Потпредсједник Владе Црне Горе Филип Ивановић, који је до јуче обављао дужност министра вањских послова, све док га сопствена влада није смијенила и замијенила, јел’те, образованијим и способнијим Ервином Ибрахимовићем, тешким центром рожајског Ибра, нашао је за сходно да упути јавну лекцију самом Патријарху српском.
По њему, Патријарх нема шта да прича о Црној Гори, јер је, наводно, за СПЦ овдје надлежан искључиво Митрополит Јоаникије. Јер кад већ није надлежан у сопственој фотељи, ред је да буде надлежан за туђе ауторитете.
Да није тужно, било би комично: човјек који је у сопственом кабинету доживио „недостатак повјерења“, сада дијели лекције Патријарху и тумачи устројство Цркве.
Бивши министре упамтите, митрополит Јоаникије није “поглавар СПЦ у Црној Гори”. Нити СПЦ има “црногорски огранак”. Има Цркву која дише једним духом, чува једно предање и има једно устројство, чије сједиште јесте у Београду, али чија снага почива у народу и у Подгорици, и у Андријевици, и у Пљевљима, и у Велимљу, и у Беранама, и на Цетињу.
Митрополит Јоаникије заслужује сваку част и повјерење вјерног народа, али чак ни он никада не би рекао оно што Ивановић смишљено подмеће. Јер црквено јединство није ствар дневне политике, већ вјечне одговорности.
