tapswap community
tapswap community
Notcoin Community
Notcoin Community
Whale Chanel
Whale Chanel
tapswap community
tapswap community
Notcoin Community
Notcoin Community
Whale Chanel
Whale Chanel
Markaziy Osiyo avatar

Markaziy Osiyo

Канал - жаҳон сиёсати, тарих ва халқаро алоқалар бўйича сизга ҳамрох. Баъзида янгиликларга шарҳ берилади.
Мурожаат учун - @markazga_murojaat_bot
TGlist rating
0
0
TypePublic
Verification
Not verified
Trust
Not trusted
LocationУзбекістан
LanguageOther
Channel creation dateJan 01, 2019
Added to TGlist
Feb 09, 2025

Latest posts in group "Markaziy Osiyo"

Барчамизга бирдек қизиқарли бўлган мавзу: Марказий Осиё ҳудудида яшаган "Ўзбекнинг 92 уруғи" ҳақида.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
📚Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонасининг ДИССЕРТАЦИЯ Қисмидан бепул фойдаланиш имконияти борлигини биласизми?

Вақтни самарали ўтказиш ва илмий тадқиқот иши учун етарли материаллар тўплаш учун ажойиб имконият

🔗Платформадан фойдаланиш учун линк: https://diss.natlib.uz/

➡️
Сайтга қириб, тадқиқот иши мавзуси, калит сўзлари, аннотация ёки УДК рақами орқали ишларни топиш мумкин
✅ Барча илмий изланувчи ва тадқиқотчиларга
ушбу хабарни улашиб қўйинг

⁉️УДК нима? Батафсил жавоб!

⁉️ORCID ID қандай олинади? Батафсил жавоб!

‼️Scopus илмий техник базасидан фойдаланиш ва мақола чиқариш👈🏿

Каналга уланиш
@ILM_NUR_2020
Yumshoq ayiqchalar nega Teddy deb ataladi? 🧸

1902-yilda prezident Teodor Ruzvelt Missisipi shtatiga Luiziana shtati bilan chegaralar bo'yicha muammolarni hal qilish uchun boradi. Hamma prezidentning ov ishqibozi ekanini yaxshi bilardi. Muzokaralardan bo'sh vaqtda uni ovga taklif qilishadi. Ov vaqtida prezident kichkina ayiq bolachasiga duch keladi. Lekin ayiqchani otmaydi va kelgan joyiga qo'yib yuboradi. Bir necha kundan so'ng bu voqea haqida butun mamlakat xabar topadi.

Uddaburon tadbirkorlardan biri kanselyariya jihozlari sotuvchisi Mitchel vaziyatdan foydalanishga qaror qiladi. O'z do'koni vitrinasiga matodan tikilgan ayiqchani Teddy's Bear yoki Teddyning ayiqchasi (Teodor ismining kichraytirilgan, erkalangan shakli) yozilgan taxtacha bilan birga qo'yiladi.

Bu o'yinchoqqa bo'lgan talab shu darajada oshib ketadiki, biznesmen yumshoq o'yinchoqlar ishlab chiqaradigan shaxsiy zavodini ochadi. Teodorning tarafdorlari esa bu ayiqchani o'zlarining talismaniga aylantiradi.

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
⚡️Tadqiqot ishiga o’z hissangizni qo’shing

Biz sizga havola qilayotgan tadqiqot ishi so’rovnomasida Davlat va jamiyat ijtimoiy hamkorligining samarali tashkil etish va uni o'rganish yuzasidan qisqa savolnoma keltirilgan.

Ilmiy tadqiqot ishini samarali o’tishi va olib borilgan ishlar behuda ketmasligi uchun siz aziz kuzatuvchilarning fikringiz va savolnomadagi ishtirokingiz muhim.

Vaqtingizni ayamaysiz degan umiddaman.


So'rovnoma ishtrok etish uchun havola: https://docs.google.com/forms/d/1bsgESHkBIK8tgFpShxA7__wl7RNb3A3mGvPywa5iN64/edit
Ва ниҳоят, 5 йил деганда ДБАда магистратура тикланди❗️

Замон талабларига мос мутахассислар тайёрлашда Давлат сиёсати ва бошқаруви академиясининг ҳам ўрни катта. У ерда “Ҳокимлар мактаби”, “Раҳбар аёллар мактаби”, “Келажак лидерлари” каби курсларда илғор таълим дастурлари йўлга қўйилган. Ўтган ўқув йилида 13 мингдан зиёд тингловчиларнинг малакаси оширилган.

Янги тизимга асосан, энди давлат хизматчилари учун 3 та дастур – малака ошириш, қайта тайёрлаш ва магистратура йўлга қўйилади.

Барча узоқ ва ўрта муддатли ўқувлар хорижий ҳамкорлар билан қўшма таълим дастурлари ҳамда Иқтисодий ҳамкорлик ва тараққиёт ташкилотининг таянч тавсиялари асосида ташкил этилади.

Магистратурада “Давлат бошқаруви”, “Давлат сиёсати”, “Ҳудудларни комплекс ривожлантириш”, “Инсон ресурсларини ривожлантириш” ва “Давлат молиясини бошқариш” йўналишларида 18 ойгача муддатда чуқурлаштирилган билимлар берилади. Давлат буюртмасидан ташқари тўлов-контракт шаклида ҳам талабгорлар қабул қилинади.

Академияда таълим дастурлари ва илмий тадқиқотлар сифатини ошириш бўйича тавсиялар бериш, нуфузли хорижий илмий-таълим муассасалари билан ҳамкорлик ўрнатиш учун Халқаро академик маслаҳат кенгаши тузилади.

Шунингдек, академия ҳузурида 4 та янги марказ ташкил этилмоқда. Мисол учун, Давлат бошқаруви муаммоларини илмий-амалий тадқиқ этиш маркази давлат хизмати самарадорлигини ошириш, хусусий сектордаги илғор амалиётларни давлат бошқарувида жорий қилишга қаратилган тавсиялар бериб боради.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
1945 йилда совет мактаби ўқувчилари Америка элчисига АҚШ давлат герби тасвирланган ва қимматбаҳо ўрмон ёғочидан тайёрланган ёғоч панелни совға қилишади. Аммо, унда эшитиш ускунаси жойлашганини, унинг дизайни Лев Термен томонидан яратилганини ўқувчилар ҳам, элчи ҳам билмаган. У шунчалар муваффақиятли амалга оширилдики, совет айғоқчилари 8 йил давомида Америка элчиси хонасидаги суҳбатларни эшитиб боришган.

Панел ичидаги қурилма аниқлангач, у СССРнинг яширин разведка фаолияти мавжудлиги далили сифатида БМТга топширилди, аммо, бир-неча йилгача унинг ишлаш жараёни қандай эканлигини аниқлай олишмаган.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Таниқли афғоншунос олим Л. Дюпре таърифлаганидек “... рус ҳарбий кийимида, Россия қуроли ва пули билан Кобулга юриш қилган Абдураҳмон бошқа афғон амирлари сингари на россияпараст ва на британияпараст, балки афғонпараст бўлиб қолаверди”. “Руслар ҳам, инглизлар ҳам у билан ҳисоблашган – деб ёзади А.Е. Снесарев, – ....ташқи сиёсатда у уддабурон, тадбиркор бўлиб, оқилона муросага кела билган”.

Батафсил: https://telegra.ph/Af%D2%93oniston-amiri-ABDURA%D2%B2MON-%D2%B3a%D2%9Bida-12-16

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Марказий Осиёдан Ҳиндистонга: Буюк Мўғуллар Империяси аёллари

Ира Мухоти – ҳинд ёзувчиси, ҳинд тарихининг унутилиб кетган қаҳрамон аёллари ҳақида ёзади. Унинг 2 та китоби – Heroines: Powerful Indian Women of Myth and History (“Қаҳрамон аёллар: мифлар ва тарихдаги қудратли ҳинд аёллари” ва Daughters of the Sun: Empresses, Queens and Begums of the Mughal Empire (“Қуёш қизлари: Буюк Мўғуллар Империясининг император аёллари, қироличалари ва бегимлари”) – тарихда буюк рол ўйнаган, бироқ ҳукмдор эркаклар қатори дарсликларга кирмаган аёлларга бағишланган.

Умуман, ушбу даврларнинг ҳар бирида аёлларга муносабат қандай бўлган? Буюк Мўғуллар келиши билан бирор нарса ўзгарганми?

Билишим бўйича, Буюк Мўғуллар келиши билан аёлларга кўпроқ эркинлик берилган. Улар бундай кўчманчилар ҳаёт тарзига, сиёсий тузилманинг бир бўлаги бўлишга жуда ўрганиб қолган эди ва бу ҳолни империянинг даслабки давридаги аёллар ҳаётида кўрамиз. Кейинчалик, айниқса, Акбар давридан бошлаб, ҳамма нарса ўзгаришга юз тутди, чунки у кўплаб ражпут аёлларга уйланган. Бундан ташқари, унинг аъёнлари ва бош аслзодалари ҳам ражпутлар бўлган.

Батафсил

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
O‘zbekiston xalqaro islom akademiyasida 2025-yil 27-may kuni “Yangi Markaziy Osiyo integratsiyasining siyosiy-iqtisodiy va madaniy-gumanitar jihatlari” mavzusidagi an’anaviy xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyani o‘tkazish rejalashtirilgan.

Konferensiyaning ishchi tillari – o‘zbek, rus va ingliz tillari. Yalpi majlisda xulosa va takliflar muhokama etilib, yakuniy tavsiyalar qabul qilinadi. Konferensiya materiallari elektron to‘plamda nashr etilib, unga DOI raqami olinadi hamda Google Scolar tizimida indeksatsiya bo‘ladi. Konferensiya mavzusi bo‘yicha materiallar 2025-yil 15-may kuniga qadar qabul qilinadi.

Library @centerasia_library

Kanalga ulanish👇
@centerasiastud
Қалқонга айланган мушуклар.

Қадимда мисрликлар
мушукни муқаддас ҳайвон деб ҳисоблашган ва унга зарар етказган одамлар қаттиқ жазоланиши, ҳатто ўлимга маҳкум этилиши мумкин бўлган.
Милоддан аввалги ХI асрда форсликлар Миср маданиятини яхши ўрганган ва кейин уларга қарши уруш бошлаган.

Милоддан аввалги 525 йилда қадимги Мисрнинг Пелузий шаҳри яқинида Камбиз II бошчилигидаги форс қўшинлари Миср фиръавни Псамметих III аскарлари билан учрашди. Миср қўшинлари форслардан сон жиҳатдан устун бўлган, шунингдек уларнинг ортида мустаҳкам Пелузий шаҳар-қалъаси жойлашган эди. Бундан ташқари, Нил бўйида жойлашган фиръавн қўшинлари мудофаа бўйича ҳам устунликка эга эди. Aммо Псамметих III қақшатқич мағлубиятга учраган ва мамлакатни душманлар қўлига топшириб, пойтахтга чекинишга мажбур бўлган. Мисрликлар форсларга камондан ҳам ўқ уза олмаган, найза ва қилич билан ҳам ҳужум қила олмаган. Бунга эса форсларнинг қалқон сифатида мушуклардан фойдалангани сабаб бўлган. Улар қўлларига қалқоннинг ўрнига мушук кўтариб олган ва душман яқинлаши билан уни мисрликларга қараб улоқтиришган. Мисрда мушук муқаддас ҳайвон деб қаралгани сабаб улар мушукларга зарар етказа олмаган ва форс аскарларидан қочишга мажбур бўлган. Шундай қилиб форслар усталик билан ўзларидан бир неча баравар кўп бўлган миср қўшинларини мағлуб этган.

Library @centerasia_library

Каналга обуна бўлинг👇
@centerasiastudy
"Зек" atamasi qayerdan paydo bo'lgan?

SSSR mehnat lagerlaridagi mahbuslarni ifodalovchi ushbu termin 1920-yillarda "Заключённый красноармеец" so'z birikmasi qisqartmasidan ("з/к") kelib chiqqan.

Bunday mehnat armiyalari Lev Trotskiy tashabbusi bilan yaratilgandi. Ammo keyinchalik termin qizil armiyani haqoratlovchi terminga aylanib qolmasligi uchun Anastas Mikoyan tashabbusi bilan Belomorsk-Baltika kanali qurilishiga jalb qilinganlarga nisbatan ishlatila boshlanadi hamda "заключённый каналоармеец"ga o'zgartiriladi.

@centerasiastudy
Avstraliya uchburchagi

Avstraliyaning janubiy qismlari hamda Tasmaniya oralig'ida joylashgan o'ziga xos hudud bo'lib, anomal holatlar va Bermud uchburchagiga o'xshashligi bilan mashhur.

Ushbu hududda ham tez-tez samalyot hamda kemalarning izsiz g'oyib bo'lishi kuzatiladi.

Library @centerasia_library

@centerasiastudy
‼️Ёш сиёсатшунос, социолог ва тарихчилар ўқиши муҳим бўлган манбалар!

Ўзбекистон давлат арбоблари ва олимлари асарлари:

1. Сафоев С - Марказий Осиёдаги геосиёсат;
2. Хасанов А. - Геосиёсат;
3. Рахмон Фармонов - Ўзбекистон геосиёсати;
4. Хафизова К - Хитой дипломатияси Марказий Осиёда;
5. Т.Турсунмуратов - Марказий Осиё хавфсизлигини таъминлашда илмий-технологик салоҳият омили;
6. Ш.Вохидов, Р.Холиқова - Марказий Осиёда давлат бошқаруви тарихи;
7. Жумаев Р.З, Убайдуллаев У.А, Хўжанов Б.А. - Конфликтология асослари;
8. Сайфиддин Жўрайев - Xалқаро муносабатлар ва халқаро ташкилотлар;
9. Zohidilla Munavvarov - Xalqaro munosabatlarga kirish;
10. М.Хайруллаев - Ўзбек дипломатияси тарихидан;
11. Муртазаева Р.Х. - Ўзбекистонда миллатлараро муносабат ва бағрикенглик;
12. Мусаев. М - МИССИОНЕРЛИК ВА ПРОЗЕЛИТИЗМНИНГ ЖАМИЯТ БАРҚАРОРЛИГИГА ТАҲДИДИ;
13. Қирғизбоев М - Сие‌сатшунослик;
14. Одилкориев - Сиёсатшунослик;
15. B. Biturayev - Siyosatshunoslikka kirish;
16. Ғойибназаров Ш - Сиёсий маданият;
17. Бахтиёр Омон - Сиёсий етакчининг нотиқлик маҳорати;
18. Ахмадали Асқаров – Ўзбек этногенези;
19. Карим Шониёзов - Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни;
20. Насриддин Назаров - Афғонистон ўзбеклари;
21. M.Boboxo‘jayev - Afg‘onistonning yangi tarixi (1747-1918);
22. И.Бобоқулов. – Афғонистон луғат;

Чет давлат арбоблари ва олимлари асарлари:

1. Den Syaopen - Xitoy islohotlarining me’mori;
2. Бодо Шефер - "Ғолиблик қонуниятлари";
3. Юлиан Семёнов - ТАСС маълум қиладики;
4. Nikollo Makiavelli – Hukmdor;
5. Ашин - Элитология;
6. Фукуяма - Сильное государство;
7. Самуель Хантингтон - Цивилизациялар тўқнашуви;
8. Адолф Гитлер - "Менинг курашим";
9. Збигнев Бжезинский - "Великая шахматная доска";

Library @centerasia_library

Каналга обуна бўлинг👇
@centerasiastudy
Frederik Buyuk (1712-1786) - Napoleongacha Yevropaning eng buyuk sarkardalardan biri. Pruss qiroli. Harbiy daho.

▫️ Buxoro taxtiga qog'irchoq  Abulfayzxon oʻtirgan zamonda Berlinda Yevropani titrata olgan yirik bir sarkarda dunyoga kelgan edi. Uning otasi Frederik Uilyam ham katta hamda kuchli armiya yarata olgan qirol edi.

◽️ Frederik yoshligida san'atga koʻproq qiziqdi. Hech kim uni harbiy ishga qiziqadigan odam demas edi. Frederik 3000 dona muhim asarlarni kutubxonasiga jamlagan edi.

▫️Frederik harbiy saboqni yana bir buyuk sarkarda Yevgeniy Savoyskiy qoʻlidan olgan. Oʻsha zamonlarda Prussiya armiyasi Ovroʻpada 4-o'rinda turgan. U 27 yoshida Prussiya taxtiga chiqqan.

▫️Taxtga chiqishi bilan u Prussiyaning buyukligini maqsad qilgan holda Avstriya bilan urush ochadi. 1741-yili u Avstriyaliklarni Molvitsda magʻlub qiladi. Keyingi yili u yana bir jangda raqibni kavaleriya orqali tor-mor qiladi.

▫️ 1743-yili Frederik Fransiya bilan ittifoqda Avstriya bilan yana urush boshlaydi. 1744-yili Praga shahrini egallaydi. 1745-yili Frederik dushmanni yanada kattaroq Gogenfridberg jangida uloqtirib yuboradi. Bir vaqtning oʻzida u saksonlar bilan urush olib borib, dushmanni magʻlub qiladi.

▫️ 33 yoshida Frederik dushmanlari va oʻz xalqi orasida "Buyuk" nomini olgan edi.  Yevropada yirik qoʻmondon paydo boʻlganini hamma yaqqol sezgandi.

▫️Yangi urush - "7 yillik urush" - oʻz davrining eng katta harbiy toʻqnashuvlar seriyasi boshlanmoqda edi. Avstriya malikasi Mariya Tereza Fransiya va Rossiya orqali Frederikning tanobini tortib qoʻyishga urindi.

▫️ Frederik urush boshida Saksonlarni tor mor qildi. Lobositz jangida esa Avstriya armiyasidan ustun keldi. 1757-yili Pruss qiroli Praga jangida ashaddiy dushmanlaridan yana bir bor ustun keldi.

▫️ Frederik barcha urushlarda yutavermagan albatta. 1757-yilgi Kolin jangi uning uchun birinchi yoʻqotish edi. Ammo bir muddat oʻtib, u Rossbax jangida katta hajmli Fransuz-Avstriya armiyasi ustidan katta gʻalaba qiladi.

▫️ Frederik deyarli butun Ovroʻpo bilan olishardi. Urushning keyingi yillari qiyin o'tdi. 1760-yili u Avstriyaliklarni yengsada, Berlinni bir muddat boy beradi. Uning ittifoqchisi Britaniya Amerika bilan band boʻlib qolgach, Prussiyaning iqtisodi cho'ka boshladi.

▫️Frederik oʻz qoʻshini sonini 1772-yili 190 ming askarga koʻtarib, Yevropada 3-bo'ldi. Uning eng katta dushmani Mariya Tereza boshliq Avstriya boʻlib, Pruss qiroli umrining oxirgacha bu raqibni kuchsizlantirishga urindi.

▫️ U faoliyati davomida 60 tacha jangda qatnashib, asosiy urushlarning barchasida gʻalaba qiladi. Uning yangi harbiy taktikalari keyinchalik Napoleonni ham hayratga soladi.

▫️Buyuk sarkarda 1786-yili, 74 yoshida sokinlikda dunyodan oʻtadi. Frederikka havas qilgan Adolf Hitler keyinchalik qirolning jasadini urushdan himoya qilish yoʻllarini qidirgan. Napoleon esa "Bu odam tirik boʻlganida, biz bu yerda boʻlmas edik" degan edi.

Kanalga obuna bo‘ling
👉@centerasiastudy
Ким ёшлигида илм дарахти экмаса, қариликда дам оладиган сояни топа олмайди.

© Сенека

Markaziy Osiyo | Library | Science

Records

08.02.202520:25
15.7KSubscribers
30.03.202519:21
2100Citation index
09.05.202504:13
3.1KAverage views per post
09.05.202504:13
3.1KAverage views per ad post
02.05.202519:24
7.31%ER
09.05.202507:28
20.10%ERR
Subscribers
Citation index
Avg views per post
Avg views per ad post
ER
ERR
MAR '25APR '25MAY '25

Popular posts Markaziy Osiyo

24.04.202517:27
Чўчқа босиб кетди менинг боғимни,
Бири-биридан оқ, семиз чўчқалар.
Кўппаклардай талаб ҳаммаёғимни,
Ҳеч тўйдим демайди бу гўрсўхталар.

Бечора махлуқ деб раҳмим келганди,
Ёмонлик йўқ эди асло дилимда.
Боғимни-ку вайрон қилганди, аммо
Хўриллаб гапир дер менинг тилимда...

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
📚Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонасининг ДИССЕРТАЦИЯ Қисмидан бепул фойдаланиш имконияти борлигини биласизми?

Вақтни самарали ўтказиш ва илмий тадқиқот иши учун етарли материаллар тўплаш учун ажойиб имконият

🔗Платформадан фойдаланиш учун линк: https://diss.natlib.uz/

➡️
Сайтга қириб, тадқиқот иши мавзуси, калит сўзлари, аннотация ёки УДК рақами орқали ишларни топиш мумкин
✅ Барча илмий изланувчи ва тадқиқотчиларга
ушбу хабарни улашиб қўйинг

⁉️УДК нима? Батафсил жавоб!

⁉️ORCID ID қандай олинади? Батафсил жавоб!

‼️Scopus илмий техник базасидан фойдаланиш ва мақола чиқариш👈🏿

Каналга уланиш
@ILM_NUR_2020
05.05.202510:16
Қишлоққа чақирди отам кўп бора
“Болангни етаклаб келиб кет”, деди
Бошлиққа айтишга ҳаддим сиғмас ҳеч,
Тугамаган ишлар жуда кўп эди.

Харжларни ўйлардим, борди-келдини,
6 соатлик йўл, интернет, ишим,
Баҳона излаш-ла ўтаверарди
Кўп баҳорим, ёзим, кузларим, қишим.

Отам “Кел, олдимга бир ўтир”, дерди,
Анов жўрам бор деб кўргани кетдим.
“Кел, энди бугун мен билан ёт”, деса
Ҳижолатман бўламан, ўзимни тортдим.

Кўнгилдан гаплашиб ололмадим ҳеч,
Ичида не сирлар асради отам.
50 минг ташласам телефонига,
Суюнчи олардим ўзимча ҳотам.

“Ҳаётинг яхшими?” дер эди баъзан,
“Пулинг борми?” дея сўрарди бот-бот.
Қийналиб турсам ҳам “тўкисман”, дея,
Қаддини эгмасин дер эдим ҳаёт.

Билсам бўлар экан баъзан истисно,
Тушунаркан ахир айтса бошлиққа.
Ҳамма ишни ташлаб ўз ҳолига жим,
Отамни кўмгани кетдим қишлоққа...

©️Нуриддин Зиё

каналга уланиш👇
@ILM_NUR_2020
13.05.202504:14
Барчамизга бирдек қизиқарли бўлган мавзу: Марказий Осиё ҳудудида яшаган "Ўзбекнинг 92 уруғи" ҳақида.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
1945 йилда совет мактаби ўқувчилари Америка элчисига АҚШ давлат герби тасвирланган ва қимматбаҳо ўрмон ёғочидан тайёрланган ёғоч панелни совға қилишади. Аммо, унда эшитиш ускунаси жойлашганини, унинг дизайни Лев Термен томонидан яратилганини ўқувчилар ҳам, элчи ҳам билмаган. У шунчалар муваффақиятли амалга оширилдики, совет айғоқчилари 8 йил давомида Америка элчиси хонасидаги суҳбатларни эшитиб боришган.

Панел ичидаги қурилма аниқлангач, у СССРнинг яширин разведка фаолияти мавжудлиги далили сифатида БМТга топширилди, аммо, бир-неча йилгача унинг ишлаш жараёни қандай эканлигини аниқлай олишмаган.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Ким ёшлигида илм дарахти экмаса, қариликда дам оладиган сояни топа олмайди.

© Сенека

Markaziy Osiyo | Library | Science
Yumshoq ayiqchalar nega Teddy deb ataladi? 🧸

1902-yilda prezident Teodor Ruzvelt Missisipi shtatiga Luiziana shtati bilan chegaralar bo'yicha muammolarni hal qilish uchun boradi. Hamma prezidentning ov ishqibozi ekanini yaxshi bilardi. Muzokaralardan bo'sh vaqtda uni ovga taklif qilishadi. Ov vaqtida prezident kichkina ayiq bolachasiga duch keladi. Lekin ayiqchani otmaydi va kelgan joyiga qo'yib yuboradi. Bir necha kundan so'ng bu voqea haqida butun mamlakat xabar topadi.

Uddaburon tadbirkorlardan biri kanselyariya jihozlari sotuvchisi Mitchel vaziyatdan foydalanishga qaror qiladi. O'z do'koni vitrinasiga matodan tikilgan ayiqchani Teddy's Bear yoki Teddyning ayiqchasi (Teodor ismining kichraytirilgan, erkalangan shakli) yozilgan taxtacha bilan birga qo'yiladi.

Bu o'yinchoqqa bo'lgan talab shu darajada oshib ketadiki, biznesmen yumshoq o'yinchoqlar ishlab chiqaradigan shaxsiy zavodini ochadi. Teodorning tarafdorlari esa bu ayiqchani o'zlarining talismaniga aylantiradi.

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
@centerasiastudy
12.05.202505:39
Ва ниҳоят, 5 йил деганда ДБАда магистратура тикланди❗️

Замон талабларига мос мутахассислар тайёрлашда Давлат сиёсати ва бошқаруви академиясининг ҳам ўрни катта. У ерда “Ҳокимлар мактаби”, “Раҳбар аёллар мактаби”, “Келажак лидерлари” каби курсларда илғор таълим дастурлари йўлга қўйилган. Ўтган ўқув йилида 13 мингдан зиёд тингловчиларнинг малакаси оширилган.

Янги тизимга асосан, энди давлат хизматчилари учун 3 та дастур – малака ошириш, қайта тайёрлаш ва магистратура йўлга қўйилади.

Барча узоқ ва ўрта муддатли ўқувлар хорижий ҳамкорлар билан қўшма таълим дастурлари ҳамда Иқтисодий ҳамкорлик ва тараққиёт ташкилотининг таянч тавсиялари асосида ташкил этилади.

Магистратурада “Давлат бошқаруви”, “Давлат сиёсати”, “Ҳудудларни комплекс ривожлантириш”, “Инсон ресурсларини ривожлантириш” ва “Давлат молиясини бошқариш” йўналишларида 18 ойгача муддатда чуқурлаштирилган билимлар берилади. Давлат буюртмасидан ташқари тўлов-контракт шаклида ҳам талабгорлар қабул қилинади.

Академияда таълим дастурлари ва илмий тадқиқотлар сифатини ошириш бўйича тавсиялар бериш, нуфузли хорижий илмий-таълим муассасалари билан ҳамкорлик ўрнатиш учун Халқаро академик маслаҳат кенгаши тузилади.

Шунингдек, академия ҳузурида 4 та янги марказ ташкил этилмоқда. Мисол учун, Давлат бошқаруви муаммоларини илмий-амалий тадқиқ этиш маркази давлат хизмати самарадорлигини ошириш, хусусий сектордаги илғор амалиётларни давлат бошқарувида жорий қилишга қаратилган тавсиялар бериб боради.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
‼️Vanuatu haqida

Vanuatu Respublikasi (Ripablik blong Vanuatu) – Tinch okeanning janubi-gʻarbiy qismida joylashgan Yangi Gebrid orollari (80 oroldan iborat)dagi davlat. Bu orollarning eng yiriklari Espiritu-Santo, Ambrim, Malekula, Maevo, Efate. Maydon 12 190 km2. Aholisi 189,6 ming kishi (1990-yillar oxiri). Poytaxti – Port-Vila shahri. Maʼmuriy jihatdan 6 provinsiyaga boʻlingan.

Orollar yer yuzasi vulqon jinslaridan tuzilgan togʻlik (eng baland nuqtasi 1810 m). 60 ga yaqin vulkandan 10 tasi harakatda. Orollardagi togʻlar orasida tekis yerlarda dehqonchilik qilinadi. Koʻpgina issiq buloqlar mavjud. Oltingugurt, marganes konlari bor. Iklimi – nam, tropik. Oʻrtacha oylik tempaturasi 20—27°. Yiliga 1000 mm gacha yogʻin yogʻadi. Sershamol sharqiy qiyaliklarda tropik oʻrmonlar, gʻarbda Irak oʻrmon.


Markaziy Osiyo | Library | Science
09.05.202515:56
‼️Ёш сиёсатшунос, социолог ва тарихчилар ўқиши муҳим бўлган манбалар!

Ўзбекистон давлат арбоблари ва олимлари асарлари:

1. Сафоев С - Марказий Осиёдаги геосиёсат;
2. Хасанов А. - Геосиёсат;
3. Рахмон Фармонов - Ўзбекистон геосиёсати;
4. Хафизова К - Хитой дипломатияси Марказий Осиёда;
5. Т.Турсунмуратов - Марказий Осиё хавфсизлигини таъминлашда илмий-технологик салоҳият омили;
6. Ш.Вохидов, Р.Холиқова - Марказий Осиёда давлат бошқаруви тарихи;
7. Жумаев Р.З, Убайдуллаев У.А, Хўжанов Б.А. - Конфликтология асослари;
8. Сайфиддин Жўрайев - Xалқаро муносабатлар ва халқаро ташкилотлар;
9. Zohidilla Munavvarov - Xalqaro munosabatlarga kirish;
10. М.Хайруллаев - Ўзбек дипломатияси тарихидан;
11. Муртазаева Р.Х. - Ўзбекистонда миллатлараро муносабат ва бағрикенглик;
12. Мусаев. М - МИССИОНЕРЛИК ВА ПРОЗЕЛИТИЗМНИНГ ЖАМИЯТ БАРҚАРОРЛИГИГА ТАҲДИДИ;
13. Қирғизбоев М - Сие‌сатшунослик;
14. Одилкориев - Сиёсатшунослик;
15. B. Biturayev - Siyosatshunoslikka kirish;
16. Ғойибназаров Ш - Сиёсий маданият;
17. Бахтиёр Омон - Сиёсий етакчининг нотиқлик маҳорати;
18. Ахмадали Асқаров – Ўзбек этногенези;
19. Карим Шониёзов - Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни;
20. Насриддин Назаров - Афғонистон ўзбеклари;
21. M.Boboxo‘jayev - Afg‘onistonning yangi tarixi (1747-1918);
22. И.Бобоқулов. – Афғонистон луғат;

Чет давлат арбоблари ва олимлари асарлари:

1. Den Syaopen - Xitoy islohotlarining me’mori;
2. Бодо Шефер - "Ғолиблик қонуниятлари";
3. Юлиан Семёнов - ТАСС маълум қиладики;
4. Nikollo Makiavelli – Hukmdor;
5. Ашин - Элитология;
6. Фукуяма - Сильное государство;
7. Самуель Хантингтон - Цивилизациялар тўқнашуви;
8. Адолф Гитлер - "Менинг курашим";
9. Збигнев Бжезинский - "Великая шахматная доска";

Library @centerasia_library

Каналга обуна бўлинг👇
@centerasiastudy
08.05.202513:38
📊 Ўзбекистон Республикасининг демографик кўрсаткичлари рақамларда

🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилнинг 1 апрель ҳолатига Ўзбекистон Республикасининг демографик кўрсаткичлари статистик рақамларда:

👨‍👩‍👧‍👦 Аҳоли сони – 37,7 млн киши
🧍🏻‍♀️Аёллар сони – 18,7 млн киши
🧍🏻‍♂️Эркаклар сони – 19 млн киши

🌇 Шаҳарда яшовчилар – 19,2 млн киши
🏘Қишлоқда яшовчилар – 18,5 млн киши

👩‍❤️‍👨 Никоҳлар сони – 43,8 мингта
💫 Никоҳдан ажралишлар сони – 11,5 мингта

Ташқи миграция ⬇️
🛩 Кўчиб келган – 0,3 минг киши
✈️ Кўчиб кетган – 2,4 минг киши

Каналга уланиш
@centerasiastudy
"Зек" atamasi qayerdan paydo bo'lgan?

SSSR mehnat lagerlaridagi mahbuslarni ifodalovchi ushbu termin 1920-yillarda "Заключённый красноармеец" so'z birikmasi qisqartmasidan ("з/к") kelib chiqqan.

Bunday mehnat armiyalari Lev Trotskiy tashabbusi bilan yaratilgandi. Ammo keyinchalik termin qizil armiyani haqoratlovchi terminga aylanib qolmasligi uchun Anastas Mikoyan tashabbusi bilan Belomorsk-Baltika kanali qurilishiga jalb qilinganlarga nisbatan ishlatila boshlanadi hamda "заключённый каналоармеец"ga o'zgartiriladi.

@centerasiastudy
10.05.202513:51
O‘zbekiston xalqaro islom akademiyasida 2025-yil 27-may kuni “Yangi Markaziy Osiyo integratsiyasining siyosiy-iqtisodiy va madaniy-gumanitar jihatlari” mavzusidagi an’anaviy xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyani o‘tkazish rejalashtirilgan.

Konferensiyaning ishchi tillari – o‘zbek, rus va ingliz tillari. Yalpi majlisda xulosa va takliflar muhokama etilib, yakuniy tavsiyalar qabul qilinadi. Konferensiya materiallari elektron to‘plamda nashr etilib, unga DOI raqami olinadi hamda Google Scolar tizimida indeksatsiya bo‘ladi. Konferensiya mavzusi bo‘yicha materiallar 2025-yil 15-may kuniga qadar qabul qilinadi.

Library @centerasia_library

Kanalga ulanish👇
@centerasiastud
10.05.202513:21
Қалқонга айланган мушуклар.

Қадимда мисрликлар
мушукни муқаддас ҳайвон деб ҳисоблашган ва унга зарар етказган одамлар қаттиқ жазоланиши, ҳатто ўлимга маҳкум этилиши мумкин бўлган.
Милоддан аввалги ХI асрда форсликлар Миср маданиятини яхши ўрганган ва кейин уларга қарши уруш бошлаган.

Милоддан аввалги 525 йилда қадимги Мисрнинг Пелузий шаҳри яқинида Камбиз II бошчилигидаги форс қўшинлари Миср фиръавни Псамметих III аскарлари билан учрашди. Миср қўшинлари форслардан сон жиҳатдан устун бўлган, шунингдек уларнинг ортида мустаҳкам Пелузий шаҳар-қалъаси жойлашган эди. Бундан ташқари, Нил бўйида жойлашган фиръавн қўшинлари мудофаа бўйича ҳам устунликка эга эди. Aммо Псамметих III қақшатқич мағлубиятга учраган ва мамлакатни душманлар қўлига топшириб, пойтахтга чекинишга мажбур бўлган. Мисрликлар форсларга камондан ҳам ўқ уза олмаган, найза ва қилич билан ҳам ҳужум қила олмаган. Бунга эса форсларнинг қалқон сифатида мушуклардан фойдалангани сабаб бўлган. Улар қўлларига қалқоннинг ўрнига мушук кўтариб олган ва душман яқинлаши билан уни мисрликларга қараб улоқтиришган. Мисрда мушук муқаддас ҳайвон деб қаралгани сабаб улар мушукларга зарар етказа олмаган ва форс аскарларидан қочишга мажбур бўлган. Шундай қилиб форслар усталик билан ўзларидан бир неча баравар кўп бўлган миср қўшинларини мағлуб этган.

Library @centerasia_library

Каналга обуна бўлинг👇
@centerasiastudy
Log in to unlock more functionality.