post.reposted:
AOKA - Rasmiy kanali



18.04.202516:31
⚠️ Интернетдаги зўравонлик ва ахлоқсизликни тарғиб қилувчи контентлар ёшларнинг руҳий барқарорлигига хавф солади!
xabar.uz янгиликлар сайтида эълон қилинган ушбу мақола зурриёдининг келажагига бефарқ бўлмаган ҳар бир ота-онани жиддий ўйлов ва ташвишга солиши табиий.
Муаллиф Жасур Ҳусанов (АОКА бошқарма бошлиғи) Ижтимоий тармоқларда, хусусан, YouTube, TikTok, Instagram ва Telegram каби платформаларда айрим шахслар ва гуруҳлар томонидан зўравонлик, шафқатсиз муносабатлар, ҳатто жиноятларнинг тафсилотларини тарғиб қилиш ҳолатлари акс этган видео, фото контентлар тарқатилишининг салбий оқибатларига тўхталган.
Жасур Ҳусанов муаммонинг ечими сифатида қонунчиликни такомиллаштириш, давлат ва жамиятнинг ҳамжиҳатлиги, оила ва таълим муассасаларининг фаол иштирокини қайд этган.
Шу билан бирга, давлатнинг бу борадаги масъулиятини ошириш, масъул тузилмаларнинг фаолиятини такомиллаштириш зарурлигини таъкидлаган.
➡️ Мақолани ўқиш: https://xabar.uz/8k1i
〰️〰️〰️〰️
Telegram | Youtube | Facebook | Instagram | Медиабанк | Сайт
Бугун болаларнинг тарбиясига, дунёқараши ва фикрлари шаклланишига реал муҳитдан кўра, виртуал муҳит кўпроқ таъсир кўрсатмоқда.
Онлайн платформалар орқали ахборот алмашинуви, шу билан бирга, таълим, тадбиркорлик ва ижтимоий мулоқот самарали йўлга қўйилган. Аммо шундай имкониятлар фонида, интернет орқали шафқатсизлик, зўравонлик, ахлоқсизлик каби салбий иллатлар ҳам кенг тарқалмоқда.
Бу ҳолат нафақат шахсий, балки умумжамият даражасида жиддий оқибатларга олиб келиши мумкин.
xabar.uz янгиликлар сайтида эълон қилинган ушбу мақола зурриёдининг келажагига бефарқ бўлмаган ҳар бир ота-онани жиддий ўйлов ва ташвишга солиши табиий.
Муаллиф Жасур Ҳусанов (АОКА бошқарма бошлиғи) Ижтимоий тармоқларда, хусусан, YouTube, TikTok, Instagram ва Telegram каби платформаларда айрим шахслар ва гуруҳлар томонидан зўравонлик, шафқатсиз муносабатлар, ҳатто жиноятларнинг тафсилотларини тарғиб қилиш ҳолатлари акс этган видео, фото контентлар тарқатилишининг салбий оқибатларига тўхталган.
Фарзандларимизнинг маънан комил, ахлоқан баркамол шахс бўлиб етишишида давлат органлари, таълим муассасалари, ота-оналар ва оммавий ахборот воситалари ҳамкорликда иш олиб боришлари зарур.
Таълим тизимида ахборот маданияти, рақамли хавфсизлик ва ахлоқий тарбия бўйича дарслар жорий этилиши давр талаби бўлиб бормоқда.
Шу билан бирга, интернет фаолиятини мониторинг қилувчи махсус идоралар самарали ишлаши, ёшлар учун соғлом контентлар яратилишига алоҳида эътибор қаратиш керак, дейди муаллиф мақолада.
Жасур Ҳусанов муаммонинг ечими сифатида қонунчиликни такомиллаштириш, давлат ва жамиятнинг ҳамжиҳатлиги, оила ва таълим муассасаларининг фаол иштирокини қайд этган.
Шу билан бирга, давлатнинг бу борадаги масъулиятини ошириш, масъул тузилмаларнинг фаолиятини такомиллаштириш зарурлигини таъкидлаган.
➡️ Мақолани ўқиш: https://xabar.uz/8k1i
〰️〰️〰️〰️
Telegram | Youtube | Facebook | Instagram | Медиабанк | Сайт
18.04.202515:11
"ORLOT TEX FAYZ" tikuv sexida 30 nafar tikuvchi ayollar tayyor mahsulot ishlab chiqarishmoqda
Buxoro viloyatining eng chekka hududi hisoblanmish Olot tumanining "Shayxlar" mahallasida 2020-yilda ish boshlagan “ORLOT TEX FAYZ” masʼuliyati cheklangan jamiyati tikuvchilik fabrikasi sexida umumiy qiymati 300 mln soʻm boʻlgan soʻnggi rusumdagi tikuv mashinalari hamda boshqa zarur jihozlar keltirib oʻrnatilgan.
Farrux Askarov boshchilik qilib kelayotgan korxonaga “Ayollar daftari” hamda “Yoshlar daftari”ga kiritilgan 30 nafar xotin-qizlar avvaliga tikuvchilik sirlarini oʻquv markazlarida oʻrganib soʻngra malakali tikuvchilar boʻlib ishga qabul qilinadi.
Tikuv sexida mavsumga qarab 10 turdan ortiq erkaklar va ayollar kiyimlarini tikish yoʻlga qoʻyilgan.
Ayni paytda "ORLOT TEX FAYZ" MChJda 30 nafar malakali tikuvchilar tomonidan kuniga 50 donadan ortiq tayyor erkaklar kurtkalari ishlab chiqarilmoqda.
- Avvaliga qiynaldim. 2020-yildan beri ushbu korxonamizning faoliyatiga nazar tashlasak, boshlanishida 4-5 dona tikuv mashinkalarida buyurtma asosida tikish ishlaridan boshladik, asta sekinlik bilan mahsulotlarimizga talab osha boshlaganini sezishim bilan asbob uskunalar soni va turini koʻpaytirdik, hozirgi vaqtda 50 dan ortiq tikuv va toʻquv asbob uskunalarimiz bor, erkaklar va ayollar kiyimlarining 10 turidan ortigʻini tayyor qilib ishlab chiqarishga imkoniyatimiz yetadi. Hozirgi vaqtda erkaklar yozgi kiyimlarini ishlab chiqarmoqdamiz. Bozori yaxshi, kuniga oʻrtacha 200 donadan ortiq tayyor kiyimlarni ishlab chiqarmoqdamiz. Sotuvi nafaqat viloyatimizda balki qoʻshni viloyatlar va poytaxt bozorlarida ham yoʻlga qoʻyilgan, - deydi korxona asoschisi Farrux Askarov.
- Moʻʼjazgina tikuv seximizning imkoniyatlaridan barcha xabardor. Bir qarashda bunday tayyor kiyimlarni ishlab chiqarish murakkabday tuyiladi, ammo biz oʻz qoʻllarimiz bilan ushbu mahsulotlarni tikib tayyor holatga keltiramiz, oylik maoshlarimizni oʻz vaqtida 2 million soʻmdan kam boʻlmagan miqdorda toʻlashadi. Har bir ishning oʻziga yarasha qiyinchiliklari boʻladi, albatta. Farrux aka, rahbarimiz, sifatga juda eʼtiborli, har bir mahsulotning sifatini oʻzlari koʻzdan kechirib soʻngra sotuvga yoʻnaltiradilar, - deyishadi mohir tikuvchi ayollar.
Shuningdek Farrux Askarov tomonidan kasanachilik asosida ham ayollar uylaridan chiqmagan holda mahsulotlarini tikib qoʻshimcha daromad manbayiga ega boʻlib kelishmoqda.
Ushbu korxona yaqinda Xalq banki ko`magida Xitoy davlatidan qiymati 200 million soʻmga teng erkaklar kiyimlarini toʻqish va tikishga moʻljallangan asbob-uskunalarni keltirishning ham uddasidan chiqdi.
https://t.me/olottumani
Buxoro viloyatining eng chekka hududi hisoblanmish Olot tumanining "Shayxlar" mahallasida 2020-yilda ish boshlagan “ORLOT TEX FAYZ” masʼuliyati cheklangan jamiyati tikuvchilik fabrikasi sexida umumiy qiymati 300 mln soʻm boʻlgan soʻnggi rusumdagi tikuv mashinalari hamda boshqa zarur jihozlar keltirib oʻrnatilgan.
Farrux Askarov boshchilik qilib kelayotgan korxonaga “Ayollar daftari” hamda “Yoshlar daftari”ga kiritilgan 30 nafar xotin-qizlar avvaliga tikuvchilik sirlarini oʻquv markazlarida oʻrganib soʻngra malakali tikuvchilar boʻlib ishga qabul qilinadi.
Tikuv sexida mavsumga qarab 10 turdan ortiq erkaklar va ayollar kiyimlarini tikish yoʻlga qoʻyilgan.
Ayni paytda "ORLOT TEX FAYZ" MChJda 30 nafar malakali tikuvchilar tomonidan kuniga 50 donadan ortiq tayyor erkaklar kurtkalari ishlab chiqarilmoqda.
- Avvaliga qiynaldim. 2020-yildan beri ushbu korxonamizning faoliyatiga nazar tashlasak, boshlanishida 4-5 dona tikuv mashinkalarida buyurtma asosida tikish ishlaridan boshladik, asta sekinlik bilan mahsulotlarimizga talab osha boshlaganini sezishim bilan asbob uskunalar soni va turini koʻpaytirdik, hozirgi vaqtda 50 dan ortiq tikuv va toʻquv asbob uskunalarimiz bor, erkaklar va ayollar kiyimlarining 10 turidan ortigʻini tayyor qilib ishlab chiqarishga imkoniyatimiz yetadi. Hozirgi vaqtda erkaklar yozgi kiyimlarini ishlab chiqarmoqdamiz. Bozori yaxshi, kuniga oʻrtacha 200 donadan ortiq tayyor kiyimlarni ishlab chiqarmoqdamiz. Sotuvi nafaqat viloyatimizda balki qoʻshni viloyatlar va poytaxt bozorlarida ham yoʻlga qoʻyilgan, - deydi korxona asoschisi Farrux Askarov.
- Moʻʼjazgina tikuv seximizning imkoniyatlaridan barcha xabardor. Bir qarashda bunday tayyor kiyimlarni ishlab chiqarish murakkabday tuyiladi, ammo biz oʻz qoʻllarimiz bilan ushbu mahsulotlarni tikib tayyor holatga keltiramiz, oylik maoshlarimizni oʻz vaqtida 2 million soʻmdan kam boʻlmagan miqdorda toʻlashadi. Har bir ishning oʻziga yarasha qiyinchiliklari boʻladi, albatta. Farrux aka, rahbarimiz, sifatga juda eʼtiborli, har bir mahsulotning sifatini oʻzlari koʻzdan kechirib soʻngra sotuvga yoʻnaltiradilar, - deyishadi mohir tikuvchi ayollar.
Shuningdek Farrux Askarov tomonidan kasanachilik asosida ham ayollar uylaridan chiqmagan holda mahsulotlarini tikib qoʻshimcha daromad manbayiga ega boʻlib kelishmoqda.
Ushbu korxona yaqinda Xalq banki ko`magida Xitoy davlatidan qiymati 200 million soʻmga teng erkaklar kiyimlarini toʻqish va tikishga moʻljallangan asbob-uskunalarni keltirishning ham uddasidan chiqdi.
https://t.me/olottumani


18.04.202513:44
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:35
Президентимиз тадбиркорларни ўйлантираётган яна бир масалага тўхталди.
Жойларда ер солиғи ва ижара тўловларига оширувчи коэффициент белгилаётганда унинг бизнесга таъсирини ўрганиш, тадбиркорларнинг имконияти ва молиявий аҳволидан келиб чиқиб, қарор қабул қилиш муҳимлигини таъкидлади.
- деди Президент.
Эндиликда тадбиркорларга ушбу солиқларни йилда иккига бўлиб тўлашга рухсат берилади.
Facebook|Instagram|X
Жойларда ер солиғи ва ижара тўловларига оширувчи коэффициент белгилаётганда унинг бизнесга таъсирини ўрганиш, тадбиркорларнинг имконияти ва молиявий аҳволидан келиб чиқиб, қарор қабул қилиш муҳимлигини таъкидлади.
“Тушумни кўпайтириш солиқ ставкасини ошириш ҳисобидан бўлмаслиги керак. Аксинча, тадбиркорга ёрдам бериб, солиқ базасини кенгайтирсак, тушум кўпаяди, тадбиркорлар ҳам рози бўлади”,
- деди Президент.
Эндиликда тадбиркорларга ушбу солиқларни йилда иккига бўлиб тўлашга рухсат берилади.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:28
Салқин ичимликлар, маиший техника, фармацевтика, алкоголь ва тамаки каби маҳсулотларни маркировкалаш тизими жорий қилинган.
Лекин, барча қонун-қоидаларга мос ишлаётган тадбиркорларнинг маҳсулотлари билан бир вақтда маркировкасиз товарлар ҳам бемалол сотилаётган ҳолатлар кузатилмоқда. Ҳамма дўконлар ҳам маркировка билан ишламагани учун назорат занжири узилиб қолмоқда.
Солиқ ва Божхона қўмиталарига маркировкалашнинг ишлаб чиқариш ҳажмига салбий таъсирини камайтириш чораларини ишлаб чиқиш, маркировкалаш талаби бажарилиши устидан назоратни кучайтириш топширилди.
Қиммат бозорларда талаб юқори бўлган айрим товарлар экспортига чеклов қўйилгани учун кўплаб имкониятлар қўлдан бой берилаётгани қайд этилди.
Эндиликда, 1 июлдан бошлаб бирорта товар экспортига чеклов бўлмаслиги эълон қилинди. Фақат 86 та товар гуруҳига кирган хомашё ва ижтимоий аҳамияти юқори маҳсулотларга нисбатан экспорт божлари жорий қилинади.
Бу тадбиркорларимиз учун янги имконият экани таъкидланди.
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X
Лекин, барча қонун-қоидаларга мос ишлаётган тадбиркорларнинг маҳсулотлари билан бир вақтда маркировкасиз товарлар ҳам бемалол сотилаётган ҳолатлар кузатилмоқда. Ҳамма дўконлар ҳам маркировка билан ишламагани учун назорат занжири узилиб қолмоқда.
Солиқ ва Божхона қўмиталарига маркировкалашнинг ишлаб чиқариш ҳажмига салбий таъсирини камайтириш чораларини ишлаб чиқиш, маркировкалаш талаби бажарилиши устидан назоратни кучайтириш топширилди.
Қиммат бозорларда талаб юқори бўлган айрим товарлар экспортига чеклов қўйилгани учун кўплаб имкониятлар қўлдан бой берилаётгани қайд этилди.
Эндиликда, 1 июлдан бошлаб бирорта товар экспортига чеклов бўлмаслиги эълон қилинди. Фақат 86 та товар гуруҳига кирган хомашё ва ижтимоий аҳамияти юқори маҳсулотларга нисбатан экспорт божлари жорий қилинади.
Бу тадбиркорларимиз учун янги имконият экани таъкидланди.
“Бир нарсани аниқ тушуниш керак. Агар тадбиркорлар қиммат бозорларга ишласа, уларда маҳсулотни кўпайтириш, сифатни яхшилашга интилиш, иштиёқ ортади, манфаат бўлади”,
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:52
Шунингдек, минерал сув ишлаб чиқарувчилар 45 та кўрсаткич бўйича хулоса олиши керак. Тадбиркорлар шунинг 43 таси учун Санэпидқўм тизимидаги лабораторияларга, қолган 2 таси бўйича бошқа лабораторияга бормоқда.
Қўмитага ҳамма текширувни битта жойда ташкил қилиш топширилди.
Мева-сабзавот ва дуккакли экинлар сифатини текшириш учун ҳам 3 та ташкилотнинг лабораториясига бориш керак. Энг ёмони, бу лабораторияларнинг хулосаси ривожланган давлатларда тан олинмайди.
Шу боис экспортчилар қиммат бозорга чиқишдан олдин сертификат олиш учун хорижга намуна жўнатаяпти.
Мутасаддиларга шу пайтгача бирорта халқаро тан олинган лабораторияни олиб келмагани, эскирган устма-уст сертификатлаш амалиёти ҳалигача давом этаётгани кўрсатиб ўтилди.
Facebook|Instagram|X
Қўмитага ҳамма текширувни битта жойда ташкил қилиш топширилди.
Мева-сабзавот ва дуккакли экинлар сифатини текшириш учун ҳам 3 та ташкилотнинг лабораториясига бориш керак. Энг ёмони, бу лабораторияларнинг хулосаси ривожланган давлатларда тан олинмайди.
Шу боис экспортчилар қиммат бозорга чиқишдан олдин сертификат олиш учун хорижга намуна жўнатаяпти.
Мутасаддиларга шу пайтгача бирорта халқаро тан олинган лабораторияни олиб келмагани, эскирган устма-уст сертификатлаш амалиёти ҳалигача давом этаётгани кўрсатиб ўтилди.
Facebook|Instagram|X
18.04.202516:17


18.04.202515:11
18.04.202513:32
#sayyor_qabul
Buxoro viloyat sudining raisi U. Roʼziev hamda Buxoro viloyat maʼmuriy sudining raisi А. Аxmedov tomonidan Olot tumani aholisi uchun sud-huquq masalalariga doir sayyor qabul oʼtkazildi.
https://t.me/olottumani
Buxoro viloyat sudining raisi U. Roʼziev hamda Buxoro viloyat maʼmuriy sudining raisi А. Аxmedov tomonidan Olot tumani aholisi uchun sud-huquq masalalariga doir sayyor qabul oʼtkazildi.
https://t.me/olottumani
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:35
Йиғилишда солиқ ва божхона соҳаларидаги камчиликлар бу тизимларда навбатдаги ислоҳотларни талаб қилаётгани қайд этилди.
Мутасаддиларга малакали экспертлар, олимлар ва тадбиркорлар жамоатчилик кенгашини жалб қилиб, солиқ-божхона сиёсати ва маъмурчилигини янги босқичга олиб чиқиш бўйича асосли таклифларни киритиш топширилди.
Шунингдек, вазирларнинг ўз соҳасидаги йўриқнома ва бошқа идоравий ҳужжатларни қабул қилиш бўйича ваколати аниқ белгиланиши лозимлиги таъкидланди.
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X
Мутасаддиларга малакали экспертлар, олимлар ва тадбиркорлар жамоатчилик кенгашини жалб қилиб, солиқ-божхона сиёсати ва маъмурчилигини янги босқичга олиб чиқиш бўйича асосли таклифларни киритиш топширилди.
Шунингдек, вазирларнинг ўз соҳасидаги йўриқнома ва бошқа идоравий ҳужжатларни қабул қилиш бўйича ваколати аниқ белгиланиши лозимлиги таъкидланди.
“Энг барқарор муносабатлар – қонун билан, янги ислоҳотлар – Президент ҳужжати билан, тармоқ ва ҳудудларни ривожлантириш – Ҳукумат қарори билан белгиланади. Уларни ҳаётга татбиқ этиш бўйича фақат идоравий ҳужжатлар қабул қилинади.
Ана шунда, ислоҳотлар натижалари одамларимизга тезроқ етиб боради”,
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov

18.04.202511:28
Шунингдек, хавф даражаси юқори бўлган 7 та товар гуруҳидаги маҳсулотларни давлат рўйхатидан ўтказиш амалиёти бекор қилинади.
Сертификат олиш мажбурий бўлган товарлар рўйхатини кескин қисқартириб, маҳсулот мувофиқлигини декларациялаш амалиёти жорий қилинади.
Асбоб-ускуна, хомашё, махсус техника, транспорт импортида мамлакатимизда тан олинадиган хорижий юқори сифат ва назорат тизимлари мезонлари ишлаб чиқилади, улар импорт қилинаётганда миллий сертификат олиш талаб қилинмайди.
- деди президент.
Мутасаддиларга “Бозор назорати тўғрисида”ги қонун лойиҳасини ишлаб чиқиш топширилди.
Умуман, синов ва сертификатлаштириш бўйича давлат лабораториялари хусусий секторга инвестиция киритиш шарти билан берилса, соҳада сифат ва рақобат бўлиши, хизмат нархи тушиши кўрсатиб ўтилди.
Facebook|Instagram|X
Сертификат олиш мажбурий бўлган товарлар рўйхатини кескин қисқартириб, маҳсулот мувофиқлигини декларациялаш амалиёти жорий қилинади.
Асбоб-ускуна, хомашё, махсус техника, транспорт импортида мамлакатимизда тан олинадиган хорижий юқори сифат ва назорат тизимлари мезонлари ишлаб чиқилади, улар импорт қилинаётганда миллий сертификат олиш талаб қилинмайди.
“Бир сўз билан айтганда, биз маҳсулотларнинг бозорга киришини енгиллаштириб, уни реализациясидаги назоратни кучайтирамиз. Бу халқаро амалиётда ўзини оқлаган”,
- деди президент.
Мутасаддиларга “Бозор назорати тўғрисида”ги қонун лойиҳасини ишлаб чиқиш топширилди.
Умуман, синов ва сертификатлаштириш бўйича давлат лабораториялари хусусий секторга инвестиция киритиш шарти билан берилса, соҳада сифат ва рақобат бўлиши, хизмат нархи тушиши кўрсатиб ўтилди.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:52
Салқин ичимлик ишлаб чиқарувчи тадбиркорлар четдан келадиган витринали совуткичларни сертификациялаш жараёни 3 ойгача чўзилаётганини айтмоқда.
Курьерлик хизмати корхоналари мопед олиб келиб, одамларни ишли қилаётгани, лекин мопеднинг ўзи 300 доллар турса, уни стандартдан ўтказиб, сертификат олишга яна шунча маблағ кетаётгани кўрсатиб ўтилди.
Хусусий клиникалар “Ўзбекистонга илк бор олиб келинаётган айрим тиббий ускуналарни Фармқўмитада рўйхатдан ўтказиш харажати уларнинг нархидан 10 карра қиммат”, демоқда. Шунингдек, қўмитада оддий термометрни ҳам, МРТ ускунасини ҳам рўйхатдан ўтказишга 4-5 ой вақт кетмоқда.
Давлатимиз раҳбари бундай тўлов ва тартиботлар мутасаддилар томонидан нақадар чуқур ўйланганини савол остига қўйди.
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X
Курьерлик хизмати корхоналари мопед олиб келиб, одамларни ишли қилаётгани, лекин мопеднинг ўзи 300 доллар турса, уни стандартдан ўтказиб, сертификат олишга яна шунча маблағ кетаётгани кўрсатиб ўтилди.
Хусусий клиникалар “Ўзбекистонга илк бор олиб келинаётган айрим тиббий ускуналарни Фармқўмитада рўйхатдан ўтказиш харажати уларнинг нархидан 10 карра қиммат”, демоқда. Шунингдек, қўмитада оддий термометрни ҳам, МРТ ускунасини ҳам рўйхатдан ўтказишга 4-5 ой вақт кетмоқда.
Давлатимиз раҳбари бундай тўлов ва тартиботлар мутасаддилар томонидан нақадар чуқур ўйланганини савол остига қўйди.
“Бу ёндашув тўғрими? Албатта йўқ. Мураккаблиги ва хавфлилик даражасига қараб, тиббий ускуна, тиббий буюм ва дори-дармон учун алоҳида-алоҳида муддат белгилаш керак”,
- деди Президент.
Facebook|Instagram|X


18.04.202515:34
Sanitar targʻibot va sanitar tozalik ishlari
Sanepidqoʻmita Olot tumani boʻlimi mutaxassislari tomonidan "Oq Oltin" va "Denov" mahallalari hududidagi xonadonlarda mahallabay tadbirlar ijrosini taʼminlash maqsadida sanitar targʻibot ishlari amalga oshirildi.
Sanitar tadbirlar doirasida xonadonlarning tozalik va obodonlashtirilganligi, shaxsiy gigiyenaning ahamiyati, sogʻlom ovqatlanish, zamburugʻdan zaharlanish, botulizm, diareya, OITS, gemorragik isitma kasalliklari profilaktikasi toʻgʻrisida aholiga tushuntirish ishlari olib borilib, eslatma varaqalari tarqatildi.
https://t.me/olottumani
Sanepidqoʻmita Olot tumani boʻlimi mutaxassislari tomonidan "Oq Oltin" va "Denov" mahallalari hududidagi xonadonlarda mahallabay tadbirlar ijrosini taʼminlash maqsadida sanitar targʻibot ishlari amalga oshirildi.
Sanitar tadbirlar doirasida xonadonlarning tozalik va obodonlashtirilganligi, shaxsiy gigiyenaning ahamiyati, sogʻlom ovqatlanish, zamburugʻdan zaharlanish, botulizm, diareya, OITS, gemorragik isitma kasalliklari profilaktikasi toʻgʻrisida aholiga tushuntirish ishlari olib borilib, eslatma varaqalari tarqatildi.
https://t.me/olottumani
18.04.202513:45
Tomorqa – toʻkin turmush, baxtli hayot garovi
Qishloq xoʻjaligida ixcham issiqxona, moʻʼjaz ekin yeriga ega xoʻjaliklarda ham kamroq sarf-xarajat va mehnat bilan moʻmay daromadga erishilayotgani, keyingi paytda Olot tumanida ham shunday, mehnatu mashaqqat mahsulini koʻrayotgan omilkor oilalar safi kengayayotgani quvonarli, albatta.
Shulardan biri — "Jayhunobod" mahallasida yashovchi Shahnoza Polvonova. U 2 sotixli tomorqasidan oilasi bilan barqaror daromad topayotgan mirishkorlardan.
Ushbu xonadonda tashkil etilgan issiqxonada 20 turdan ortiq sabzavot va koʻkat mahsulotlari yetishtirilmoqda. Xususan, bodring, qulupnay, bulgʻor qalampiri, pomidor, qoplarga solib kartoshka yetishtirish va issiqxonaning boʻsh joylaridan unumli foydalanish maqsadida koʻkat yetishtirish yoʻlga qoʻyilgan. Bundan tashqari limonchilikda ham hozirda 15 tup limonlar ham hosilga kirgan.
Tomorqa bilan birga parrandachilik va chorvachilik yoʻnalishida ham oila yaxshi daromad koʻzlamoqda. 30 dona tovuq kuniga 25 dona tuxum qoʻysa, 6 bosh qoʻy-echkilar soni 10 dan ortgan. Naslli qoramollardan esa yil oxirida 1 tonnadan ortiq goʻsht yetishtirish koʻzlangan.
- Toʻgʻrisi hovlimiz kichkinaligidan boshida ikkilanib ish boshladik. Boshlanishiga 2 sotixga yaqin issiqxona tashkil etib ekishga kirishdik. Mehnatimizdan baraka koʻrdik. Chorvachilik bilan ham shugʻullana boshlagach ishimiz koʻpaysa ham daromadimiz oshdi. Parrandalarim kuniga 20-25 dona tuxum qoʻyadi bu ham roʻzgʻorga foyda, albatta. Mehnat qilgan odam hech qachon kam boʻlmaydi, - deydi Shahnoza Polvonova.
https://t.me/olottumani
Qishloq xoʻjaligida ixcham issiqxona, moʻʼjaz ekin yeriga ega xoʻjaliklarda ham kamroq sarf-xarajat va mehnat bilan moʻmay daromadga erishilayotgani, keyingi paytda Olot tumanida ham shunday, mehnatu mashaqqat mahsulini koʻrayotgan omilkor oilalar safi kengayayotgani quvonarli, albatta.
Shulardan biri — "Jayhunobod" mahallasida yashovchi Shahnoza Polvonova. U 2 sotixli tomorqasidan oilasi bilan barqaror daromad topayotgan mirishkorlardan.
Ushbu xonadonda tashkil etilgan issiqxonada 20 turdan ortiq sabzavot va koʻkat mahsulotlari yetishtirilmoqda. Xususan, bodring, qulupnay, bulgʻor qalampiri, pomidor, qoplarga solib kartoshka yetishtirish va issiqxonaning boʻsh joylaridan unumli foydalanish maqsadida koʻkat yetishtirish yoʻlga qoʻyilgan. Bundan tashqari limonchilikda ham hozirda 15 tup limonlar ham hosilga kirgan.
Tomorqa bilan birga parrandachilik va chorvachilik yoʻnalishida ham oila yaxshi daromad koʻzlamoqda. 30 dona tovuq kuniga 25 dona tuxum qoʻysa, 6 bosh qoʻy-echkilar soni 10 dan ortgan. Naslli qoramollardan esa yil oxirida 1 tonnadan ortiq goʻsht yetishtirish koʻzlangan.
- Toʻgʻrisi hovlimiz kichkinaligidan boshida ikkilanib ish boshladik. Boshlanishiga 2 sotixga yaqin issiqxona tashkil etib ekishga kirishdik. Mehnatimizdan baraka koʻrdik. Chorvachilik bilan ham shugʻullana boshlagach ishimiz koʻpaysa ham daromadimiz oshdi. Parrandalarim kuniga 20-25 dona tuxum qoʻyadi bu ham roʻzgʻorga foyda, albatta. Mehnat qilgan odam hech qachon kam boʻlmaydi, - deydi Shahnoza Polvonova.
https://t.me/olottumani


18.04.202512:03
#yangiruhiyat
#Milliy_liboslar_kuni
🌈🌈🌈 Milliy liboslarimiz - millatimiz ko'rki!
Olot tumani Shayxlar mahallasida joylashgan 16-umumiy o'rta ta'lim maktabi o'quvchilari milliy liboslar chellenjida faol ishtirok etdi.
https://t.me/olottumani
#Milliy_liboslar_kuni
🌈🌈🌈 Milliy liboslarimiz - millatimiz ko'rki!
Olot tumani Shayxlar mahallasida joylashgan 16-umumiy o'rta ta'lim maktabi o'quvchilari milliy liboslar chellenjida faol ishtirok etdi.
https://t.me/olottumani
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:28
Президентимиз бизнес учун тенг шароитлар яратиш масалаларига алоҳида эътибор қаратди.
- деди давлат раҳбари.
Лекин айрим товарлар бозорларимизга сунъий пасайган нархда кириб келаётгани маҳаллий ишлаб чиқарувчиларнинг ўрнини заифлаштираётгани кўрсатиб ўтилди.
Масалан, ўзимизда чиқаётган таннархи 220 долларлик кичик музлатгич бозорда ўртача 250 доллардан сотилаётгани учун 30 доллар ҚҚС тўланади.
Худди шундай музлатгичнинг импорт нархи сунъий пасайтирилиб, 25 доллар кўрсатилгани учун бор-йўғи 3 доллар ҚҚС олинаяпти. Яъни, ишлаб чиқарувчи импортга нисбатан 10 карра кўп солиқ тўлаяпти.
Янги фармон билан эндиликда четдан олиб келинаётган товарларни божхона қийматини аниқлаш тартиби тўлиқ халқаро қоидаларга мослаштирилади.
Facebook|Instagram|X
“Маҳаллий корхоналаримизга йўл очиб, ишлаб чиқаришни кўпайтириш, қиммат бозорларга янги-янги маҳсулотлар билан киришига шароит яратишимиз зарур”,
- деди давлат раҳбари.
Лекин айрим товарлар бозорларимизга сунъий пасайган нархда кириб келаётгани маҳаллий ишлаб чиқарувчиларнинг ўрнини заифлаштираётгани кўрсатиб ўтилди.
Масалан, ўзимизда чиқаётган таннархи 220 долларлик кичик музлатгич бозорда ўртача 250 доллардан сотилаётгани учун 30 доллар ҚҚС тўланади.
Худди шундай музлатгичнинг импорт нархи сунъий пасайтирилиб, 25 доллар кўрсатилгани учун бор-йўғи 3 доллар ҚҚС олинаяпти. Яъни, ишлаб чиқарувчи импортга нисбатан 10 карра кўп солиқ тўлаяпти.
Янги фармон билан эндиликда четдан олиб келинаётган товарларни божхона қийматини аниқлаш тартиби тўлиқ халқаро қоидаларга мослаштирилади.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:52
Президентимиз сертификатлаштириш тизимидаги айрим муаммоларни санаб, уларнинг ечимларини айтди.
Таъкидланганидек, сут ва гўшт маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналар ўзининг маҳсулотига Санэпидқўм хулосасини олиш тизимидан норози.
Масалан, йилига 100 миллион долларлик болалар озуқаси импорт бўлмоқда. Лекин замонавий ускуна келтириб, завод қурган тадбиркор Санэпидқўм хулосаси йўқлиги учун ишлаб чиқаришни бошлай олмаяпти. Хулоса бериш учун эса стандарт йўқ.
Қўмита раҳбарияти “бу маҳсулотга бизда стандарт йўқ”, деб кутиб ўтирмасдан, ўзи ташаббус қилиб, тадбиркор билан бирга стандарт ишлаб чиқмаётгани танқид қилинди.
Айрим туман санэпидхизматлари ҳалигача тадбиркордан битта маҳсулотнинг ҳар хил қадоқланган партиясини алоҳида синовдан ўтказишни талаб қилмоқда. Бу қўшимча вақт, қўшимча харажат талаб қилади.
Бир вақтда тайёрланган маҳсулотнинг ҳар хил ҳажмда қадоқланиши сифатга нақадар алоқадор экани савол уйғотади.
Facebook|Instagram|X
Таъкидланганидек, сут ва гўшт маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналар ўзининг маҳсулотига Санэпидқўм хулосасини олиш тизимидан норози.
Масалан, йилига 100 миллион долларлик болалар озуқаси импорт бўлмоқда. Лекин замонавий ускуна келтириб, завод қурган тадбиркор Санэпидқўм хулосаси йўқлиги учун ишлаб чиқаришни бошлай олмаяпти. Хулоса бериш учун эса стандарт йўқ.
Қўмита раҳбарияти “бу маҳсулотга бизда стандарт йўқ”, деб кутиб ўтирмасдан, ўзи ташаббус қилиб, тадбиркор билан бирга стандарт ишлаб чиқмаётгани танқид қилинди.
Айрим туман санэпидхизматлари ҳалигача тадбиркордан битта маҳсулотнинг ҳар хил қадоқланган партиясини алоҳида синовдан ўтказишни талаб қилмоқда. Бу қўшимча вақт, қўшимча харажат талаб қилади.
Бир вақтда тайёрланган маҳсулотнинг ҳар хил ҳажмда қадоқланиши сифатга нақадар алоқадор экани савол уйғотади.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:14
Стандартлаштириш ва сертификатлаштириш тизимидаги эскирган талаблар ва бюрократия тадбиркорларнинг “қўлини боғлаётгани”, соҳада коррупцияни келтириб чиқараётгани кўрсатиб ўтилди.
25 мингдан ортиқ стандарт, 41 та техник регламент халқаро бозор талабларига мос келмайди. Ҳозирда 13 мингга яқин турдаги товарнинг 6,5 минги мажбурий сертификатланади, бу эса таннархни оширади.
- дея қатъий эътироз билдирди Президент.
Хусусан, инвесторлар мамлакатимиздаги кўп лабораториялар талабга жавоб бермаслиги, ривожланган давлатлар стандартлари эса тан олинмаётганини айтмоқда.
Ҳозирги тизимда сертификатлаш органлари бир пайтнинг ўзида бозор назоратини ҳам олиб бораётгани, бу эса манфаатлар тўқнашувига олиб келаётгани қайд этилди.
Facebook|Instagram|X
25 мингдан ортиқ стандарт, 41 та техник регламент халқаро бозор талабларига мос келмайди. Ҳозирда 13 мингга яқин турдаги товарнинг 6,5 минги мажбурий сертификатланади, бу эса таннархни оширади.
“Вазирлар, ҳокимлар қачон тадбиркорларни эшитиб, қайси стандартни янгилаш, қайси бирини бекор қилиш, нима маҳсулотни мажбурий сертификация рўйхатидан чиқаришни ўйлаб кўрди? Афсуски, бунга ижобий жавоб йўқ”,
- дея қатъий эътироз билдирди Президент.
Хусусан, инвесторлар мамлакатимиздаги кўп лабораториялар талабга жавоб бермаслиги, ривожланган давлатлар стандартлари эса тан олинмаётганини айтмоқда.
Ҳозирги тизимда сертификатлаш органлари бир пайтнинг ўзида бозор назоратини ҳам олиб бораётгани, бу эса манфаатлар тўқнашувига олиб келаётгани қайд этилди.
Facebook|Instagram|X


18.04.202515:24
"Xavfsiz va sog‘lom yurt" keng qamrovli tezkor profilaktik tadbiri doirasida Olot tumani IIB masʼullari boshchiligida probatsiya nazorati ostidagi shaxslar bilan profilaktik tadbirlar olib borilmoqda.
https://t.me/olottumani
https://t.me/olottumani


18.04.202513:44
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:50
Йиғилишда 3-4 та идора мисолида айтилган танқидлар бошқа вазирлик ва тармоқларга ҳам тегишли экани қайд этилди.
Экология, Қишлоқ хўжалиги, Қурилиш, Энергетика, Олий таълим вазирликлари, Кадастр агентлиги, Автойўллар қўмитаси, Саноат хавфсизлиги қўмитаси, Қурилиш инспекцияси тизимида ҳам бюрократия ҳалигача юқорилиги кўрсатиб ўтилди.
Ушбу вазирлик ва идоралар раҳбарларига бугунги йиғилишдан хулоса чиқариб, аҳоли ва тадбиркорларга хизматларни енгиллаштириш топширилди.
Умуман, барча даражадаги раҳбарлар олдига ишлаб чиқарувчи ва экспортчилар билан доимий мулоқотда бўлиш вазифаси қўйилди.
Йиғилиш давомида ҳудуд ва тармоқлар раҳбарларининг ҳисоботлари, тадбиркорларнинг фикр-мулоҳазалари тингланди.
Facebook|Instagram|X
Экология, Қишлоқ хўжалиги, Қурилиш, Энергетика, Олий таълим вазирликлари, Кадастр агентлиги, Автойўллар қўмитаси, Саноат хавфсизлиги қўмитаси, Қурилиш инспекцияси тизимида ҳам бюрократия ҳалигача юқорилиги кўрсатиб ўтилди.
Ушбу вазирлик ва идоралар раҳбарларига бугунги йиғилишдан хулоса чиқариб, аҳоли ва тадбиркорларга хизматларни енгиллаштириш топширилди.
Умуман, барча даражадаги раҳбарлар олдига ишлаб чиқарувчи ва экспортчилар билан доимий мулоқотда бўлиш вазифаси қўйилди.
Йиғилиш давомида ҳудуд ва тармоқлар раҳбарларининг ҳисоботлари, тадбиркорларнинг фикр-мулоҳазалари тингланди.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202511:28
Ҳозирда қандолатчилик ва салқин ичимликлар тармоғи маҳаллий саноатнинг драйверига айланиб улгургани ва уларни қўллаб-қувватлаш муҳимлиги таъкидланди.
Шу боис шакарга акциз тўлови бекор қилиниши белгиланди. Қуруқ сут импортига қўйилган чекловлар ҳам олиб ташланади.
Бунинг ҳисобига қарийб 40 минг одам ишлайдиган 5,5 минг қандолат ва салқин ичимлик ишлаб чиқарувчи корхоналарнинг йиллик айланмаси камида 50 триллион сўмга етади.
Ҳозирда 2,5 мингга яқин ресторан ва кафе ҚҚС тўламоқда. Йил бошидан уларга ҚҚСнинг 20 фоиздан 40 фоизгача қисмини “кэшбек” сифатида қайтариш тизими жорий қилинган эди. Лекин, ҳозиргача бу имтиёздан бор-йўғи 69 та умумий овқатланиш корхонаси фойдалангани кўрсатиб ўтилди.
Масалан, салқин ичимлик, торт, музқаймоқ каби 200 дан зиёд маҳсулот алоҳида-алоҳида сотилса, “кэшбек” берилмаяпти. Ваҳоланки, уларга ҳам ҚҚС тўланган.
Солиқ қўмитасига бу борадаги тушунмовчиликларни тартибга солиб, адолатли тизимни йўлга қўйиш топширилди.
Facebook|Instagram|X
Шу боис шакарга акциз тўлови бекор қилиниши белгиланди. Қуруқ сут импортига қўйилган чекловлар ҳам олиб ташланади.
Бунинг ҳисобига қарийб 40 минг одам ишлайдиган 5,5 минг қандолат ва салқин ичимлик ишлаб чиқарувчи корхоналарнинг йиллик айланмаси камида 50 триллион сўмга етади.
Ҳозирда 2,5 мингга яқин ресторан ва кафе ҚҚС тўламоқда. Йил бошидан уларга ҚҚСнинг 20 фоиздан 40 фоизгача қисмини “кэшбек” сифатида қайтариш тизими жорий қилинган эди. Лекин, ҳозиргача бу имтиёздан бор-йўғи 69 та умумий овқатланиш корхонаси фойдалангани кўрсатиб ўтилди.
Масалан, салқин ичимлик, торт, музқаймоқ каби 200 дан зиёд маҳсулот алоҳида-алоҳида сотилса, “кэшбек” берилмаяпти. Ваҳоланки, уларга ҳам ҚҚС тўланган.
Солиқ қўмитасига бу борадаги тушунмовчиликларни тартибга солиб, адолатли тизимни йўлга қўйиш топширилди.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:52
Президент сертификатлаштириш ва стандартлаштириш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирларини белгилаб берди.
Алоҳида фармон билан Техник тартибга солиш агентлиги, Санэпидқўм, Ветеринария қўмитаси, Карантин агентлиги каби идораларнинг маҳсулотга хулоса бериш ваколатлари аниқ белгилаб берилади.
Бунда такрорланувчи ва устма-уст тартиблар босқичма-босқич бекор қилинади. Масалан:
- озиқ-овқат маҳсулоти сифати ва хавфсизлиги назорати билан фақат Санэпидқўм шуғулланади;
- озиқ-овқат учун техник регламентлар ва стандартлар мажбурийлиги бекор қилинади;
- қўмита асосий озиқ-овқат маҳсулотлари бўйича санитария қоидалари ва нормаларини халқаро талабларга – Кодекс Алиментариусга мувофиқлаштиради.
Бошқа тизимлар ҳам худди шу тартибда қайта кўриб чиқилади.
Facebook|Instagram|X
Алоҳида фармон билан Техник тартибга солиш агентлиги, Санэпидқўм, Ветеринария қўмитаси, Карантин агентлиги каби идораларнинг маҳсулотга хулоса бериш ваколатлари аниқ белгилаб берилади.
Бунда такрорланувчи ва устма-уст тартиблар босқичма-босқич бекор қилинади. Масалан:
- озиқ-овқат маҳсулоти сифати ва хавфсизлиги назорати билан фақат Санэпидқўм шуғулланади;
- озиқ-овқат учун техник регламентлар ва стандартлар мажбурийлиги бекор қилинади;
- қўмита асосий озиқ-овқат маҳсулотлари бўйича санитария қоидалари ва нормаларини халқаро талабларга – Кодекс Алиментариусга мувофиқлаштиради.
Бошқа тизимлар ҳам худди шу тартибда қайта кўриб чиқилади.
Facebook|Instagram|X
post.reposted:
Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov



18.04.202510:10
“Такрор ва такрор айтаман – “ҳозирги дунёдаги вазият бизга таъсир қилмайди” деганлар жуда катта хато қилади. Бундай шароитда фақат ўз кучимиз ва ички имкониятларимизга таяниб, дадил-дадил қадам ташлашимиз керак”,- деди давлатимиз раҳбари.
Лекин кўп раҳбарлар ҳали масаланинг жиддийлигини, 2 карра кўп ишлаш кераклигини билмаётгани, ҳар бир вазирлик, тармоқ ва ҳудудларни биринчи раҳбарлари аниқ-аниқ режа қилиб, ишлаб чиқариш, экспорт билан ўзи шахсан шуғулланиши шарт ва зарурлиги кўрсатиб ўтилди.
Бир ҳафта давомида мутасаддилар 3 мингдан зиёд тажрибали тадбиркорлар билан учрашди. Ишбилармонлар халқаро бозорлардаги тебранишларга мослашиш учун тезда ҳал қилиш керак бўлган янги-янги масалаларни қўймоқда. Вазирлар, ҳокимлар, банк ва тармоқ раҳбарларига саволлар кўп.
Айрим раҳбарлар тенденцияларни ўрганиб, хатарларни тўғри баҳолаб, тадбиркорларга йўл очиш ўрнига ўзлари тўсиқ бўлаётгани танқид қилинди.
Бундайларга нисбатан қаттиқ чора кўрилиши қайд этилди.
Facebook|Instagram|X
Показано 1 - 24 из 40
Войдите, чтобы разблокировать больше функциональности.