Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Просмотреть
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Просмотреть
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Просмотреть
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
Просмотреть
Труха⚡️Україна
Труха⚡️Україна
Просмотреть
Николаевский Ванёк
Николаевский Ванёк
Просмотреть
Зоран Чворовић avatar

Зоран Чворовић

Професор права
Рейтинг TGlist
0
0
ТипПубличный
Верификация
Не верифицированный
Доверенность
Не провернный
Расположение
ЯзыкДругой
Дата создания каналаMar 02, 2022
Добавлено на TGlist
Feb 17, 2025
Я владелец канала
История изменений

Рекорды

25.03.202523:59
154Подписчиков
16.02.202523:59
0Индекс цитирования
02.04.202523:59
224Охват одного поста
02.04.202523:59
224Охват рекламного поста
20.04.202501:44
23.08%ER
02.04.202523:59
146.41%ERR

Развитие

Подробнее
Подписчиков
Индекс цитирования
Охват 1 поста
Охват рекламного поста
ER
ERR
MAR '25APR '25
Подробнее

Популярные публикации Зоран Чворовић

Все посты
post.reposted:
Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого avatar
Дарко Ристов Ђого Дарко Ристович Джого
14.04.202509:32
Ако се сада вратимо у српске прилике, довољно је да се присјетимо како је прошао наш Михалков, Емир, након окршаја са швабовштином на српским земљама. Додуше, након његовог сукоба са експериментаторима са људским душама и платформама које се труде да анимализују човјека код нас њега јесте наградила Руска Православна Црква, али су га српске "државе" тј власти углавном прећутно или јавно медијски тукле, придружујући се сопственим колегама из швабовских редова. Чак су и детаљи медијске кампање идентични: милијардери обогаћени на дословној продају људских душа потежу аргумент ситуираности једног умјетника.Ту се сличност, на жалост, завршава јер инерција постмодерног расапа сваког смисла код нас ради против Кустурице. Како "српски" политичари не разазнају различте регистре стварности, а нарочито не поимају да је потрага за смислом виши регистар ставрности од онога којим се они баве - они нису у стању да прочитају ништа осим употребне вриједности људи и феномена око себе. Зато им је врхунски умјетник (или спортиста) "добар" када се са њима рукује али "зао", "потрошен", или бар "глуп", "ударач лоптица" у тренутку када се чује било какав критички тон. Ето, у ратној и "ауторитарној" Русији - друштвена критика је не само могућа већ и награђена, у "декомратској" Србији и Српској - имамо политичке пахуљице које на критику одговарају мржњом. Српска култура у својим дометма није мала култура. Али српске власти не носе основну идеју српске културе - и сваке велике културе - идеју слободне критике друштвене декаденције. И не треба бити пророк да сагледаш да човјек и људи који не виде своје мане и не желе да им се на њих укаже не могу владати ни собом ни другима. Живот је просто такав.

А што се тиче плиме таблоидних напада на Емира - они су само повод за овај запис. На страницама таблоида су опљувани већ и Митрополит Амфилохије и готово свако ко вриједи у овом народу. Усосталом, немам навику чак ни погледом да их прегледам на трафици, још од оног тренутка када је неко од тих латиничних сметљишта понудио својим читаоцима православне иконице на јефтином папиру залијепљене на обнажене груди неке од дама из реда оних који данас држе моралне лекције по српским земљама.
post.reposted:
Милош Ковић (званичан канал) avatar
Милош Ковић (званичан канал)
15.04.202508:39
https://youtu.be/Vuww73EEUY4?si=v6RaDUV9iUI1YRZP
post.reposted:
Покрет за одбрану Косова и Метохије avatar
Покрет за одбрану Косова и Метохије
24.03.202520:43
О. Дарко Ристов Ђого: Лијечиће се овај народ и од бомби и од бесмисла док постоје наши олтари

📑 Пола наше трагедије је у њима. Бомбардовали су нас и истрјебљавали, окупирали и убјеђивали да само сањамо када нас убијају и туку. Читав један космос који и даље вјерује у сопствену изузетност изузео је један народ између осталих народа и изузетно га тукао свим и свачим, не би ли нам и нерођену дјецу затровао и разболио, не би ли нас нестало са земље. Јер живимо на друму куда треба да прођу њихови тенкови и гдје треба да се копају њима потребне руде. Не мораш бити пророк да би знао да та безобзирна сила мора пропасти и то имплидирати изнутра, као стари њујоршки хотел када га руше: глад и незаситост човјека који не зна зашто живи али зна да му треба још, још, још… призваће крај Зла које се сручило и тог 24.3.1999. на Отаџбину. И свако ко мисли да ће владати српским земљама ослоњен на ту Силу, треба да зна да ће и његово стабло иструлити истим црвом.

🇷🇸 Телеграм канал Покрета за одбрану Косова и Метохије
@pokretzaodbranukosovaimetohije

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-darko-ristov-dogo-lijecice-se-ovaj-narod-i-od-bombi-i-od-besmisla-dok-postoje-nasi-oltari/

🔴 ИНСТАГРАМ  👈🏻
🔵 ФЕЈСБУК 👈🏻
⚪️ ЈУТЈУБ 👈🏻

✍🏻 ПРИСТУПИТЕ ПОКРЕТУ
🤝 ПОДРЖИТЕ ПОКРЕТ
25.03.202522:46
Радост мишљења, или мање патетично, 'срећа мајушне слободе што лежи у спознавању као таквом' којој је аутономија универзитета неопходна, престаје да постоји тамо где се, из недостатка храбрости или интелектуалних способности, мишљење симболички жртвује тзв. животу, односно дневном опортунизму, који интелектуалаца претвара у плутајући потрошачки субјект".
Оваква орвеловска трансформација универзитета по диктату корпорација и по слабости самог универзитета врхуни у тзв. Болоњи. Стога се данас мора најпре напасти "Болоња", а тек потом Уредба која је по корпоративној логици норми и квота први пут уредила наш универзитет још 2004. Јер, да нема "Болоње" и понижавајућих норми у високом образовању које прописује Влада кршећи законом прокламовану финансијску аутономију универзитета, Вучић би данас био немоћан у сукобу са универзитетом. Али "Болоња" се, као праузрок многих зала, данас не види од пуке чињенице противправно одузетих плата.
25.03.202517:22
Vladimir Basenkov: Uticaj mraza na formiranje ruskog mentaliteta - Novi Standard
https://standard.rs/2025/03/25/uticaj-mraza-na-formiranje-ruskog-mentaliteta/
25.03.202517:13
https://youtu.be/Q6bih0IfxMU?si=KqkJtpIgWRiXiMyb
17.04.202515:42
Дезинформације на путу среће: Како нас руски наративи спречавају да заволимо НАТО и ЕУ — RT Balkan
https://rt.rs/srbija-i-balkan/138244-srbija-ruske-informacije-eu-integracije/
25.03.202522:46
Министарство просвете је противправно лишило универзитетске професоре и асистенте плата. Уз то Влада је донела Уредбу којом је изменила однос часова предвиђених за наставу и научноистраживачки рад, па је уместо ранијих 20:20 часова, сада за наставу резервисано 35, а научно истраживачки рад само 5 часова.
Сходно нашој пословичној неначелности, поново се од дрвета не види шума. Дрво су плате, а шума је главни узрок који довео до уподобљавања универзитета основној школи.
Узрок је "Болоња" (код нас уведена 2004), која је под диктатом белосветске плутократије изменила улогу универзитета.
На то нас је јасно и благовремено упозорио бриљантни Слободан Владушић, већ у својој књизи "Црњански, Мегалополис".

Владушић вели: "Прво лице множине у ком се пишу научне студије симболизује научну заједницу која интелектуални novum не само легитимизује, већ и омогућава. 'Омогућити знање' значи омеђити простор интелектуалне слободе у коме се novum може појавити. Име те интелектуалне слободе јесте 'аутономија универзитета', дозвола да се слободно мисли изван граница којим је мишљење, мање или више експлицитно, спутано у јавном простору.
Универзитет би, дакле, требало да остане место за немогуће мишљење и управо би га постојање те могућности разликовало од школства. Данас, међутим, просветни радници запослени у основним и средњим школама воле да професоре на факултетима називају "просветарима". Несумњиво да у том чину постовећивања високог са основним/средњим школством има мало и незнања, али пред тим незнањем треба бити опрезан, јер оно прикрива једно несвесно знање: знање да нешто више није нужно знати. Незнање да универзитет, пре свега производи знање, а да га тек онда преноси, значи да чин преноса знања постаје, прећутно, основни прерогатив универзитета (као према најновијој Уредби, прим. З. Ч); ако је тако, онда су професори збиља колеге наставницима и учетељима.
Консеквенца такве промењене улоге универзитета јасна је: она подрива интелектуалне слободе и аутономију универзитета, јер тамо где се знање, пре свега, преноси, тамо нема могућности за нужни минимум цементирања субјекта које мишљење доноси са собом, понајвише онда када се мисли немогуће. Укидање аутономије универзитета тако онемогућава и производњу једне слике света која, када се ради о хуманистичким дисциплинама, са једне стране има свој цивилизацијиски, а са друге национални аспект, односно национална субјективност која се успоставља тамо где једна национална заједница има моћ да изгради слику свету. Хуманистичке дисциплине немају задатак само да склопе ту слику света, већ и да установе пре него што произведу широку интелектуалну базу која ће ту слику света узимати у обзир, пре него слепо у њу веровати - тако се ствара национална елита, на размеђи националног и универзалног. У пракси, могућност да се мисли ново неће се укинути оним дисциплинама које прозводе знање које се у форми профита може прелити на номинално транснационалне корпоративне рачуне, јер корооративна субјективност није доведена у питање, али се укида оним дисциплинама које стварају знање уз помоћ кога националне заједнице могу симболички да тргују са осталим заједницама и да тако опстану." Цитирајући Лиотара, Владушић упозорава: "...долази до делегитимизације универзитета од кога се тражи 'да образује компетенције, а не више идеале: толико лекара, толико професора ове или оне научне гране, толико инжењера, толико административних стручњака. Преношење знања више није намењено томе да образује неку елиту способну да предводи нацију у њеној еманципацији, оно систем снадбева играчима способним да примерено осигурају улогу прагматичних радних места која су потребна институцијама'". Имајући све ово у виду, Владушић закључује: "...неопходно је да постоји аутономија универзитета, инстанца која неће зависити од онтологије профита. А да би се она урушила није довољан само спољашњи притисак; потребно је да се нешто деси и у свести самих професора. Пре свега мирењем са тим да они нису више научници, већ истраживачи, ова промена упућује на институционализацију и бирократизацију мишљења.
post.reposted:
Мир сегодня с "Юрий Подоляка" avatar
Мир сегодня с "Юрий Подоляка"
24.03.202514:30
Хорошие новости из Сирии...

Боюсь сглазить, но по-моему, это первая хорошая новость из Сирии за последние четыре месяца:

"Сегодня утром российские войска начали развертывание в городах, окружающих авиабазу Хмеймим в Латакии, в прибрежной Сирии. Это первое развертывание российских войск на сирийской земле, за пределами двух баз, после падения Башара Асада.

Российские войска взяли под контроль Аль-Кубайсию, Бахдармо и Хирбет аль-Ашар. Целью развертывания якобы является укрепление безопасности базы и снижение давления на более чем 7000 алавитов, которые укрылись внутри базы."

Комментарий. Интересно, что будет дальше. Кстати, и Эрдогану сейчас тоже явно не до Сирии.
post.reposted:
Международная Жизнь avatar
Международная Жизнь
24.03.202507:42
Во время натовской агрессии НАТО сухопутные войска Союзной Республики Югославия состояли из трех армий. Первая прикрывала центральную и северную части Сербии, Вторая армия из Подгорицы контролировала западную часть Сербии и всю Черногорию, а Третья армия со штаб-квартирой в Нише защищала южную часть Сербии, включая Косово и Метохию. Основные удары противника во время агрессии приняла на себя именно Третья армия во главе с ее легендарным командующим генералом Небойшей Павковичем. Он являлся главным разработчиком операций в той части Сербии, которая подверглась наиболее сильным бомбардировкам с воздуха, нападениям из Албании, а также со стороны албанских террористов. Третья армия героически перенесла все испытания и с минимальными потерями в личном составе и технике, до конца агрессии не позволила ни одному солдату НАТО войти на территорию Косово и Метохии. По решению западных государств, в первую очередь Соединенных Штатов, и с помощью марионеточно-проамериканских властей в Сербии в начале 2000-х годов, в Гаагском трибунале оказалось все государственное и военное руководство Югославии. Среди них был и легендарный генерал Павкович, который, как считают многие аналитики и юристы, несправедливо был приговорен к 22 годам тюремного заключения. Находясь в финской тюрьме, где он отбывает наказание, генерал Павкович ответил на несколько вопросов журнала «Международная жизнь».
https://interaffairs.ru/news/show/22003

#Югославия #БомбардировкиЮгославии #Косово #Метохия #ЮгославияПодУдаром #НебойшаПавкович #НАТО #МеждународнаяЖизнь
27.03.202522:43
Часлав Копривица: Објашњење о тенденциозној медијској злоупотреби
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/caslav-koprivica-objasnjenje-o-tendencioznoj-medijskoj-zloupotrebi/
14.04.202523:20
Да, да, Енглез из Јорка који је потчинио дивљу природу и људе различите боје коже заиста је био трговац робљем! Дефо апсолутно тачно преноси историјски контекст: у његовом роману, који је постао манифест просветитељства, црни становници Африке представљени су не као људи (за које треба да важе моралне норме), већ као природни ресурс.
Епоха просветитељства је заиста обновила ропство и трговину робљем, окончавши велика достигнућа хришћанског средњег века у интересу такозване „трансатлантске размене“. Али отворите школске уџбенике историје и погледајте поглавља о модерној Европи. Видећете химну „научним открићима“, „експедицијама“, „модернизацији“ и „запањујућем расту прекоморске трговине“.
Западни свет, који нам је објавио рат и украо руску имовину, и даље је раблеовска опатија Телема. У људском смислу, наше комшије се могу и разумети: ако сте успели да уредите добар живот о туђем трошку, зашто се не бисте рукама и ногама држали за своју „цветну башту“ (Жозеф Борељ)? Међутим, немогуће је разумети зашто посетиоци из другог света, гледајући ову опатију, примећују прелепе паркове, скулптуре, позоришта и арене за игру, а не желе да виде град робова. Стидљивим брисањем информација о тамној страни благостања „цивилизованих“ и „просвећених“ ми постајемо слични баш таквим посетиоцима. А у том случају, шок суочавања са непријатном истином заиста се не може избећи.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)
https://www.facebook.com/share/p/12E9Lpccz64/
14.04.202523:20
МРАЧНА СТРАНА БЛАГОСТАЊА
Пише: Дмитриј Орехов

Жеља Европе, коју представљају Енглеска и Француска, да ратује против Русије, за многе од нас је била непријатно изненађење. Међутим, идеја победе над нашом земљом постала је опсесивна на Западу још у доба просветитељства. Тада је сукоб између хришћана различитих деноминација проглашен неважним и почела је да се повлачи линија разграничења између „цивилизације“ и „варварства“. Западни Европљани су, наравно, себе именовали „цивилизацијом“, док су Русија и Источна Европа морале да играју улогу варвара и принципијелно Другог. Због тога је Русији ускраћено право на средоземно наслеђе: проглашена је наследницом Скита, Татара и Монгола, неупућених у уметност и науку, усвојивши само најгрубље и најнеправилније идеје о хришћанској вери.
Од тада Запад држи свој идеолошки барут сувим, марљиво подржавајући мит о „дивљаштву“ Руса. Херцен је ово назвао „платонском мржњом“. Зачудо, ми смо поступали управо супротно: уопште нисмо доводили у питање западне митове, затварали смо очи пред очигледним лажима и стално преувеличавали „цивилизацију“ и „просвећеност“ наших западних суседа. Управо због тога нас је сваки њихов следећи напад увек изненађивао – како у време англо-француске агресије под Николајем Првим, тако и у наше дане, кад је Запад још једном показао да му је жеља да докрајчи Русију важнија од знамените „цивилизованости“, али и од најобичнијег животног поштења.
Да ли се овај шок могао избећи? Да, наравно.
Задатак културе је да упозори друштво и упозна га са претњама. Наша култура, авај, није успела да се носи са тим задатком: погрешно смо представљали непријатеља.
Запад, као и свака друга цивилизација, има низ достигнућа, али та достигнућа није требало претварати у фетиш, одвојено од специфичних услова у којима су остварена.
Идеје западне демократије, економске слободе и либерализма које су грмеле широм света биле су прелепа витрина иза које се крио свет војне експанзије, колонијалне грабежи, насиља и обмане.
Занимљиво је да је главне идеје западног просперитета формулисао још Рабле, који је у роману „Гаргантуа и Пантагруел” представио европску утопију – опатију Телема. У тој опатији свако ради оно што жели (ужива у слободи и благостању, свира музичке инструменте, посећује библиотеку, позориште, базен, купалишта и спортске арене, шета међу скулптурама и фонтанама, венчава се с ким год хоће и кад год хоће, итд.), а неколицини срећника је обезбеђен цео град бесплатних слугу.
Ове идеје, изражене још 1532. године, показале су се веома популарним на Западу. Управо оне биле су оличене у животу енглеског филозофа Џона Лока, оца либерализма, који је развио идеје политичке једнакости, личне слободе и власти засноване на вољи народа, али се истовремено богатио приходима од трговине робљем. (Лок је поседовао акције у Краљевској афричкој компанији, која је имала монопол на трговину робљем на западној обали Африке.) Волтер, још један творац западног мита, инвестирао је у француску источноиндијску компанију, која се такође бавила трговином робљем, а по њему је назван и брод који је превозио робове. Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон, оснивачи америчке демократије, били су велики робовласници. Процват парламентаризма у Енглеској дошао је у време када су Британци у колонијама користили ропски рад, пљачкали Индију, спроводили политику геноцида у колонијама од Ирске до Тасманије и многомилионску Кину навукли на дрогу.
Зашто тако мало причамо о овоме? Наши школски уџбеници са разним волтерима на корицама и даље су пуни дивљења достигнућима западне цивилизације, али готово ништа не говоре о онима који су плаћали телемски банкет.
Изведите мали експеримент: питајте децу која су читала роман Данијела Дефоа на часовима књижевности – ко је био Робинзон Крузо? То питање сам постављао и одраслој публици и обично су ми говорили да је Робинсон био морепловац, авантуриста и трговац, али се скоро нико није сетио да је био власник плантаже у Бразилу и трговац робљем.
post.reposted:
СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО avatar
СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО
03.04.202515:00
https://srbratstvo.rs/zoran-cvorovic-spoljnu-politiku-treba-uskladiti-sa-voljom-naroda/
15.04.202511:41
https://rt.rs/opinion/slobodan-antonic-politikolog/137977-dva-pogresna-voza/
Войдите, чтобы разблокировать больше функциональности.