Вратићемо Косово и Метохију онда када то будемо заслужили. Заслужићемо онда када недељно опијање на сплавовима заменимо недељном Литургијом у Цркви, причешћем и исповешћу. Заслужићемо онда када одмор у Будви заменимо ходочашћем до Грачанице. Заслужићемо онда када новац потрошен на рулете, тикете и апарате дамо као милостињу сестрама и браћи којима је то потребно. Заслужићемо када уместо кладионица које расту као печурке, крену да се граде Цркве и Храмови, као место наше саборности.
На данашњи дан 1907. године родио се Момчило Ђујић, православни свештеник и четнички војвода.
Поп Ђујић је херој који је заслужан за спашавање више хиљада србских живота, што током, што након Другог светског рата. Србски народ је спашавао и физички и духовно и није престајао док год је био жив, што треба да буде пример свима нама.
Војводо славиће се твоје име док год је Срба!
"...браните патријарха на којег неки пљују. Шта би сте Ви радили да сте Ви патријарх? - Ја нијесам достојан ни свештеничког чина. Скинуо сам мантију, узео митраљез, јер нијесам могао да гледам, на моје очи, како мој народ кољу усташки кољачи!"
,,У овим тренуцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију!''
Верујемо да како године пролазе, све је више оних који знају за тебе и твоју реч коју си дао и за коју си погинуо. Полако све већи број омладине разуме. Хвала Богу да је тако.
За нас ћеш остати симбол страдања, твоја жртва ће бити наш пут који ћемо следити, а твоје речи ће остати вечно урезане у нашим срцима.
,,Јер ко падне за Косово тај никада неће 'мрет."
Ниједан мурал и парола не могу да те врате, тога смо свесни. Они су утеха нама младима, да хероји нису заборављени, већ да живе вечно, да постоји нешто скупље од живота. На нама је да се сваког 21. фебруара сетимо тебе, твоје породице и Космета. Брате наш, ниси више у мањини. Молићемо се за Зорана, за спасење његове душе.
На данашњи дан 1907. године родио се Момчило Ђујић, православни свештеник и четнички војвода.
Поп Ђујић је херој који је заслужан за спашавање више хиљада србских живота, што током, што након Другог светског рата. Србски народ је спашавао и физички и духовно и није престајао док год је био жив, што треба да буде пример свима нама.
Војводо славиће се твоје име док год је Срба!
"...браните патријарха на којег неки пљују. Шта би сте Ви радили да сте Ви патријарх? - Ја нијесам достојан ни свештеничког чина. Скинуо сам мантију, узео митраљез, јер нијесам могао да гледам, на моје очи, како мој народ кољу усташки кољачи!"
Бејаше два Србина. Један је поносит својим пореклом, други га презире. Један оста веран својој вери, други је прода. Срушише се мостови истине, замути се братска вода. Један не хтеде турско име, други га прихвати, ал' никад не схвати да погрешан правац прати. Један оста оно што би, други поста оно што није и приста у срцу вечно голу истину да крије. И у једном и у другом, тече иста крв. Једном беше име Ђуро, а други се зваше Харис. И један и други живеше у вековној српској земљи, у земљи Светог Саве и Светог Василија Острошког. А та земља зваше се Босна и Херцеговина.
,,Ми смо народ чију су цркву и државу створила двојица Светитеља - Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава. То је истина, коју морамо да памтимо. То је истина на коју имамо право да будемо поносни, али то је и истина која нас обавезује, јер као што је казано: коме је много дато-од њега се много и тражи."
21.02.202517:54
,,У овим тренуцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију!''
Верујемо да како године пролазе, све је више оних који знају за тебе и твоју реч коју си дао и за коју си погинуо. Полако све већи број омладине разуме. Хвала Богу да је тако.
За нас ћеш остати симбол страдања, твоја жртва ће бити наш пут који ћемо следити, а твоје речи ће остати вечно урезане у нашим срцима.
,,Јер ко падне за Косово тај никада неће 'мрет."
Ниједан мурал и парола не могу да те врате, тога смо свесни. Они су утеха нама младима, да хероји нису заборављени, већ да живе вечно, да постоји нешто скупље од живота. На нама је да се сваког 21. фебруара сетимо тебе, твоје породице и Космета. Брате наш, ниси више у мањини. Молићемо се за Зорана, за спасење његове душе.
Вратићемо Косово и Метохију онда када то будемо заслужили. Заслужићемо онда када недељно опијање на сплавовима заменимо недељном Литургијом у Цркви, причешћем и исповешћу. Заслужићемо онда када одмор у Будви заменимо ходочашћем до Грачанице. Заслужићемо онда када новац потрошен на рулете, тикете и апарате дамо као милостињу сестрама и браћи којима је то потребно. Заслужићемо када уместо кладионица које расту као печурке, крену да се граде Цркве и Храмови, као место наше саборности.
Још једна успешна хуманитарна акција, коју су спровели наша браћа и саборци, искрени националисти!
Уз Божију помоћ, прикупљено је још 60.000 динара за изградњу Храма Огњене Марије у Београду. Још једна прилика да се присетимо наших јунака и родољуба који су живот положили за Србију и да покушамо, пратећи њихов пример, и ми дамо скромни допринос!
