе руске морнарице потписан је још 2017. године, али је сам процес доживео значајна кашњења због бирократских препрека и промене политичке динамике у Судану. Најпре, свргавање Омара ал-Башира, са којим је изворно постигнут споразум, довело је до радикалне промене политичког курса, а каснији распад у грађански рат додатно је компликовао ситуацију и довео у питање реализацију пројекта.
▫️Ипак, у последњој години, предузети су кључни кораци који су омогућили наставак овог стратешки важног пројекта.
▫️Владина посвећеност решавању грађанског сукоба унутар земље и све већи притисак од стране америчких санкција играли су важну улогу у обликовању суданске спољне политике, што је додатно подстакло сарадњу са Москвом.
▫️У међувремену, извесни страни медији и турски пропагандни канали покушали су да уздрмају процес ширењем дезинформација о наводном одбијању суданске владе да угости руску војну базу. Међутим, како показују доступни подаци, ова настојања нису успела да значајно угрозе напоре на реализацији споразума.
🔹️ Импликације
▫️Као што смо то раније писали, овакав низ догађаја показује да је Судан постао важан геополитички чвор у контексту глобалне конфронтације, где свака страна настоји да искористи тренутну нестабилност како би осигурала своје интересе. Ова динамика представља нову реалност која ће имати далекосежне последице по будући развој геополитике у Африци и на Блиском истоку.
▫️Растуће везе Судана са Ираном и Русијом показују да је земља, супротно очекивањима, све више склонa јачању односа с државама које су сукобљене са западним интересима. Овакав развој догађаја отвара простор за нове савезе, а руска подршка Судану, укључујући данашњу вест, али и међусобна неразумевања савезника, додатно компликује безбедносно-глобалну геополитичку ситуацију.
▫️Ова стратегија императивно подразумева континуирано претварање геополитичких изазова у могућности, с циљем да се уравнотежи утицај запада и истока.
▫️Закључно, од есенцијалне је важности да се избегну претходне стратешке грешке, као и да изградња базе не буде поново одложена. Ово добија на додатном значају у светлу тренутне ситуације са руским војним базама у Сирији, чији статус је суспендован, чиме изградња ове базе у Судану постаје још значајнија за стратегијске интересе Москве.
Министарство спољних послова Судана објавило је да су Русија и Судан усагласили све услове за оснивање руске поморске базе у Порт-Судану. Овај договор, који је био предмет преговора већ неколико година, био је прекинут под притиском Запада, али су недавно поново покренути разговори. Уколико преговори буду успешни, Русија ће добити сталну базу у Порт-Судану, чиме ће значајно ојачати своје присуство на афричком континенту и у кључној поморској области.
❓️Шта је познато?
▫️Договор о оснивању логистичког центра (МСЦ) за потребе руске морнарице потписан је још 2017. године, али је сам процес доживео значајна кашњења због бирократских препрека и промене политичке динамике у Судану. Најпре, свргавање Омара ал-Башира, са којим је изворно постигнут споразум, довело је до радикалне промене политичког курса, а каснији распад у грађански рат додатно је компликовао ситуацију и довео у питање реализацију пројекта.
▫️Ипак, у последњој години, предузети су кључни кораци који су омогућили наставак овог стратешки важног пројекта.
▫️Владина посвећеност решавању грађанског сукоба унутар земље и све већи притисак од стране америчких санкција играли су важну улогу у обликовању суданске спољне политике, што је додатно подстакло сарадњу са Москвом.
▫️У међувремену, извесни страни медији и турски пропагандни канали покушали су да уздрмају процес ширењем дезинформација о наводном одбијању суданске владе да угости руску војну базу. Међутим, како показују доступни подаци, ова настојања нису успела да значајно угрозе напоре на реализацији споразума.
🔹️ Импликације
▫️Као што смо то раније писали, овакав низ догађаја показује да је Судан постао важан геополитички чвор у контексту глобалне конфронтације, где свака страна настоји да искористи тренутну нестабилност како би осигурала своје интересе. Ова динамика представља нову реалност која ће имати далекосежне последице по будући развој геополитике у Африци и на Блиском истоку.
▫️Растуће везе Судана са Ираном и Русијом показују да је земља, супротно очекивањима, све више склонa јачању односа с државама које су сукобљене са западним интересима. Овакав развој догађаја отвара простор за нове савезе, а руска подршка Судану, укључујући данашњу вест, али и међусобна неразумевања савезника, додатно компликује безбедносно-глобалну геополитичку ситуацију.
▫️Ова стратегија императивно подразумева континуирано претварање геополитичких изазова у могућности, с циљем да се уравнотежи утицај запада и истока.
▫️Закључно, од есенцијалне је важности да се избегну претходне стратешке грешке, као и да изградња базе не буде поново одложена. Ово добија на додатном значају у светлу тренутне ситуације са руским војним базама у Сирији, чији статус је суспендован, чиме изградња ове базе у Судану постаје још значајнија за стратегијске интересе Москве.
06.02.202521:26
🇸🇴🇺🇲 Трамп у покушају да (де)стабилизује регион: о америчким ударима на Исламску државу у Сомалији
Америчка војска извршила је ваздушне нападе на оперативце Исламске државе у Сомалији, што су били први напади у овој афричкој земљи током другог мандата председника САД-а Доналда Трампа. Секретар одбране, Пете Хегсетх, изјавио је у суботу да је операцију, која је изведена од стране америчке Команде за Африку, иницирао Трамп уз координацију са владом Сомалије.
Прелиминарне процене Пентагона указују на то да је током напада погинуло више оперативца, док је потврђено да није било цивилних жртава.
⏩ Кратка ретроспектива дешавања
Од почетка јануара, снаге Пунтланда спроводе контратерористичке операције против локалног огранка Исламске државе у планинама Калмаскад. Вилајат Сомалија игра централну улогу у финансирању мрежа терориста у Мозамбику и Централној Африци. Милитанти су 31. децембра напали пунтландски пункт у Дхарјалу, али су поражени, уз губитке од 20 војника.
До 23. јануара, снаге Путланда су заузеле 48 терористичких упоришта, док су поједини милитанти лишени слободе. Операција напредује споро због минирања и тешког терена, са ограниченом употребом беспилотних летелица и хеликоптера. До 24. јануара, заузето је и село Тормасале, важан логистички центар Исламске државе.
Иако нема директних сукоба, терористи настављају са нападима, укључујући обарање дронова и постављање заседа. Проблеми са минским пољима и експлозивима остају велики изазов, али оружане снаге Пунтланда успешно потискују милитанте из планинских утврђења. Операција се наставља с циљем да се униште стратегијске базе ИД-а.
🔺 Шта нова администрација покушава?
Овај заједнички напор оружаних снага Пунтланда и Сједињених Америчких Држава представља значајан показатељ све већег стратегијског утицаја који САД имају на одређене делове сомалијске државе. Ова сарадња указује на дубљи спољнополитички контекст у којем се разматрају нови облици регионалне безбедности, али и на све израженије интересе које Вашингтон има у овом делу Африке.
Пре избора, политички курс који су заступали републиканци јасно је и недвосмислено подржавао процес који води ка признању независности Сомалиленда, што се у последње време чини као важан аспект америчке спољне политике у региону. Оно што се сада наговештава јесте да ова подршка може бити проширена на друге аутономне области Сомалије, попут Пунтланда, које би могле да буду на путу ка већем степену међународног признања.
У овом контексту, на месту је поставити питање: какве геополитичке импликације носи ова врста подршке, и како ће утицати на целокупну стабилност региона и однос са савезницима у Африци?
Поред тога, треба размотрити и могуће негативне последице по интегритет Сомалије као државе, што би могло додатно компликовати текуће међународне напоре за обнову мира и сигурности у земљи.
Из перспективе САД, ова стратегија може бити корисна као део ширег оквира стабилизације региона по сопственим правилима мимо Међународног права, али и као механизација ликвидације конкурентности других великих сила у региону.
Међутим, овакав приступ такође поставља питање дугорочне одрживости и праведности у погледу покушаја стварања нових реалности унутар Сомалије, уз ризик од погоршања већ ослабљених националних структура. Кључно ће бити пронаћи равнотежу између подршке процесима који воде ка већој независности, и осигуравања регионалне и националне стабилности која не угрожава интегритет земље као целине.
Америчка војска извршила је ваздушне нападе на оперативце Исламске државе у Сомалији, што су били први напади у овој афричкој земљи током другог мандата председника САД-а Доналда Трампа. Секретар одбране, Пете Хегсетх, изјавио је у суботу да је операцију, која је изведена од стране америчке Команде за Африку, иницирао Трамп уз координацију са владом Сомалије.
Прелиминарне процене Пентагона указују на то да је током напада погинуло више оперативца, док је потврђено да није било цивилних жртава.
⏩ Кратка ретроспектива дешавања
Од почетка јануара, снаге Пунтланда спроводе контратерористичке операције против локалног огранка Исламске државе у планинама Калмаскад. Вилајат Сомалија игра централну улогу у финансирању мрежа терориста у Мозамбику и Централној Африци. Милитанти су 31. децембра напали пунтландски пункт у Дхарјалу, али су поражени, уз губитке од 20 војника.
До 23. јануара, снаге Путланда су заузеле 48 терористичких упоришта, док су поједини милитанти лишени слободе. Операција напредује споро због минирања и тешког терена, са ограниченом употребом беспилотних летелица и хеликоптера. До 24. јануара, заузето је и село Тормасале, важан логистички центар Исламске државе.
Иако нема директних сукоба, терористи настављају са нападима, укључујући обарање дронова и постављање заседа. Проблеми са минским пољима и експлозивима остају велики изазов, али оружане снаге Пунтланда успешно потискују милитанте из планинских утврђења. Операција се наставља с циљем да се униште стратегијске базе ИД-а.
🔺 Шта нова администрација покушава?
Овај заједнички напор оружаних снага Пунтланда и Сједињених Америчких Држава представља значајан показатељ све већег стратегијског утицаја који САД имају на одређене делове сомалијске државе. Ова сарадња указује на дубљи спољнополитички контекст у којем се разматрају нови облици регионалне безбедности, али и на све израженије интересе које Вашингтон има у овом делу Африке.
Пре избора, политички курс који су заступали републиканци јасно је и недвосмислено подржавао процес који води ка признању независности Сомалиленда, што се у последње време чини као важан аспект америчке спољне политике у региону. Оно што се сада наговештава јесте да ова подршка може бити проширена на друге аутономне области Сомалије, попут Пунтланда, које би могле да буду на путу ка већем степену међународног признања.
У овом контексту, на месту је поставити питање: какве геополитичке импликације носи ова врста подршке, и како ће утицати на целокупну стабилност региона и однос са савезницима у Африци?
Поред тога, треба размотрити и могуће негативне последице по интегритет Сомалије као државе, што би могло додатно компликовати текуће међународне напоре за обнову мира и сигурности у земљи.
Из перспективе САД, ова стратегија може бити корисна као део ширег оквира стабилизације региона по сопственим правилима мимо Међународног права, али и као механизација ликвидације конкурентности других великих сила у региону.
Међутим, овакав приступ такође поставља питање дугорочне одрживости и праведности у погледу покушаја стварања нових реалности унутар Сомалије, уз ризик од погоршања већ ослабљених националних структура. Кључно ће бити пронаћи равнотежу између подршке процесима који воде ка већој независности, и осигуравања регионалне и националне стабилности која не угрожава интегритет земље као целине.
02.02.202521:01
🇷🇸📢 Обојена револуција и нашминкана власт
Део 1/2
Посматрајући континуирану актуелизацију и инсистирање на обојеној револуцији од стране режимских медија, чини се неопходним изаћи у клинч са овим наводима конкретном аргументацијом. Свесно бирам да ствар не посматрам бинарно, те се у актуелној кризи не сврставам ни у табор острашћених ослободиоца света, како неки виде студенте, ни у браниоце отаџбине од злих усташа, како режимски медији описују блокадере. Ствар је чисте објективности и рационалног посматрања.
Да ли НАТО има користи од обарања актуелног режима у Србији?
Питање које се намеће је да ли интереси НАТО-а оправдавају рушење актуелног режима у Србији, као и који су то елементи који чине један државни естаблишмент подложним интервенцији. Да би дошло до насилног рушења Уставног поретка од стране великих западних сила, као што су Вашингтон и Брисел, земља треба да води политику која се супротставља њиховим стратешким интересима. Оваква политика подразумева економски суверенитет, очување културног наслеђа, поштовање Устава, као и спољну политику која приоритет даје националним интересима и национализацији кључних ресурса, укључујући предузећа и оружане снаге. (примери Грузија, Словачка, Мађарска)
Поставља се питање: да ли политичка елита у Београду испуњава ове услове? Историјски, први знак губитка суверенитета у Србији појавио се 2012. године, када је на инаугурационом говору Томислава Николића симболички први пут истакнута застава Европске уније у Председништву Републике Србије. Тиме је, у извесном смислу, запечаћен процес слабљења националног суверенитета.
Актуелни режим у Србији подржава НАТО-ово политичко крило у Бриселу, а ту подршку купује континурианом распродајом националнх интереса, што је најочигледније у случају компаније Рио Тинто и тренутним кризама у НИС-у.
Политика, која се представља као мултивекторност, заправо представља опасно самоубилачки корак за националне интересе, што можемо видети из председникових одлука да присуствује самиту у Давосу, док истовремено игнорише самит БРИКС-а шаљући људи без легитимитета, који симболизује нови, растући светски поредак.
За НАТО парадигму, актуелна власт представља најбоље уложену инвестицију, јер је као таква веома учвршћена на унутрашњем плану, готово несменњива - док је на спољном плану врло лако оборљива, што за окупатора представља савршен полигон за вршење притиска.
Део 1/2
Посматрајући континуирану актуелизацију и инсистирање на обојеној револуцији од стране режимских медија, чини се неопходним изаћи у клинч са овим наводима конкретном аргументацијом. Свесно бирам да ствар не посматрам бинарно, те се у актуелној кризи не сврставам ни у табор острашћених ослободиоца света, како неки виде студенте, ни у браниоце отаџбине од злих усташа, како режимски медији описују блокадере. Ствар је чисте објективности и рационалног посматрања.
Да ли НАТО има користи од обарања актуелног режима у Србији?
Питање које се намеће је да ли интереси НАТО-а оправдавају рушење актуелног режима у Србији, као и који су то елементи који чине један државни естаблишмент подложним интервенцији. Да би дошло до насилног рушења Уставног поретка од стране великих западних сила, као што су Вашингтон и Брисел, земља треба да води политику која се супротставља њиховим стратешким интересима. Оваква политика подразумева економски суверенитет, очување културног наслеђа, поштовање Устава, као и спољну политику која приоритет даје националним интересима и национализацији кључних ресурса, укључујући предузећа и оружане снаге. (примери Грузија, Словачка, Мађарска)
Поставља се питање: да ли политичка елита у Београду испуњава ове услове? Историјски, први знак губитка суверенитета у Србији појавио се 2012. године, када је на инаугурационом говору Томислава Николића симболички први пут истакнута застава Европске уније у Председништву Републике Србије. Тиме је, у извесном смислу, запечаћен процес слабљења националног суверенитета.
Актуелни режим у Србији подржава НАТО-ово политичко крило у Бриселу, а ту подршку купује континурианом распродајом националнх интереса, што је најочигледније у случају компаније Рио Тинто и тренутним кризама у НИС-у.
Политика, која се представља као мултивекторност, заправо представља опасно самоубилачки корак за националне интересе, што можемо видети из председникових одлука да присуствује самиту у Давосу, док истовремено игнорише самит БРИКС-а шаљући људи без легитимитета, који симболизује нови, растући светски поредак.
За НАТО парадигму, актуелна власт представља најбоље уложену инвестицију, јер је као таква веома учвршћена на унутрашњем плану, готово несменњива - док је на спољном плану врло лако оборљива, што за окупатора представља савршен полигон за вршење притиска.
19.02.202510:29
🇷🇺🇪🇹 Како Русија користи вакуум западног утицаја у Африци?
Делегација Савета Федерације, предвођена председавајућом Валентином Матвијенко, отпутовала је у званичну посету Етиопији, чиме се даје снажан политички сигнал на највишем нивоу. Поред сенатора, у делегацији су и министри финансија, економског развоја и здравства, као и високи представници државних корпорација. Ова посета представља важан корак у контексту ширења дипломатских и економских веза, што указује на дубоке и амбициозне намере у развоју међународних односа.
Програм посете укључује састанке председнице Савета Федерације са највишим руководством земље, укључујући председнике оба дома етиопског парламента, што указује на потенцијал за стварање чврстих институционалних основа за дугорочну сарадњу. Такође, учешће представника пословног сектора подстиче на разматрање стратешких циљева који подразумевају значајне инвестиције и размену технологија.
📍Перспективе сарадње
Након историјског фокуса на Алжир, постоји јасна тенденција проширења дипломатских и економских контаката са земљама црног континента, нарочито у периоду када се смањује амерички утицај на Рогу Африке. Овај тренд представља могућност за поновно успостављање стратешких веза са Етиопијом, која је већ била приоритет у совјетској дипломатској агенди. У контексту опадајућег западног утицаја и успостављања нових баланса на глобалној сцени, обновљени односи са Етиопијом могу се сматрати важним политичким и економским кораком.
Етиопија, као држава са великом популацијом и растућим тржиштем, пружа значајне перспективе за развој економских веза. Прогнозе указују на раст тржишне активности, што представља повољну основу за краткорочне инвестиције. Међутим, мора се признати да земља тренутно пролази кроз дубоку унутрашњу нестабилност, што представља значајан ризик за страно инвестирање. Још један важан фактор је присуство сепаратистичких и етничких напетости унутар земље, као и сукоб у региону Тигра који може довести до даље дестабилизације.
🔻Импликације
Наравно, у овим околностима, ваљано је похвалити прегалачку дипломатску стратегију која има за циљ обнављање пријатељских веза са земљама попут Етиопије, користећи тренутни "прозор" који је настао због опадајућег западног утицаја. Међутим, турски фактор ће наставити да буде снажан конкурент, а конкуренција за утицај на тржишту и у различитим сферама развоја буде све оштрија. Стога, како би се постигли значајни и одрживи резултати, неопходно је формирати чврсте споразуме, али и обезбедити улагања која ће омогућити Русији да не само да одржи своје присуство, већ и да га унапреди у веома конкурентном окружењу.
Сукобљене политике у контексту грађанског рата у Судану остају отворено питање, при чему Адис Абеба, с једне стране, настоји да искористи ситуацију као компензацију за америчку подршку сецесији Сомалиленда.
Овај корак има за циљ да омогући Етиопији приступ обалама Црвеног мора, који је изгубила признавањем независности Џибутија. Међутим, с друге стране, Етиопија се тако приморано налази у позицији да подржава антивладине милитанте у Судану, што поставља њену стратегију у оштру супротност са политиком Москве, која недвосмислено подржава легитимне суданске власти.
У овом контексту, не може се игнорисати ни недавни споразум о изградњи поморске базе, што потврђује да Кремљ, вероватно, разматра Судан као потенцијално кључно логистичко чвориште на афричком континенту. Тиме се на тај начин формира не само војна већ и стратешка позиција у Африци која би могла играти значајну улогу у будућем развоју руске политике на том континенту.
Вашингтон, пак, у овом компликованом односном троуглу, настоји да искористи етиопске тежње за излазом на море као прилику за даље ослабљивање традиционалних савезника Москве. Сецесија Сомалиленда и стварање Путланда као део ширег америчког плана постаје део стратегије за дистанцирање Судана од руског утицаја, што ће додатно интензивирати притиске, посебно у ери Доналда Трампа. Како ће се ова динамика развијати, остаје да се види, али се већ сада може приметити да ће бити још много изазова на овом дипломатском плану.
Делегација Савета Федерације, предвођена председавајућом Валентином Матвијенко, отпутовала је у званичну посету Етиопији, чиме се даје снажан политички сигнал на највишем нивоу. Поред сенатора, у делегацији су и министри финансија, економског развоја и здравства, као и високи представници државних корпорација. Ова посета представља важан корак у контексту ширења дипломатских и економских веза, што указује на дубоке и амбициозне намере у развоју међународних односа.
Програм посете укључује састанке председнице Савета Федерације са највишим руководством земље, укључујући председнике оба дома етиопског парламента, што указује на потенцијал за стварање чврстих институционалних основа за дугорочну сарадњу. Такође, учешће представника пословног сектора подстиче на разматрање стратешких циљева који подразумевају значајне инвестиције и размену технологија.
📍Перспективе сарадње
Након историјског фокуса на Алжир, постоји јасна тенденција проширења дипломатских и економских контаката са земљама црног континента, нарочито у периоду када се смањује амерички утицај на Рогу Африке. Овај тренд представља могућност за поновно успостављање стратешких веза са Етиопијом, која је већ била приоритет у совјетској дипломатској агенди. У контексту опадајућег западног утицаја и успостављања нових баланса на глобалној сцени, обновљени односи са Етиопијом могу се сматрати важним политичким и економским кораком.
Етиопија, као држава са великом популацијом и растућим тржиштем, пружа значајне перспективе за развој економских веза. Прогнозе указују на раст тржишне активности, што представља повољну основу за краткорочне инвестиције. Међутим, мора се признати да земља тренутно пролази кроз дубоку унутрашњу нестабилност, што представља значајан ризик за страно инвестирање. Још један важан фактор је присуство сепаратистичких и етничких напетости унутар земље, као и сукоб у региону Тигра који може довести до даље дестабилизације.
🔻Импликације
Наравно, у овим околностима, ваљано је похвалити прегалачку дипломатску стратегију која има за циљ обнављање пријатељских веза са земљама попут Етиопије, користећи тренутни "прозор" који је настао због опадајућег западног утицаја. Међутим, турски фактор ће наставити да буде снажан конкурент, а конкуренција за утицај на тржишту и у различитим сферама развоја буде све оштрија. Стога, како би се постигли значајни и одрживи резултати, неопходно је формирати чврсте споразуме, али и обезбедити улагања која ће омогућити Русији да не само да одржи своје присуство, већ и да га унапреди у веома конкурентном окружењу.
Сукобљене политике у контексту грађанског рата у Судану остају отворено питање, при чему Адис Абеба, с једне стране, настоји да искористи ситуацију као компензацију за америчку подршку сецесији Сомалиленда.
Овај корак има за циљ да омогући Етиопији приступ обалама Црвеног мора, који је изгубила признавањем независности Џибутија. Међутим, с друге стране, Етиопија се тако приморано налази у позицији да подржава антивладине милитанте у Судану, што поставља њену стратегију у оштру супротност са политиком Москве, која недвосмислено подржава легитимне суданске власти.
У овом контексту, не може се игнорисати ни недавни споразум о изградњи поморске базе, што потврђује да Кремљ, вероватно, разматра Судан као потенцијално кључно логистичко чвориште на афричком континенту. Тиме се на тај начин формира не само војна већ и стратешка позиција у Африци која би могла играти значајну улогу у будућем развоју руске политике на том континенту.
Вашингтон, пак, у овом компликованом односном троуглу, настоји да искористи етиопске тежње за излазом на море као прилику за даље ослабљивање традиционалних савезника Москве. Сецесија Сомалиленда и стварање Путланда као део ширег америчког плана постаје део стратегије за дистанцирање Судана од руског утицаја, што ће додатно интензивирати притиске, посебно у ери Доналда Трампа. Како ће се ова динамика развијати, остаје да се види, али се већ сада може приметити да ће бити још много изазова на овом дипломатском плану.
17.02.202517:05
Добродошли на канал "Српски Гласник". Наш тим администратора, доноси Вам свакодневно занимљиве вести како из српских земаља, тако и из света.
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://t.me/srpskiglasnik
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://t.me/srpskiglasnik
15.02.202506:39
Позивам српски народ, како у Србији, тако и у Републици Српској, да поново буде јединствен у својој борби за слободу и правду, да не дозволи да се затру историјске вредности на којима је изграђена наша цивилизација. Ми нисмо само наслеђе прошлости, ми смо и архитекте будућности. У овом тренутку, више него икад, потребно је да изградимо државу која ће бити праведна, стабилна и која ће бити понос на све нас. Само кроз јединство, кроз одговорност према нашој историји и са визијом будућности, можемо обезбедити сигурну и слободну Србију и Републику Српску у глобалном контексту.
Целу честитку нашег админа можете прочитати овде.
Срећан празник Сретење Господње, срећан Дан Државности! Како радили тако нам Бог помогао!
Целу честитку нашег админа можете прочитати овде.
Срећан празник Сретење Господње, срећан Дан Државности! Како радили тако нам Бог помогао!
11.02.202519:26
🇲🇷🇨🇳🇺🇸 Мауританија као тачка коначног судара Истока и Запада
Да би започела амбициозни гасни пројекат Greater Tortue Axmeim у Мауританији, локална влада је одлучила да обезбеди набавку кинеских патролних чамаца од компаније Poli Technoliges. Међутим, власт у Вашингтону је спречила исплату у износу од 40 милиона евра, што је изазвало значајно незадовољство на обе стране, како на нивоу државних структура, тако и у оквиру међународне делегације укључене у реализацију пројекта.
Тиме је директно доведен у питање наставак и напредовање овог стратешког пројекта, који има потенцијал да ојача економски развој Мауританије.
Најављене санкције против компаније Poli Technoliges, које су наводно уведене као одговор на њену војну подршку Русији, додатно су компликовале ситуацију. Због ових санкција, већ одуговлачени пројекат гасне производње, који је требало да буде један од кључних покретача економије Мауританије, приморан је да се одложи за неколико месеци, што је неизбежно довело до извесних економских губитака. Ови губици представљају не само финансијски удар за Мауританију, већ и озбиљан политички сигнал да је питање спољне политике све више повезано са економским и стратешким интересима.
Овај случај јасно показује да властима у афричким земљама, попут Мауританије, постаје све теже да воде вишевекторску спољну политику која подразумева одржавање равнотеже између супротстављених глобалних чинилаца, у овом случају Запада и Истока. Раније, на многим континентима, било је могуће успешно балансирати односе са западним и источним блоком, али са све већим геополитичким напетостима, ови односи постају све комплекснији и подложнији спољним утицајима. Одлуке великих сила сада имају директан утицај на све важне економске и развојне пројекте, што ствара додатне изазове за државе које се не могу похвалити самоодрживости.
Додатно, блокирање трансакције за овако важан пројекат попут гасне производње указује на то да ће Мауританија бити принуђена да прави све деликатније и пажљивије одлуке у избору својих стратешких партнера. Додатни притисци од стране западних сила, као и осетљиви економски интереси које пружају кинеске и руске компаније, постављају владу Мауританије пред озбиљну дилему. Иако су економске користи од сарадње са овим земљама очигледне, посебно у погледу инфраструктурних и енергетских пројеката, политички ризици које носи ова врста сарадње могу довести до још већих утицаја и заосталих спољнополитичких последица.
📍Геополитилке импликације
У контексту повећане геополитичке конкуренције, чини се да ће Мауританија и друге афричке земље морати све више да траже нове начине да заштите своје интересе. Ако се напетости између великих сила наставе, овакви економски пројекти који зависе од страних инвестиција и политичке сарадње постаће све подложнији интервенцијама и санкцијама.
Такође, све приметнији успон Мауританије као наоружане прокси-снаге Сједињених Америчких Држава у западној Африци представља озбиљну геополитичку промену која може негативно утицати на стабилност региона. Овај тренд одражава наставак стратегије колективног Запада да обезбеди своју доминацију на афричком континенту, супротстављајући се растућем суверенизму афричких држава. Географски положај Мауританије омогућава реализацију кључних стратегија Вашингтона, попут коначног сузбијања антимароканских снага у Западној Сахари, чиме се осигурава стабилност мароканског савезника и његов наставак ангажмана у спречавању руских интереса у Сахелу.
Дељене границе са Малијем и Сенегалом, где је, упркос формалним позицијама, и даље присутна отвореност према суверенистичким идејама, чине Мауританију потенцијалном базом за обуку паравојних и терористичких група, које би могле бити употребљене за дестабилизацију суверенистичких влада у региону. Коначно, америчка контрола над Мауританијом уклапа се у широку стратегију Вашингтона за осигурање доминације над афричким обалама, уз постојеће војно присуство дуж западне афричке обале (Мароко, Мауританија, Бенин, Обала Слоноваче, Екваторијална Гвинеја, Габон), и потенцијалним проширењем на исток, као што су Сомалија и Кенија.
Да би започела амбициозни гасни пројекат Greater Tortue Axmeim у Мауританији, локална влада је одлучила да обезбеди набавку кинеских патролних чамаца од компаније Poli Technoliges. Међутим, власт у Вашингтону је спречила исплату у износу од 40 милиона евра, што је изазвало значајно незадовољство на обе стране, како на нивоу државних структура, тако и у оквиру међународне делегације укључене у реализацију пројекта.
Тиме је директно доведен у питање наставак и напредовање овог стратешког пројекта, који има потенцијал да ојача економски развој Мауританије.
Најављене санкције против компаније Poli Technoliges, које су наводно уведене као одговор на њену војну подршку Русији, додатно су компликовале ситуацију. Због ових санкција, већ одуговлачени пројекат гасне производње, који је требало да буде један од кључних покретача економије Мауританије, приморан је да се одложи за неколико месеци, што је неизбежно довело до извесних економских губитака. Ови губици представљају не само финансијски удар за Мауританију, већ и озбиљан политички сигнал да је питање спољне политике све више повезано са економским и стратешким интересима.
Овај случај јасно показује да властима у афричким земљама, попут Мауританије, постаје све теже да воде вишевекторску спољну политику која подразумева одржавање равнотеже између супротстављених глобалних чинилаца, у овом случају Запада и Истока. Раније, на многим континентима, било је могуће успешно балансирати односе са западним и источним блоком, али са све већим геополитичким напетостима, ови односи постају све комплекснији и подложнији спољним утицајима. Одлуке великих сила сада имају директан утицај на све важне економске и развојне пројекте, што ствара додатне изазове за државе које се не могу похвалити самоодрживости.
Додатно, блокирање трансакције за овако важан пројекат попут гасне производње указује на то да ће Мауританија бити принуђена да прави све деликатније и пажљивије одлуке у избору својих стратешких партнера. Додатни притисци од стране западних сила, као и осетљиви економски интереси које пружају кинеске и руске компаније, постављају владу Мауританије пред озбиљну дилему. Иако су економске користи од сарадње са овим земљама очигледне, посебно у погледу инфраструктурних и енергетских пројеката, политички ризици које носи ова врста сарадње могу довести до још већих утицаја и заосталих спољнополитичких последица.
📍Геополитилке импликације
У контексту повећане геополитичке конкуренције, чини се да ће Мауританија и друге афричке земље морати све више да траже нове начине да заштите своје интересе. Ако се напетости између великих сила наставе, овакви економски пројекти који зависе од страних инвестиција и политичке сарадње постаће све подложнији интервенцијама и санкцијама.
Такође, све приметнији успон Мауританије као наоружане прокси-снаге Сједињених Америчких Држава у западној Африци представља озбиљну геополитичку промену која може негативно утицати на стабилност региона. Овај тренд одражава наставак стратегије колективног Запада да обезбеди своју доминацију на афричком континенту, супротстављајући се растућем суверенизму афричких држава. Географски положај Мауританије омогућава реализацију кључних стратегија Вашингтона, попут коначног сузбијања антимароканских снага у Западној Сахари, чиме се осигурава стабилност мароканског савезника и његов наставак ангажмана у спречавању руских интереса у Сахелу.
Дељене границе са Малијем и Сенегалом, где је, упркос формалним позицијама, и даље присутна отвореност према суверенистичким идејама, чине Мауританију потенцијалном базом за обуку паравојних и терористичких група, које би могле бити употребљене за дестабилизацију суверенистичких влада у региону. Коначно, америчка контрола над Мауританијом уклапа се у широку стратегију Вашингтона за осигурање доминације над афричким обалама, уз постојеће војно присуство дуж западне афричке обале (Мароко, Мауританија, Бенин, Обала Слоноваче, Екваторијална Гвинеја, Габон), и потенцијалним проширењем на исток, као што су Сомалија и Кенија.
03.02.202510:52
🇷🇸📢 Обојена револуција и нашминкана власт
Део 2/2
Обојена револуција – шта се заиста дешава?
Када смо утврдили да актуелна криза представља спој оправданог народног незадовољства и покушаја западних амбасада, нарочито оних из Квинте, да путем својих дипломатских представништава искористе бес критичне масе како би дисциплиновали и приморали председника на нове политичке уступке, потребно је да се кратко осврнемо на тврдње национално оријентисаних група које инсистирају да у овом случају не можемо говорити о обојеној револуцији. Иако је та тврдња, у својој основи, делимично тачна, аргументи који се износе у прилог овој тези су у великој мери погрешни и нетачни.
Обојена револуција се не манифестује увек путем очигледне и отворене симболике, као што је то пример у случају, на пример, окупације Немачке и највеће америчке војне базе у Европи, која се налази у самом Берлину. Ово је важно разјаснити јер обојена револуција подразумева дубље, али мање видљиве елементе.
Наиме, она се најчешће реализује кроз позиционирање несмењивих судских и војних кадрова који, као хијерархијски важан део, чине основу окупационе структуре. Уколико су, на пример, проблем тужилаштва или неправде у правосудном систему, демонстрације се организују испред америчке амбасаде, а ако је проблем у медијима, протестима се упућује на амбасаду Велике Британије.
Додатно, један од најчешће изнесених и, за многе, "необоривих" аргумената који се односи на ову тему јесте идеја да је апсолутно немогуће да се обојена револуција реализује уз већинску подршку српских националних симбола и родољубивих мотива. Међутим, у стварности је ситуација потпуно супротна – таква врста обојене револуције је једина која би била могућа. За разумевање овог феномена, довољно је да се погледају архивски снимци са демонстрација 5. октобра 2000. године. Пажљиво посматрајући заставе и обележја која су се појављивала на тим протестима, као и масу која је окупирала простор испред Народне скупштине, добиће се јасна слика о томе како се обојене револуције могу уклопити у овај контекст.
У коначници, питање о обојеној револуцији више не представља актуелну дилему – она се већ догодила и њена реализација се одвија већ више од четврт века. На овом месту можемо ставити тачку на ову причу, јер је свакако дошла до свог исхода.
Нужност идеолошке димензије протеста
Највећа опасност коју ови протести носе јесте њихова тенденција да остану ограничени на површне, естетске и техничке промене у режији грађанских политичких снага, без дубљих идеолошких питања која би стварно могле довести до значајних политичких и друштвених трансформација. Да би протести заиста имали друштвену вредност и довели до правих промена, они морају да се фокусирају на дубоке, структурне проблеме као што су социјална неједнакост, приватизација јавних ресурса, радни услови и експлоатација радне снаге, као и на решавање проблема као што је окупација Косова и Метохије.
Победа у културном рату
На крају, сви протести ће се завршити, а тензије изазване друштвеном поларизацијом ће постепено попустити. Међутим, истинска победа која ће остати трајна биће она у културном контексту. Хајде да на тренутак размислимо: ако прихватимо могућност да је ово заправо обојена револуција, чији су организатори можда западне обавештајне службе, важно је напоменути да је, без обзира на то, дошло до значајне духовно-идеолошке трансформације која се огледа у сменама генерација. Данас, Србија више није подложна манипулацијама које су раније користиле симболе попут застава Европске уније, НАТО пакта и латиничног писма.
У овом тренутку, једини прихватљиви симболи су они који се веже за национални и духовни идентитет – застава „Нема предаје“, Христов барјак, тробојка, застава Саве, као и руско-српска застава, химна Светом Сави, химна „Боже правде“ и патриотске песме. Ова победа у културном рату представља значајан корак, који ће бити основа за даље анти-окупационе активности. У том смислу, она представља изузетно важан и довољан почетни корак.
Део 2/2
Обојена револуција – шта се заиста дешава?
Када смо утврдили да актуелна криза представља спој оправданог народног незадовољства и покушаја западних амбасада, нарочито оних из Квинте, да путем својих дипломатских представништава искористе бес критичне масе како би дисциплиновали и приморали председника на нове политичке уступке, потребно је да се кратко осврнемо на тврдње национално оријентисаних група које инсистирају да у овом случају не можемо говорити о обојеној револуцији. Иако је та тврдња, у својој основи, делимично тачна, аргументи који се износе у прилог овој тези су у великој мери погрешни и нетачни.
Обојена револуција се не манифестује увек путем очигледне и отворене симболике, као што је то пример у случају, на пример, окупације Немачке и највеће америчке војне базе у Европи, која се налази у самом Берлину. Ово је важно разјаснити јер обојена револуција подразумева дубље, али мање видљиве елементе.
Наиме, она се најчешће реализује кроз позиционирање несмењивих судских и војних кадрова који, као хијерархијски важан део, чине основу окупационе структуре. Уколико су, на пример, проблем тужилаштва или неправде у правосудном систему, демонстрације се организују испред америчке амбасаде, а ако је проблем у медијима, протестима се упућује на амбасаду Велике Британије.
Додатно, један од најчешће изнесених и, за многе, "необоривих" аргумената који се односи на ову тему јесте идеја да је апсолутно немогуће да се обојена револуција реализује уз већинску подршку српских националних симбола и родољубивих мотива. Међутим, у стварности је ситуација потпуно супротна – таква врста обојене револуције је једина која би била могућа. За разумевање овог феномена, довољно је да се погледају архивски снимци са демонстрација 5. октобра 2000. године. Пажљиво посматрајући заставе и обележја која су се појављивала на тим протестима, као и масу која је окупирала простор испред Народне скупштине, добиће се јасна слика о томе како се обојене револуције могу уклопити у овај контекст.
У коначници, питање о обојеној револуцији више не представља актуелну дилему – она се већ догодила и њена реализација се одвија већ више од четврт века. На овом месту можемо ставити тачку на ову причу, јер је свакако дошла до свог исхода.
Нужност идеолошке димензије протеста
Највећа опасност коју ови протести носе јесте њихова тенденција да остану ограничени на површне, естетске и техничке промене у режији грађанских политичких снага, без дубљих идеолошких питања која би стварно могле довести до значајних политичких и друштвених трансформација. Да би протести заиста имали друштвену вредност и довели до правих промена, они морају да се фокусирају на дубоке, структурне проблеме као што су социјална неједнакост, приватизација јавних ресурса, радни услови и експлоатација радне снаге, као и на решавање проблема као што је окупација Косова и Метохије.
Победа у културном рату
На крају, сви протести ће се завршити, а тензије изазване друштвеном поларизацијом ће постепено попустити. Међутим, истинска победа која ће остати трајна биће она у културном контексту. Хајде да на тренутак размислимо: ако прихватимо могућност да је ово заправо обојена револуција, чији су организатори можда западне обавештајне службе, важно је напоменути да је, без обзира на то, дошло до значајне духовно-идеолошке трансформације која се огледа у сменама генерација. Данас, Србија више није подложна манипулацијама које су раније користиле симболе попут застава Европске уније, НАТО пакта и латиничног писма.
У овом тренутку, једини прихватљиви симболи су они који се веже за национални и духовни идентитет – застава „Нема предаје“, Христов барјак, тробојка, застава Саве, као и руско-српска застава, химна Светом Сави, химна „Боже правде“ и патриотске песме. Ова победа у културном рату представља значајан корак, који ће бити основа за даље анти-окупационе активности. У том смислу, она представља изузетно важан и довољан почетни корак.
31.01.202506:37
🇨🇩⚔️🇷🇼 Наставак сукоба у ДР Конгу - Паљење амбасада, капитулација приватних војски и коначна експлоатација западних проксија
Након вести о освајању града Гоме од стране побуњеничких снага под руандским покровитељством, у главном граду Демократске Републике Конго (ДРК), Киншаси, започели су велики анти-руандски протести који су имали значајан утицај на дипломатске мисије. Ови протестни изрази гнева прелили су се на неке амбасаде, што указује на дубоке политичке и безбедносне напетости у региону.
🔥 Дипломатске мисије у пламену незадовољства
Полицијске снаге су се показале недовољно ефикасним у сузбијању нереда, који су веома брзо преузели агресивни облик, укључујући пљачку и нападе на дипломатске представништва.
Посебно је истакнуто спаљивање амбасаде Руанде, као и напад на амбасаду Уганде, која је такође била подложна озбиљним претњама, уз избацивање амбасадора Француске, Белгије и Сједињених Држава са радних места.
На протестима, демонстранти су изразили дубоко незадовољство због спољних интервенција, посебно са оптужбама упућеним западним земљама и Уганди, коју већ дуго сматрају савезником побуњеничке групе М23.
Уништени објекти и нарушени дипломатски односи могу озбиљно нарушити међународну сарадњу, што би, у најблажим околностима, могло додатно погоршати економску ситуацију земље.
❓️Шта у ДРК раде румунски плаћеници?
Након брзог освајања Гоме од стране милитаната оружане групе М23, ситуација на терену постала је изузетно сложена, не само за локалне војне снаге и контингент УН, већ и за румунске плаћенике који су се нашли у ратној зони, а који су на крају предали оружје властима Руанде.
Румунски плаћенички контингент, који је у Демократску Републику Конго стигао крајем 2022. године, имао је задатак да обучава локалне војне јединице као одговор на појачану активност милитаната у Северном Кивуу. Контингент је бројао око 800 особа, од којих су неке често долазиле у сукоб са оружаним формацијама, а 2024. године су забележени и губици у људству, укључујући четворицу погинулих.
Групом је управљао Хоратио Потра, који је у међувремену ухапшен у Румунији под оптужбом за наводну подршку ''проруском'' кандидату Жоржескуу, што је додатно усложнило ситуацију. С друге стране, операције на терену у ДР Конгу биле су под директном контролом Константина Тимофте, који је извештавао о рањавању четворице својих људи током борби за Гому.
Важно је нагласити да политички контекст учешћа румунских плаћеника није био нарочито подстицајан, те да је њихова присутност у Демократској Републици Конго само наставак праксе која постоји дуги низ година, где владе у суочавању са озбиљним кризама прибегавају ангажовању приватних војних компанија.
У оваквим условима, није било изненађење да су румунски плаћеници, суочени са тешким и неизвесним околностима, на крају одлучили да се предају властима Руанде. Њихова одлука представља практичан одговор на тешке војне и политичке околности, те показује да у ситуацијама где се локалне оружане снаге не одупиру агресији и где интереси приватних извођача нису довољно јасни или одрживи, такви актери често бирају опцију капитулације како би избегли даље жртвовање живота за имплицитне или нејасне државне циљеве.
⚠️ Далекосежне последице пада Гоме
Након пада Гоме, велики број рудника који изузетно доприносе снабдевању глобалног тржишта са ретким металима као што су тантал и колтан, који су кључни за производњу савремених електронских компоненти, прешао је под контролу оружаних група, пре свега М23. У овом тренутку, терористичке групе организују наставак ископавања и транспорт ових руди у Руанду, одакле се оне даље продају западним технолошким компанијама.
Неопходно је истакнути да је профит који Руанда остварује овим путем значајан — у претходној години, више од 40% глобалне понуде колтана потекло је из рудника на територији Демократске Републике Конго. Овај губитак Гоме, стога, представља не само војни и политички пораз за Киншасу, већ и дубок економски ударац од ког ће опоравак бити изузетно изазован. Последице овог догађаја биће дугорочне, угрожавајући стабилност региона и економску будућност земље.
Након вести о освајању града Гоме од стране побуњеничких снага под руандским покровитељством, у главном граду Демократске Републике Конго (ДРК), Киншаси, започели су велики анти-руандски протести који су имали значајан утицај на дипломатске мисије. Ови протестни изрази гнева прелили су се на неке амбасаде, што указује на дубоке политичке и безбедносне напетости у региону.
🔥 Дипломатске мисије у пламену незадовољства
Полицијске снаге су се показале недовољно ефикасним у сузбијању нереда, који су веома брзо преузели агресивни облик, укључујући пљачку и нападе на дипломатске представништва.
Посебно је истакнуто спаљивање амбасаде Руанде, као и напад на амбасаду Уганде, која је такође била подложна озбиљним претњама, уз избацивање амбасадора Француске, Белгије и Сједињених Држава са радних места.
На протестима, демонстранти су изразили дубоко незадовољство због спољних интервенција, посебно са оптужбама упућеним западним земљама и Уганди, коју већ дуго сматрају савезником побуњеничке групе М23.
Уништени објекти и нарушени дипломатски односи могу озбиљно нарушити међународну сарадњу, што би, у најблажим околностима, могло додатно погоршати економску ситуацију земље.
❓️Шта у ДРК раде румунски плаћеници?
Након брзог освајања Гоме од стране милитаната оружане групе М23, ситуација на терену постала је изузетно сложена, не само за локалне војне снаге и контингент УН, већ и за румунске плаћенике који су се нашли у ратној зони, а који су на крају предали оружје властима Руанде.
Румунски плаћенички контингент, који је у Демократску Републику Конго стигао крајем 2022. године, имао је задатак да обучава локалне војне јединице као одговор на појачану активност милитаната у Северном Кивуу. Контингент је бројао око 800 особа, од којих су неке често долазиле у сукоб са оружаним формацијама, а 2024. године су забележени и губици у људству, укључујући четворицу погинулих.
Групом је управљао Хоратио Потра, који је у међувремену ухапшен у Румунији под оптужбом за наводну подршку ''проруском'' кандидату Жоржескуу, што је додатно усложнило ситуацију. С друге стране, операције на терену у ДР Конгу биле су под директном контролом Константина Тимофте, који је извештавао о рањавању четворице својих људи током борби за Гому.
Важно је нагласити да политички контекст учешћа румунских плаћеника није био нарочито подстицајан, те да је њихова присутност у Демократској Републици Конго само наставак праксе која постоји дуги низ година, где владе у суочавању са озбиљним кризама прибегавају ангажовању приватних војних компанија.
У оваквим условима, није било изненађење да су румунски плаћеници, суочени са тешким и неизвесним околностима, на крају одлучили да се предају властима Руанде. Њихова одлука представља практичан одговор на тешке војне и политичке околности, те показује да у ситуацијама где се локалне оружане снаге не одупиру агресији и где интереси приватних извођача нису довољно јасни или одрживи, такви актери често бирају опцију капитулације како би избегли даље жртвовање живота за имплицитне или нејасне државне циљеве.
⚠️ Далекосежне последице пада Гоме
Након пада Гоме, велики број рудника који изузетно доприносе снабдевању глобалног тржишта са ретким металима као што су тантал и колтан, који су кључни за производњу савремених електронских компоненти, прешао је под контролу оружаних група, пре свега М23. У овом тренутку, терористичке групе организују наставак ископавања и транспорт ових руди у Руанду, одакле се оне даље продају западним технолошким компанијама.
Неопходно је истакнути да је профит који Руанда остварује овим путем значајан — у претходној години, више од 40% глобалне понуде колтана потекло је из рудника на територији Демократске Републике Конго. Овај губитак Гоме, стога, представља не само војни и политички пораз за Киншасу, већ и дубок економски ударац од ког ће опоравак бити изузетно изазован. Последице овог догађаја биће дугорочне, угрожавајући стабилност региона и економску будућност земље.
18.02.202518:44
Порука админа поводом друштвених тензија у Србији
Када све ово буде завршено, када се емоције повуку, када пређемо из стања опијености у стање трезвености, када из Дизниленда и идеализованих визија Перице пређемо на сурову реалност политике, када тензије које су сада на врхунцу опадну — јер ће се сигурно опустити, кад већ нема храбрости за даљи раст — видећемо како ће сви они, који су суштински аполитични и који су се преко ноћи укључили у површну, квази-аналитику политичких процеса у Србији, једноставно нестати. Овај феномен није изненађујући. Наиме, процес прилагођавања доминантним наративима и истраживања актуелних догађаја без дубљег критичког разматрања, као и замена личности за трендове, карактерише ову групу. Сетимо се како је либерална омладина, која је некада махала транспарентима "Слобода Палестини", брзо прешла у логор са паролама типа "Руке су вам крваве", а после хистерије и политичке плиткости, нико неће рећо извини. Пијаног човека је немогуће уверити у неисправност његових одлука, а мамурном није вредно објашњавати — јер ће се свакако заборавити. То је процес који одликује политички неозбиљне појединце који се лако приволе на трендове, а не на дубљи аналитички приступ.
Тензије поводом крагујевачког марша, као и каснијих протеста, полако ће ослабити, а данас је већ веома ризично тврдити да такав догађај, и нарочито инсистирање на очишћеном простору након протеста, нема већу политичку употребљивост. Њихова безначајност у политичком контексту произилази из недостатка организоване политичке снаге која би могла да искористи ту енергију и усмери је у корист ширих друштвених промена. Не заборавимо да је ово само привремени израз политичког незадовољства, јер организована и дугорочна политичка акција не постоји. Оно што заиста заслужује пажњу су невидљиви, али дуготрајни процеси који гарантују израстање новог, патриотског и сувереног покрета у омладини — то су сигнали који заслужују наше разумевање и пажњу.
На крају, држава ће остати пољуљана, таман онолико колико и од 1804. године, а подељено друштво остати у статусу кво, јер су групације подељене од Христовог распећа наовамо. Оно што сви морамо бити свесни јесте да ће након врхунца незадовољства, људи поново отићи разочарани и амортизовани, јер ће бити без допамина након кратког окусa политичког активизма — од дувања у пиштаљке и дружења на протестима, до скупљања смећа и добијања комплимената од непокајане генерације родитеља који их сматрају свезубима, лепима и паметнима, као и бољим од "неписмених" и "сендвичара", или оних из "Републике Шумске". Та осећања, иако могу пружити краткорочно задовољство, неће произвести дугорочне промене и неће донети политички продор који би друштву заиста био потребан.
Када све ово буде завршено, када се емоције повуку, када пређемо из стања опијености у стање трезвености, када из Дизниленда и идеализованих визија Перице пређемо на сурову реалност политике, када тензије које су сада на врхунцу опадну — јер ће се сигурно опустити, кад већ нема храбрости за даљи раст — видећемо како ће сви они, који су суштински аполитични и који су се преко ноћи укључили у површну, квази-аналитику политичких процеса у Србији, једноставно нестати. Овај феномен није изненађујући. Наиме, процес прилагођавања доминантним наративима и истраживања актуелних догађаја без дубљег критичког разматрања, као и замена личности за трендове, карактерише ову групу. Сетимо се како је либерална омладина, која је некада махала транспарентима "Слобода Палестини", брзо прешла у логор са паролама типа "Руке су вам крваве", а после хистерије и политичке плиткости, нико неће рећо извини. Пијаног човека је немогуће уверити у неисправност његових одлука, а мамурном није вредно објашњавати — јер ће се свакако заборавити. То је процес који одликује политички неозбиљне појединце који се лако приволе на трендове, а не на дубљи аналитички приступ.
Тензије поводом крагујевачког марша, као и каснијих протеста, полако ће ослабити, а данас је већ веома ризично тврдити да такав догађај, и нарочито инсистирање на очишћеном простору након протеста, нема већу политичку употребљивост. Њихова безначајност у политичком контексту произилази из недостатка организоване политичке снаге која би могла да искористи ту енергију и усмери је у корист ширих друштвених промена. Не заборавимо да је ово само привремени израз политичког незадовољства, јер организована и дугорочна политичка акција не постоји. Оно што заиста заслужује пажњу су невидљиви, али дуготрајни процеси који гарантују израстање новог, патриотског и сувереног покрета у омладини — то су сигнали који заслужују наше разумевање и пажњу.
На крају, држава ће остати пољуљана, таман онолико колико и од 1804. године, а подељено друштво остати у статусу кво, јер су групације подељене од Христовог распећа наовамо. Оно што сви морамо бити свесни јесте да ће након врхунца незадовољства, људи поново отићи разочарани и амортизовани, јер ће бити без допамина након кратког окусa политичког активизма — од дувања у пиштаљке и дружења на протестима, до скупљања смећа и добијања комплимената од непокајане генерације родитеља који их сматрају свезубима, лепима и паметнима, као и бољим од "неписмених" и "сендвичара", или оних из "Републике Шумске". Та осећања, иако могу пружити краткорочно задовољство, неће произвести дугорочне промене и неће донети политички продор који би друштву заиста био потребан.
17.02.202516:03
Zapratite naš kanal, koji vodi čovek iz Rusije, sa internacinalnom ekipom admina. Na kanalu se nalaze najvažnije stvari o Ukrajini: vesti, činjenice, analitika, komentari stručnjaka i ekskluzivni izveštaji. Za više informacija pogledajte video ili idite na link:
https://t.me/ZoranStevanovic
https://t.me/ZoranStevanovic
14.02.202512:18
🇰🇪🇪🇹🇺🇸 Умрежавање америчких савезника у Африци
Етиопске и кенијске обавештајне агенције покренуле су заједничку војну операцију усмерену на елиминацију сепаратистичке групе у областима дуж њихових заједничких граничних подручја.
Операција се не односи на фундаменталистичке исламистичке милитанте, већ на припаднике Ослободилачке армије Оромо, сепаратистичке групе која се бори за аутономију Оромо народа, кушитске групе народа која већим делом живи у Етиопији, док је мањи део стациониран у Кенији и Сомалији.
Циљ етиопских власти у овом контексту је углавном сузбијање сепаратистичких осећања и обезбеђивање стабилности на територији, док кенијске службе безбедности теже да спрече активности које укључују трговину људима и оружјем, као и да обуздају ширење милитантних активности.
Позадина догађаја
Такође је важно напоменути да је Кенија недавно добила статус не-НАТО савезника од стране Сједињених Америчких Држава, што отвара нове могућности за дубљу сарадњу са америчким властима. У исто време, Етиопија активно развија дипломатске и безбедносне везе с Кенијом. Ово партнерство може бити део ширег стратешког плана који има за циљ уједињење два важна америчка савезника у региону, као и стварање платформе за координисану интеракцију.
Не може се а не приметити да овакве војне акције подсећају на недавно потписани војни споразум између Марока и Етиопије. Мароканске оружане снаге, које активно сарађују са западним савезницима, играју кључну улогу као канал за амерички утицај у овом делу Африке. У том смислу, Етиопија може искористити сличан модел сарадње са другим америчким савезницима, како би стабилизовала своје границе и спречила даље распадање територијалне целовитости земље.
Етиопске и кенијске обавештајне агенције покренуле су заједничку војну операцију усмерену на елиминацију сепаратистичке групе у областима дуж њихових заједничких граничних подручја.
Операција се не односи на фундаменталистичке исламистичке милитанте, већ на припаднике Ослободилачке армије Оромо, сепаратистичке групе која се бори за аутономију Оромо народа, кушитске групе народа која већим делом живи у Етиопији, док је мањи део стациониран у Кенији и Сомалији.
Циљ етиопских власти у овом контексту је углавном сузбијање сепаратистичких осећања и обезбеђивање стабилности на територији, док кенијске службе безбедности теже да спрече активности које укључују трговину људима и оружјем, као и да обуздају ширење милитантних активности.
Позадина догађаја
Такође је важно напоменути да је Кенија недавно добила статус не-НАТО савезника од стране Сједињених Америчких Држава, што отвара нове могућности за дубљу сарадњу са америчким властима. У исто време, Етиопија активно развија дипломатске и безбедносне везе с Кенијом. Ово партнерство може бити део ширег стратешког плана који има за циљ уједињење два важна америчка савезника у региону, као и стварање платформе за координисану интеракцију.
Не може се а не приметити да овакве војне акције подсећају на недавно потписани војни споразум између Марока и Етиопије. Мароканске оружане снаге, које активно сарађују са западним савезницима, играју кључну улогу као канал за амерички утицај у овом делу Африке. У том смислу, Етиопија може искористити сличан модел сарадње са другим америчким савезницима, како би стабилизовала своје границе и спречила даље распадање територијалне целовитости земље.
11.02.202517:13
Ово је братски српско-руски канал "Косово је Србија Украјина је Русија"
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://t.me/SerbiaRussia
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://t.me/SerbiaRussia
03.02.202509:03
Добродошли на канал "Српски Гласник". Наш тим администратора, доноси Вам свакодневно занимљиве вести како из српских земаља, тако и из света.
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://t.me/srpskiglasnik
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://t.me/srpskiglasnik
30.01.202516:51
🇺🇸 У ком ће се смеру кретати Трампов мандат?
Још пре него што је Доналд Трамп поново преузео функцију председника Сједињених Америчких Држава, односно вратио се у Белу кућу, америчко-европски политички пејзаж доживео је значајне потресе. У овом контексту, појава Трампа у другом мандату, који се поново вратио на политичку сцену, не само да представља важну етапу у америчкој историји, већ и означава свеобухватну геополитичку револуцију која ће несумњиво утицати на глобалну динамику, са нарочитим фокусом на Сједињене Државе и Европску унију.
Једно од основних питања које се намеће у овом контексту је како је могуће да је Трамп, упркос моћи "дубоке државе" и дубоко укорењеним политичким структурама, поново изабран за председника. Наиме, преовлађујућа политичка и идеолошка линија која је до сада доминирала америчком сценом била је стратешки дефинисана од стране Демократске странке, глобалиста и неоконзервативаца, са Џозефом Бајденом као кључном фигуром која је обликовала смернице америчке политике.
Кључна карактеристика ових политика била је стремљење ка линеарном расту, који подразумева континуиран економски напредак, као и глобално ширење либералних вредности и концепта представничке демократије. Ова визија, коју је изнео амерички филозоф Френсис Фукујама у свом делу "Крај историје", заправо је подразумевала победу либерализма као универзалног модела за светску политичку и економску организацију.
Међутим, овај правац глобализације и америчке хегемоније није био прихваћен без отпора. Многи аналитичари, попут Семјуела Хантингтона, указивали су на дубоке проблеме и потенцијалне кризе које би могле изазвати последице таквог модела. Хантингтонова теорија о "сукобу цивилизација" предвидела је појаву мултиполарности и распад западноцентричне глобализације, што се сада чини као све вероватнији исход.
Упркос упозорењима, америчка "дубока држава" остала је чврсто привржена идеји неограниченог напретка и глобалне доминације. Међутим, догађаји који су уследили, попут руске интервенције у Грузији и Украјини, као и успон Кине и других глобалних играча попут Индије и Исламског света, довели су до постепеног изумирања тог унутрашњег консензуса. Када су у питању велики изазови као што су пројекти Појас и пут или глобални геополитички сукоби, стратегија дубоке државе се показала као неефикасна.
❓️Дилема спољнополитчке методологије
▫️Трампова дилема у овом контексту јесте да ли ће наставити са политиком претходне администрације, коју симболизује Бајденова владавина, која се ослањала на традиционалне глобалистичке принципе и јачање америчке хегемоније, или ће понудити нови, прагматичнији приступ, који узима у обзир промене у глобалном контексту.
▫️Први мандат Доналда Трампа представљао је одступање од традиционалне политике америчких председника, чиме се започела значајна промена у спољној и унутрашњој политици САД. Уместо да се оствари повратак на стари курс, како је то било планирано са Бајденовим избором, америчка политика се суочила са бројним неуспесима и глобалним изазовима. Од пропалог настојања да се задржи светска доминација, до пораза у сукобима са великим геополитичким актерима као што су Русија и Кина, политика "дубоке државе" више није била способна да донесе дугорочне резултате.
▫️Тиме је постало јасно да ће нови правци америчке политике, које ће оличавати Доналд Трамп, значајно разликовати од претходних, те ће бити карактерисани више прагматизмом и реализмом, него идеолошким апстракцијама. Сам Трампов поновни избор поставља Америку у нову фазу, где ће се политичке опције разматрати кроз призму конкретних интереса и резултата, а не теоријских конструкција глобализма.
Још пре него што је Доналд Трамп поново преузео функцију председника Сједињених Америчких Држава, односно вратио се у Белу кућу, америчко-европски политички пејзаж доживео је значајне потресе. У овом контексту, појава Трампа у другом мандату, који се поново вратио на политичку сцену, не само да представља важну етапу у америчкој историји, већ и означава свеобухватну геополитичку револуцију која ће несумњиво утицати на глобалну динамику, са нарочитим фокусом на Сједињене Државе и Европску унију.
Једно од основних питања које се намеће у овом контексту је како је могуће да је Трамп, упркос моћи "дубоке државе" и дубоко укорењеним политичким структурама, поново изабран за председника. Наиме, преовлађујућа политичка и идеолошка линија која је до сада доминирала америчком сценом била је стратешки дефинисана од стране Демократске странке, глобалиста и неоконзервативаца, са Џозефом Бајденом као кључном фигуром која је обликовала смернице америчке политике.
Кључна карактеристика ових политика била је стремљење ка линеарном расту, који подразумева континуиран економски напредак, као и глобално ширење либералних вредности и концепта представничке демократије. Ова визија, коју је изнео амерички филозоф Френсис Фукујама у свом делу "Крај историје", заправо је подразумевала победу либерализма као универзалног модела за светску политичку и економску организацију.
Међутим, овај правац глобализације и америчке хегемоније није био прихваћен без отпора. Многи аналитичари, попут Семјуела Хантингтона, указивали су на дубоке проблеме и потенцијалне кризе које би могле изазвати последице таквог модела. Хантингтонова теорија о "сукобу цивилизација" предвидела је појаву мултиполарности и распад западноцентричне глобализације, што се сада чини као све вероватнији исход.
Упркос упозорењима, америчка "дубока држава" остала је чврсто привржена идеји неограниченог напретка и глобалне доминације. Међутим, догађаји који су уследили, попут руске интервенције у Грузији и Украјини, као и успон Кине и других глобалних играча попут Индије и Исламског света, довели су до постепеног изумирања тог унутрашњег консензуса. Када су у питању велики изазови као што су пројекти Појас и пут или глобални геополитички сукоби, стратегија дубоке државе се показала као неефикасна.
❓️Дилема спољнополитчке методологије
▫️Трампова дилема у овом контексту јесте да ли ће наставити са политиком претходне администрације, коју симболизује Бајденова владавина, која се ослањала на традиционалне глобалистичке принципе и јачање америчке хегемоније, или ће понудити нови, прагматичнији приступ, који узима у обзир промене у глобалном контексту.
▫️Први мандат Доналда Трампа представљао је одступање од традиционалне политике америчких председника, чиме се започела значајна промена у спољној и унутрашњој политици САД. Уместо да се оствари повратак на стари курс, како је то било планирано са Бајденовим избором, америчка политика се суочила са бројним неуспесима и глобалним изазовима. Од пропалог настојања да се задржи светска доминација, до пораза у сукобима са великим геополитичким актерима као што су Русија и Кина, политика "дубоке државе" више није била способна да донесе дугорочне резултате.
▫️Тиме је постало јасно да ће нови правци америчке политике, које ће оличавати Доналд Трамп, значајно разликовати од претходних, те ће бити карактерисани више прагматизмом и реализмом, него идеолошким апстракцијама. Сам Трампов поновни избор поставља Америку у нову фазу, где ће се политичке опције разматрати кроз призму конкретних интереса и резултата, а не теоријских конструкција глобализма.
Показано 1 - 24 із 99
Увійдіть, щоб розблокувати більше функціональності.