"Ова објава је пример како необразовани лажни неутралац покушава да повуче историјску паралелу између наших предака који су дизали Први устанак против дахија и данашњих протеста студената и народа против режима. Овом ироничном сликом хоће да каже како наши преци нису сарађивали са султаном и другим Турцима против дахија, већ да су храбро одмах ударили на све њих, док данас - наводно - студенти и народ улазе у блато политике сарађујући са људима који су - опет сви наводно - експоненти Вучићевих глобалистичких газда. Те да је сулудо обарати Вучића са људима који су из истог кола као и он.
На страну сад што је од свега најбесмисленије што лажни неутралци као он нон-стоп искључиво или скоро сасвим нападају једну страну, тј. што су у хистерији и страху што се једној страни љуља столица. Тиме откривају за кога раде. Но, ова објава је сасвим историјски лажна.
Наиме, наши преци су дигли устанак, управо тако што су сарађивали са мање лошим Турцима по њихове интересе у датом тренутку. И пре устанка су Срби ратовали заједно са турским спахијама и београдским пашом Хаџи-Мустафом против дахија и њиховог покровитеља видинског паше Пазван-оглуа. Када су дахије убиле српског покровитеља Хаџи-Мустафу, завели су терор. Отимали шта су хтели, не само новац. Отимали су децу, девојке и удате жене, силовали их месецима и годинама, растурали Свету Тајну брака. Наше олтаре у храмовима су поганили изметом од коња и говеда. Опет, само десетина народа је активно решила да се томе супротстави латентном хајдучијом, остали су мирно посматрали ова скрнављења Српства и Вере. Дакле, велика већина је тешко била побожна, осим на устима номинално, али на делу - мркли мрак.
Мањина кнезова и свештеника, са десетином народа која се охајдучила у неку руку, одлучује да дигне устанак на дахије. Не на султана, не Османско царство, већ само на дахије. И пишу писмо султану, моле га да им постане савезник у борби против дахија. Он то чита и пише дахијама да престану, јер ако још једном чује од Срба за зулуме, има заједно са Србима да потуче дахије и истера их из Београда. Дахије су још пре султанове претње сазнале да су Срби писали султану против њих, да се жале. Дојавили су издајници из редова кнезова који су знали за писмо. Онда дахије одлучују да велику већину кнезова побију и заврше почети геноцид над Србима.
Срби нападају дахијске ханове и у томе имају помоћ турских спахија (старих феудалаца). Када је дошао босански Бећир-паша, замолили су га да им помогне да ухвате одбегле дахије које су се склониле на Ада-кале, острво код Ђердапа којим су управљали Турци. Бећир-паша одмах налаже рођаку управника турске тврђаве Ада-кале да помогне устаницима да ухвате дахије. Он је поручио Србима да ће издати дахије и онда је Миленко Стојковић посекао ноћу на спавању дахије и послао главе устаницима у Београд.
Тек после тога, Срби полако почињу да без икакве турске помоћи освајају даље своје слободе и тек након 1807. објављују рат султану, дакле више од три године након почетка устанка. У почетку, Срби су желели само званична дотадашња права која су имали од султана - ништа више.
Дакле, и те како има смисла борити се у политици (не говорим о личним животима појединаца) против већег зла уз помоћ сарадње са мањим злом. Није то једини пример у нашој историји. Ко тврди другачије спиновањем и манипулацијама, као што то данас раде лажни неутралци на Вучићевом списку сарадника, тај минира било какву борбу ка већим слободама српског народа у политици и заправо држи страну савременим дахијама оличеним у Аганлији Вучићу (АВ).
Тачно је да је након (па и ту току самих устанака) Србин заражен западним идејама лажног просветитељства. И да смо после плаћали велике цене због тога. Али, то никако не значи да није требало дизати устанак против дахија, сарађујући тада са мање лошим Турцима по Србе. Јер, да се нисмо дигли, дахије би довршиле геноцид - претвориле би све наше храмове у кокошињце и штале, отели би нам жене и девојке, уништиле заувек Свету Тајну брака, ми бисмо нестали као народ, као колектив.
