ЗС
Зентропа Србиja
Заједница српских револуционарних националиста
Контакт: @zentropaserbia
Контакт: @zentropaserbia
TGlist рейтинг
0
0
ТипАчык
Текшерүү
ТекшерилбегенИшенимдүүлүк
ИшенимсизОрду
ТилиБашка
Канал түзүлгөн датаJan 20, 2020
TGlistке кошулган дата
Oct 31, 2024
30.01.202518:11
Као и сваке године, српски националисти ће се окупити у Београду ради обележавања годишњице погибије див-јунака ђенерала Милана Недића, председника Владе народног спаса током Другог светског рата.
Скуп се одржава 4. фебруара на углу Улица Кнегиње Љубице и Симине у Београду у 20:00.
Скуп се одржава 4. фебруара на углу Улица Кнегиње Љубице и Симине у Београду у 20:00.
08.02.202517:27
Српске четнике током целог свог постојања обележавала је нека врста романтичног кокетирања са смрћу. Сви симболи српских четника упућивали су на то да им је смрт за отаџбину преча од живота, а и само њихово дело било је такво. На самим почецима, за прве чете које су се спуштале у Стару Србију и Маћедонију, бирани су људи који немају жена и деце - он и који ништа не могу изгубити. Један такав је био и Анђелко Алексић, родом из села Мидинци код Кичева. Био је био печалбар, ашчија у кафани „Оријент“ у Београду почетком 20. века.
Анђелко Алексић био је један од првих четничких војвода. Његова чета, била је прва српска комитска чета послата из Београда у Стару Србију 1904. године.
Близу села Четрице, надомак Куманова, турска војска открива ову чету након чега се развила борба код села Шупљи Камен.
Чета Анђелка Алексића пружила је очајнички отпор наносећи Турцима и албанским башибозуцима велике губитке. Када је од целе чете на крају борбе једини жив остао само војвода Анђелко Алексић, метак намењен самоубиству потрошио је на нападача.
Када су замукли пуцњи позван је на предају, изашао је на опкоп извадио нож и преклао сам себе претходно рекавши: Овако се српски комита предава!
Анђелко Алексић био је један од првих четничких војвода. Његова чета, била је прва српска комитска чета послата из Београда у Стару Србију 1904. године.
Близу села Четрице, надомак Куманова, турска војска открива ову чету након чега се развила борба код села Шупљи Камен.
Чета Анђелка Алексића пружила је очајнички отпор наносећи Турцима и албанским башибозуцима велике губитке. Када је од целе чете на крају борбе једини жив остао само војвода Анђелко Алексић, метак намењен самоубиству потрошио је на нападача.
Када су замукли пуцњи позван је на предају, изашао је на опкоп извадио нож и преклао сам себе претходно рекавши: Овако се српски комита предава!
Кайра бөлүшүлгөн:
Комитет 212
11.02.202521:13
"То вече никада нећу заборавити. Били смо бесни. Са групом ортака из краја отишао сам на тај митинг, добро се сећам, разни су се испред скупштине обратили народу, чинило се као да се цео народ ујединио. Можда и јесте било тако. Како је почело? Па ево, и сам да вам кажем не знам, пола ствари се не сећам, вероватно од силних налета адреналина. Били смо бесни. Бесни на цео свет што смо опет били остављени на цедилу. Сећам се, испред америчке амбасаде смо стајали. Каменице, петарде и бакље лете ка њој, људи покушавају да упадну у амбасаду. Одједном, видим у том хаосу да је неколицина момака успела да уђе и да је планула америчка застава. Каква је то еуфорија била. За заставом планула је и амбасада. Био сам ко зна где, одушевљен потпуно. Еј! Запалили смо најобезбеђенију амбасаду у Београду, амбасаду силе број један! Полиција нас је убрзо потисла, заправо били су то они црни џипови, Хамери, САЈ то вози, или Жандари, не знам ни сам. Следеће јутро, било је ту модрица на леђима, од пар пендрека што сам добио, ништа страшно. Међутим, осећај задовољства који ме је пратио од претходне вечери брзо се претворио у неверицу. Један момак је остао у амбасади, нашли су га мртвог, спаљеног. Нисам знао момка, нисам га ни видео чак на протесту и у том хаосу, али сам се осећао као да сам га знао, као да је неко мој погинуо. Не знам како да вам опишем тај осећај заиста. Прво ме је испунила празнина нека, а онда су ишли неки налети туге. Другари су после причали да се чуло пуцање из амбасаде. Ја то не могу да потврдим јер од силне гунгуле не верујем да би ико могао разазнати звуке топовских удара и петарди од пуцања у згради . Оно што знам јесте да је то било ко могао да буде од нас, зато смо ми сви Зоран Вујовић. Зато ја и дан данас одем у цркву и запалим свећу, за њега. Ето, не знам шта бих вам рекао више."
А.Н. учесник нереда у Београду 21.2.2008.
А.Н. учесник нереда у Београду 21.2.2008.
27.01.202509:05
Београд.
13.02.202510:36
"Кажу крв и тло, док Запад каже демократија. Да ли је икад било прозаичније речи? Демократија: глинени појас који је потопио Атину, и који утапа Француску. Крв и тло су поезија, за њих се може борити; демократија је чиста проза, апстрактна, неодређена, и, на начин на који је користе, неискрена."
- Робинсон Џеферс, Крвава здела
- Робинсон Џеферс, Крвава здела
27.01.202510:42
Аутокоманда.
Кайра бөлүшүлгөн:
Омладина 451
13.02.202519:27
451, а ти?
Чет-бот Омладине 📝 | Телеграм Омладине 💬 | Инстаграм Омладине 📹 |
😀 Слава нацији! 😁
Чет-бот Омладине 📝 | Телеграм Омладине 💬 | Инстаграм Омладине 📹 |
😀 Слава нацији! 😁
15.02.202510:12
"Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души."
- Петар Петровић Његош
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души."
- Петар Петровић Његош
Көбүрөөк функцияларды ачуу үчүн кириңиз.
