✅Joriy yilning 26-mart kuni Toshkent shahar statistika boshqarmasida tadbirkorlik subyektlari ishtirokida “Statistik hisobotlar va ko‘rsatkichlar” mavzusida seminar-trening va davra suhbati tashkil etildi. ✅Seminarda statistik hisobotlar bilan bog‘liq me’yoriy-huquqiy hujjatlardagi o‘zgarish va yangi tartiblar bo‘yicha mutaxassislar tomonidan huquqiy tushuntirishlar berildi. ✅Tadbir so‘ngida tadbirkorlik subyektlari tomonidan berilgan takliflar tinglanib, statistik hisobotlar bo‘yicha yuzaga kelayotgan muammolarga va barcha savollarga mutaxassislar tomonidan ko‘rsatma hamda tushunchalar berildi. ✅Kelgusida tadbirkorlik subyektlari uchun bunday seminar-trening va davra suhbatlari muntazam o‘tkazilishi rejalashtirildi.
2 ойда қанча турист келган, энг кўп ташриф қайси давлатлардан?
Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-февраль ойларида жами 1,3 млн нафар чет эл фуқаролари туристик мақсадларда Ўзбекистон Республикасига ташриф буюрган.
Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даври билан солиштирилганда 361,2 минг нафарга ёки 37,1 % га ошган.
Жорий йилнинг январь-февраль ойларида Ўзбекистон Республикасига ташриф буюрган чет эл фуқаролари мамлакатлар бўйича қуйидагича: Қирғиз Республикаси - 422 591 нафар; Тожикистон - 401 377 нафар; Қозоғистон - 199 048 нафар; Россия - 90 611 нафар; Афғонистон - 81 797 нафар; Туркманистон - 48 871 нафар; Туркия - 22 520 нафар; Хитой - 14 062 нафар; Ҳиндистон - 10 326 нафар; Корея Республикаси - 5 292 нафар; Бошқа давлатлар - 38 810 нафар.
📊 Тошкент метрополитенида 1 кунда ўртача нечта йўловчи ташилмоқда?
🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-март ойларида Тошкент метрополитенида 70,2 млн йўловчи ташилган.
✅ Бу кўрсаткич 2024 йилнинг мос даврига нисбатан 7,2 млн нафарга кўп.
✅ 2025 йилнинг январь-март ойларида Тошкент метрополитенида бир кунда ўртача 780 минг нафар йўловчилар ташилган бўлиб, 2024 йилнинг мос даври билан солиштирилганда 12,6 %га ошган.
📊 1 миллиондан ортиқ ўзбекистонликлар туристик мақсадларда чет элга чиққан
🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-февраль ойларида жами 1 032,2 минг нафар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари туристик мақсадларда чет элга сафар қилган. Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даври билан солиштирилганда 182,2 минг нафарга ёки 21,4 % га ошган.
✅ Жорий йилнинг январь-февраль ойларида чет элга борган Ўзбекистон Республикаси фуқаролари қуйидаги давлатларга ташриф буюрган:
🇪🇺 Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси вакиллари билан учрашув бўлиб ўтди
Жорий йилнинг 28 март куни Ўзбекистон Республикаси Миллий статистика қўмитасида Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси вакиллари билан учрашув ўтказилди.
Учрашувда Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги элчиси Тоиво Клаар, Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси ходими Яна Кюрпитса ҳамда Миллий статистика қўмитаси раиси бошчилигидаги марказий аппарат бошқарма бошлиқлари иштирок этди.
Учрашув давомида статистика тизимини янада ривожлантириш, маълумотлар интеграциясини такомиллаштириш ҳамда 2026-2030 йилларда Статистикани ривожлантириш миллий стратегиясини ишлаб чиқиш масалаларига алоҳида эътибор қаратилди.
Шунингдек, ходимларнинг EU TAIEX (Европа Иттифоқи Техник ёрдам ва ахборот алмашинуви дастури) дастурида иштирокини таъминлаш, техник ёрдам ва ахборот алмашинуви бўйича ҳамкорликни ривожлантириш масалалари муҳокама қилинди. Учрашув натижасида ушбу йўналишлар бўйича истиқболдаги режалар белгилаб олинди.
Миллий статистика қўмитасининг дастлабки маълумотларига кўра, 2024 йилда республикада барча тоифадаги хўжаликлар томонидан 1,8 млн тонна узум етиштирилган.
Yirik qurilish tashkilotlari tomonidan bajarilgan qurilish ishlari hajmi
📊Toshkent shahrida 2025-yilning yanvar-fevral oylarida, jami qurilish ishlari hajmi tarkibida yirik qurilish tashkilotlari tomonidan bajarilgan qurilish ishlari hajmi 1 880,1 mlrd. so‘mni tashkil etdi. Yirik qurilish ishlari 2024-yilning mos davriga nisbatan 97,0 % ni tashkil etib, jami qurilish ishlari hajmidagi ulushi 23,5 % ni tashkil etdi.
Yanvar-fevral oylarida aholi jon boshiga qancha bozor xizmatlari ko‘rsatilgan?
📊Toshkent shahrida 2024-yilning yanvar-fevral oylariga nisbatan (13 534,8 ming so‘m) 2025-yilning mos davrida aholi jon boshiga ko‘rsatilgan bozor xizmatlari hajmi 3 247,1 ming so‘mga yoki 11,9 % ga o‘sib, 16 781,9 ming so‘mni tashkil etgan.
Туристик мақсадларда чет элга чиққан Ўзбекистон Республикаси фуқаролари неча нафарни ташкил этди?
Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-февраль ойларида жами 1 032,2 минг нафар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари туристик мақсадларда чет элга сафар қилган.
Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даври билан солиштирилганда 182,2 минг нафарга ёки 21,4 % га ошган.
Жорий йилнинг январь-февраль ойларида чет элга борган Ўзбекистон Республикаси фуқаролари сафар мақсадлари бўйича қуйидагича:
🤩Toshkent shahrida faoliyat ko‘rsatayotgan korxona va tashkilotlar soni 2025-yil 1-mart holatiga 99,1 mingtani tashkil etdi, ulardan 89,2 mingtasi tadbirkorlik subyektlaridir.
📊Ularning iqtisodiy faoliyat turlari bo‘yicha taqsimlanishi (umumiy sonidagi ulushi) quyidagicha bo‘ldi: savdo – 32,0 foiz, sanoat – 10,9 qurilish – 6,8 foiz,
📊hududiy kesimda esa eng ko‘pi Mirzo Ulug‘bek tumani – 11,9 foiz, Yunusobod tumani – 11,9 foiz, Chilonzor tumani – 11,6 foiz, Olmazor tumani – 9,1 foiz va Yashnobod tumanida – 9,1 foiz faoliyat ko‘rsatmoqda
Sogʻliqni saqlash va ijtimoiy xizmatlar sohasida faoliyat koʻrsatayotgan korxona hamda tashkilotlar
🤩1-mart holatiga Toshkent shahrida sog‘liqni saqlash va ijtimoiy xizmatlar sohasida faoliyat ko‘rsatayotgan jami korxona va tashkilotlarning salmoqli qismi – 2 236 tasi yoki 89,1 foiz ulushi tadbirkorlik subyektlari hissasiga to‘g‘ri keladi.
Yo‘nalishlar bo‘yicha tahlil shuni ko‘rsatdiki: - ushbu sohadagi korxonalar sonining 96,8 foizi sog‘liqni saqlash yo‘nalishiga to‘g‘ri keladi; - yashash uchun joy bilan ta’minlangan holda parvarishlash yo‘nalishidagi korxonalar soni 1,6 foizni tashkil etdi; - yashash uchun joy bilan ta’minlanmagan holda ijtimoiy xizmatlar ko‘rsatish yo‘nalishidagi korxonalar soni ushbu sohaning 1,6 foizini tashkil etdi.
Toshkent shahrining chakana savdo tovar aylanmasi qancha?
🤩2025- yilning yanvar-fevral oyida Toshkent shahrining chakana savdo tovar aylanmasi 15 489,7 mlrd soʻmni tashkil etib, 2024- yilning yanvar-fevral oyiga nisbatan 111,8 % ga yetdi. Jumladan, yirik korxonalarning tovar aylanmasi 5 971,0 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 110,8 %), kichik biznes va xususiy tadbirkorlik subyektlarining tovar aylanmasi 9 518,7 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 112,5 %), shundan uyushmagan savdo tovar aylanmasi 342,8 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 117,6 %) tashkil etdi.
📊 Тошкент метрополитенида 1 кунда ўртача нечта йўловчи ташилмоқда?
🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-март ойларида Тошкент метрополитенида 70,2 млн йўловчи ташилган.
✅ Бу кўрсаткич 2024 йилнинг мос даврига нисбатан 7,2 млн нафарга кўп.
✅ 2025 йилнинг январь-март ойларида Тошкент метрополитенида бир кунда ўртача 780 минг нафар йўловчилар ташилган бўлиб, 2024 йилнинг мос даври билан солиштирилганда 12,6 %га ошган.
📊 1 миллиондан ортиқ ўзбекистонликлар туристик мақсадларда чет элга чиққан
🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-февраль ойларида жами 1 032,2 минг нафар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари туристик мақсадларда чет элга сафар қилган. Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даври билан солиштирилганда 182,2 минг нафарга ёки 21,4 % га ошган.
✅ Жорий йилнинг январь-февраль ойларида чет элга борган Ўзбекистон Республикаси фуқаролари қуйидаги давлатларга ташриф буюрган:
🇪🇺 Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси вакиллари билан учрашув бўлиб ўтди
Жорий йилнинг 28 март куни Ўзбекистон Республикаси Миллий статистика қўмитасида Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси вакиллари билан учрашув ўтказилди.
Учрашувда Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги элчиси Тоиво Клаар, Европа Иттифоқининг Ўзбекистондаги миссияси офиси ходими Яна Кюрпитса ҳамда Миллий статистика қўмитаси раиси бошчилигидаги марказий аппарат бошқарма бошлиқлари иштирок этди.
Учрашув давомида статистика тизимини янада ривожлантириш, маълумотлар интеграциясини такомиллаштириш ҳамда 2026-2030 йилларда Статистикани ривожлантириш миллий стратегиясини ишлаб чиқиш масалаларига алоҳида эътибор қаратилди.
Шунингдек, ходимларнинг EU TAIEX (Европа Иттифоқи Техник ёрдам ва ахборот алмашинуви дастури) дастурида иштирокини таъминлаш, техник ёрдам ва ахборот алмашинуви бўйича ҳамкорликни ривожлантириш масалалари муҳокама қилинди. Учрашув натижасида ушбу йўналишлар бўйича истиқболдаги режалар белгилаб олинди.
Миллий статистика қўмитасининг дастлабки маълумотларига кўра, 2024 йилда республикада барча тоифадаги хўжаликлар томонидан 1,8 млн тонна узум етиштирилган.
Yirik qurilish tashkilotlari tomonidan bajarilgan qurilish ishlari hajmi
📊Toshkent shahrida 2025-yilning yanvar-fevral oylarida, jami qurilish ishlari hajmi tarkibida yirik qurilish tashkilotlari tomonidan bajarilgan qurilish ishlari hajmi 1 880,1 mlrd. so‘mni tashkil etdi. Yirik qurilish ishlari 2024-yilning mos davriga nisbatan 97,0 % ni tashkil etib, jami qurilish ishlari hajmidagi ulushi 23,5 % ni tashkil etdi.
Yanvar-fevral oylarida aholi jon boshiga qancha bozor xizmatlari ko‘rsatilgan?
📊Toshkent shahrida 2024-yilning yanvar-fevral oylariga nisbatan (13 534,8 ming so‘m) 2025-yilning mos davrida aholi jon boshiga ko‘rsatilgan bozor xizmatlari hajmi 3 247,1 ming so‘mga yoki 11,9 % ga o‘sib, 16 781,9 ming so‘mni tashkil etgan.
Туристик мақсадларда чет элга чиққан Ўзбекистон Республикаси фуқаролари неча нафарни ташкил этди?
Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг январь-февраль ойларида жами 1 032,2 минг нафар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари туристик мақсадларда чет элга сафар қилган.
Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даври билан солиштирилганда 182,2 минг нафарга ёки 21,4 % га ошган.
Жорий йилнинг январь-февраль ойларида чет элга борган Ўзбекистон Республикаси фуқаролари сафар мақсадлари бўйича қуйидагича:
🤩Toshkent shahrida faoliyat ko‘rsatayotgan korxona va tashkilotlar soni 2025-yil 1-mart holatiga 99,1 mingtani tashkil etdi, ulardan 89,2 mingtasi tadbirkorlik subyektlaridir.
📊Ularning iqtisodiy faoliyat turlari bo‘yicha taqsimlanishi (umumiy sonidagi ulushi) quyidagicha bo‘ldi: savdo – 32,0 foiz, sanoat – 10,9 qurilish – 6,8 foiz,
📊hududiy kesimda esa eng ko‘pi Mirzo Ulug‘bek tumani – 11,9 foiz, Yunusobod tumani – 11,9 foiz, Chilonzor tumani – 11,6 foiz, Olmazor tumani – 9,1 foiz va Yashnobod tumanida – 9,1 foiz faoliyat ko‘rsatmoqda
Sogʻliqni saqlash va ijtimoiy xizmatlar sohasida faoliyat koʻrsatayotgan korxona hamda tashkilotlar
🤩1-mart holatiga Toshkent shahrida sog‘liqni saqlash va ijtimoiy xizmatlar sohasida faoliyat ko‘rsatayotgan jami korxona va tashkilotlarning salmoqli qismi – 2 236 tasi yoki 89,1 foiz ulushi tadbirkorlik subyektlari hissasiga to‘g‘ri keladi.
Yo‘nalishlar bo‘yicha tahlil shuni ko‘rsatdiki: - ushbu sohadagi korxonalar sonining 96,8 foizi sog‘liqni saqlash yo‘nalishiga to‘g‘ri keladi; - yashash uchun joy bilan ta’minlangan holda parvarishlash yo‘nalishidagi korxonalar soni 1,6 foizni tashkil etdi; - yashash uchun joy bilan ta’minlanmagan holda ijtimoiy xizmatlar ko‘rsatish yo‘nalishidagi korxonalar soni ushbu sohaning 1,6 foizini tashkil etdi.
Toshkent shahrining chakana savdo tovar aylanmasi qancha?
🤩2025- yilning yanvar-fevral oyida Toshkent shahrining chakana savdo tovar aylanmasi 15 489,7 mlrd soʻmni tashkil etib, 2024- yilning yanvar-fevral oyiga nisbatan 111,8 % ga yetdi. Jumladan, yirik korxonalarning tovar aylanmasi 5 971,0 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 110,8 %), kichik biznes va xususiy tadbirkorlik subyektlarining tovar aylanmasi 9 518,7 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 112,5 %), shundan uyushmagan savdo tovar aylanmasi 342,8 mlrd soʻmni (oʻsish surʼati 117,6 %) tashkil etdi.
🤩 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, Ўзбекистон Республикасида 2025 йилнинг январь-февраль ойларида йирик корхоналар томонидан 1,7 минг тонна ширин қуруқ печенье ишлаб чиқарилган.
📊 Ушбу кўрсаткичнинг йиллар кесимидаги динамикаси қуйидагича (январь-февраль): 2023 йил – 1,26 минг тонна;
📊 Автомобиль транспортида 1,4 млрд тонна юк ташилган
Миллий статистика қўмитасининг дастлабки маълумотларига кўра, 2024 йилда автомобиль транспортида 1,4 млрд тонна юк ташилган. Ушбу кўрсаткич 2023 йилга нисбатан 4,8 % га ўсган.
📊 Автомобиль транспортида юк ташиш ҳажми йиллар кесимида қўйидагича: 2020 йил – 1 238,2 млн тонна; 2021 йил – 1 282,0 млн тонна; 2022 йил – 1 284,1 млн тонна; 2023 йил – 1 322,0 млн тонна; 2024 йил – 1 385,5 млн тонна.