Zomin tumani "Sharq tongi" gazetasi tahririyatining rasmiy telegram kanali "Шарқ тонги" web-saytimiz: https://sharqtongi.uz Admin: https://t.me/Ehson81 telegram; +998 94-199-22-81
Қадрли юртдошлар! Азиз ижодкор ёшлар! Хабарингиз бор, 2026-йилда кўҳна ва ҳамиша навқирон ЗОМИН туман сифатида расман ташкил топганлига 100 йил тўлади. Шу муносабат билан халқ депутатлари Зомин туман Кенгаши ва туман ҳокимлигининг "Шарқ тонги" газетаси "ЗОМИН 100 ЁШДА" шиори остида шеърлар танловини эълон қилади. Энг яхши ижод намуналари 2025- йилнинг 1-июлидан 2026-йилнинг 1-августига қадар газетамиз саҳифаларида бериб борилади. Нуфузли ҳакамлар ҳайъати томонидан саралаб берилган шеър муаллифлари Ўзбекистон Республикаси мустақиллигининг 35 йиллик тантаналари арафасида қимматбаҳо эсдалик совғалари ва махсус Диплом билан тақдирланади.
Ижод намуналарини таҳририятга йўллашингиз мумкин.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
Қадрли юртдошлар! Азиз иқтидорли ёшлар! Хабарингиз бор, 2026-йилда кўҳна ва ҳамиша навқирон ЗОМИН туман сифатида расман ташкил топганлигига 100 йил тўлади. Шу муносабат билан халқ депутатлари Зомин туман Кенгаши ва туман ҳокимлигининг "Шарқ тонги" газетаси "ЗОМИН 100 ЁШДА" шиори остида мақолалар танловини эълон қилади. Энг яхши ижодий ишлар 2025- йилнинг 1-июлидан 2026-йилнинг 1-августига қадар газетамиз саҳифаларида бериб борилади. Нуфузли ҳакамлар ҳайъати томонидан саралаб берилган мақола муаллифлари Ўзбекистон Республикаси мустақиллигининг 35 йиллик тантаналари арафасида қимматбаҳо эсдалик совғалари ва махсус Диплом билан тақдирланади.
Ижод намуналарини таҳририятга йўллашингиз мумкин.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
мурожаат учун телефонлар: 94-199-22-81, 91-626-20-70
03.04.202501:25
03.04.202501:25
#диққат
Қадрли юртдошлар! Азиз ижодкор ёшлар! Хабарингиз бор, 2026-йилда кўҳна ва ҳамиша навқирон ЗОМИН туман сифатида расман ташкил топганлигига 100 йил тўлади. Шу муносабат билан халқ депутатлари Зомин туман Кенгаши ва туман ҳокимлигининг "Шарқ тонги" газетаси "ЗОМИН 100 ЁШДА" шиори остида шеърлар танловини эълон қилади. Энг яхши ижод намуналари 2025- йилнинг 1-июлидан 2026-йилнинг 1-августига қадар газетамиз саҳифаларида бериб борилади. Нуфузли ҳакамлар ҳайъати томонидан саралаб берилган шеър муаллифлари Ўзбекистон Республикаси мустақиллигининг 35 йиллик тантаналари арафасида қимматбаҳо эсдалик совғалари ва махсус Диплом билан тақдирланади.
Ижод намуналарини таҳририятга йўллашингиз мумкин.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
мурожаат учун телефонлар: 94-199-22-81, 91-626-20-70
02.04.202505:33
#кун_тарихи
Бугун - 2025 йилнинг 2 апрели, чоршанба. Ушбу сана билан бевосита боғлиқ айрим бир муҳим байрамлар, воқеалар, жараёнлар ва шахслар ҳақидаги тарихий маълумотлар
Жаҳон миқёсида ҳар йил 2 апрелда даниялик буюк эртакчи Ханс Христиан Андерсен (1805 – 1875) таваллуди муносабати ила Халқаро болалар адабиёти куни (International Children's Book Day)ни башарият болалари – жужуқлари нишонлайдилар. БМТ – Халқаро аутизм тўғрисида ахборот тарқатиш (World Autism Awareness Day) куни ёдга олинади. Эронда табиат (Sizdah Be-dar) куни нишонланади. 747 (вафоти 814) йил – франклар қироли (768 – 814), Ғарб императори (800 – 814) Карл Буюк чинакамига дунёга келган. Унинг номидан “король” (қирол) термини, ўзбекча иддаони англатувчи “Кариллама!” калимаси келиб чиққан. 1698 йил – Россия императори Пётр I Англия парламентининг ер солиғи масаласига бағишланган мажлисида иштирок этган. 1792 йил – Америка Қўшма Штатлари пул тизимида 1- зарбхона очилган ва танга пуллар қиймати белгиланган. 1831 йил – сиёсий арбоб ва социолог Aлексис де Токвиль (1805 – 1859) Франциядан АҚШга илм қилиш учун жўнаб кетган. 1840 (вафоти 1902) йил – буюк француз ёзувчиси Эмиль Золя Парижда чексиз сўз ва ижод оламига кириб келган. 1842 йил – Бухоро амири Насруллохоннинг Қўқон хонлигига қарши 2-юриши бошланган. Хива – Бухоро чегарасида аҳвол мураккаблиги боис амир қўшинларининг бир қисми Бухорода қолдирилган, Қўқон юришига эса 18 минг аскар жалб этилган. 1872 (таваллуди 1791) йил – буюк ихтирочи, номи тарихда мангу қолажак Сэмюэль Морзе фоний оламни тарк этган. 1906 йил – Россия империясининг I чақириқномасига биноан, парламент – Давлат думасига сайловлар ўтказилган. 1912 йил – “Titanik” кемаси денгиз синовлари учун сувга туширилган ҳамда ушбу жараён муваффақиятли ўтган. 1919 йил – Туркистон ҳукумати пуллар хилма-хиллигининг олдини олиш учун Тошкентда четдан келган барча кишилар ўзларидаги пулларни халқ банкида туркбонларга алмаштиришлари шартлиги тўғрисида буйруқ чиқарган. 1927 (вафоти 2006) йил – венгер футболчиси, кўпчилик томонидан футбол тарихидаги энг буюк ўйинчилардан бири сифатида тан олинган Ференц Пушкаш дунёга келган. 1936 йил – Олий мусиқа мактаби базасида Тошкент давлат консерваторияси ташкил этилган. 1976 йил 5 январда унга машҳур бастакор Мухтор Ашрафий номи берилган. 1946 йил – оламга машҳур кардиохирург, Россия ва Бошқирдистон ФА академиги Ренат Сулаймонович Акчурин Андижонда дунёга келган, АДТИда ўқиган, 1984 йилда Хьюстонда Майкл Дебейки клиникасида малакасини оширган. 1966 йил – совет сунъий йўлдоши “Луна – 10” Oй атрофида айланиб чиққан биринчи космик кемага айланган. 1982 йил – Буюк Британия ва Аргентина ўртасида Фолькленд (Мальвин) ороллари учун уруш бошланган. 1989 йил – Ёсир Арофат (1929 – 2004) амалда мавжуд бўлмаган Фаластин давлати президенти этиб сайланган. 1996 йил – Moсквада икки мамлакат ҳамжамиятини тузиш ҳақида Россия – Беларусь шартномаси имзоланган. 2002 йил – Термиз шаҳрининг 2500 йиллик юбилейи ЮНЕСКО ҳамкорлигида халқаро миқёсда кенг нишонланган. 2005 (таваллуди 1920) йил – Рим-католик черкови раҳбари, 264- Папа Иоанн Павел II (поляк Кароль Войтилла) қазо қилган. 2009 йил – ЮНЕСКОнинг Париждаги қароргоҳида Тошкент шаҳрининг 2200 йиллик юбилейига бағишланган тадбирларнинг тантанали очилиш маросими ўтказилган. 2018 йил – ЎзР ВМнинг “Мўътабар аёл” кўкрак нишонини таъсис этиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори қабул қилинган. 2019 йил – Ўзбекистон Республикасининг “Жазони ижро этиш муассасаларидан озод қилинган айрим тоифадаги шахслар устидан маъмурий назорат тўғрисида”ги қонуни имзоланган. 2021 йил – Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев қарори билан “Ички ишлар органларида маънавий-маърифий ишларни ташкил этиш” концепцияси тасдиқланган. 2024 (таваллуди 1909) йил – Венесуэлада дунёдаги энг кекса одам Хуан Виценте Перес Мора ёруғ оламдан ўтиб кетган.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
"O'RGATAMIZ, O'RGANAMIZ" amaliy seminari Zomin tumani 16-DMTTda o'tkazildi
Zomin tumani, 16-sonli DMTTda "O'rgatamiz, o'rganamiz" amaliy seminari muvaffaqiyatli o‘tkazildi. Ushbu seminar tarbiyachilarga pedagogik bilimlarini oshirish, yangi metodlarni o‘rganish va amaliyotga tatbiq etish imkoniyatini yaratdi. Seminarning asosiy maqsadi — tarbiyachilarni zamonaviy ta'lim yondashuvlari, innovatsion metodlar va bolalar bilan ishlashning samarali usullari bilan tanishtirish edi.
Seminar ishtirokchilari o‘zaro tajriba almashish orqali o‘rganilgan metodlarni real sharoitda qanday qo‘llash mumkinligini muhokama qildilar. Bu esa tarbiyachilarga o‘z ishlarini yanada samarali bajarish uchun zarur ko‘nikmalarni berdi.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
Butunjahon yog'och kuni har yili 21-martda o'tkaziladigan bayramdir. U barqaror dunyoda yog'ochning ahamiyati va undan mas'uliyatli foydalanish haqida xabardorlikni oshirishga qaratilgan. Yog'och - bu yog'ochli o'simliklarning, birinchi navbatda, daraxtlarning poyasi va ildizlarida joylashgan strukturaviy to'qima. U ming yillar davomida yoqilg'i va qurilish materiali sifatida ishlatilgan. Bundan tashqari, mebel, idish-tovoq, qog'oz, sport anjomlari, musiqa asboblari va boshqa ko'plab mahsulotlarni tayyorlash uchun ishlatiladi.
Butunjahon yog'och kunini nishonlash g'oyasi yog'och madaniyatini targ'ib qilish, o'qitish va tadqiq qilishga bag'ishlangan notijorat, nodavlat xalqaro tashkilot bo'lgan Xalqaro yog'och madaniyati jamiyati tomonidan ishlab chiqilgan. Tadbir kundalik hayotimizda yog‘ochdan foydalanishning ahamiyatini e’tirof etish maqsadida tashkil etilgan.
21-mart Xalqaro Irqiy kamsitilishga qarshi kurashish kuni
1966-yil 26-oktyabr kuni o'tkazilgan Birlashgan Millatlar Tashkiloti Bosh Assambleyasi XXI sessiyasi qaroriga asosan Irqiy kamsitilishga qarshi Xalqaro kurashish kuni har yili 21-martda o'tkazila boshlangan.
Bosh Assambleya xalqaro uyushmalarga irqiy kamsitilishni barcha turlariga barham berishni kuchaytirishga chaqirdi. Irqiy diskriminasiya asosan, ozodlik va adolatni, inson huquqlarini inkor qilib, inson qadr-qimmatiga qarshi jinoyat hisoblanadi deb ta'kidladi. Birlashgan Millatlar Tashkiloti diskriminasiyani ijtimoiy va iqtisodiy rivojlanishga, tinchlik va xalqaro hamkorlikga to'sqinlik qilinishini tan oladi. Birlashgan Millatlar Tashkiloti barcha davlatlarni irqiy diskriminasiyaning turli shakllarini yo'qotish haqidagi Deklorasiyasi, inson huquqlari, umumiy deklorasiyasiga rioya qilishga da'vat etadi.
⚡️Жиззах вилоят ҳокимлиги, Оила ва хотин-қизлар бошқармаси, Маънавият ва маърифат маркази вилоят бўлими халқимизнинг тарихи, қадриятлари, анъана ва урф-одатларини ўзида мужассам этишга йўналтирилган «Ўзбеклигим – ўзлигим!» шиори остида «Миллий либос – миллат кўрки» видеороликлар танловини эълон қилади !
🔹Танловда 15-55 ёшдаги барча жиззахликлар иштирок этиши мумкин!
🏆Танлов ғолиблари: 1 ўрин – 5 000 000 сўм 2 ўрин – 3 000 000 сўм 3 ўрин – 2 000 000 сўм миқдорда пул мукофоти билан тақдирланишади!
🔹Танлов низоми билан бу ерда танишишингиз мумкин. Танлов учун видеороликлар @RMMM_Jizzax профилига юборинг! (Видеороликлар 1 апредан 1 майга қадар қабул қилинади)
🌐 Расмий саҳифаларимиз👇 Telegram | Facebook | Instagram | You Tube
Президент Шавкат Мирзиёев Европа тикланиш ва тараққиёт банки президенти Одиль Рено-Бассо билан учрашув ўтказди. — Президент Шавкат Мирзиёев провел встречу с президентом Европейского банка реконструкции и развития Одиль Рено-Бассо.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев, Европа кенгаши Президенти Антониу Кошта ва Европа комиссияси Президенти Урсула фон дер Ляйен Самарқанд Халқаро туризм марказидаги “Боқий шаҳар” тарихий-этнографик мажмуасида бўлдилар.
Меҳмонларга халқимизнинг бетакрор бадиий, ҳунармандлик ва мусиқий маданияти намойиш этилди. — Президент Республики Узбекистан Шавкат Мирзиёев, Президент Европейского совета Антониу Кошта и Президент Европейской комиссии Урсула фон дер Ляйен посетили историко-этнографический парк «Вечный город» в международном туристическом центре Самарканда.
Гостям была продемонстрирована уникальная художественная, народно-прикладная и музыкальная культура нашего народа.
🤩 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2024/2025 ўқув йили бошига Ўзбекистон Республикасининг 18-23 ёшдаги аҳолисини олий таълим билан қамраб олиш кўрсаткичи 47,7 % ни ташкил қилган.
📊 Бу кўрсаткич 2014 йил билан солиштирилганда 40,9 % га ошган.
🧑🎓 18-23 ёшдаги аҳолини олий таълим билан қамраб олиш кўрсаткичи йиллар кесимида қуйидагича:
"Бу касаллик каналар чақиши орқали юқади ва жуда оғир кечиши мумкин. Табиат қўйнида саёҳат қилар экансиз, шахсий хавфсизлик чораларини унутманг!" — дейилади хабарда.
1997 йилда ўз даврининг йирик геостратегларидан бири бўлган Збигнев Бжезинский ўзининг "Буюк шахмат тахтаси" китобида Фарғона водийсини геосиёсий кескинлик ўчоғига айланишини башорат қилган, айрим экспертлар эса ҳатто "порох бочкаси"га ўхшатган эди. Дарҳақиқат, учта мустақил мамлакатга дахлдор бу қадимий ҳудудда яқин-яқингача шундай воқеалар рўй бердики, кўпчилик бу машъум башорат ҳақиқатдан унчалик ҳам йироқ эмаслигига ишонганди.
Аммо бугун биз бутунлай бошқача воқеликда яшамоқдамиз. Президент Шавкат Мирзиёевнинг узоқни кўра биладиган раҳбарлиги, тизимли ва чуқур ўйланган ислоҳотлари туфайли Фарғона водийсининг учта вилояти ва унинг юраги бўлмиш Андижон бутунлай ўзгариб кетди.
Бугунги кунда Андижон иқтисодий ўсиш, тадбиркорлик ташаббуси, инновация руҳи, интеллектуал тараққиёт ва маданий тикланишнинг қудратли марказига айланган. Бу шундай заминки, ҳар бир янги лойиҳа келажак пойдеворини мустаҳкамлайдиган тамал тошидир. Бу ерда одамлар орзу қиляпти ва ўз мақсадларига эришяпти. Ўқийман, изланаман, даромад топаман ва бошқаларга ҳам даромад манбаи яратаман деганларга – кенг йўл. Янги – Бобур шаҳри қурилмоқда.
Тан олиш керак, Андижон - илм, интилиш, меҳнатсеварлик ва тўғри йўлга қўйилган давлат сиёсати бутун бир ҳудудни нақадар ўзгартириб юбориши мумкинлигининг ёрқин намунасидир. Аҳолиси зич, ер ресурслари чекланган, яқингача саноати фақат Асака заводидан иборат бўлиб келган вилоят аҳли Президентимиз олиб бораётган ислоҳотлар кучидан, яратилган ҳар бир имкониятдан тўлиқ, максимал даражада фойдаланяпти, ҳар жабҳада реал, кундалик ҳаётда сезиш мумкин бўлган натижаларга эришаяпти. Бундан қувонсак ва ибрат олсак арзийди, албатта.
Эски башоратларни унутиш вақти келди. Эндиликда, шу жумладан уч давлат раҳбарларининг саъй-ҳаракатлари ва дўстлиги туфайли бугун Фарғона водийси "порох бочкаси" эмас, балки имкониятлар, фаровонлик, тинчлик, яхши қўшничилик ва бунёдкорлик маконига айланди. Андижон, Фарғона ва Наманганга келсак, улар эртанги кунга ишонч ва кучли, адолатли Давлат раҳбарининг эътибори билан халқимиз нималарга қодир эканини исботламоқда.
Президентнинг Андижонга ташрифи: Янги Ўзбекистон нафаси ҳар бир маҳалла, ҳар бир хонадонга кириб бормоқда, халқимизни баланд-баланд марраларга ундамоқда. — Поездка Президента в Андижан: дыхание Нового Узбекистана приходит в каждую махаллю, каждую семью, воодушевляет наш народ на достижение все более высоких рубежей.
Бугун - 2025 йилнинг 17 апрели, пайшанба. Ушбу сана билан бевосита боғлиқ айрим бир муҳим байрамлар, воқеалар, жараёнлар ва шахслар ҳақидаги тарихий маълумотлар
Бутунжаҳон ёзувчилар дунёси куни илҳом париси учиб келади. Халқаро гемофилия хасталиги (World Hemophilia Day) куни. Бутунжаҳон қаҳва (кофе) куни катта тантана қилинади. Габонда хотин-қизлар (Women`s Day) куни тантана қилинади. 1403 (вафоти 1474) йил – XV асрда илмий фаолият кўрсатган математик ва астроном, даҳо аллома Мирзо Улуғбекнинг шогирди Али Қушчи (Мавлоно Алоуддин Али ибн Муҳаммад Қушчи Самарқандий) том маънода олам-жаҳонга келган. 1492 йил – Испания қироли Фердинанд ва қиролича Изабелла Христофор Колумбнинг буюк саёҳатига фатво берганлар. 1521 йил – Мартин Лютер (1483 – 1546) ўз “бидъат”идан воз кечмагани туфайли Рим-католик черковидан “қувилган”. 1610 йил – инглиз тадқиқотчиси Генри Гудзон (1570 – 1611) иккинчи саёҳатида Гудзон кўрфазини “топиб олган”. 1790 (таваллуди 1706) йил – АҚШ асосчиларидан бири Бенжамин Франклин Филадельфияда оламдан ўтган. 1820 (вафоти 1892) йил – бейсбол қоидаларини ишлаб чиққан америкалик спортчи Александр Картрайт таваллуд топган. 1837 (вафоти 1913) йил – америкалик молиячи, саноатчи, “General Electric” компанияси асосчиси Жон Пирпонт Морган Хартфорд (Коннектикут)да оламга келган. 1839 йил – Maрказий Америка Республикаси тарқалиб кетганидан кейин Гватемала давлати ташкил топган. 1866 (вафоти 1927) йил – “гормон” атамасини илмга жорий этган инглиз физиологи Эрнест Сартлинг дунёга келган. 1875 йил – Жабалпурда 19 ёшли полковник Невиль Фрэнсис Чемберлен бильярднинг “Снукер” турини ўйлаб топган. 1894 (вафоти 1971) – Никита Хрушчев (фамилиясининг маъноси “маккажўхоридан бўлак барча ўсимликка қирон келтирувчи қўнғиз”) туғилган. У 1953 – 1964 йилларда СССР раҳбари бўлган, катта ёшли инсонлар жуда яхши эслаб қолганлар. 1901 йил – Тошкентда 1- трамвай қатнай бошлаган. 1941 йил – авиаконструктор, “Русский витязь” самолёти ва гидроплан ихтирочиси Игорь Сикорский (1889 – 1972) дунёда биринчи вертолет-амфибияни намойиш этган. 1942 (таваллуди 1873) йил – 4 томлик “Рус тилининг изоҳли луғати”ни яратган лингвист Дмитрий Ушаков вафот этган. 1968 йил – Россия ТВда ҳозирга қадар намойиш этилаётган “Ҳайвонот оламида” кўрсатуви илк бора эфирга узатилган. 1976 (таваллуди 1895) йил – даниялик биохимик ва физиолог, Нобель мукофоти соҳиби Хенрик Дам оламдан ўтган. 1978 (таваллуди 1942) йил – Тошкентнинг “Пахтакор” футбол жамоаси буюк ҳужумчиларидан бири, СССР спорт устаси, Ўзбекистон ССРда хизмат кўрсатган мураббий Ҳамид Турғунович Раҳматуллаев автоҳалокат қурбонига айланган. 1980 йил – Жанубий Родезия номи Зимбабвега ўзгарган. 1997 (таваллуди 1920) йил – шоир, таржимон, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Асқад Мухтор дорулбақога риҳлат қилган. 2014 (вафоти 1927) йил – бутун дунё аҳли мотам либосига бурканган, Нобель мукофоти соҳиби Габриэль Гарсия Маркес оламдан ўтган. У башарият ўқирманларига “Ёлғизликнинг юз йили”, “Бузрукнинг кузи”...ни қолдириб кетган. 2017 (таваллуди 1926) йил – табиий ва физиологик актив моддалар кимёси бўйича Ўзбекистон ФА академиги Анна Ивановна Глушенкова Тошкентда фоний оламни тарк этган. 2021 йил – соат 15:24да Марказий Осиё Бирлашган энерготизимида Қозоғистон ва Қирғизистон энерготизимларини боғловчи 500 кВ кучланишга эга Л – 514 электр тармоғи (“Чу” ҳамда “Фрунзе” подстанцияларини боғловчи) носозлик туфайли фавқулодда ўчиб қолган. 2023 (таваллуди 1939) йил – Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист, ёзувчи Мурод Хидир бандаликни бажо келтирган. 2024 йил – Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Бино ва иншоотларнинг зилзилабардошлигини ошириш ҳамда сейсмик хавфни мониторинг қилиш фаолиятини такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори қабул қилинган. 2024 йил – Канадада сониясига 156 триллион кадр оладиган дунёдаги энг тезкор камера синовдан ўтказилган.
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
Bugun 17-aprel - Metro-Goldvin-Mayer kompaniyasi tashkil topgan kun
Metro-Goldvin-Mayer 1924-yil 17-aprelda yirik kinoteatrlar tarmog'i egasi Markus Lou tomonidan tashkil etilgan bo'lib, u uchta kinorejissyor - Metro Pictures, Goldwyn Pictures Semyuel Goldvin va Louis B. Mayer Pictures Lui Mayerlarning birlashishini tashkil qildi.
Kompaniyaning logotipi - bu 1916-yilda kino ekranlarida birinchi marta paydo bo'lgan Goldwyn studiyasining o‘kirayotgan sheridir.
"San'at uchun san'at" shiori xuddi shu studiyadan olingan.
1932-yildan boshlab kompaniyaning reklama strategiyasi uning filmlarida "osmondagidan ko'ra ko'proq yulduzlar bor" degan da'voga asoslanadi.
"Gollivudning lokomotivi" unvoni va "katta beshlik" rejissyorlari MGM-da birinchi o'rin keyingi 30 yil ichida saqlanib qoladi.
Ayni paytda 1957-yildan beri logotip sifatida xizmat qilgan Leo sherining surati ishlatilmoqda.
17-aprel – Matematik va astronom Ali Qushchi tavallud topgan kun.
Ali Qushchi 1403-yili 17- aprel Samarqandda tavallud topgan. Uning asl ismi Mavlono Alouddin Ali ibn Muhammad Qushchi Samarqandiy. Ali Qushchi Ulug’bek saroyida qushlarga qarovchi Muhammad ismli kishining o’g’li bo’lganligi uchun unga Qushchi laqabi berilgan. Mirzo Ulug’bek vafotidan so’ngra rasadxona ishlari to’liq Ali Qushchinig zimmasiga tushgan.Ali Qushchi 1472-yilda Istanbuldagi Ayya Sofiya madrasasiga bosh mudarris qilib tayinlangan. U shundan so’ng riyoziyot, falakkiyot, adabiyot, musiqa va boshqa fanlardan risolalar yozadi. Qisqa vaqt ichida ko’plab shogirdlar yetishtirib chiqaradi. Uning “Risolai qusur” (“Kasirlar risolasi”), “Sharqi Miftoh al-ulumi Taftazoniy” (“Taftazoniyning “Miftohal-ulum”ining sharxi”), “Risola dar ilmi hay’at” (“Astranomiya ilmi haqida risola”) kabi asarlari matematika, astranomiya fanlarining rivojida katta ahamiyat kasb etadi.Ali Qushchi 1474-yili Turkiyada vafot etadi.
ЗОМИН ТУМАНИДАГИ БАРЧА МУАССАСАЛАР, КОРХОНА, ТАШКИЛОТ ВА АҲОЛИ ДИҚҚАТИГА!
ХАЛҚ ДЕПУТАТЛАРИ ЗОМИН ТУМАН КЕНГАШИ ВА ТУМАН ҲОКИМЛИГИНИНГ "SHARQ TONGI" ГАЗЕТАСИГА2️⃣0️⃣2️⃣5️⃣ ЙИЛ УЧУН ОБУНА БАҲОСИ ТАҲРИРИЯТНИНГ ЎЗИДА 2️⃣3️⃣0️⃣ МИНГ СЎМ, ЕТКАЗИБ БЕРИШ ХИЗМАТИ БИЛАН 2️⃣5️⃣0️⃣ МИНГ СЎМНИ ТАШКИЛ ЭТМОҚДА.
(мурожаат учун телефонлар: 94-199-22-81, 91-626-20-70)
➡️📰"SHARQ TONGI"ning tarmoqdagi rasmiy sahifalariga a’zo bo‘ling:👇
Ўзбекистон раҳбарининг вилоятларга ташрифларида биз журналистлар шундай дақиқаларни кутиб турамиз.
Ҳа, сиёсатда ҳаммаси муҳим, ижтимоий-иқтисодий масалалар, янги корхоналар, лойиҳалар, инвестиция, иш жойлари бўйича режалар...
Булар ҳаммаси муҳим, ҳаммаси. Лекин мени Президентнинг шахс сифатидаги, ота сифатидаги, бобо сифатидаги, оддий инсон сифатидаги мулоқоти, самимияти, оддийлиги ҳаммасидан кўпроқ таъсирлантиради.
Давлатимиз раҳбарининг кутилмаганда Андижонда йўл устидаги таъзияли хонадонга фотиҳагарчиликка кирганини, яқинларнинг кўнглини кўтарганини бугун уйимдагилар, қўни-қўшниларим ҳам катта ҳурмат билан гапиришди.
Кечга яқин Президентимизни алоҳида эътиборга муҳтож болалар даврасида кўрдим.
Билсангиз керак, бу фариштамисол ажойиб болалар инсоннинг аурасига қараб унга интилади, улар олдида турган инсоннинг мавқеи, лавозими, кимлигини билиб эмас, самимиятини, меҳрини ҳис қилсагина бағрига интилади.
Ҳа, биз ўзбекистонликлар ҳар хилмиз, кимдир истеъдодли, кимдир чемпион, кимдир эса яқинларининг ҳам исмини айтолмаслиги ёки 10 гача санолмаслиги мумкин. Лекин улар ҳам шу ватаннинг болалари. Уларнинг ўзи ҳам, ота-онаси ҳам давлатнинг, керак бўлса, Президентнинг меҳри-қучоғи, ёрдамида бўлишга муносиб.