СвеСрбље (How To Serb)

"6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: "Ајте Срби, Ђурђевдански уранак"

"био измасакриран свуда по тијелу, дори и по лицу. На лицу умрљаном траговима крви и дубоких посјекотина, зјапиле су црне и црвенкасте живе ране, које су свједочиле о звјерским мучењима. Он се издвајао од осталих затвореника управо због трагова од батина и мучења, био је живи леш."

"Наше ће сјене ходати по Бечу,
Лутати по двору, плашећи господу..."

"Завист људи, то је гнијев богова."

"Гледајући једно људско насеље на некој влажној стрмини, ограђено посрнулом оградом, дође ми мисао о правој намјени овога свијета.

У ствари, ова планета је можда један обор у који је сатјерано и затворено све што је у васиони живило и гамизало, са једином сврхом да ту помрије.

У великим болницама има по једна соба у коју преносе оне болеснике за које се види да ће живити још неколико сати. У васиони, ова наша земља је таква соба за умирање. А то што се плодимо, тоје само илузија, јер све што се то дешава у границама смрти на коју смо осуђени и због које смо на земљу бачени. У ствари, мјерено васионском мјером, а казано нашим људским ријечима: јуче смо доведени, а сутра нас неће више бити. Можда ће још трава расти и минерали сазријевати, али само за себе."

"Кад наиђу тешка мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, отвори се одједном Библија на њеним најтаминијим страницама и наш ужас или наше неразумијевање нађу древне и познате ријечи као једини израз.

Гледајући војнике и жандарме који су до малоприје били и убијали видио сам им у очима, дубоко испод спољњег бијеса и дрскости, једва примијетно колебање у коме је било и животињског страха и неке жеље да се не буде на том мјесту ни у том облику. У том дрхтању у дну зјеница прочитао сам одједном јасан и несумњив јадни, страшни и дјетињски Каинов одговор: - Зар сам ја чувар брата свога?"

БОСНА

И ови те, Светла, иду да продаду:
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоју цену знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга...

О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова, и завет отаца.

Дрину, поред исте и бразде и сетве,
Између два плућа у истоме даху —
Две речи из исте молитве и клетве,
Два анђелска крила у истом замаху...

Увек против борца, лупеж од почетка;
Увек у отрову ножи искувани;
И против заставе интрига и сплетка;
Увек од трговца да те херој брани!

Још везаног воде старца Вујадина,
Пеција и Голуб сад су прах и сена,
Петра Мркоњића покрила је тмина:
Светла је легенда на трг изнесена.

У Романији ће Старина Новаче
И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку,
Залуд дохватити за зелене маче:
Подли ће се пазар да сврши у мраку!

А у твом су небу све молитве наше,
О вечна предстражо и слави и плачу!
Чиста Божја капљо из заветне чаше,
Свето наше слово писано на мачу!