Друштвени удар
15.04.202511:04
🇧🇦🇹🇷 Турске БПЛ и оклопна возила ускоро у арсеналима Оружаних снага БиХ
🔹 Иако Босна и Херцеговина званично није чланица скоро формираног антисрпског војног пакта, вероватно само због тога што представници Републике Српске не би дозволили такав развој догађаја, политичко Сарајево наставља да ради на проширењу сопствених војних капацитета уз помоћ својих идеолошких савезника у Турској.
🔹 Тако је министар одбране Зукан Хелез прошле недеље објавио о одлуци Анкаре да ОС БиХ донира две ударно-извиђачке БПЛ Bayraktar TB2 као и још једну летилицу за сада непознатог модела која је развијена у оквиру НАТО пројекта Defence Capacity Building.
🔹 Турска ће Сарајеву предати и један за сада неидентификован систем за радио-електронско ратовање специјализован за борбу против БПЛ, као и један хеликоптер опште намене — обука припадника ОС БиХ за употребу све ове технике одржаће се на турским војним полигонима.
🔹 А што се тиче редовних војних набавки, Хелез је најавио куповину 4 пешадијска оклопна возила Kirpi II са плановима набавке укупно 32 јединице — међутим, услед финансијских и административних препрека, ове амбиције за сада остају под знаком питања.
❓ Позадина догађаја
🔹 До овог развоја догађаја долази око две недеље након што су медији блиски Сарајеву објавили о планираном повећању капацитета наменске индустрије БиХ, као и отварању нових производних погона у Бихаћу, Зеници и Тузли у којима ће недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из КПЗ Зеница.
🔹 Ни продубљивање војне сарадње са Турском не представља изненађење — још почетком године, војници ОС БиХ учествовали су у војној вежби Kiş-2025 одржаној на око 50-ак километара од турско-јерменске границе.
🔹 Све ово указује на то да Сарајево спроводи убрзану милитаризацију Федерације која остаје у значајној мери координисана са сличним активностима сецесионистичких структура у Приштини, али и званичног Загреба.
🔹 Ово је чињеница коју не смемо потценити, тим пре што се ради о конвергенцији геополитичких интереса на један или други начин усмерених против Србије и српског народа шире — с једне стране имамо турску експанзију на Балкан која се ослања на претварање муслиманских војно-политичких снага региона у прокси-снаге Анкаре, док се с друге суочавамо с амбицијама Хрватске да се позиционира као регионална сила и носилац антисрпске политике Брисела.
🔹 Резултат свега овога јесте формирање широке антисрпске коалиције која се нескривено припрема за могуће решавање тзв српског питања војним путем због чега даље продубљивање војних веза са пријатељском Мађарском, као и могуће успостављање партнерства са Грчком која у експанзионистичкој политици Анкаре види једнако значајну претњу постају задаци од кључног националног значаја.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Иако Босна и Херцеговина званично није чланица скоро формираног антисрпског војног пакта, вероватно само због тога што представници Републике Српске не би дозволили такав развој догађаја, политичко Сарајево наставља да ради на проширењу сопствених војних капацитета уз помоћ својих идеолошких савезника у Турској.
🔹 Тако је министар одбране Зукан Хелез прошле недеље објавио о одлуци Анкаре да ОС БиХ донира две ударно-извиђачке БПЛ Bayraktar TB2 као и још једну летилицу за сада непознатог модела која је развијена у оквиру НАТО пројекта Defence Capacity Building.
🔹 Турска ће Сарајеву предати и један за сада неидентификован систем за радио-електронско ратовање специјализован за борбу против БПЛ, као и један хеликоптер опште намене — обука припадника ОС БиХ за употребу све ове технике одржаће се на турским војним полигонима.
🔹 А што се тиче редовних војних набавки, Хелез је најавио куповину 4 пешадијска оклопна возила Kirpi II са плановима набавке укупно 32 јединице — међутим, услед финансијских и административних препрека, ове амбиције за сада остају под знаком питања.
❓ Позадина догађаја
🔹 До овог развоја догађаја долази око две недеље након што су медији блиски Сарајеву објавили о планираном повећању капацитета наменске индустрије БиХ, као и отварању нових производних погона у Бихаћу, Зеници и Тузли у којима ће недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из КПЗ Зеница.
🔹 Ни продубљивање војне сарадње са Турском не представља изненађење — још почетком године, војници ОС БиХ учествовали су у војној вежби Kiş-2025 одржаној на око 50-ак километара од турско-јерменске границе.
🔹 Све ово указује на то да Сарајево спроводи убрзану милитаризацију Федерације која остаје у значајној мери координисана са сличним активностима сецесионистичких структура у Приштини, али и званичног Загреба.
🔹 Ово је чињеница коју не смемо потценити, тим пре што се ради о конвергенцији геополитичких интереса на један или други начин усмерених против Србије и српског народа шире — с једне стране имамо турску експанзију на Балкан која се ослања на претварање муслиманских војно-политичких снага региона у прокси-снаге Анкаре, док се с друге суочавамо с амбицијама Хрватске да се позиционира као регионална сила и носилац антисрпске политике Брисела.
🔹 Резултат свега овога јесте формирање широке антисрпске коалиције која се нескривено припрема за могуће решавање тзв српског питања војним путем због чега даље продубљивање војних веза са пријатељском Мађарском, као и могуће успостављање партнерства са Грчком која у експанзионистичкој политици Анкаре види једнако значајну претњу постају задаци од кључног националног значаја.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
05.04.202514:03
🇸🇾🇹🇷🇮🇱 Израелска војна операција у Сирији — Удар на Ердоганове амбиције
🔹 Мање од 24 часа након наше објаве на тему растућег ризика од сукоба Турске и Израела на територији Сирије, оружане снаге јеврејске државе извеле су кампању масовних ваздушних удара на стратешки значајне објекте у Дамаску и Хами, са каснијим обнављањем артиљеријских удара на југу земље и покушајем проширења зоне територијалне контроле у покрајини Дара, мада се ова авантура, по свему судећи, завршила успешно организованом заседом локалних милиција које су зауставиле израелску колону.
💬 Коментаришући ове догађаје, израелски министар одбране Израел Кац поручио је да се радило о упозорењу које је треабло да потврди да ће Сирија платити високу цену уколико дозволи ”непријатељским снагама” да уђу на њену територију — имајући на уму скорашње наводе о формирању турских база и већ активној употреби ваздушне базе у Палмири од стране турске авијације, јасно је на кога се ова порука односила.
❓ Перспективе даљег развоја ситуације
🔹 Као што смо писали раније, сценарио координисане ескалације у овом тренутку несумњиво би био у интересу и Тел Авива и Анкаре, будући да би преусмеравање пажње на спољног непријатеља знатно олакшало сузбијање унутрашњег незадовољства актуелним властима у обе земље.
🔹 Упркос томе, изузетно агресивни кораци Изралеа указују на то да Бенјамин Нетанјаху и његов кабинет нису спремни да ризикују војно учвршћивање Турске у суседној Сирији, а сви су изгледи да ни Ердоган не намерава да прихвати још једно понижење, након што су обећања у погледу контроле над севером Сирије била изневерена од стране САД.
🔹 Ови фактори несумњиво доводе ситуацију знатно ближе директном сукобу који ће питање контроле могуће ескалације учинити више него неизвесним — но, уколико до таквог развоја догађаја заиста и дође, радиће се о далеко већем изазову за Анкару која услед нагомиланих унутрашњих проблема просто нема капацитета да нормализује ситуацију у Сирији до мере која је неопходна да би она могла функционисати као ефикасан савезник. Стога, све што Израел треба да учини јесте да покрене кризу која ће довести у питање саму државност Сирије и на тај начин блокира све Ердоганове амбиције. А цену за све то, још једном, платиће сиријски народ.
📍 Оперативна карта у високој резолуцији
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Мање од 24 часа након наше објаве на тему растућег ризика од сукоба Турске и Израела на територији Сирије, оружане снаге јеврејске државе извеле су кампању масовних ваздушних удара на стратешки значајне објекте у Дамаску и Хами, са каснијим обнављањем артиљеријских удара на југу земље и покушајем проширења зоне територијалне контроле у покрајини Дара, мада се ова авантура, по свему судећи, завршила успешно организованом заседом локалних милиција које су зауставиле израелску колону.
💬 Коментаришући ове догађаје, израелски министар одбране Израел Кац поручио је да се радило о упозорењу које је треабло да потврди да ће Сирија платити високу цену уколико дозволи ”непријатељским снагама” да уђу на њену територију — имајући на уму скорашње наводе о формирању турских база и већ активној употреби ваздушне базе у Палмири од стране турске авијације, јасно је на кога се ова порука односила.
❓ Перспективе даљег развоја ситуације
🔹 Као што смо писали раније, сценарио координисане ескалације у овом тренутку несумњиво би био у интересу и Тел Авива и Анкаре, будући да би преусмеравање пажње на спољног непријатеља знатно олакшало сузбијање унутрашњег незадовољства актуелним властима у обе земље.
🔹 Упркос томе, изузетно агресивни кораци Изралеа указују на то да Бенјамин Нетанјаху и његов кабинет нису спремни да ризикују војно учвршћивање Турске у суседној Сирији, а сви су изгледи да ни Ердоган не намерава да прихвати још једно понижење, након што су обећања у погледу контроле над севером Сирије била изневерена од стране САД.
🔹 Ови фактори несумњиво доводе ситуацију знатно ближе директном сукобу који ће питање контроле могуће ескалације учинити више него неизвесним — но, уколико до таквог развоја догађаја заиста и дође, радиће се о далеко већем изазову за Анкару која услед нагомиланих унутрашњих проблема просто нема капацитета да нормализује ситуацију у Сирији до мере која је неопходна да би она могла функционисати као ефикасан савезник. Стога, све што Израел треба да учини јесте да покрене кризу која ће довести у питање саму државност Сирије и на тај начин блокира све Ердоганове амбиције. А цену за све то, још једном, платиће сиријски народ.
📍 Оперативна карта у високој резолуцији
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
03.04.202516:42
🇷🇴🇫🇷 О све дубљој кризи европске демократије
🔹 Прошло је више од три месеца од наше претходне објаве на тему убрзане деградације изборног система унутар Европске уније, процеса који су наше уважене колеге са канала Хроника Суверенизма потпуно оправдано назвали почетком ере постдемократије — ова процена показала се као више него тачна будући да је ситуација унутар ЕУ сада драматично гора.
🔹 Уколико смо крајем претходне године пре свега могли говорити о постизборној математици и условно конвенционалним манипулацијама гласовима, сада се већ ради о отвореној злоупотреби државног апарата са циљем елиминације политичких противника и њиховог уклањања из јавног живота — ово смо видели у Румунији са хапшењем и каснијим одбијањем кандидатура Калина Ђорђеска и Дијане Шошоаке, потом у Молдавији са кампањом репресије и лишавањем слободе опозиционих политичара, а затим и у Француској где је Марин Ле Пен, која је према скорашњим анкетама уживала подршку 37% гласача, осуђена на четири године затвора и пет година забране бављења политиком.
🔹 Притом, у свим овим случајевима, опозициони, суверенистички и национално-оријентисани политичари оптуживани су и осуђивани за илегално финансирање својих предизборних кампања, неретко због навода о донацијама из иностранства, док се актуелним режимима погодне политичке оријентације не само исплаћују милијарде из европских фондова, већ и пружа директна помоћ страних обавештајних служби.
❓ Импликације
🔹 Све ово само потврђује да је у значајном броју држава ЕУ целокупан државни апарат, укључујући ту и судски систем у потпуности подређен интересима колективног Запада и диктату Вашингтона, те да се користи као оруђе за ликвидацију политичких противника, претварајући изборни процес у пародију демократије, формалност не толико различиту од гласања у једнопартијским државама.
🔹 Последице оваквог деловања несумњиво ће уследити, укључујући ту даље продубљивање јаза између народа и политичких елита без гаранција да потпуни губитак поверења у државне институције неће довести до озбиљне радикализације.
🔹 Почетке овог процеса већ видимо у Румунији где су актуелне власти блокирале кандидатуру свих опозиционих снага изузев Ђорђа Симиона који се позиционира на екстремној десници политичког спектра — упркос очекивањима, румунска јавност одлучила је да подржи антисистемског кандидата који, према последњим анкетама, може рачунати на 35% гласова.
🔹 У случају његове победе, колективни Запад ће уместо релативно умереног Ђорђеска у Букурешту имати политичара чија платформа подразумева анексију Молдавије и дела Украјине, а који као непријатеље своје земље види Париз и Брисел. И на шта ће његови огорчени симпатизери бити спремни онда када и његова победа буде украдена?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Прошло је више од три месеца од наше претходне објаве на тему убрзане деградације изборног система унутар Европске уније, процеса који су наше уважене колеге са канала Хроника Суверенизма потпуно оправдано назвали почетком ере постдемократије — ова процена показала се као више него тачна будући да је ситуација унутар ЕУ сада драматично гора.
🔹 Уколико смо крајем претходне године пре свега могли говорити о постизборној математици и условно конвенционалним манипулацијама гласовима, сада се већ ради о отвореној злоупотреби државног апарата са циљем елиминације политичких противника и њиховог уклањања из јавног живота — ово смо видели у Румунији са хапшењем и каснијим одбијањем кандидатура Калина Ђорђеска и Дијане Шошоаке, потом у Молдавији са кампањом репресије и лишавањем слободе опозиционих политичара, а затим и у Француској где је Марин Ле Пен, која је према скорашњим анкетама уживала подршку 37% гласача, осуђена на четири године затвора и пет година забране бављења политиком.
🔹 Притом, у свим овим случајевима, опозициони, суверенистички и национално-оријентисани политичари оптуживани су и осуђивани за илегално финансирање својих предизборних кампања, неретко због навода о донацијама из иностранства, док се актуелним режимима погодне политичке оријентације не само исплаћују милијарде из европских фондова, већ и пружа директна помоћ страних обавештајних служби.
❓ Импликације
🔹 Све ово само потврђује да је у значајном броју држава ЕУ целокупан државни апарат, укључујући ту и судски систем у потпуности подређен интересима колективног Запада и диктату Вашингтона, те да се користи као оруђе за ликвидацију политичких противника, претварајући изборни процес у пародију демократије, формалност не толико различиту од гласања у једнопартијским државама.
🔹 Последице оваквог деловања несумњиво ће уследити, укључујући ту даље продубљивање јаза између народа и политичких елита без гаранција да потпуни губитак поверења у државне институције неће довести до озбиљне радикализације.
🔹 Почетке овог процеса већ видимо у Румунији где су актуелне власти блокирале кандидатуру свих опозиционих снага изузев Ђорђа Симиона који се позиционира на екстремној десници политичког спектра — упркос очекивањима, румунска јавност одлучила је да подржи антисистемског кандидата који, према последњим анкетама, може рачунати на 35% гласова.
🔹 У случају његове победе, колективни Запад ће уместо релативно умереног Ђорђеска у Букурешту имати политичара чија платформа подразумева анексију Молдавије и дела Украјине, а који као непријатеље своје земље види Париз и Брисел. И на шта ће његови огорчени симпатизери бити спремни онда када и његова победа буде украдена?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
01.04.202516:10
🇷🇸 Курти поново оптужује Србију, КФОР уводи додатне снаге на КиМ
🔹 У свом обраћању медијима поводом ноћашњег инцидента када су две експлозивне направе бачене у просторије поште у Звечану, лидер политичког крила сецесионистичких структура из Приштине Аљбин Курти поново је изнео низ оптужби на рачун Србије:
🔹 Не остављајући много простора за интерпретацију, Курти је појаснио да су сецесионистичке структуре упознате са одређеним бројем појединаца који су повезани са "терористичким и криминалним групама", а који су инструментализовани од стране Београда.
🔹 Он је искористио ситуацију и да се још једном осврне на суверену одлуку Србије да не изручи Милана Радоичића илегалним приштинским институцијама*:
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово не видимо први пут — питање екстрадиције Радоичића сразмерно често појављује се као централни елемент наратива које приштински сепаратисти пласирају уз мању или већу подршку западних званичника, и овде се на првом месту ради о механизму притиска на Београд који за циљ има даље нарушавање суверенитета Србије кроз имплицитну легитимизацију приштинских структура.
🔹 Исто је случај и са наводним диверзијама и нападима на објекте на северу Космета за које медији на албанском језику без икаквих доказа оптужују Србе, а који су приметно учестали од септембра прошле године, кулминирајући у операцији под лажном заставом на каналу Ибар-Лепенац 29. новембра.
🔹 Оно што садашњу ситуацију чини другачијом јесте то што се информационо-пропагандна кампања Приштине одвија у тренутку масовног хибридног напада на Србију који можемо пратити како на унутрашњем плану, тако и на спољнополитичком и војном.
🔹 Поред тога, у протеклих неколико недеља могли смо пратити долазак већег броја официра НАТО држава у базе КФОР-а на Космету, док су припадници условно мировне мисије, поред учесталих вежба контроле нереда, привукли пажњу јавности и проширеним овлашћењима за примену силе, као и данашњим саопштењем о увођењу додатних снага из Албаније, Бугарске и Грчке.
🔹 Уколико свему овоме додамо о скорашње војне вежбе илегалних КБС дуж последњих проходних комуникација које повезују већински српске општине са административном линијом, али и увежбавање десантних операција на северу Космета од стране америчких војника, јасно је да сваки раст тензија мора бити схваћен са највећом озбиљношћу од стране војно-политичког врха Србије.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У свом обраћању медијима поводом ноћашњег инцидента када су две експлозивне направе бачене у просторије поште у Звечану, лидер политичког крила сецесионистичких структура из Приштине Аљбин Курти поново је изнео низ оптужби на рачун Србије:
Кукавички напад гранатом у глуво доба ноћи је акт очаја и немоћи оних који више немају власт на северу Косова*
🔹 Не остављајући много простора за интерпретацију, Курти је појаснио да су сецесионистичке структуре упознате са одређеним бројем појединаца који су повезани са "терористичким и криминалним групама", а који су инструментализовани од стране Београда.
🔹 Он је искористио ситуацију и да се још једном осврне на суверену одлуку Србије да не изручи Милана Радоичића илегалним приштинским институцијама*:
Слобода криминалца Радоичића и одбијање [Србије] да буде предат нашим властима* је опасна порука која охрабрује криминалце, терористе и екстремисте да наставе са својим дестабилишућим активностима
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово не видимо први пут — питање екстрадиције Радоичића сразмерно често појављује се као централни елемент наратива које приштински сепаратисти пласирају уз мању или већу подршку западних званичника, и овде се на првом месту ради о механизму притиска на Београд који за циљ има даље нарушавање суверенитета Србије кроз имплицитну легитимизацију приштинских структура.
🔹 Исто је случај и са наводним диверзијама и нападима на објекте на северу Космета за које медији на албанском језику без икаквих доказа оптужују Србе, а који су приметно учестали од септембра прошле године, кулминирајући у операцији под лажном заставом на каналу Ибар-Лепенац 29. новембра.
🔹 Оно што садашњу ситуацију чини другачијом јесте то што се информационо-пропагандна кампања Приштине одвија у тренутку масовног хибридног напада на Србију који можемо пратити како на унутрашњем плану, тако и на спољнополитичком и војном.
🔹 Поред тога, у протеклих неколико недеља могли смо пратити долазак већег броја официра НАТО држава у базе КФОР-а на Космету, док су припадници условно мировне мисије, поред учесталих вежба контроле нереда, привукли пажњу јавности и проширеним овлашћењима за примену силе, као и данашњим саопштењем о увођењу додатних снага из Албаније, Бугарске и Грчке.
🔹 Уколико свему овоме додамо о скорашње војне вежбе илегалних КБС дуж последњих проходних комуникација које повезују већински српске општине са административном линијом, али и увежбавање десантних операција на северу Космета од стране америчких војника, јасно је да сваки раст тензија мора бити схваћен са највећом озбиљношћу од стране војно-политичког врха Србије.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
31.03.202512:05
🇯🇵🇺🇸 Јапан и САД распоређују ракетне системе дуж кинеских обала
🔹 Војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону настављају да расту док се милитаризација јужних јапанских острва наставља темпом који није виђен практично од Другог светског рата — како јавља новинска агенција Кјодо, власти у Токију донеле су одлуку о размештању модернизоване верзије перспективног противбродског ракетног система Type 12 на најјужнијем јапанском острву Кјушу, а његово ступање на борбено дежурство планирано је за 2026. годину.
🚀 Овај систем у варијацији која се тренутно налази у арсеналима Оружаних снага Јапана има домет до 400 километара, мада је министарство одбране још 2020. одобрило прочетак пројекта модернизације који би ефективни домет требало да прошири до 1000 километара. Сама ракета опремљена је GPS навигацијом, као и напредним системом навигације који омогућава промену циља у лету што је смешта у категорију крстарећих ракета.
🔹 А док се Токио бави припремама за реализацију својих планова, САД су одлучиле да оснаже своју базу на Окинави системима ракетне артиљерија HIMARS — баш као што је то био случај са Филипинима и системом Typhoon, према званичним информацијама, транспорт овог оружја на базу у Окинави био је део војне вежбе, мада нема гаранција да ће он икада бити враћен на првобитно место размештања. Притом, руски аналитичари сматрају да је стварни циљ ових активности припрема за евентуално пребацивање HIMARS-а на острво Ишигаки одакле би северни део Тајвана био у његовом домету.
❓ Позадина догађаја
🔹 До овог развоја догађаја долази свега неколико дана након што је Пентагон објавио о размештању сопственог напредног противбродског система NMESIS на бази Камп Хансен на Окинави — и док и из Токија и Вашингтона стижу саопштења да се овде на првом месту ради о реакцији на наводно агресивну политику Северне Кореје, јасно је да је главна мета новог наоружања у регији управо морнарица Народноослободилачке армије Кине.
🔹 Милитаризацију региона коју спроводе САД и њихови регионални сателити тако представља само сегмент ширег премештања фокуса Вашингтона ка Азији, а у складу са доктринарном одредницом Кине као стратешког ривала који, сматрају у Пентагону, представља једину светску силу која може самостално изазвати америчку војну машину и довести у питање глобалну хегемонију коју она одржава.
🔹 Стога, све што видимо сада представља само увод у далеко озбиљније тензије које тек предстоје — уколико Вашингтон планира да против Кине примени тактику постепене ескалације која је дала задовољавајуће резултате против Русије, у средњој перспективи можемо очекивати даље премештање америчке војне технике ка североисточним обалама Тајвана уз последичну замену америчких снага на Окинави јапанским.
🔹 За Јапан, међутим, највећа препрека свему овоме јесте унутрашњи отпор становника Окинаве који добро памте и последице Другог светског рата и ужасе послератне окупације због чега отворено иступају против даље милитаризације острва, али и против спољнополитичког курса Токија шире — иако јапанске власти за сада нису вољне да чују сопствени народ, даљи раст унутрашњих тензија може проширити маневарски простор Кине и открити нову тачку политичког притиска коју ће Пекинг несумњиво искористити.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону настављају да расту док се милитаризација јужних јапанских острва наставља темпом који није виђен практично од Другог светског рата — како јавља новинска агенција Кјодо, власти у Токију донеле су одлуку о размештању модернизоване верзије перспективног противбродског ракетног система Type 12 на најјужнијем јапанском острву Кјушу, а његово ступање на борбено дежурство планирано је за 2026. годину.
🚀 Овај систем у варијацији која се тренутно налази у арсеналима Оружаних снага Јапана има домет до 400 километара, мада је министарство одбране још 2020. одобрило прочетак пројекта модернизације који би ефективни домет требало да прошири до 1000 километара. Сама ракета опремљена је GPS навигацијом, као и напредним системом навигације који омогућава промену циља у лету што је смешта у категорију крстарећих ракета.
🔹 А док се Токио бави припремама за реализацију својих планова, САД су одлучиле да оснаже своју базу на Окинави системима ракетне артиљерија HIMARS — баш као што је то био случај са Филипинима и системом Typhoon, према званичним информацијама, транспорт овог оружја на базу у Окинави био је део војне вежбе, мада нема гаранција да ће он икада бити враћен на првобитно место размештања. Притом, руски аналитичари сматрају да је стварни циљ ових активности припрема за евентуално пребацивање HIMARS-а на острво Ишигаки одакле би северни део Тајвана био у његовом домету.
❓ Позадина догађаја
🔹 До овог развоја догађаја долази свега неколико дана након што је Пентагон објавио о размештању сопственог напредног противбродског система NMESIS на бази Камп Хансен на Окинави — и док и из Токија и Вашингтона стижу саопштења да се овде на првом месту ради о реакцији на наводно агресивну политику Северне Кореје, јасно је да је главна мета новог наоружања у регији управо морнарица Народноослободилачке армије Кине.
🔹 Милитаризацију региона коју спроводе САД и њихови регионални сателити тако представља само сегмент ширег премештања фокуса Вашингтона ка Азији, а у складу са доктринарном одредницом Кине као стратешког ривала који, сматрају у Пентагону, представља једину светску силу која може самостално изазвати америчку војну машину и довести у питање глобалну хегемонију коју она одржава.
🔹 Стога, све што видимо сада представља само увод у далеко озбиљније тензије које тек предстоје — уколико Вашингтон планира да против Кине примени тактику постепене ескалације која је дала задовољавајуће резултате против Русије, у средњој перспективи можемо очекивати даље премештање америчке војне технике ка североисточним обалама Тајвана уз последичну замену америчких снага на Окинави јапанским.
🔹 За Јапан, међутим, највећа препрека свему овоме јесте унутрашњи отпор становника Окинаве који добро памте и последице Другог светског рата и ужасе послератне окупације због чега отворено иступају против даље милитаризације острва, али и против спољнополитичког курса Токија шире — иако јапанске власти за сада нису вољне да чују сопствени народ, даљи раст унутрашњих тензија може проширити маневарски простор Кине и открити нову тачку политичког притиска коју ће Пекинг несумњиво искористити.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
30.03.202514:02
🥷🇷🇸 Разоткривање НВО сектора — KoSSev и прикривање западних лобиста иза маске патриотизма
🔹 Више пута смо писали о томе да је један од основних разлога неуспеха пројекта Србија против насиља било управо потпуно отворено деловање прозападних струја које су врло брзо по почетку протеста на улице изнеле заставе ЕУ, одлазећи толико далеко да позивају на мајдан у Београду — оваква агресивна тактика довела је до тренутног повлачења национално-оријентисаних снага које, разумљиво, нису планирале да дају своју подршку отвореном покушају обојене револуције координисаном из западних центара моћи.
🔹 Ово је лекција коју су заступници западних интереса врло брзо усвојили, но како се чини, свест о томе да је унутрашња дестабилизација Србије тешко могућа без подршке национално-оријентисаних снага постојала је и знатно раније — о овоме сведочи постојање формално патриотских организација, или бар оних које се формално не идентификују са неолиберализмом, а које су директно финансиране од стране уобичајених западних фондова и страних амбасада.
❓ Шта је KoSSev?
🔹 Новински портал KoSSev себе представља просто као ”информативни портал са севера Косова*” у свом деловању углавном је заузимао неутралну позицију која на први поглед може бити приписана просто ограничењима која произилазе из рада на окупираној територији — упркос томе, он је представљао сразмерно поуздан извор информација о догађајима на простору Косова и Метохије који је међу првима објављивао вести о новим нападима на српски народ као и милитаризацији илегалних КБС.
🔹 Ситуација је почела да се (отворено) мења у протеклих неколико недеља када је редакција поратала почела да објављује текстове у којима се Срби окривљују за ситуацију на Космету уз продубљивање јаза између нашег народа на КиМ и у другим деловим Србије, у којима се релативизује НАТО агресија на Србију, у којима се борбе у познатим упориштима ОВК 1999 представљају као ратни злочини ВС, а у последњим данима видимо и појављивање текстова о мирном суживоту Срба и Албанаца у Прешеву уз потпуно игнорисање експлозије сепаратизма о којој смо писали више пута у последњим месецима претходне године.
🔹 Све ово навело нас је да се запитамо ко заиста стоји иза портала KoSSev када смо сазнали да се овде ради о пројекту који реализује НВО Центар за развој заједница (рег. бр. 5111071-4) уз финансијску подршку амабасада САД, Велике Британије и Немачке, као и фондација USAID и National Endowmen for Democracy. А, судећи по старијим верзијама сајта, један од значајних донатора био је и The Balkan Trust for Democracy који представља огранак German Marshall Fund који стоји и иза НВО Грађанске иницијативе о којима смо писали недавно.
🔻 Северно Косово* 2020
🔹 Још је интересантније да је Центар за развој заједница 2014. заједно са холандском НВО Pax for Peace био један од кључних актера у реализацији пројекта Северно Косово* у 2020, а у ком се за проблеме с којима се суочавају Срби на северу Космета предлажу мере као што су исказивање пуне подршке и поверења косовској* полицији од стране Београда или смањење координације између Београда и већински српских општина на северу Космета.
🔹 Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте то што су неки од ”проблема” идентификованих од стране ЦЗР-а давне 2014. добили своје разрешење у не тако далекој прошлости, и то разрешење које се показало као више него непогодно за српски народ — на пример, у извештају се говори о одбијању Србије и локалних власти на северу покрајине да прихвате јавне службе и институције (укључујући и полицију*) приштинских структура. Овај ”проблем”, као што знамо, решен је агресивним упадима на север и последичном ликвидацијом српских институција.
🔹 На сличан начин, ЦЗР је идентификовао ”српску контролу над језером Газиводе” као могући извор међуетничких тензија које могу довести до тога да Приштина изгуби контролу на територијама северно од Ибра — као што знамо, ни ово више није ”проблем” будући да је територија око стратешки значајног језера од краја септембра прошле године под контролом оружаних формација Приштине.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Више пута смо писали о томе да је један од основних разлога неуспеха пројекта Србија против насиља било управо потпуно отворено деловање прозападних струја које су врло брзо по почетку протеста на улице изнеле заставе ЕУ, одлазећи толико далеко да позивају на мајдан у Београду — оваква агресивна тактика довела је до тренутног повлачења национално-оријентисаних снага које, разумљиво, нису планирале да дају своју подршку отвореном покушају обојене револуције координисаном из западних центара моћи.
🔹 Ово је лекција коју су заступници западних интереса врло брзо усвојили, но како се чини, свест о томе да је унутрашња дестабилизација Србије тешко могућа без подршке национално-оријентисаних снага постојала је и знатно раније — о овоме сведочи постојање формално патриотских организација, или бар оних које се формално не идентификују са неолиберализмом, а које су директно финансиране од стране уобичајених западних фондова и страних амбасада.
❓ Шта је KoSSev?
🔹 Новински портал KoSSev себе представља просто као ”информативни портал са севера Косова*” у свом деловању углавном је заузимао неутралну позицију која на први поглед може бити приписана просто ограничењима која произилазе из рада на окупираној територији — упркос томе, он је представљао сразмерно поуздан извор информација о догађајима на простору Косова и Метохије који је међу првима објављивао вести о новим нападима на српски народ као и милитаризацији илегалних КБС.
🔹 Ситуација је почела да се (отворено) мења у протеклих неколико недеља када је редакција поратала почела да објављује текстове у којима се Срби окривљују за ситуацију на Космету уз продубљивање јаза између нашег народа на КиМ и у другим деловим Србије, у којима се релативизује НАТО агресија на Србију, у којима се борбе у познатим упориштима ОВК 1999 представљају као ратни злочини ВС, а у последњим данима видимо и појављивање текстова о мирном суживоту Срба и Албанаца у Прешеву уз потпуно игнорисање експлозије сепаратизма о којој смо писали више пута у последњим месецима претходне године.
🔹 Све ово навело нас је да се запитамо ко заиста стоји иза портала KoSSev када смо сазнали да се овде ради о пројекту који реализује НВО Центар за развој заједница (рег. бр. 5111071-4) уз финансијску подршку амабасада САД, Велике Британије и Немачке, као и фондација USAID и National Endowmen for Democracy. А, судећи по старијим верзијама сајта, један од значајних донатора био је и The Balkan Trust for Democracy који представља огранак German Marshall Fund који стоји и иза НВО Грађанске иницијативе о којима смо писали недавно.
🔻 Северно Косово* 2020
🔹 Још је интересантније да је Центар за развој заједница 2014. заједно са холандском НВО Pax for Peace био један од кључних актера у реализацији пројекта Северно Косово* у 2020, а у ком се за проблеме с којима се суочавају Срби на северу Космета предлажу мере као што су исказивање пуне подршке и поверења косовској* полицији од стране Београда или смањење координације између Београда и већински српских општина на северу Космета.
🔹 Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте то што су неки од ”проблема” идентификованих од стране ЦЗР-а давне 2014. добили своје разрешење у не тако далекој прошлости, и то разрешење које се показало као више него непогодно за српски народ — на пример, у извештају се говори о одбијању Србије и локалних власти на северу покрајине да прихвате јавне службе и институције (укључујући и полицију*) приштинских структура. Овај ”проблем”, као што знамо, решен је агресивним упадима на север и последичном ликвидацијом српских институција.
🔹 На сличан начин, ЦЗР је идентификовао ”српску контролу над језером Газиводе” као могући извор међуетничких тензија које могу довести до тога да Приштина изгуби контролу на територијама северно од Ибра — као што знамо, ни ово више није ”проблем” будући да је територија око стратешки значајног језера од краја септембра прошле године под контролом оружаних формација Приштине.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
10.04.202516:00
🇷🇺⚔️🇺🇦 Удар ОСУ на гасну станицу Кореновскаја — Турски ток поново мета напада
🔹 Како је јуче саопштило Министарство одбране РФ, ударне беспилотне летилице ОСУ поново су покушале да нанесу удар на гасну станицу Кореновскаја која представља кључни елемент инфраструктуре Турског тока.
🔹 Овај догађај представља не само један од многобројних примера непоштовања мораторијума на ударе по енергетској инфраструктури од стране кијевског режима, већ и наставак отворених напада на последње функционалне енергетске везе између Русије и Европе.
❓ Позадина догађаја
🔹 Станица Кореновскаја први пут се нашла на мети удара ОСУ почетком године што је изазвало оштру реакцију Мађарске чије су власти поручиле да ће сличне нападе посматрати као напад на сопствени суверенитет.
🔹 Будимпешта је од тада покушала да услови доношење прокијевских одлука на нивоу ЕУ гаранцијама да енергетска безбедност Мађарске неће бити поново угрожена, а ово питање постало је ништа мање значајно у Словачкој која од средине фебруара поново добија руски гас управо преко Турског тока и захваљујући раније постигнутим споразумима са Мађарском и Турском.
🔹 Стога, сви су изгледи да је нови напад на станицу Кореновскаја на првом месту имао за циљ да изврши притисак на Будимпешту и Братиславу, при чему у обе земље видимо координисане дестабилишуће активности прозападних снага усмерене на реализацију сценарија обојене револуције — о антидржавном деловању у Мађарској и Словачкој писали смо раније.
🔹 Све ово морало би да изазива забринутост и у Србији која се као транзитна земља и стратешки савезник Мађарске лако може наћи на мети нових хибридних напада чији ће крајњи циљ бити обустава транзита гаса на север са последичниом дестабилизацијом унутрашње ситуације у пријатељским нам државама.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Како је јуче саопштило Министарство одбране РФ, ударне беспилотне летилице ОСУ поново су покушале да нанесу удар на гасну станицу Кореновскаја која представља кључни елемент инфраструктуре Турског тока.
🔹 Овај догађај представља не само један од многобројних примера непоштовања мораторијума на ударе по енергетској инфраструктури од стране кијевског режима, већ и наставак отворених напада на последње функционалне енергетске везе између Русије и Европе.
❓ Позадина догађаја
🔹 Станица Кореновскаја први пут се нашла на мети удара ОСУ почетком године што је изазвало оштру реакцију Мађарске чије су власти поручиле да ће сличне нападе посматрати као напад на сопствени суверенитет.
🔹 Будимпешта је од тада покушала да услови доношење прокијевских одлука на нивоу ЕУ гаранцијама да енергетска безбедност Мађарске неће бити поново угрожена, а ово питање постало је ништа мање значајно у Словачкој која од средине фебруара поново добија руски гас управо преко Турског тока и захваљујући раније постигнутим споразумима са Мађарском и Турском.
🔹 Стога, сви су изгледи да је нови напад на станицу Кореновскаја на првом месту имао за циљ да изврши притисак на Будимпешту и Братиславу, при чему у обе земље видимо координисане дестабилишуће активности прозападних снага усмерене на реализацију сценарија обојене револуције — о антидржавном деловању у Мађарској и Словачкој писали смо раније.
🔹 Све ово морало би да изазива забринутост и у Србији која се као транзитна земља и стратешки савезник Мађарске лако може наћи на мети нових хибридних напада чији ће крајњи циљ бити обустава транзита гаса на север са последичниом дестабилизацијом унутрашње ситуације у пријатељским нам државама.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
05.04.202512:07
🇷🇺🇹🇷 О туркијском сепаратизму у Русији
🔹 У последњих неколико дана, у руској јавности поново је заживела тема туркијског сепаратизма, по свему судећи у вези са новом епизодом раста ултранационализма у Републици Башкортостан (колоквијално у рускојезичним изворима Башкирија). И ово тешко да је први случај своје врсте — док су радикалне сецесионистичке групе у мањој или већој мери увек биле присутне на територији републике, њихова активност у приметном је порасту од 2014, са експлозијом коју, без изненађења, бележимо од почетка СВО.
🔹 Током већег дела 2022. године, специјалне службе кијевског режима активно су радиле на распиривању сепаратизма и радикализма, преузимајући контролу над регионалним медијским порталима, не само у Републици Башкортостан, већ и у другим регијама РФ где постоје значајне мањинске групе, посебно тамо где су оне исламске вероисповести, што омогућава њихову мобилизацију против православног руског становништва.
🔻 Полуга турског утицаја у Русији
🔹 Но, покушаји Кијева да оствари савез са сепаратистичким снагама тешко да могу да се пореде са вишегодишњом кампањом промоције сепаратизма коју спроводи Турска у складу са својим неоосманским и пантуркијским амбицијама, а које се у последњим годинама реализују и посредством Организације Туркијских Држава чије форуме лидери башкирских радикалних група редовно посећују — примера ради, деловање једне од таквих група, БОО Башкорт (Башҡорт йәмәғәт ойошмаһы Башҡорт), забрањено је у Русији од 2020. због отворене промоције сепаратизма.
🔹 И званична Анкара наставља да одржава блиске контакте с башкирским радикалима под маском односа са некаквом "туркијском дијаспором" при чему се федерални субјект РФ практично третира као независна држава — турски званичници посећују ове регије где се састају са лидерима лојалних група и говоре о партнерству не са Русијом, већ са Башкортостаном.
🔹 Све ово указује на постојање незанемарљивог механизма утицаја Анкаре у Русији — ослањајући се на радикале, Турска лако може покренути протесте или озбиљније нереде у циљу дестабилизације унутрашње ситуације.
❓ Перспективе даљег развоја догађаја
🔹 Док су односи са Турском — посебно значајни у сфери енергетике — до сада спречавали озбиљнију реакцију Москве, чини се да се ситуација постепено мења.
🔹 Прошле недеље, у руској Думи видели смо први званичан захтев за блокадом једног од протурских медија (Yeni Şafak) који активно подржава сепаратистичке струје не само у Републици Башкортостан, већ и у другим областима РФ, док је Министарство унутрашњих послова објавило о формирању нове безбедносне структуре која ће се бавити контролисањем миграције у циљу спречавања уласка радикалних елемената у земљу.
🔹 Упркос томе, даље јачање Организације Туркијских Држава и раст њеног утицаја у Централној Азији несумњиво ће довести ситуацију корак ближе непомирљивом судару интереса Москве и Анкаре који, у дугорочној перспективи и имајући на уму милитаризацију ОТД, може имати врло озбиљне и далекосежне последице.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У последњих неколико дана, у руској јавности поново је заживела тема туркијског сепаратизма, по свему судећи у вези са новом епизодом раста ултранационализма у Републици Башкортостан (колоквијално у рускојезичним изворима Башкирија). И ово тешко да је први случај своје врсте — док су радикалне сецесионистичке групе у мањој или већој мери увек биле присутне на територији републике, њихова активност у приметном је порасту од 2014, са експлозијом коју, без изненађења, бележимо од почетка СВО.
🔹 Током већег дела 2022. године, специјалне службе кијевског режима активно су радиле на распиривању сепаратизма и радикализма, преузимајући контролу над регионалним медијским порталима, не само у Републици Башкортостан, већ и у другим регијама РФ где постоје значајне мањинске групе, посебно тамо где су оне исламске вероисповести, што омогућава њихову мобилизацију против православног руског становништва.
🔻 Полуга турског утицаја у Русији
🔹 Но, покушаји Кијева да оствари савез са сепаратистичким снагама тешко да могу да се пореде са вишегодишњом кампањом промоције сепаратизма коју спроводи Турска у складу са својим неоосманским и пантуркијским амбицијама, а које се у последњим годинама реализују и посредством Организације Туркијских Држава чије форуме лидери башкирских радикалних група редовно посећују — примера ради, деловање једне од таквих група, БОО Башкорт (Башҡорт йәмәғәт ойошмаһы Башҡорт), забрањено је у Русији од 2020. због отворене промоције сепаратизма.
🔹 И званична Анкара наставља да одржава блиске контакте с башкирским радикалима под маском односа са некаквом "туркијском дијаспором" при чему се федерални субјект РФ практично третира као независна држава — турски званичници посећују ове регије где се састају са лидерима лојалних група и говоре о партнерству не са Русијом, већ са Башкортостаном.
🔹 Све ово указује на постојање незанемарљивог механизма утицаја Анкаре у Русији — ослањајући се на радикале, Турска лако може покренути протесте или озбиљније нереде у циљу дестабилизације унутрашње ситуације.
❓ Перспективе даљег развоја догађаја
🔹 Док су односи са Турском — посебно значајни у сфери енергетике — до сада спречавали озбиљнију реакцију Москве, чини се да се ситуација постепено мења.
🔹 Прошле недеље, у руској Думи видели смо први званичан захтев за блокадом једног од протурских медија (Yeni Şafak) који активно подржава сепаратистичке струје не само у Републици Башкортостан, већ и у другим областима РФ, док је Министарство унутрашњих послова објавило о формирању нове безбедносне структуре која ће се бавити контролисањем миграције у циљу спречавања уласка радикалних елемената у земљу.
🔹 Упркос томе, даље јачање Организације Туркијских Држава и раст њеног утицаја у Централној Азији несумњиво ће довести ситуацију корак ближе непомирљивом судару интереса Москве и Анкаре који, у дугорочној перспективи и имајући на уму милитаризацију ОТД, може имати врло озбиљне и далекосежне последице.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
03.04.202508:05
🇹🇷🇸🇾🇮🇱 Растући ризик од турско-израелског сукоба у Сирији
🔹 Током ноћи, авијација Израела извела је низ удара на циљеве у Сирији, а према објављеним снимцима са средстава објективне контроле, нападнути су аеродром у Хами, као и војно-истраживачки центар у Дамаску.
🔹 И док сличне операције оружаних снага Израела нису реткост (као што, уосталом, нису биле ни за време Асада), више је него индикативно да до њих долази свега неколико дана након што су се у турским медијима појавиле информације о скором закључивању већег броја споразума из области војно-техничке сарадње и безбедности између Анкаре и Дамаска.
🔻 Турске амбиције у Сирији
🔹 Према писању листа Türkiye Gazetesi, крајњи циљ Турске у Сирији јесте покретање војне операције које ће под изговором борбе против Исламске државе омогућити формирање војних база на стратешки значајним тачкама у земљи — судећи по недавно закљученом споразуму о слободној употреби ваздушне базе у Палмири, овај процес већ је увелико почео.
🔹 А, имајући на уму чињеницу да се у Анкари отворено говори о значају контроле над Голанском висоравни, али и границом са Либаном, сви су изгледи да је основни стратешки циљ сузбијање израелског утицаја и спречавање даљег раста контроле Тел Авива над различитим политичким и војним снагама у земљи.
❓ Позадина догађаја
🔹 Турски интереси у свему овоме, у најмању руку, су двоструки — с једне стране, Ердоган не одустаје од идеје претварања Сирије у вазалну државу што му је врло вероватно и обећано, судећи по самоувереним изјавама о "Вилајету Алепо" које смо могли чути док су хорде протурских милитаната и радикалних исламиста марширале на Дамаск.
🔹 Истовремено, преусмеравање пажње јавности на спољног непријатеља, посебно оног са лицем у Турској посебно омраженог израелског премијера може представљати ретко ефикасан механизам заустављања актуелне политичке кризе и практичне консолидације друштва око дељене претње.
🔹 Само што би овакав развој догађаја био и у интересу Тел Авива где такође видимо обнову протестног покрета против ултраортодоксних власти предвођених актуелним премијером Бенјамином Нетанјахом — штавише, Израел се за овај развој догађаја припремао знатно дуже, објављујући још почетком године о вероватноћи директног сукоба са Турском у средњој перспективи.
🔹 И тако долазимо до ситуације у којој би контролисана ескалација омогућила и Анкари и Тел Авиву да у најмању руку одложе своје унутрашње проблеме и обнове легитимитет актуелних власти кроз мобилизацију јавности против спољне претње — једини којима овако нешто није у интересу јесу обични грађани Сирије за које би то значило наставак четрнаестогодишњег сукоба у којем би они сами поднели највећи терет нових разарања.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Током ноћи, авијација Израела извела је низ удара на циљеве у Сирији, а према објављеним снимцима са средстава објективне контроле, нападнути су аеродром у Хами, као и војно-истраживачки центар у Дамаску.
🔹 И док сличне операције оружаних снага Израела нису реткост (као што, уосталом, нису биле ни за време Асада), више је него индикативно да до њих долази свега неколико дана након што су се у турским медијима појавиле информације о скором закључивању већег броја споразума из области војно-техничке сарадње и безбедности између Анкаре и Дамаска.
🔻 Турске амбиције у Сирији
🔹 Према писању листа Türkiye Gazetesi, крајњи циљ Турске у Сирији јесте покретање војне операције које ће под изговором борбе против Исламске државе омогућити формирање војних база на стратешки значајним тачкама у земљи — судећи по недавно закљученом споразуму о слободној употреби ваздушне базе у Палмири, овај процес већ је увелико почео.
🔹 А, имајући на уму чињеницу да се у Анкари отворено говори о значају контроле над Голанском висоравни, али и границом са Либаном, сви су изгледи да је основни стратешки циљ сузбијање израелског утицаја и спречавање даљег раста контроле Тел Авива над различитим политичким и војним снагама у земљи.
❓ Позадина догађаја
🔹 Турски интереси у свему овоме, у најмању руку, су двоструки — с једне стране, Ердоган не одустаје од идеје претварања Сирије у вазалну државу што му је врло вероватно и обећано, судећи по самоувереним изјавама о "Вилајету Алепо" које смо могли чути док су хорде протурских милитаната и радикалних исламиста марширале на Дамаск.
🔹 Истовремено, преусмеравање пажње јавности на спољног непријатеља, посебно оног са лицем у Турској посебно омраженог израелског премијера може представљати ретко ефикасан механизам заустављања актуелне политичке кризе и практичне консолидације друштва око дељене претње.
🔹 Само што би овакав развој догађаја био и у интересу Тел Авива где такође видимо обнову протестног покрета против ултраортодоксних власти предвођених актуелним премијером Бенјамином Нетанјахом — штавише, Израел се за овај развој догађаја припремао знатно дуже, објављујући још почетком године о вероватноћи директног сукоба са Турском у средњој перспективи.
🔹 И тако долазимо до ситуације у којој би контролисана ескалација омогућила и Анкари и Тел Авиву да у најмању руку одложе своје унутрашње проблеме и обнове легитимитет актуелних власти кроз мобилизацију јавности против спољне претње — једини којима овако нешто није у интересу јесу обични грађани Сирије за које би то значило наставак четрнаестогодишњег сукоба у којем би они сами поднели највећи терет нових разарања.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
01.04.202512:03
Запратите канал међународног истраживачког портала EagleEyeExplore.
Сазнајте како изгледа свет на “други поглед”- геополитичке анализе, интервјуи и истраживања најеминентнијих српских и европских конзервативаца.
🔴https://t.me/EagleEyeExplore👈
Сазнајте како изгледа свет на “други поглед”- геополитичке анализе, интервјуи и истраживања најеминентнијих српских и европских конзервативаца.
🔴https://t.me/EagleEyeExplore👈
31.03.202510:05
🇲🇩 Да ли се Кишињев припрема да ликвидира Гагаузију?
🔹 Обрачун марионетског режима Маје Санду са политичким неистомишљеницима улази у фазу усијања — након ранијег хапшења лидерке аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул због оптужби за илегално финансирање предизборне кампање 2023, компромитоване молдавске институције донеле су одлуку о продужетку периода задржавања на 20 дана.
🔹 У Молдавији се све више говори о могућности да ће режим, сада када је Гуцул практично уклоњена из политичког живота земље, на њено место поставити заступника сопствених интереса, Сергеја Чјорнова ког је кабинет Маје Санду у фебруару означио као ”легитимног заступника аутономије” упркос томе што је он на покрајинским изборима последњи пут учествовао 2015. године када је освојио спектакуларних 0,2%.
❓ Позадина догађаја
🔹 Чињеница да је званични Кишињев не само одбио да прихвати резултате избора, већ и спровео илегално хапшење само због проруске позиције Јевгеније Гуцул довољно говори о условној демократији у Молдавији, демократији у коју колективни Запад наставља да улаже милијарде евра — стога, могућност узурпације покрајинских институција остаје више него реална. И уколико се режим Маје Санду одлучи на овај корак, тешко да ће се радити о изненађењу.
🔹 Рускојезична покрајина у којој се подршка актуелним молдавским властима мери промилима већ се дуже од годину дана налази на удару жестоких притисака Кишињева — у економском смислу, ситуација је након практичног увођења енергетске блокаде регије дошла до границе одрживости у марту прошле године када је Јевгенија Гуцул отпутовала у Мосвку тражећи помоћ Русије у осигуравању даљег опстанка аутономије. Само месец дана касније, колона молдавске војске демонстративно је прошла кроз територију Гагаузије, указујући на спремност Кишињева да примени силу.
🔹 Упркос свим овим притисцима, евентуални покушај марионетског режима да наметне појединца ког народ Гагаузије сматра издајником за политичког представника аутономије лако може представљати окидач озбиљне дестабилизације — у априлу, политички лидери рускојезичне регије већ су напоменули да даља радикализација политике Кишињева, а посебно амбиције Маје Санду у погледу припајања Румунији могу довести до сецесије и проглашења независности.
🔹 Говорећи о томе, на уму треба имати чињеницу да је придњестровски сценраио у Гагаузији избегнут искључиво захваљујући гаранцијама широке политичке аутономије унутар Молдавије — уколико Кишињев одлучи да ово наруши, последице без сумње могу бити далекосежне.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Обрачун марионетског режима Маје Санду са политичким неистомишљеницима улази у фазу усијања — након ранијег хапшења лидерке аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул због оптужби за илегално финансирање предизборне кампање 2023, компромитоване молдавске институције донеле су одлуку о продужетку периода задржавања на 20 дана.
🔹 У Молдавији се све више говори о могућности да ће режим, сада када је Гуцул практично уклоњена из политичког живота земље, на њено место поставити заступника сопствених интереса, Сергеја Чјорнова ког је кабинет Маје Санду у фебруару означио као ”легитимног заступника аутономије” упркос томе што је он на покрајинским изборима последњи пут учествовао 2015. године када је освојио спектакуларних 0,2%.
❓ Позадина догађаја
🔹 Чињеница да је званични Кишињев не само одбио да прихвати резултате избора, већ и спровео илегално хапшење само због проруске позиције Јевгеније Гуцул довољно говори о условној демократији у Молдавији, демократији у коју колективни Запад наставља да улаже милијарде евра — стога, могућност узурпације покрајинских институција остаје више него реална. И уколико се режим Маје Санду одлучи на овај корак, тешко да ће се радити о изненађењу.
🔹 Рускојезична покрајина у којој се подршка актуелним молдавским властима мери промилима већ се дуже од годину дана налази на удару жестоких притисака Кишињева — у економском смислу, ситуација је након практичног увођења енергетске блокаде регије дошла до границе одрживости у марту прошле године када је Јевгенија Гуцул отпутовала у Мосвку тражећи помоћ Русије у осигуравању даљег опстанка аутономије. Само месец дана касније, колона молдавске војске демонстративно је прошла кроз територију Гагаузије, указујући на спремност Кишињева да примени силу.
🔹 Упркос свим овим притисцима, евентуални покушај марионетског режима да наметне појединца ког народ Гагаузије сматра издајником за политичког представника аутономије лако може представљати окидач озбиљне дестабилизације — у априлу, политички лидери рускојезичне регије већ су напоменули да даља радикализација политике Кишињева, а посебно амбиције Маје Санду у погледу припајања Румунији могу довести до сецесије и проглашења независности.
🔹 Говорећи о томе, на уму треба имати чињеницу да је придњестровски сценраио у Гагаузији избегнут искључиво захваљујући гаранцијама широке политичке аутономије унутар Молдавије — уколико Кишињев одлучи да ово наруши, последице без сумње могу бити далекосежне.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
30.03.202512:06
🇬🇱🇺🇸 Амерички војни бродови на путу ка Гренланду — Тензије око данске аутономије у новом порасту
🔹 У последњих неколико дана, питања америчких претензија на Гренланд поново доминирају светским медијима — неубедљиво противљење Копенхагена ни на који начин није допринело промени планова Вашингтона, а одсуство било каквих стварних капацитета Данске да се супротстави евентуалном покушају анексије само је одрешило руке Трамповој администрацији да примени максимални притисак на свог условног савезника.
💬 Скорашња посета америчког потпредседника Џеј-Ди Венса, Трамповог саветника за националну безбедност Мајка Волца и министра енергетике Криса Рајта Гренланда нашла се на удару критике како званичног Копенхагена, одакле је премијерка Мете Фредериксен поручила да се ради о неприхватљивом притиску, тако и локалних власти самог Гренланда што представља приметно одступање од досадашњег политичког курса аутономије — уколико је премијер острва Муте Егеде колико у јануару био спреман да распише референдум о сецесији од Данске, сада је он посету америчких званичника окарактерисао као крајње агресивну.
🔹 Но агресивни кораци уследили су тек након тога — амерички министар одбране Пит Хегсет је у одговору на критике данских званичника објавио о пребацивању америчких војних бродова ка обалама Гренланда, Доналд Трамп је још једном поручио да примена војне силе у циљу анексије острва није искључена.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово указује на то да ће тензије око Гренланда наставити да расту све док не дођу до свог очекиваног исхода — имајући на уму дубоку зависност Европе од Вашингтона, као и потпуну демилитаризацију Данске која је доведена до апсурдних нивоа током периода трајања СВО, јасно је да не постоји никаква стварна препрека евентуалној реализацији плана анексије. И сви су изглед да ће до ње и доћи упркос свим демонстративним изјавама из Копенхагена и других европских престоница које говоре о спремности да заштите дански суверенитет.
🔹 За Данску, која је својевремено подржала противправну сецесију приштинских сецесионистичких структура, ово је прилика да осети на својој кожи последице потпуне ероизије међународног права у корист америчке хегемоније којој је и сама допринела као део колективног Запада — и с тим на уму, утолико је разумљивија скорашња порука руског председника Владимира Путина из Мурманска на ову тему, када је ситуација око Гренланда окарактерисана као питање две државе које се не тиче Русије. Уколико је Копенхаген свесрдно подржавао ”поредак заснован на правилима”, сада је дошло време да се суочи са последицама.
🔹 Можда најинтересантније питање у свему овоме јесте да ли ће комадање Данске имати икаквих стварних последица по однос Европе према америчкој хегемонији — на крају дана, које гаранције постоје да Вашингтон у блиској будућности неће одлучити да су, рецимо, Фарска острва једнако неопходна за осигуравање америчких интереса на Арктику? Или Сицијлија у Средоземном мору? Упркос овом више него релевантном питању, европске политичке елите толико су далеко од идеје суверенитета да су сви изгледи да ће након формалних осуда анексије ствари просто наставити да се одвијају својим током, баш као и до сада.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У последњих неколико дана, питања америчких претензија на Гренланд поново доминирају светским медијима — неубедљиво противљење Копенхагена ни на који начин није допринело промени планова Вашингтона, а одсуство било каквих стварних капацитета Данске да се супротстави евентуалном покушају анексије само је одрешило руке Трамповој администрацији да примени максимални притисак на свог условног савезника.
💬 Скорашња посета америчког потпредседника Џеј-Ди Венса, Трамповог саветника за националну безбедност Мајка Волца и министра енергетике Криса Рајта Гренланда нашла се на удару критике како званичног Копенхагена, одакле је премијерка Мете Фредериксен поручила да се ради о неприхватљивом притиску, тако и локалних власти самог Гренланда што представља приметно одступање од досадашњег политичког курса аутономије — уколико је премијер острва Муте Егеде колико у јануару био спреман да распише референдум о сецесији од Данске, сада је он посету америчких званичника окарактерисао као крајње агресивну.
🔹 Но агресивни кораци уследили су тек након тога — амерички министар одбране Пит Хегсет је у одговору на критике данских званичника објавио о пребацивању америчких војних бродова ка обалама Гренланда, Доналд Трамп је још једном поручио да примена војне силе у циљу анексије острва није искључена.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово указује на то да ће тензије око Гренланда наставити да расту све док не дођу до свог очекиваног исхода — имајући на уму дубоку зависност Европе од Вашингтона, као и потпуну демилитаризацију Данске која је доведена до апсурдних нивоа током периода трајања СВО, јасно је да не постоји никаква стварна препрека евентуалној реализацији плана анексије. И сви су изглед да ће до ње и доћи упркос свим демонстративним изјавама из Копенхагена и других европских престоница које говоре о спремности да заштите дански суверенитет.
🔹 За Данску, која је својевремено подржала противправну сецесију приштинских сецесионистичких структура, ово је прилика да осети на својој кожи последице потпуне ероизије међународног права у корист америчке хегемоније којој је и сама допринела као део колективног Запада — и с тим на уму, утолико је разумљивија скорашња порука руског председника Владимира Путина из Мурманска на ову тему, када је ситуација око Гренланда окарактерисана као питање две државе које се не тиче Русије. Уколико је Копенхаген свесрдно подржавао ”поредак заснован на правилима”, сада је дошло време да се суочи са последицама.
🔹 Можда најинтересантније питање у свему овоме јесте да ли ће комадање Данске имати икаквих стварних последица по однос Европе према америчкој хегемонији — на крају дана, које гаранције постоје да Вашингтон у блиској будућности неће одлучити да су, рецимо, Фарска острва једнако неопходна за осигуравање америчких интереса на Арктику? Или Сицијлија у Средоземном мору? Упркос овом више него релевантном питању, европске политичке елите толико су далеко од идеје суверенитета да су сви изгледи да ће након формалних осуда анексије ствари просто наставити да се одвијају својим током, баш као и до сада.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
09.04.202512:04
🇷🇸🇪🇺 Тонино Пицула као гласноговорник радикално антисрпске струје унутар Европске уније
🔹 Својеврсни крсташки поход који известилац Европског парламента за Србију, хрватски дипломата Тонино Пицула води против наше земље и кључних националних интереса српског народа са обе стране Дрине наставља се несмањеним интензитетом.
💬 На скорашњој конференцији за новинаре групе посланика Европског парламента из редова социјалдемократа задужених за проширење ЕУ он је изнео низ отворених напада како на званични Београд, тако и на Бања Луку, али и на одређене политичке снаге у Црној Гори које је окарактерисао као просрпске и проруске.
🔹 Истину говорећи, многе од ”оптужби” могли бисмо само поздравити ако би се показале као тачне — Пицула тврди да Србија нема искрене амбиције да приступи ЕУ, као и да остаје најутицајнија држава региона која користи своје полуге утицаја да спречи даљу евроинтеграцију Црне Горе. Ништа за замерити.
🔹 Далеко је опасније што је Пицула отворено поручио да Милорад Додик мора бити ухапшен — док ова позиција за сада остаје његов лични став, уколико она буде усвојена на нивоу ЕУ, појавиће се врло озбиљан ризик од нарушавања суверенитета Републике Српске од стране снага ЕУФОР-а.
❓ Позадина догађаја
🔹 Упркос природи дела изнетих тврдњи, непобитна чињеница остаје да Пицула чини све у својој моћи да представи Србију, али и Републику Српску као деструктивни фактор у региону који је директно супротстављен интересима Уније и који чак активно ради против остварења њених стратешких циљева.
🔹 Од овог става, мали је корак до захтевања директне интервенције Брисела која може доћи у форми политичких, али и економских притисака, уз минималну, али и даље не потпуно елиминисану опасност од војне интервенције у БиХ под изговором спровођења одлука Тужилаштва БиХ и заштите непостојећег легитимитета Кристијана Шмита.
🔹 А додатни разлог за забринутост долази управо од самог Шмита који је пре само два дана аустријске и немачке санкције против Милорада Додика назвао почетком формирања коалиције вољних — овде се ради о употреби термина који смо први пут могли чути на састанку европских чланица НАТО у Лондону почетком марта у контексту групе западноевропских земаља спремних да наставе подршку кијевском режиму.
🔹 Овај наратив који представља Србију као Русију на Балкану добро је познат из приштинске пропаганде која је на овај начин покушала да мобилише западну јавност против наше земље — пратећи ову паралелу коју сада успоставља и Пицула, јасно је ка чему све води. У најмању руку ка спонзорисању прокси-сукоба који нека од регионалних земаља (или можда регионални антисрпски блок) може испровоцирати. Можда под изговором интервенције у Босни и Херцеговини за чију се стабилност хрватски министар одбране осећа посебно одговорним?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Својеврсни крсташки поход који известилац Европског парламента за Србију, хрватски дипломата Тонино Пицула води против наше земље и кључних националних интереса српског народа са обе стране Дрине наставља се несмањеним интензитетом.
💬 На скорашњој конференцији за новинаре групе посланика Европског парламента из редова социјалдемократа задужених за проширење ЕУ он је изнео низ отворених напада како на званични Београд, тако и на Бања Луку, али и на одређене политичке снаге у Црној Гори које је окарактерисао као просрпске и проруске.
🔹 Истину говорећи, многе од ”оптужби” могли бисмо само поздравити ако би се показале као тачне — Пицула тврди да Србија нема искрене амбиције да приступи ЕУ, као и да остаје најутицајнија држава региона која користи своје полуге утицаја да спречи даљу евроинтеграцију Црне Горе. Ништа за замерити.
🔹 Далеко је опасније што је Пицула отворено поручио да Милорад Додик мора бити ухапшен — док ова позиција за сада остаје његов лични став, уколико она буде усвојена на нивоу ЕУ, појавиће се врло озбиљан ризик од нарушавања суверенитета Републике Српске од стране снага ЕУФОР-а.
❓ Позадина догађаја
🔹 Упркос природи дела изнетих тврдњи, непобитна чињеница остаје да Пицула чини све у својој моћи да представи Србију, али и Републику Српску као деструктивни фактор у региону који је директно супротстављен интересима Уније и који чак активно ради против остварења њених стратешких циљева.
🔹 Од овог става, мали је корак до захтевања директне интервенције Брисела која може доћи у форми политичких, али и економских притисака, уз минималну, али и даље не потпуно елиминисану опасност од војне интервенције у БиХ под изговором спровођења одлука Тужилаштва БиХ и заштите непостојећег легитимитета Кристијана Шмита.
🔹 А додатни разлог за забринутост долази управо од самог Шмита који је пре само два дана аустријске и немачке санкције против Милорада Додика назвао почетком формирања коалиције вољних — овде се ради о употреби термина који смо први пут могли чути на састанку европских чланица НАТО у Лондону почетком марта у контексту групе западноевропских земаља спремних да наставе подршку кијевском режиму.
🔹 Овај наратив који представља Србију као Русију на Балкану добро је познат из приштинске пропаганде која је на овај начин покушала да мобилише западну јавност против наше земље — пратећи ову паралелу коју сада успоставља и Пицула, јасно је ка чему све води. У најмању руку ка спонзорисању прокси-сукоба који нека од регионалних земаља (или можда регионални антисрпски блок) може испровоцирати. Можда под изговором интервенције у Босни и Херцеговини за чију се стабилност хрватски министар одбране осећа посебно одговорним?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
05.04.202510:02
🇲🇱🇳🇪🇧🇫 Мали, Нигер и Буркина Фасо о формирању уједињене војске Сахелске конфедерације у Москви
🔹 Интеграциони процеси три суверенистички оријентисане афричке државе, Малија, Нигера и Буркине Фасо настављају се несмањеним интензитетом и уз пуну подршку Русије која на овај начин наставља да се активно супротставља покушајима колективног Запада да поврати своју доминацију над црним континентом.
🔹 Овог четвртка у Москви, након састанка министара спољних послова чланица Савеза Држава Сахела са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим, малијски званичник објавио је плановима за формирање уједињених оружаних снага које ће се супротставити терористичкој претњи у регији, а које ће бити под контролом Сахелске конфедерације — будуће уједињење три државе, појаснио је он, засниваће се управо на заједничким интересима у сферама одбране и безбедности, али и дипломатије и економског развоја.
🔹 На истој конференцији, Лавров је поручио да је Москва спремна да пружи свеобухватну помоћ у формирању нове армије, те да ће руски стручњаци одиграти саветодавну улогу планирању опремања неопходном војном техником и наоружањем.
🔹 Руски министар такође се осврнуо и на односе између Савеза Држава Сахела и профранцуског блока ECOWAS, поручујући да Русија активно ради на нормализацији односа две организације у циљу њиховог даљег мирног суживота.
❓ Позадина догађаја
🔹 О могућности уједињења Малија, Нигера и Буркине Фасо у једну државу, испрва конфедералног, а потом и федералног уређења говори се још од 2023. године — тада смо писали да ова могућност заиста и постоји, имајући у виду историјске, културолошке и политичке датости које, пре свега, произилазе из не тако давне колонијалне прошлости афричких држава.
🔹 Границе које су повукли бивши колонијални управници ни приближно не прате етничке границе — примера ради, само у Малију живи 8 великих етничких група, а у активној употреби налази се до 80 језика. Све ово допринело је томе да у Африци концепт националне државе какав је (некада постојао) у Европи просто никада није заживео на исти начин. Стога, уједињење тренутних држава посматра се готово искључиво из угла практичне користи.
🔹 А користи за све укључене актере и те како има — од марта прошле године када је Савез Држава Сахела формирао заједничку војну групу значајно је повећао капацитете за борбу против терористичких и сепаратистичких снага, лишавајући приграничне територије статуса безбедне зоне за илегалне паравојне групе и омогућавајући успешно извођење неколико контраофанзивних операција.
🔹 За овакав развој догађаја заинтересована је и Русија која инвестицијама у модернизацију, развој и даљу интеграцију Савеза Држава Сахела, односно будуће Сахелске конфедерације допринос израњању моћне суверенистичке војне и политичке силе у западној Африци која ће, као и до сада, играти улогу у промоцији антиколонијализма на читавом континенту — у овом погледу, значајни успеси у погледу промене перспективе шире јавности већ су постигнути у Сенегалу и Чаду.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Интеграциони процеси три суверенистички оријентисане афричке државе, Малија, Нигера и Буркине Фасо настављају се несмањеним интензитетом и уз пуну подршку Русије која на овај начин наставља да се активно супротставља покушајима колективног Запада да поврати своју доминацију над црним континентом.
🔹 Овог четвртка у Москви, након састанка министара спољних послова чланица Савеза Држава Сахела са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим, малијски званичник објавио је плановима за формирање уједињених оружаних снага које ће се супротставити терористичкој претњи у регији, а које ће бити под контролом Сахелске конфедерације — будуће уједињење три државе, појаснио је он, засниваће се управо на заједничким интересима у сферама одбране и безбедности, али и дипломатије и економског развоја.
🔹 На истој конференцији, Лавров је поручио да је Москва спремна да пружи свеобухватну помоћ у формирању нове армије, те да ће руски стручњаци одиграти саветодавну улогу планирању опремања неопходном војном техником и наоружањем.
🔹 Руски министар такође се осврнуо и на односе између Савеза Држава Сахела и профранцуског блока ECOWAS, поручујући да Русија активно ради на нормализацији односа две организације у циљу њиховог даљег мирног суживота.
❓ Позадина догађаја
🔹 О могућности уједињења Малија, Нигера и Буркине Фасо у једну државу, испрва конфедералног, а потом и федералног уређења говори се још од 2023. године — тада смо писали да ова могућност заиста и постоји, имајући у виду историјске, културолошке и политичке датости које, пре свега, произилазе из не тако давне колонијалне прошлости афричких држава.
🔹 Границе које су повукли бивши колонијални управници ни приближно не прате етничке границе — примера ради, само у Малију живи 8 великих етничких група, а у активној употреби налази се до 80 језика. Све ово допринело је томе да у Африци концепт националне државе какав је (некада постојао) у Европи просто никада није заживео на исти начин. Стога, уједињење тренутних држава посматра се готово искључиво из угла практичне користи.
🔹 А користи за све укључене актере и те како има — од марта прошле године када је Савез Држава Сахела формирао заједничку војну групу значајно је повећао капацитете за борбу против терористичких и сепаратистичких снага, лишавајући приграничне територије статуса безбедне зоне за илегалне паравојне групе и омогућавајући успешно извођење неколико контраофанзивних операција.
🔹 За овакав развој догађаја заинтересована је и Русија која инвестицијама у модернизацију, развој и даљу интеграцију Савеза Држава Сахела, односно будуће Сахелске конфедерације допринос израњању моћне суверенистичке војне и политичке силе у западној Африци која ће, као и до сада, играти улогу у промоцији антиколонијализма на читавом континенту — у овом погледу, значајни успеси у погледу промене перспективе шире јавности већ су постигнути у Сенегалу и Чаду.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
02.04.202510:31
🇧🇦🇭🇷 Да ли се Хрватска припрема за играње активније улоге у Босни и Херцеговини?
🔹 Скорашња конференција под називом Безбедност у БиХ: Темељ мира и стабилности донела је више него интересантно обраћање министра одбране Хрватске Ивана Анушића, који у последњим недељама све чешће игра улогу гласноговорника милитантне и радикално антисрпске струје загребачке политике — према његовом мишљењу, утицај међународне заједнице је једино што је спречило скорашњу политичку кризу да прерасте у отворен сукоб.
🔹 Ипак, Анушић у свему томе види прилику за Хрватску да постане, како сам наводи, регионални играч који, ослањајући се на своје чланство у ЕУ и НАТО, може заузети снажније позиције на Балкану, користећи некакве ”полуге утицаја” којима наводно располаже — овај став хрватски званичник заснива на тренутној тенденцији смањења директног америчког уплитања у ситуацију у Европи:
❓ Позадина изјава
🔹 Да званични Загреб у овом тренутку покшава да се позиционира као заступник западних интереса на Балкану и практично водећа регионална сила постало је јасно и пре отвореног признања које смо могли чути на скоро одржаној конференцији — појављивање Хрватске као једног од оснивача антисрпског војног савеза унутар ког до очекиваног приступања Бугарске несумњиво заузима улогу водеће војне силе било је снажан сигнал да видимо покушај регионалне пројекције моћи.
🔹 Војне амбиције и усклађивање са концептом тзв европске стратешке аутономије у складу са плановима Вашингтона да европски театар будућег глобалног сукоба препусти Бриселу и европским чланицама НАТО такође су видљиве у најавама драматичног повећања хрватског војног буџета, као и модернизацији и проширењу арсенала уз замену совјетске и југословенске технике западном, а по узору на ОСУ.
🔹 С друге стране, снажна антисрпска позиција Тонина Пицуле коме је додељена улога известиоца Европског парламента за Србију указала је и на значајне политичке амбиције Загреба које имају очигледну подршку Брисела — овоме можемо додати и чињеницу да је Хрватска пружила уточиште радикалима НВО сектора који су планирали спровођење насилног заузимања државних институција у Србији, као и истакнуту улогу хрватских агената у међународним организацијама у пласирању различитих антисрпских наратива.
🔹 Све ово указује на то да су агресивне политичке снаге у Загребу актуелну политичку ситуацију у Европи процениле као, како то и отворено говори Анушић, можда и јединствену прилику да се Хрватска позиционира као регионална сила — ова експанзионистичка позиција без сумње доводи до непомирљивог конфликта са српским националним интересима и у овом тренутку не можемо искључити могућност да ће недеље и месеци пред нама донети политички прокси-сукоб Загреба и Београда дуж линије разграничења између Републике Српске и Федерације.
@drustveni_udar
🔹 Скорашња конференција под називом Безбедност у БиХ: Темељ мира и стабилности донела је више него интересантно обраћање министра одбране Хрватске Ивана Анушића, који у последњим недељама све чешће игра улогу гласноговорника милитантне и радикално антисрпске струје загребачке политике — према његовом мишљењу, утицај међународне заједнице је једино што је спречило скорашњу политичку кризу да прерасте у отворен сукоб.
🔹 Ипак, Анушић у свему томе види прилику за Хрватску да постане, како сам наводи, регионални играч који, ослањајући се на своје чланство у ЕУ и НАТО, може заузети снажније позиције на Балкану, користећи некакве ”полуге утицаја” којима наводно располаже — овај став хрватски званичник заснива на тренутној тенденцији смањења директног америчког уплитања у ситуацију у Европи:
Акутелне геополитичке околности не иду у прилог стабилизације ситуације у тој земљи [БиХ], а више нема ни онога што се раније подразумевало, приустности ”великог брата” као ауторитета у БиХ.
❓ Позадина изјава
🔹 Да званични Загреб у овом тренутку покшава да се позиционира као заступник западних интереса на Балкану и практично водећа регионална сила постало је јасно и пре отвореног признања које смо могли чути на скоро одржаној конференцији — појављивање Хрватске као једног од оснивача антисрпског војног савеза унутар ког до очекиваног приступања Бугарске несумњиво заузима улогу водеће војне силе било је снажан сигнал да видимо покушај регионалне пројекције моћи.
🔹 Војне амбиције и усклађивање са концептом тзв европске стратешке аутономије у складу са плановима Вашингтона да европски театар будућег глобалног сукоба препусти Бриселу и европским чланицама НАТО такође су видљиве у најавама драматичног повећања хрватског војног буџета, као и модернизацији и проширењу арсенала уз замену совјетске и југословенске технике западном, а по узору на ОСУ.
🔹 С друге стране, снажна антисрпска позиција Тонина Пицуле коме је додељена улога известиоца Европског парламента за Србију указала је и на значајне политичке амбиције Загреба које имају очигледну подршку Брисела — овоме можемо додати и чињеницу да је Хрватска пружила уточиште радикалима НВО сектора који су планирали спровођење насилног заузимања државних институција у Србији, као и истакнуту улогу хрватских агената у међународним организацијама у пласирању различитих антисрпских наратива.
🔹 Све ово указује на то да су агресивне политичке снаге у Загребу актуелну политичку ситуацију у Европи процениле као, како то и отворено говори Анушић, можда и јединствену прилику да се Хрватска позиционира као регионална сила — ова експанзионистичка позиција без сумње доводи до непомирљивог конфликта са српским националним интересима и у овом тренутку не можемо искључити могућност да ће недеље и месеци пред нама донети политички прокси-сукоб Загреба и Београда дуж линије разграничења између Републике Српске и Федерације.
@drustveni_udar
01.04.202507:58
🇲🇩 Кишињев наставља са уклањањем опозиције из политичког живота земље
🔹 Скорашње хапшење и задржавање лидерке проруске аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул, како постаје јасно, био је само почетак широке кампање репресије против свих оних политичких снага у земљи које се противе политичком курсу марионетског режима Маје Санду.
🔹 Тако је јуче суд у Кишињеву објавио и о доношењу пресуде против посланице Ирине Лозован из проруског опозиционог блока Победа, такође због оптужби о ”илегалном финансирању политичке делатности” — политичарка је без јавно изложених доказа осуђена на шест година затвора.
🔹 А, за то време, безбедносне снаге кишињевског режима приступиле су хапшењу Александра Нестеровског, лидера још једне опозиционе партије Препород који је пре две недеље осуђен на дванаест година затвора по истој оптужници као и Гуцул и Лозован — ипак, за разлику од његових политичких савезника, Нестеровски је успешно избегао репресију, не појављујући се на изрицању пресуде и скривајући се на непознатој локацији.
🔹 Молдавска обавештајна служба притом тврди да је Нестеровски у возилу дипломатских таблица у власништву руске амбасаде пребачен на територију Придњестровља где се и сада налази — ове тврдње су демантоване од стране руских дипломата, но упркос томе, Кишињев је три запослена у амбасади због наводне умешаности у ову операцију прогласио персонама non grata.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ово драматично интензивирање репресије против политичких неистомишљеника указује на више него значајну неувереност Маје Санду и њених западних налогодаваца у могућност остваривања победе на предстојећим парламентарним изборима и управо зато сада на терену видимо реализацију румунског сценарија у ком се стварни конкуренти уклањају из политичког живота земље злоупотребом државних институција.
🔹 И ово је још један аргумент у прилог тези да су прошлогодишњи догађаји у Немачкој, Француској, Грузији, као и Румунији и Молдавији представили својеврсно отварање Пандорине кутије које је означило почетак краја и последње илузије о демократији у Европи — оно што сада видимо јесте коначна и потпуна ерозија изборног процеса и практична замена изборне демократије новим политичким системом у ком легитимитет политичких лидера произилази искључиво из њихове потчињености интересима Вашингтона.
🔹 С тим на уму, тешко је још једном се не запитати — да ли је ово Европа чији део желимо да будемо?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Скорашње хапшење и задржавање лидерке проруске аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул, како постаје јасно, био је само почетак широке кампање репресије против свих оних политичких снага у земљи које се противе политичком курсу марионетског режима Маје Санду.
🔹 Тако је јуче суд у Кишињеву објавио и о доношењу пресуде против посланице Ирине Лозован из проруског опозиционог блока Победа, такође због оптужби о ”илегалном финансирању политичке делатности” — политичарка је без јавно изложених доказа осуђена на шест година затвора.
🔹 А, за то време, безбедносне снаге кишињевског режима приступиле су хапшењу Александра Нестеровског, лидера још једне опозиционе партије Препород који је пре две недеље осуђен на дванаест година затвора по истој оптужници као и Гуцул и Лозован — ипак, за разлику од његових политичких савезника, Нестеровски је успешно избегао репресију, не појављујући се на изрицању пресуде и скривајући се на непознатој локацији.
🔹 Молдавска обавештајна служба притом тврди да је Нестеровски у возилу дипломатских таблица у власништву руске амбасаде пребачен на територију Придњестровља где се и сада налази — ове тврдње су демантоване од стране руских дипломата, но упркос томе, Кишињев је три запослена у амбасади због наводне умешаности у ову операцију прогласио персонама non grata.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ово драматично интензивирање репресије против политичких неистомишљеника указује на више него значајну неувереност Маје Санду и њених западних налогодаваца у могућност остваривања победе на предстојећим парламентарним изборима и управо зато сада на терену видимо реализацију румунског сценарија у ком се стварни конкуренти уклањају из политичког живота земље злоупотребом државних институција.
🔹 И ово је још један аргумент у прилог тези да су прошлогодишњи догађаји у Немачкој, Француској, Грузији, као и Румунији и Молдавији представили својеврсно отварање Пандорине кутије које је означило почетак краја и последње илузије о демократији у Европи — оно што сада видимо јесте коначна и потпуна ерозија изборног процеса и практична замена изборне демократије новим политичким системом у ком легитимитет политичких лидера произилази искључиво из њихове потчињености интересима Вашингтона.
🔹 С тим на уму, тешко је још једном се не запитати — да ли је ово Европа чији део желимо да будемо?
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
31.03.202508:04
🇮🇷🇺🇸 Да ли је председник Ирана одбио Трампов ултиматум?
🔹 Јуче у поподневним часовима, председник Ирана Масуд Пезешкиан саопштио је за националну медијску агенцију IRNA (ایرنا) да је Техеран и формално одбио захтев Вашингтона за хитним почетком директних преговора о иранском нуклеарном програму.
🔹 Врата за контакте преко посредника, појашњава Пезешкиан, остају отворена мада не пре корака Вашингтона који би требало да допринесу изградњи нарушеног поверења:
🔹 Како је ирански лидер појаснио, одговор на писмо Доналда Трампа предат је америчкој страни посредством Омана, а даљи развој догађаја, према његовом мишљењу, зависиће искључиво од корака Вашингтона.
🔹 Раније прошле недеље, шеф иранске дипломатије Абас Арагчи поручио је да исламска република не планира да се упушта у директне преговоре са САД све док се суочава са кампањом максималног притиска и непрестаним војним претњама.
❓ Позадина догађаја
🔹 Одговор Масуда Пезешкиана представља прву званичну потврду да је Трампово писмо иранском лидеру уопште постојало будући да се пре тога радило просто о медијским спекулацијама — истовремено, имајући на уму садржај одговора, чини се основаним претпоставити да се наводни "ултиматум" уопште није тицао постизања договора, већ почетка преговора у непосредном и, врло вероватно, билатералном формату.
🔹 Ова чињеница, међутим, може остати секундарна, будући да је Трамп већ поручио да ће одсуство договора довести до директне војне агресије на Иран, уз могућност увођења секундарних санкција.
🔹 Све ово чини даљи развој ситуације непредвидивим и у овом тренутку могућности озбиљне ескалације несумњиво остаје на столу — овако нешто тешко да је у интересу Ирана који се суочава не само са озбиљним економским проблемима, већ и са геополитичким реалијама које су практично онемогућиле вођење политике какву је Пезешкиан планирао, и око које је и формирао свој кабинет.
🔹 Истовремено, тврда позиција у погледу америчких захтева може указати да су чак и реформистичке снаге у Ирану најзад схватиле да нормализација односа са Западом, бар у догледној будућности просто није могућа без жртвовања суверенитета.
🔹 Иронично, ова незавидна ситуација тако може омогућити Техерану да обустави своју политику пасивности која је исламску републику скупо коштала у претходне две године. Остаје нам да се надамо да овај заокрет неће доћи прекасно.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Јуче у поподневним часовима, председник Ирана Масуд Пезешкиан саопштио је за националну медијску агенцију IRNA (ایرنا) да је Техеран и формално одбио захтев Вашингтона за хитним почетком директних преговора о иранском нуклеарном програму.
🔹 Врата за контакте преко посредника, појашњава Пезешкиан, остају отворена мада не пре корака Вашингтона који би требало да допринесу изградњи нарушеног поверења:
Управо је нарушавање обавеза [са америчке стране, укључујући и током Трамповог претходног мандата] довело до проблема на путу преговора што мора бити решено како би поверење било обновљено.
🔹 Како је ирански лидер појаснио, одговор на писмо Доналда Трампа предат је америчкој страни посредством Омана, а даљи развој догађаја, према његовом мишљењу, зависиће искључиво од корака Вашингтона.
🔹 Раније прошле недеље, шеф иранске дипломатије Абас Арагчи поручио је да исламска република не планира да се упушта у директне преговоре са САД све док се суочава са кампањом максималног притиска и непрестаним војним претњама.
❓ Позадина догађаја
🔹 Одговор Масуда Пезешкиана представља прву званичну потврду да је Трампово писмо иранском лидеру уопште постојало будући да се пре тога радило просто о медијским спекулацијама — истовремено, имајући на уму садржај одговора, чини се основаним претпоставити да се наводни "ултиматум" уопште није тицао постизања договора, већ почетка преговора у непосредном и, врло вероватно, билатералном формату.
🔹 Ова чињеница, међутим, може остати секундарна, будући да је Трамп већ поручио да ће одсуство договора довести до директне војне агресије на Иран, уз могућност увођења секундарних санкција.
🔹 Све ово чини даљи развој ситуације непредвидивим и у овом тренутку могућности озбиљне ескалације несумњиво остаје на столу — овако нешто тешко да је у интересу Ирана који се суочава не само са озбиљним економским проблемима, већ и са геополитичким реалијама које су практично онемогућиле вођење политике какву је Пезешкиан планирао, и око које је и формирао свој кабинет.
🔹 Истовремено, тврда позиција у погледу америчких захтева може указати да су чак и реформистичке снаге у Ирану најзад схватиле да нормализација односа са Западом, бар у догледној будућности просто није могућа без жртвовања суверенитета.
🔹 Иронично, ова незавидна ситуација тако може омогућити Техерану да обустави своју политику пасивности која је исламску републику скупо коштала у претходне две године. Остаје нам да се надамо да овај заокрет неће доћи прекасно.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
30.03.202511:03
Zapratite naš kanal, koji vodi čovek iz Rusije, sa internacinalnom ekipom admina. Na kanalu se nalaze najvažnije stvari o Ukrajini: vesti, činjenice, analitika, komentari stručnjaka i ekskluzivni izveštaji. Za više informacija pogledajte video ili idite na link:
https://t.me/ZoranStevanovic
https://t.me/ZoranStevanovic
05.04.202516:03
🇵🇭 Начелник генералштаба Филипина наредио припрему за реаговање на кинеску инвазију на Тајван
🔹 Практично непосредно по окончању великих војних вежби НОАК које су по многим параметрима представљале својеврсну генералну пробу за почетак војне операције против тајванских сепаратиста, начелник генералштаба Филипина, Ромео Браунер Млађи објавио је о почетку припрема оружаних снага његове земље за одлучну реакцију у случају кинеске инвазије на Тајван.
💬 Како је Браунер Млађи поручио за медије, оружане снаге Филипина не смеју наставити да се ограничавају само на планирану одбрану сопствених северних острва, већ проширити своје стратешке планове тако да они обухватају конкретне активности, укључујући ту и у могућој зони борбених дејстава — на првом месту, сматра он, Манила мора организовати масовну операцију евакуације која ће омогућити филипинским радницима на Тајвану (чији се број процењује на 250.000) да се безбедно врате у домовину.
❓ Позадина изјаве
🔹 Упркос овој сензационалистичкој тврдњи, сви су изгледи да се радило о поруци која је била намењена како унутрашњој публици, тако и покровитељима актуелних филипинских власти у Вашингтону — упркос сада већ двогодишњем процесу милитаризације који се одвија под патронатом Пентагона, оружане снаге Филипина у сусрету са Народноослободилачком армијом Кине тешко да могу урадити много осим положити оружје.
🔹 С једне стране, проблем филипинских радника на Тајвану који би се у случају почетка борбених дејстава несумњиво нашли у опасности која је својствена сваком оружаном сукобу представља механизам мобилизације јавности против Пекинга у циљу повећања подршке конфронтационој политици актуелних власти — ово је за Манилу у овом тренутку посебно значајно имајући у виду предстојеће мајске изборе на којима ће председник Фердинанд Маркос Млађи покушати да консолидује моћ и потисне из политичког живота потпредседницу и ћерку бившег лидера, Сару Дутерте.
🔹 С друге стране, овде се несумњиво ради и константи политике Маниле која подразумева демонстративне изјаве, па чак и једнако демонстративна дејства са циљм демонстрације сопствене корисности својим налогодавцима на Западу.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Практично непосредно по окончању великих војних вежби НОАК које су по многим параметрима представљале својеврсну генералну пробу за почетак војне операције против тајванских сепаратиста, начелник генералштаба Филипина, Ромео Браунер Млађи објавио је о почетку припрема оружаних снага његове земље за одлучну реакцију у случају кинеске инвазије на Тајван.
💬 Како је Браунер Млађи поручио за медије, оружане снаге Филипина не смеју наставити да се ограничавају само на планирану одбрану сопствених северних острва, већ проширити своје стратешке планове тако да они обухватају конкретне активности, укључујући ту и у могућој зони борбених дејстава — на првом месту, сматра он, Манила мора организовати масовну операцију евакуације која ће омогућити филипинским радницима на Тајвану (чији се број процењује на 250.000) да се безбедно врате у домовину.
❓ Позадина изјаве
🔹 Упркос овој сензационалистичкој тврдњи, сви су изгледи да се радило о поруци која је била намењена како унутрашњој публици, тако и покровитељима актуелних филипинских власти у Вашингтону — упркос сада већ двогодишњем процесу милитаризације који се одвија под патронатом Пентагона, оружане снаге Филипина у сусрету са Народноослободилачком армијом Кине тешко да могу урадити много осим положити оружје.
🔹 С једне стране, проблем филипинских радника на Тајвану који би се у случају почетка борбених дејстава несумњиво нашли у опасности која је својствена сваком оружаном сукобу представља механизам мобилизације јавности против Пекинга у циљу повећања подршке конфронтационој политици актуелних власти — ово је за Манилу у овом тренутку посебно значајно имајући у виду предстојеће мајске изборе на којима ће председник Фердинанд Маркос Млађи покушати да консолидује моћ и потисне из политичког живота потпредседницу и ћерку бившег лидера, Сару Дутерте.
🔹 С друге стране, овде се несумњиво ради и константи политике Маниле која подразумева демонстративне изјаве, па чак и једнако демонстративна дејства са циљм демонстрације сопствене корисности својим налогодавцима на Западу.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
05.04.202508:02
🚁🇺🇸 Хеликоптери КФОР-а све чешће изнад административне линије
🔹 Током претходне недеље, албански и бугарски контигенти КФОР-а спровели су војну вежбу контроле нереда која је била фокусирана на употребу хеликоптера за распоређивање снага у зону условних нереда — овде се ради о више него нестандардној активности, мада, како се чини, она није била прва своје врсте у претходном периоду.
🔹 Према званичним саопштењима команде КФОР-а, снаге италијанске војне полиције (MSU Carabinieri) још су 14. марта извеле практично идентичну вежбу која је потом поновљена, врло вероватно након преношења неопходних знања албанским и бугарским војницима.
🔹 А јуче у поподневним часовима, главнокомандујући условно мировном мисијом Енрико Бардуани и сам је учествовао у извиђачком лету дуж административне линије — у саопштењима за медије поводом овог догађаја притом је наглашено да се у најближој будућности очекује интензивирање извиђачких летова са циљем јачања капацитета КФОР-а за надзор и извиђање.
❓ Позадина догађаја
🔹 Више је него индикативно да је прво хеликоптерско извиђање територија дуж административне линије са каснијим десантирањем одреда опремљених за разбијање демонстрација организовано свега један дан након што су амерички војници увежбавали извођење десантне операције на северу Косова и Метохије — две вежбе су више него повезане будући да обе обухватају идентичне кључне елементе са једином разликом у томе да ли су учесници опремљени смртоносним оружјем или нелеталним средствима.
🔹 Ништа мање значајно није ни то што су ову вежбу поновили управо војници из Албаније, која представља једну од оснивача антисрпског војног пакта, и Бугарске, којој је позив за учешће, према саоштењима из Тиране и Загреба, већ предат — уколико би на Космету дошло до озбиљне ескалације, велико је питање да ли би ове снаге наставиле да делују под заставом КФОР-а или би се пак ставиле на располагање својих савезника, сецесионистичких снага из Приштине. Уколико би се потоње показало као тачно, они би већ били упознати са тереном на ком могу учествовати у могућим борбеним дејствима.
🔹 Најзад, на ширем стратешком плану, јасно је да КФОР у овом тренутку активно доприноси практичној блокади севера Космета која би се лако могла сагледати као изолација зоне борбених дејстава — док су снаге илегалних КБС крајем фебруара спровеле војну вежбу дуж трасе R129 Подујево – Косовска Митровица, тако демонстрирајући своју контролу над источним административним прелазом Мердаре, барикаде на мосту Брњак на западу постављене су још у септембру прошле године. А, сада изнад Јариња видимо хеликоптере са албанским и бугарским војницима.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Током претходне недеље, албански и бугарски контигенти КФОР-а спровели су војну вежбу контроле нереда која је била фокусирана на употребу хеликоптера за распоређивање снага у зону условних нереда — овде се ради о више него нестандардној активности, мада, како се чини, она није била прва своје врсте у претходном периоду.
🔹 Према званичним саопштењима команде КФОР-а, снаге италијанске војне полиције (MSU Carabinieri) још су 14. марта извеле практично идентичну вежбу која је потом поновљена, врло вероватно након преношења неопходних знања албанским и бугарским војницима.
🔹 А јуче у поподневним часовима, главнокомандујући условно мировном мисијом Енрико Бардуани и сам је учествовао у извиђачком лету дуж административне линије — у саопштењима за медије поводом овог догађаја притом је наглашено да се у најближој будућности очекује интензивирање извиђачких летова са циљем јачања капацитета КФОР-а за надзор и извиђање.
❓ Позадина догађаја
🔹 Више је него индикативно да је прво хеликоптерско извиђање територија дуж административне линије са каснијим десантирањем одреда опремљених за разбијање демонстрација организовано свега један дан након што су амерички војници увежбавали извођење десантне операције на северу Косова и Метохије — две вежбе су више него повезане будући да обе обухватају идентичне кључне елементе са једином разликом у томе да ли су учесници опремљени смртоносним оружјем или нелеталним средствима.
🔹 Ништа мање значајно није ни то што су ову вежбу поновили управо војници из Албаније, која представља једну од оснивача антисрпског војног пакта, и Бугарске, којој је позив за учешће, према саоштењима из Тиране и Загреба, већ предат — уколико би на Космету дошло до озбиљне ескалације, велико је питање да ли би ове снаге наставиле да делују под заставом КФОР-а или би се пак ставиле на располагање својих савезника, сецесионистичких снага из Приштине. Уколико би се потоње показало као тачно, они би већ били упознати са тереном на ком могу учествовати у могућим борбеним дејствима.
🔹 Најзад, на ширем стратешком плану, јасно је да КФОР у овом тренутку активно доприноси практичној блокади севера Космета која би се лако могла сагледати као изолација зоне борбених дејстава — док су снаге илегалних КБС крајем фебруара спровеле војну вежбу дуж трасе R129 Подујево – Косовска Митровица, тако демонстрирајући своју контролу над источним административним прелазом Мердаре, барикаде на мосту Брњак на западу постављене су још у септембру прошле године. А, сада изнад Јариња видимо хеликоптере са албанским и бугарским војницима.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
01.04.202519:29
🇷🇸🇬🇧 Шеф британске дипломатије сутра у Приштини и Београду
🔹 У светлу како данашњих дешавања тако и њиховог ширег контекста о ком смо детаљније писали у претходној објави, више него индикативним чине се најављене посете министра спољних послова Велике Британије Дејвида Лемија Београду и Приштини.
🔹 У овом тренутку, тачни разлози дипломатске турнеје британског министра нису јавно саопштени, мада их није тешко наслутити имајући у виду растуће притиске на Србију.
🔹 Након састанака Дејвида Лемија како са Вјосом Османи тако и са председником Србије Александром Вучићем биће одржане конференције за штампу.
❓ Позадина догађаја
🔹 Имајући у виду истакнуто место Велике Британије као једног од главних спонзора тзв косовске независности*, од посете Лемија не можемо очекивати ништа добро — тим пре што је познато да Лондон, посредством организације Integrity Initiative координише мрежу прозападних медија на Балкану чији је главни циљ, према процурелим документима, "супротстављање пропаганди Кремља", али и "српском кластеру".
🔹 Поред тога, руски ФСБ у септембру прошле године је открио да је добио увид у документе који потврђују да британски Директорат за Источну Европу и Централну Азију (EECAD) и њему подређен Директорат информационих претњи и утицаја (ITID) плански делују са циљем "координисане ескалације међународне војно-политичке ситуације" на широком географском простору који обухвата и Балкан.
🔹 Међу високим званичницима ових организација проналазимо појединце као што су Филип Бартон или Тим Бароу који су својевремено одиграли значајну улогу у пројектима легитимизације сепаратистичких структура из Приштине.
🔹 Све ово само потврђује да Србија нема пријатеља у Лондону, а сутрашњи дан, готово извесно, донеће само нове притиске. Колико ће они бити озбиљни показаће време.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У светлу како данашњих дешавања тако и њиховог ширег контекста о ком смо детаљније писали у претходној објави, више него индикативним чине се најављене посете министра спољних послова Велике Британије Дејвида Лемија Београду и Приштини.
🔹 У овом тренутку, тачни разлози дипломатске турнеје британског министра нису јавно саопштени, мада их није тешко наслутити имајући у виду растуће притиске на Србију.
🔹 Након састанака Дејвида Лемија како са Вјосом Османи тако и са председником Србије Александром Вучићем биће одржане конференције за штампу.
❓ Позадина догађаја
🔹 Имајући у виду истакнуто место Велике Британије као једног од главних спонзора тзв косовске независности*, од посете Лемија не можемо очекивати ништа добро — тим пре што је познато да Лондон, посредством организације Integrity Initiative координише мрежу прозападних медија на Балкану чији је главни циљ, према процурелим документима, "супротстављање пропаганди Кремља", али и "српском кластеру".
🔹 Поред тога, руски ФСБ у септембру прошле године је открио да је добио увид у документе који потврђују да британски Директорат за Источну Европу и Централну Азију (EECAD) и њему подређен Директорат информационих претњи и утицаја (ITID) плански делују са циљем "координисане ескалације међународне војно-политичке ситуације" на широком географском простору који обухвата и Балкан.
🔹 Међу високим званичницима ових организација проналазимо појединце као што су Филип Бартон или Тим Бароу који су својевремено одиграли значајну улогу у пројектима легитимизације сепаратистичких структура из Приштине.
🔹 Све ово само потврђује да Србија нема пријатеља у Лондону, а сутрашњи дан, готово извесно, донеће само нове притиске. Колико ће они бити озбиљни показаће време.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
31.03.202516:31
🇷🇺⚔️🇺🇦 Битка за ДНР — Преглед ситуације за март 2025
🔹 Док је пажња светске јавности била усмерена на преговоре Русије и САД и примирје које само што није, борбе у зони СВО одвијале су се несмањеним интензитетом.
🔹 Поред успешне контраофанзиве армије РФ током које је ослобођена Суџа, а непријатељ потиснут на узак појас уз границу Курске области, као и нових покушаја инвазије ОСУ на Белгородску област, основно жариште сукоба, баш као и током практично читаве претходне године била је територија Доњецке народне републике.
🔫 Покровски и константиновски правац
🔹 Руска офанзива на јужним прилазима Покровску током претходног месеца у значајној мери је заустављена, мада не без високе цене коју је непријатељ платио за своје контраофанзивне операције — упркос томе, руске снаге на првом месту су одступиле са истурених положаја, због чега се може говорити пре о стабилизацији линије фронта пред моћним утврђењем непријатеља.
🔹 Овакав развој ситуације, разумљиво, није идеалан, но изванредно тактичко размишљање генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова омогућило је снагама Централног војног округа да преусмере главни правац удара ка граници Дњепропетровске области где је одбрана ОСУ пробијена на линији Надеждинка - Богдановка.
🔹 Значајни руски успеси забележени су и на линији Андрејевка - Константинопољ - Разлив где ОСУ, према мишљењу бројних аналитичара, убрзано губе капацитете и суочавају се са озбиљним ризиком од колапса фронта чему доприноси паника украјинске команде која све расположиве ресурсе преусмерава на одбацивање руских снага од Покровска, остављајући тако дуж границе Дњепропетровске области "остатке" већих јединица чија је координација на ниском нивоу.
🔫 Јужнодоњецки правац
🔹 На јужнодоњецком правцу, армија РФ је током марта значајно проширила зону контроле северно и северозападно од Велике Новосјолке, ослобађајући најмање пет насељених пунктова.
🔹 У овом тренутку, руске снаге припремају се за офанзиву на Вољно Поље, а потом и на линију Воскресенка - Шевченко са вероватним циљем избијања на тромеђу ДНР , Запорошке и Дњепропетровске области.
🔹 Други правац руске офанзиве можемо пратити на линији Весјоло - Мирно где би даљи успеси омогућили удар на позадину непријатељских снага у троуглу Зелени Кут - Алексејевка - Богатир.
📍 Константиновски/покровски правац — Оперативна карта — Висока резолуција
📍 Јужнодоњецки правац — Оперативна карта — Висока резолуција
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Док је пажња светске јавности била усмерена на преговоре Русије и САД и примирје које само што није, борбе у зони СВО одвијале су се несмањеним интензитетом.
🔹 Поред успешне контраофанзиве армије РФ током које је ослобођена Суџа, а непријатељ потиснут на узак појас уз границу Курске области, као и нових покушаја инвазије ОСУ на Белгородску област, основно жариште сукоба, баш као и током практично читаве претходне године била је територија Доњецке народне републике.
🔫 Покровски и константиновски правац
🔹 Руска офанзива на јужним прилазима Покровску током претходног месеца у значајној мери је заустављена, мада не без високе цене коју је непријатељ платио за своје контраофанзивне операције — упркос томе, руске снаге на првом месту су одступиле са истурених положаја, због чега се може говорити пре о стабилизацији линије фронта пред моћним утврђењем непријатеља.
🔹 Овакав развој ситуације, разумљиво, није идеалан, но изванредно тактичко размишљање генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова омогућило је снагама Централног војног округа да преусмере главни правац удара ка граници Дњепропетровске области где је одбрана ОСУ пробијена на линији Надеждинка - Богдановка.
🔹 Значајни руски успеси забележени су и на линији Андрејевка - Константинопољ - Разлив где ОСУ, према мишљењу бројних аналитичара, убрзано губе капацитете и суочавају се са озбиљним ризиком од колапса фронта чему доприноси паника украјинске команде која све расположиве ресурсе преусмерава на одбацивање руских снага од Покровска, остављајући тако дуж границе Дњепропетровске области "остатке" већих јединица чија је координација на ниском нивоу.
🔫 Јужнодоњецки правац
🔹 На јужнодоњецком правцу, армија РФ је током марта значајно проширила зону контроле северно и северозападно од Велике Новосјолке, ослобађајући најмање пет насељених пунктова.
🔹 У овом тренутку, руске снаге припремају се за офанзиву на Вољно Поље, а потом и на линију Воскресенка - Шевченко са вероватним циљем избијања на тромеђу ДНР , Запорошке и Дњепропетровске области.
🔹 Други правац руске офанзиве можемо пратити на линији Весјоло - Мирно где би даљи успеси омогућили удар на позадину непријатељских снага у троуглу Зелени Кут - Алексејевка - Богатир.
📍 Константиновски/покровски правац — Оперативна карта — Висока резолуција
📍 Јужнодоњецки правац — Оперативна карта — Висока резолуција
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
30.03.202516:01
🇵🇱 Пољска одржала велике војне вежбе по сценарију рата с Русијом и Белорусијом
🔹 У наредних неколико часова окончаће се Rozsadny Żbik – 2025, највећа војна вежба одржана на територији Пољске од почетка године, и то по сценарију истовременог напада Русије и Белорусије на одбрамбене положаје које је Варшава формирала током претходних неколико година, испрва под изговором заштите од илегалне миграције, а потом и од, на западу надалеко чувене, ”руске агресије”.
🔹 И док су пољске војне вежбе дуж руских и белоруских граница практично рутинска активност (претходни догађај сличних размера под називом BŁOTNIAK-24 реализован је у новембру прошле године), оно што Rozsadny Żbik чини интересантним јесте то што је ово први пут да Варшава директно рекреира услове СВО, укључујући ту како тактику офанзивних дејстава армије РФ, тако и одређене приступе ОСУ који су се показали као успешни.
🔹 Имајући на уму конкретан сценарио према ком је примарни задатак вежбе заустављање руске офанзиве на унапред припремљеној линији одбране неколико километара од границе, са последичним ударима на логистику који представљају увод у контраофанзиву, сви су изгледи да пољска команда практично увежбава догађаје из Харковске области у првој години СВО.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово тешко да чуди — Пољска представља кључног играча агресивне авангарде НАТО која се нескривено припрема за рат са Русијом до ког може доћи у периоду краћем од деценије — колико почетком месеца, Варшава је најавила повећање обавезног војног буџета (који је и без тога ове године достигао рекордни износ од 46 милијарди долара) као и реформе мобилизационих закона који би до 2026. године требало да омогуће војну обуку за све пунолетне мушкарце у циљу припреме нације за могућност тоталне мобилизације.
🔹 Стога, конкретизација војних вежби представља више него очекиван корак, и у недељама и месецима пред нама можемо очекивати не само још сличних догађаја, већ и могући раст отворених антируских провокација у виду агресивних маневара у Балтичком мору или инцидената нарушавања руског ваздушног простора — у оба случаја, радиће се на првом месту о процени реакције армије РФ на стварне ризике што ће пољкси генералштаб искористити за даље усавршавање својих ратних планова.
🔹 С друге стране, интересантно је да у имитацији догађаја из Харковске области 2022 од стране пољских војника сада видимо и практичне резултате боравка бројних официра НАТО у оперативним штабовима ОСУ широм зоне СВО — као што су бројни аналитичари, али и руски званичници напомињали током претходних година, за колективни Запад сукоб на територији бивше Украјине у великој мери представљао је просто симулацију рата с Русијом, полигон на ком је без директних последица по себе могао изучавати тактику армије РФ и испробавати различите методе супротстављања истој. Усвојена знања, како сада видимо, почињу да се примењују у пракси.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У наредних неколико часова окончаће се Rozsadny Żbik – 2025, највећа војна вежба одржана на територији Пољске од почетка године, и то по сценарију истовременог напада Русије и Белорусије на одбрамбене положаје које је Варшава формирала током претходних неколико година, испрва под изговором заштите од илегалне миграције, а потом и од, на западу надалеко чувене, ”руске агресије”.
🔹 И док су пољске војне вежбе дуж руских и белоруских граница практично рутинска активност (претходни догађај сличних размера под називом BŁOTNIAK-24 реализован је у новембру прошле године), оно што Rozsadny Żbik чини интересантним јесте то што је ово први пут да Варшава директно рекреира услове СВО, укључујући ту како тактику офанзивних дејстава армије РФ, тако и одређене приступе ОСУ који су се показали као успешни.
🔹 Имајући на уму конкретан сценарио према ком је примарни задатак вежбе заустављање руске офанзиве на унапред припремљеној линији одбране неколико километара од границе, са последичним ударима на логистику који представљају увод у контраофанзиву, сви су изгледи да пољска команда практично увежбава догађаје из Харковске области у првој години СВО.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово тешко да чуди — Пољска представља кључног играча агресивне авангарде НАТО која се нескривено припрема за рат са Русијом до ког може доћи у периоду краћем од деценије — колико почетком месеца, Варшава је најавила повећање обавезног војног буџета (који је и без тога ове године достигао рекордни износ од 46 милијарди долара) као и реформе мобилизационих закона који би до 2026. године требало да омогуће војну обуку за све пунолетне мушкарце у циљу припреме нације за могућност тоталне мобилизације.
🔹 Стога, конкретизација војних вежби представља више него очекиван корак, и у недељама и месецима пред нама можемо очекивати не само још сличних догађаја, већ и могући раст отворених антируских провокација у виду агресивних маневара у Балтичком мору или инцидената нарушавања руског ваздушног простора — у оба случаја, радиће се на првом месту о процени реакције армије РФ на стварне ризике што ће пољкси генералштаб искористити за даље усавршавање својих ратних планова.
🔹 С друге стране, интересантно је да у имитацији догађаја из Харковске области 2022 од стране пољских војника сада видимо и практичне резултате боравка бројних официра НАТО у оперативним штабовима ОСУ широм зоне СВО — као што су бројни аналитичари, али и руски званичници напомињали током претходних година, за колективни Запад сукоб на територији бивше Украјине у великој мери представљао је просто симулацију рата с Русијом, полигон на ком је без директних последица по себе могао изучавати тактику армије РФ и испробавати различите методе супротстављања истој. Усвојена знања, како сада видимо, почињу да се примењују у пракси.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
30.03.202510:02
🇭🇷 Загреб најављује нова драматична повећања војног буџета
🔹 Релативно неутрална и суздржана позиција Зорана Милановића у погледу односа према Србији сразмерно успешно је уљуљкала српску јавност у осећај лажне сигурности и уверење да никаква нова претња не може поново доћи на територији Хрватске — ипак у светлу скорог формирања новог антисрпског војног пакта у ком Загреб за сада игра улогу највеће војне силе, најављено ново повећање војних расхода нашег северозападног суседа несумњиво представља повод за забринутост.
🔹 Како је пре неколико дана саопштио хрватски премијер Андреј Пленковић, до 2027. његова земља требало би да достигне показатељ од 2 милијарде и 700 милиона евра што ће означавати повећање од чак 500% у односу на 2016. годину.
🔹 Према јавним саопштењима хрватских званичника, ова значајна средстава биће уложена на првом месту у замену совјетске и југословенске технике западном, као и набавку савремених артиљеријских система, али беспилотних летилица што је сектор у ком Хрватска у овом тренутку значајно заостаје.
❓ Позадина догађаја
🔹 Хрватски војни буџет у континуираном је порасту већ дуги низ година, а већ 2024 донела је раст од 130% у односу на 2023. при чему је највећи део средстава био усмерен на набавке материјално-техничких средстава. Загреб се притом послужио и сада већ уобичајеном праксом модернизације путем донација Кијеву када је крајем октобра прошле године објавио о предаји 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнаког броја БВП М-80 за попуњавање арсенала ОСУ у замену за смањење трошкова набавке 50 немачких тенкова Leopard 2A8.
🔹 Поред тога, Хрватску очекује скоро окончање пројекта замене југословенских МиГ-ова француским Dassault Rafale, као и набавка за сада неименованих радарских система, америчког система ракетне артиљерије HIMARS и хаубица CAESAR чију је куповину министар одбране Иван Анушић најавио прошле недеље. У хрватској јавности значајна пажња посвећује се и неопходности повећања капацитета у области беспилотне авијације где се као највероватнији избор помиње турски Bayraktar TB2 — посебно је интересантно да је Пленковић напоменуо да је највећи проблем у склапању споразума са Анкаром одсуство гаранција да исти систем потом неће бити продат и Србији.
🔹 Посматрајући планове Хрватске, постаје јасно да се ради о процесу који у значајној мери прати оно што смо могли посматрати у бившој Украјини — убрзана замена технике и превођење оружаних снага на НАТО стандарде одвијају се изузетно брзим темпом, уз дељени фокус на управо оне системе који су се у зони СВО показали као посебно ефикасни или који су процењени као потенцијално ефикасни, али чији су пуни потенцијали били ограничени технички напредним системима армије РФ какве Србија, нажалост, нема нужно у свом арсеналу.
🔹 Све ово значи да је за Србију у овом тренутку од кључног значаја усвајање поука из искуства СВО уз посебан фокус на ефикасно супротстављање немачкој оклопној техници као и ликвидацију артиљеријских капацитета непријатеља — стога, обнављање контаката између армије РФ и Војске Србије могло би дати непроцењив допринос повећању безбедности наше земље, а једнако значјна била би и макар неформална амнестија за српске борце који су у зони СВО стекли непосредно искуство у борби против непријатеља опремљеног истом техником коју сада набавља Хрватска.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Релативно неутрална и суздржана позиција Зорана Милановића у погледу односа према Србији сразмерно успешно је уљуљкала српску јавност у осећај лажне сигурности и уверење да никаква нова претња не може поново доћи на територији Хрватске — ипак у светлу скорог формирања новог антисрпског војног пакта у ком Загреб за сада игра улогу највеће војне силе, најављено ново повећање војних расхода нашег северозападног суседа несумњиво представља повод за забринутост.
🔹 Како је пре неколико дана саопштио хрватски премијер Андреј Пленковић, до 2027. његова земља требало би да достигне показатељ од 2 милијарде и 700 милиона евра што ће означавати повећање од чак 500% у односу на 2016. годину.
🔹 Према јавним саопштењима хрватских званичника, ова значајна средстава биће уложена на првом месту у замену совјетске и југословенске технике западном, као и набавку савремених артиљеријских система, али беспилотних летилица што је сектор у ком Хрватска у овом тренутку значајно заостаје.
❓ Позадина догађаја
🔹 Хрватски војни буџет у континуираном је порасту већ дуги низ година, а већ 2024 донела је раст од 130% у односу на 2023. при чему је највећи део средстава био усмерен на набавке материјално-техничких средстава. Загреб се притом послужио и сада већ уобичајеном праксом модернизације путем донација Кијеву када је крајем октобра прошле године објавио о предаји 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнаког броја БВП М-80 за попуњавање арсенала ОСУ у замену за смањење трошкова набавке 50 немачких тенкова Leopard 2A8.
🔹 Поред тога, Хрватску очекује скоро окончање пројекта замене југословенских МиГ-ова француским Dassault Rafale, као и набавка за сада неименованих радарских система, америчког система ракетне артиљерије HIMARS и хаубица CAESAR чију је куповину министар одбране Иван Анушић најавио прошле недеље. У хрватској јавности значајна пажња посвећује се и неопходности повећања капацитета у области беспилотне авијације где се као највероватнији избор помиње турски Bayraktar TB2 — посебно је интересантно да је Пленковић напоменуо да је највећи проблем у склапању споразума са Анкаром одсуство гаранција да исти систем потом неће бити продат и Србији.
🔹 Посматрајући планове Хрватске, постаје јасно да се ради о процесу који у значајној мери прати оно што смо могли посматрати у бившој Украјини — убрзана замена технике и превођење оружаних снага на НАТО стандарде одвијају се изузетно брзим темпом, уз дељени фокус на управо оне системе који су се у зони СВО показали као посебно ефикасни или који су процењени као потенцијално ефикасни, али чији су пуни потенцијали били ограничени технички напредним системима армије РФ какве Србија, нажалост, нема нужно у свом арсеналу.
🔹 Све ово значи да је за Србију у овом тренутку од кључног значаја усвајање поука из искуства СВО уз посебан фокус на ефикасно супротстављање немачкој оклопној техници као и ликвидацију артиљеријских капацитета непријатеља — стога, обнављање контаката између армије РФ и Војске Србије могло би дати непроцењив допринос повећању безбедности наше земље, а једнако значјна била би и макар неформална амнестија за српске борце који су у зони СВО стекли непосредно искуство у борби против непријатеља опремљеног истом техником коју сада набавља Хрватска.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
Показано 1 - 24 із 337
Увійдіть, щоб розблокувати більше функціональності.