Друштвени удар
17.02.202516:37
⚡️🇷🇺 Саопштење сталног представника Русије при УН Василија Небензје
@drustveni_udar
Државе ЕУ и Велика Британија апсолутно нису способни за договор, они не могу бити укључени у било какве будуће договоре о Украјини.
Украјина је заувек изгубила ДНР, ЛНР, Херсонску и Запорошку област.
@drustveni_udar
17.02.202509:04
🇺🇸 НАТО покреће патролну морнаричку мисију у Балтичком мору
🔹 Упркос бројним несугласицама, међусобним оптужбама и размимоилажењу у кључним ставовима које смо могли видети на Минхенској безбедносној конференцији, колективни Запад остаје уједињен у свом антируском деловању у стратешки значајној акваторији Балтичког мора — како саопштава министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш, чланице блока постигле су договор о покретању патролне морнаричке мисије која ће бити поморски еквивалент постојећим ваздушним патролним мисијама.
🔹 Уколико је пољски министар овде на уму имао Baltic Air Policing, то значи да можемо говорити о увођењу континуираног стања повишене борбене готовости морнарица држава чланица НАТО у Балтичком мору са значајним повећањем војног присуства не-балтичких држава у регији и размештањем војних бродова у балтичким лукама на ротационој основи.
❓ Позадина догађаја
🔹 Овакав развој догађаја средином јануара најавио је пољски премијер Доналд Туск када је објавио о ”радикалном увећању НАТО снага на Балтику” у одговору на инциденте оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад без и једног доказа и без и једне успешно окончане истраге оптужује Русију.
🔹 Притом, до објављивања ове одлуке долази мање од недељу дана након потврде министра спољних послова Естоније Маргуса Цахкне да балтичке државе разматрају промену националних закона која би омогућила агресивнију контролу Балтичког мора у циљу борбе против такозване руске ”флоте из сенке” која, сматрају у Талину, транспортује и до 50% санкционисане руске нафте.
🔹 Саопштења из Москве, међутим, још су озбиљнија — спољна обавештајна служба Русије (СВР) саопштила је о информацијама које указују на то да колективни Запад планира низ напада под лажном заставом на стране бродове у Балтичком мору како би се за те инциденте окривила Русија што би потом било употребљено као изговор за потпуно затварање акваторије за руске војне и трговачке бродове.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Упркос бројним несугласицама, међусобним оптужбама и размимоилажењу у кључним ставовима које смо могли видети на Минхенској безбедносној конференцији, колективни Запад остаје уједињен у свом антируском деловању у стратешки значајној акваторији Балтичког мора — како саопштава министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш, чланице блока постигле су договор о покретању патролне морнаричке мисије која ће бити поморски еквивалент постојећим ваздушним патролним мисијама.
🔹 Уколико је пољски министар овде на уму имао Baltic Air Policing, то значи да можемо говорити о увођењу континуираног стања повишене борбене готовости морнарица држава чланица НАТО у Балтичком мору са значајним повећањем војног присуства не-балтичких држава у регији и размештањем војних бродова у балтичким лукама на ротационој основи.
❓ Позадина догађаја
🔹 Овакав развој догађаја средином јануара најавио је пољски премијер Доналд Туск када је објавио о ”радикалном увећању НАТО снага на Балтику” у одговору на инциденте оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад без и једног доказа и без и једне успешно окончане истраге оптужује Русију.
🔹 Притом, до објављивања ове одлуке долази мање од недељу дана након потврде министра спољних послова Естоније Маргуса Цахкне да балтичке државе разматрају промену националних закона која би омогућила агресивнију контролу Балтичког мора у циљу борбе против такозване руске ”флоте из сенке” која, сматрају у Талину, транспортује и до 50% санкционисане руске нафте.
🔹 Саопштења из Москве, међутим, још су озбиљнија — спољна обавештајна служба Русије (СВР) саопштила је о информацијама које указују на то да колективни Запад планира низ напада под лажном заставом на стране бродове у Балтичком мору како би се за те инциденте окривила Русија што би потом било употребљено као изговор за потпуно затварање акваторије за руске војне и трговачке бродове.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
16.02.202512:04
🇷🇸🇺🇸 Маск открио инвестицију USAID-а од 14 милиона долара у унапређење јавних набавки у Србији — Које су импликације за истрагу трагедије у Новом Саду?
🔹 Новоформирани Одсек за државну ефикасност (DOGE) владе САД под лидерством Елона Маска објавио је још један списак инвестиција озлоглашене USAID у бројне пројекте широм света — на листи се овог пута налази и Србија где је америчка организација уложила 14 милиона долара у нејасно дефинисан пројекат унапређења јавних набавки у периоду између 2022 и, како је планирано, 2027.
🔹 Према и даље доступним информацијама у отвореном приступу, активности које су спровођене укључују:
🔹 Информације везане за овај пројекат објављене на америчком порталу Development Professionals Inc. који је такође био укључен у њеогву реализацију, откривају да је он реализован у сарадњи са компанијом Deloitte Consulting, међународним конгломератом чији је регионални огранак у Србији предвођен Дарком Станисавићем, иначе чланом управног одбора међународне НВО Turnaround Management Association.
🔹 Основна улога Development Professionals Inc. била је повезивање са локалним партнерима међу којима се појављују Правни факултет, као и Правосудна академија и Национална академија за јавну управу. У координацији са овим институцијама, DPI организовала је бројне програме обуке у виду различитих предавања, семинара и конференција.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово представља у великој мери уобичајен начин деловања америчких институција усмерених на повећање тзв ”меке моћи” у иностранству — овај пројекат прати добро познат шаблон интеграције перспективних будућих званичника и чиновника државних институција у мрежу НВО финансираних и контролисаних од стране западних центара моћи.
🔹 Но, оно што овде привлачи посебну пажњу јесте чињеница да је USAID током претходне две године реализовао пројекат који је директно повезан са трагичним током догађаја који је довео до рушења надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду — формални циљеви пројекта који укључују рад са локалним самоуправама и институцијама грађанског друштва (еуфемизам за НВО сектор) требало је да омогуће независну контролу јавних набавки и укључености недржавних организација у релевантне процесе.
🔹 Да ли је ово био случај са реновацијом железничке станице у Новом Саду? Ко су представници ”грађанског друштва” који су били укључени у пројекат реновације? Сви су изгледи да њих јесте било, бар судећи према тексту Политике у ком се тврди да неки од појединаца у истражном процесу могу добити статус заштићених сведока што је мера коју је Јавно тужилаштво за организовани криминал новинарима Политике описало као могућу, имајући на уму чињеницу да се међу оптуженима налазе појединци именовани од стране Владе Србије. Стога, тешко је не запитати се — да ли су заштићени сведоци онда били именовани од стране USAID-а?
🔹 Иако информација о свему овоме има исувише мало да би могли бити изведени конкретни закључци, вишегодишња умешаност озлоглашеног USAID-а у активности које су директно повезане са трагедијом у Новом Саду, у најмању руку, завређује пажњу јавности. Тим пре што је овај пројекат укључивао и сарадњу са универзитетима чији се професори сада налазе у редовима Прогласа, НВО која има нескривене интересе у преузимању протестног покрета и инструментализацији народног незадовољства за постизање сопствених политичких циљева.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Новоформирани Одсек за државну ефикасност (DOGE) владе САД под лидерством Елона Маска објавио је још један списак инвестиција озлоглашене USAID у бројне пројекте широм света — на листи се овог пута налази и Србија где је америчка организација уложила 14 милиона долара у нејасно дефинисан пројекат унапређења јавних набавки у периоду између 2022 и, како је планирано, 2027.
🔹 Према и даље доступним информацијама у отвореном приступу, активности које су спровођене укључују:
(...) унапређење свих корака у процесу јавних набавки, укључујући и планирање набавки на локалном нивоу, побољшање надзора над поступцима јавних набавки који спроводе релевантне институције, али и грађанско друштво и истраживачки новинари, те јачање капацитета тужилаштва и судова за ефикасно поступање у предметима везаним за јавне набавке.
🔹 Информације везане за овај пројекат објављене на америчком порталу Development Professionals Inc. који је такође био укључен у њеогву реализацију, откривају да је он реализован у сарадњи са компанијом Deloitte Consulting, међународним конгломератом чији је регионални огранак у Србији предвођен Дарком Станисавићем, иначе чланом управног одбора међународне НВО Turnaround Management Association.
🔹 Основна улога Development Professionals Inc. била је повезивање са локалним партнерима међу којима се појављују Правни факултет, као и Правосудна академија и Национална академија за јавну управу. У координацији са овим институцијама, DPI организовала је бројне програме обуке у виду различитих предавања, семинара и конференција.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ово представља у великој мери уобичајен начин деловања америчких институција усмерених на повећање тзв ”меке моћи” у иностранству — овај пројекат прати добро познат шаблон интеграције перспективних будућих званичника и чиновника државних институција у мрежу НВО финансираних и контролисаних од стране западних центара моћи.
🔹 Но, оно што овде привлачи посебну пажњу јесте чињеница да је USAID током претходне две године реализовао пројекат који је директно повезан са трагичним током догађаја који је довео до рушења надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду — формални циљеви пројекта који укључују рад са локалним самоуправама и институцијама грађанског друштва (еуфемизам за НВО сектор) требало је да омогуће независну контролу јавних набавки и укључености недржавних организација у релевантне процесе.
🔹 Да ли је ово био случај са реновацијом железничке станице у Новом Саду? Ко су представници ”грађанског друштва” који су били укључени у пројекат реновације? Сви су изгледи да њих јесте било, бар судећи према тексту Политике у ком се тврди да неки од појединаца у истражном процесу могу добити статус заштићених сведока што је мера коју је Јавно тужилаштво за организовани криминал новинарима Политике описало као могућу, имајући на уму чињеницу да се међу оптуженима налазе појединци именовани од стране Владе Србије. Стога, тешко је не запитати се — да ли су заштићени сведоци онда били именовани од стране USAID-а?
🔹 Иако информација о свему овоме има исувише мало да би могли бити изведени конкретни закључци, вишегодишња умешаност озлоглашеног USAID-а у активности које су директно повезане са трагедијом у Новом Саду, у најмању руку, завређује пажњу јавности. Тим пре што је овај пројекат укључивао и сарадњу са универзитетима чији се професори сада налазе у редовима Прогласа, НВО која има нескривене интересе у преузимању протестног покрета и инструментализацији народног незадовољства за постизање сопствених политичких циљева.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202515:04
📝 Вашингтон захтева сарадњу Intel-а и TSMC-а — Ка новој етапи високо-технолошког сукоба САД и Кине
🔹 У последњих неколико дана, у америчким медијима појавили су се за сада непотврђени наводи о новом пројекту Вашингтона који предвиђа заједничку производњу микрочипова компанија Intel и тајванског гиганта и светског лидера у овој индустрији, компаније TSMC — како се наводи у извештају листа The Wall Street Journal, основни циљ планиране сарадње биће пренос техничких знања америчкој компанији са посебним фокусом на такозвану EUV литографију која би Intel-у омогућила да значајно повећа обим сопствене производње и усаврши технолошке процесе.
🔹 Сам пројекат, како се наводи, реализовала би новоформирана компанија у заједничком власништву Intel-а и TSMC која би била финансирана директно из америчког буџета, а у складу са комплексом закона усвојених током мандата Џоа Бајдена усмерених на оснаживање америчког високо-технолошког сектора у светлу растуће конкуренције са Кином.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ове информације појављују се свега неколико недеља након што је TSMC потврдио да ће у наредним месецима отворити фабрику у Аризони, тако покрећући производњу својих миркочипова на америчкој територији — према мишљењу аналитичара листа Financial Times, управо ова фабрика, која је на комплексу Fab 21 већ почела са радом пре око четири недеље, наћи ће се под управом новог америчко-тајванског конгломерата.
📉 Упркос томе, сви су изгледи да се овде за TSMC ради о изнуђеној мери — предајући своје кључне технолошке процесе америчком Intel-у, тајванска компанија се практично лишава конкурентне предности, својевољно омогућавајући америчкој компанији да на тржиште изнесе идентичан производ који ће, уз субвенције америчке владе, врло вероватно бити доступан по нижој цени.
🔹 Но, јасно је да Вашингтон није заинтересован за успех TSMC-а на светском тржишту — овај корак има јасне геополитичке димензије које се тичу пре свега смањења зависности САД од релативне стабилности у Тајванском мореузу. Имајући на уму чињеницу да у овом тренутку више од 92% микрочипова у употреби у САД (укључујући ту и у војне сврхе) долази са Тајвана, евентуална блокада острва од стране кинеске морнарице могла би имати катастрофалне последице.
🔹 Међутим, уколико америчке компаније буду располагале идентичким технолошким капацитетима као и TSMC, Вашингтон ће не само имати далеко већи маневарски простор за агресивније антикинеско деловање, већ ће и искористити будућу кризу у азијско-тихоокеанском региону да потисне тајванског гиганта са тржишта и успостави монопол над извозом микрочипова произведеним у фабрикама Intel-а.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У последњих неколико дана, у америчким медијима појавили су се за сада непотврђени наводи о новом пројекту Вашингтона који предвиђа заједничку производњу микрочипова компанија Intel и тајванског гиганта и светског лидера у овој индустрији, компаније TSMC — како се наводи у извештају листа The Wall Street Journal, основни циљ планиране сарадње биће пренос техничких знања америчкој компанији са посебним фокусом на такозвану EUV литографију која би Intel-у омогућила да значајно повећа обим сопствене производње и усаврши технолошке процесе.
🔹 Сам пројекат, како се наводи, реализовала би новоформирана компанија у заједничком власништву Intel-а и TSMC која би била финансирана директно из америчког буџета, а у складу са комплексом закона усвојених током мандата Џоа Бајдена усмерених на оснаживање америчког високо-технолошког сектора у светлу растуће конкуренције са Кином.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ове информације појављују се свега неколико недеља након што је TSMC потврдио да ће у наредним месецима отворити фабрику у Аризони, тако покрећући производњу својих миркочипова на америчкој територији — према мишљењу аналитичара листа Financial Times, управо ова фабрика, која је на комплексу Fab 21 већ почела са радом пре око четири недеље, наћи ће се под управом новог америчко-тајванског конгломерата.
📉 Упркос томе, сви су изгледи да се овде за TSMC ради о изнуђеној мери — предајући своје кључне технолошке процесе америчком Intel-у, тајванска компанија се практично лишава конкурентне предности, својевољно омогућавајући америчкој компанији да на тржиште изнесе идентичан производ који ће, уз субвенције америчке владе, врло вероватно бити доступан по нижој цени.
🔹 Но, јасно је да Вашингтон није заинтересован за успех TSMC-а на светском тржишту — овај корак има јасне геополитичке димензије које се тичу пре свега смањења зависности САД од релативне стабилности у Тајванском мореузу. Имајући на уму чињеницу да у овом тренутку више од 92% микрочипова у употреби у САД (укључујући ту и у војне сврхе) долази са Тајвана, евентуална блокада острва од стране кинеске морнарице могла би имати катастрофалне последице.
🔹 Међутим, уколико америчке компаније буду располагале идентичким технолошким капацитетима као и TSMC, Вашингтон ће не само имати далеко већи маневарски простор за агресивније антикинеско деловање, већ ће и искористити будућу кризу у азијско-тихоокеанском региону да потисне тајванског гиганта са тржишта и успостави монопол над извозом микрочипова произведеним у фабрикама Intel-а.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202509:04
🇪🇺🇺🇸 Минхенска безбедносна конференција — Иза раскола између САД и Европе
🔹 Први дан Минхенске безбедносне конференције остао је обележен низом међусобних критика и оптужби представника вашингтонских и бриселских елита које су, како се чини, откриле растући јаз између чланица НАТО са различитих страна Атлантског океана — тако је амерички потпредседник Џеј-Ди Венс оптужио лидере ЕУ за вишедеценијску неодговорну мигрантску политику, али и за недемократско поступање према лидерима несистемске опозиције која, како тврди, ужива све већу популарност међу становништвом Европе.
🔹 С друге стране, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер окарактерисао је деловање нове америчке администрације као опасно, непредвидиво и неодговорно са посебним фокусом на питање сукоба на територији бивше Украјине где, сматра он, позиција Доналда Трампа остаје супротстављена позицијама ЕУ — све ово, додаје Штајнмајер, доводи до дестабилизације постојећег светског поретка и урушавања глобалне безбедносне архитектуре.
🔹 Још директнији био је немачки канцелар Олаф Шолц који је у контактима Вашингтона и Москве видео повод за увођење ванредног стања како би се влади државе омогућио приступ додатним финансијским средствима која ће бити искоришћена како за наставак војне помоћи Кијеву, тако и за повећање немачких војних капацитета. Шолц притом позива и друге чланице ЕУ да учине исто закључујући:
🔹 Са сличним ставом иступили су, без изненађења, и представници балтичких држава, као и Француске.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ствари, међутим, нису тако једнозначне, а оно што се на први поглед чини могућим почетком краја НАТО заправо представља само развој ситуације у складу са непромењеним интересима Вашингтона — упркос начелној критици позиције Трампове администрације, европски лидери заправо позивају на повећање војних буџета (захтев који смо могли чути и за време мандата Џоа Бајдена), а имајући на уму тренутно стање наменске индустрије ЕУ, јасно је да ће се сва средства уложена у даље наоружавање Кијева наћи у рукама америчког војно-индустријског комплекса.
🔹 Поред тога, оно што се на површини чини разилажењем у ставовима није ништа друго до потврда чињенице да ће управо Европска Унија у врло блиској будућности постати главни спонзор кијевског режима у складу са пројектом Европске стратешке аутономије који истиче да је за Европу неопходно да до 2027 буде у стању да у случају глобалног сукоба самостално ратује против Русије како би оружане снаге САД могле бити фокусиране на Кину која је у америчкој доктрини дефинисана као основна стратешка претња. Овај пројекат формализован је 2023 када је Пентагон потврдио да би САД у истовременом сукобу са Русијом и Кином неминовно претрпеле пораз због чега је неопходно источноевропски театар будућег рата препустити Бриселу.
🔹 Да се управо ово налази у језгру тренутних догађаја имплицитно потврђује и Џеј-Ди Венс када поручује руском председнику Владимиру Путину да није у његовом интересу да буде ”млађи брат у савезу са Кином” — другим речима, начелно захлађење односа између Вашингтона и Брисела и истовремено обнављање контаката са Москвом представљају две стране исте медаље. У оба случаја ради се о припреми за нову етапу глобалне геополитичке конфронтације у којој ће САД повући значајан део својих капацитета из Европе и преусмерити их на азијско-тихоокеански регион.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Први дан Минхенске безбедносне конференције остао је обележен низом међусобних критика и оптужби представника вашингтонских и бриселских елита које су, како се чини, откриле растући јаз између чланица НАТО са различитих страна Атлантског океана — тако је амерички потпредседник Џеј-Ди Венс оптужио лидере ЕУ за вишедеценијску неодговорну мигрантску политику, али и за недемократско поступање према лидерима несистемске опозиције која, како тврди, ужива све већу популарност међу становништвом Европе.
🔹 С друге стране, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер окарактерисао је деловање нове америчке администрације као опасно, непредвидиво и неодговорно са посебним фокусом на питање сукоба на територији бивше Украјине где, сматра он, позиција Доналда Трампа остаје супротстављена позицијама ЕУ — све ово, додаје Штајнмајер, доводи до дестабилизације постојећег светског поретка и урушавања глобалне безбедносне архитектуре.
🔹 Још директнији био је немачки канцелар Олаф Шолц који је у контактима Вашингтона и Москве видео повод за увођење ванредног стања како би се влади државе омогућио приступ додатним финансијским средствима која ће бити искоришћена како за наставак војне помоћи Кијеву, тако и за повећање немачких војних капацитета. Шолц притом позива и друге чланице ЕУ да учине исто закључујући:
Разговор председника Русије и САД био је изненађење и захтева јасну, брзу и одлучну реакцију Европе. А да би ЕУ остала равноправан савезник Вашингтона, неопходно је уложити значајне напоре у осигуравање [европске] безбедности.
🔹 Са сличним ставом иступили су, без изненађења, и представници балтичких држава, као и Француске.
❓ Позадина догађаја
🔹 Ствари, међутим, нису тако једнозначне, а оно што се на први поглед чини могућим почетком краја НАТО заправо представља само развој ситуације у складу са непромењеним интересима Вашингтона — упркос начелној критици позиције Трампове администрације, европски лидери заправо позивају на повећање војних буџета (захтев који смо могли чути и за време мандата Џоа Бајдена), а имајући на уму тренутно стање наменске индустрије ЕУ, јасно је да ће се сва средства уложена у даље наоружавање Кијева наћи у рукама америчког војно-индустријског комплекса.
🔹 Поред тога, оно што се на површини чини разилажењем у ставовима није ништа друго до потврда чињенице да ће управо Европска Унија у врло блиској будућности постати главни спонзор кијевског режима у складу са пројектом Европске стратешке аутономије који истиче да је за Европу неопходно да до 2027 буде у стању да у случају глобалног сукоба самостално ратује против Русије како би оружане снаге САД могле бити фокусиране на Кину која је у америчкој доктрини дефинисана као основна стратешка претња. Овај пројекат формализован је 2023 када је Пентагон потврдио да би САД у истовременом сукобу са Русијом и Кином неминовно претрпеле пораз због чега је неопходно источноевропски театар будућег рата препустити Бриселу.
🔹 Да се управо ово налази у језгру тренутних догађаја имплицитно потврђује и Џеј-Ди Венс када поручује руском председнику Владимиру Путину да није у његовом интересу да буде ”млађи брат у савезу са Кином” — другим речима, начелно захлађење односа између Вашингтона и Брисела и истовремено обнављање контаката са Москвом представљају две стране исте медаље. У оба случаја ради се о припреми за нову етапу глобалне геополитичке конфронтације у којој ће САД повући значајан део својих капацитета из Европе и преусмерити их на азијско-тихоокеански регион.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
13.02.202509:05
🇷🇺🇺🇸 О разговору Владимира Путина и Доналда Трампа
🔹 И тако, након више недеља спекулација и медијских наратива о интензивирању контаката Москве и Вашингтона, Кремљ је јуче и званично потврдио да је телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа одржан у јутарњим часовима среде.
🔹 Током готово двочасовног позива, тврде у Кремљу, речи је било о бројним питањима, укључујући ту ситуацију на Блиском истоку, енергетику и, оно што највише интересује међународну јавност, перспективе политичког решења сукоба на територији бивше Украјине.
💬 Шта је договорено?
🔹 Садржај разговора у највећој мери остаје непознат јавности у складу са позицијом Москве да "дипломатија воли тишину", но сам Трамп је потврдио да је договорен почетак преговора експертских тимова две стране уз скору посету америчких званичника Москви.
🔹 Извори блиски Белој кући тврде да је речи било и о могућим међусобним посетама два лидера, но на овом плану вероватно није било много успеха, а начелни компромис постигнут је по питању могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.
🔻 Шта је претходило разговору?
🔹 У данима који су претходили разговору два лидера могли смо видети скромне и уобичајене политичке сигнале покушаја обнове поверења — Русија је ослободила једног држављанина САД док је Вашингтон ослободио једног држављанина Русије и три Белоруса.
🔹 У истом периоду, из Пентагона, али и од Трампа лично стигла је порука да приступање Украјине НАТО није реалистичан исход дипломатског решења сукоба — и док су бројни медији како са истока, тако и са запада ово протумачили као амерички уступак, битно је имати на уму чињеницу да ни администрација Џоа Бајдена није директно подржавала овакаво решење на шта су се више пута жалили званичници кијевског режима.
🔹 Исто важи и за позив Трампа Зеленском да одустане од идеје повратка на границе пре 2014 — овај наратив, такође, Вашингтон је напустио након неуспешне офанзиве ОСУ 2023 због чега ни овде не можемо говорити о некаквој промени политике САД.
📈 Реакције и последице
🔹 Након разговора два председника забележен је озбиљан раст Московске берзе уз јачање акција највећих руских компанија што неки извори тумаче као убеђење руских економских елита у вероватноћу скорог слабљења санкција.
🔹 С друге стране, препознајући сопствену искљученост из преговорног процеса, министри спољних послова Украјине, Француске, Велике Британије, Шпаније, Италије, Пољске и Немачке на хитном састанку у Паризу упутили су захтев Трампу да буду укључени у будуће контакте.
❓ Перспективе
🔹 Упркос сензационалистичким саопштењима светских медија и изузетној пажњи међународне јавности, једини стварни резултат разговора два лидера јесте начелни договор о наставку контаката уз нејасне перспективе могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.
🔹 И мада несумњиво можемо говорити о промени динамике у односима Москве и Вашингтона као и одустајању Трампа од илузорне флоскуле "ни речи о Украјини без Украјине", у овом тренутку нема никаквих назнака да је било која од страна спремна да одустане од својих досадашњих позиција.
🔹 Борбена дејства у зони СВО настављају се несмањеним интензитетом, а војно-политичке тензије драматично се заоштравају и на другим стратешким правцима без перспективе скорашње деескалације.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 И тако, након више недеља спекулација и медијских наратива о интензивирању контаката Москве и Вашингтона, Кремљ је јуче и званично потврдио да је телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа одржан у јутарњим часовима среде.
🔹 Током готово двочасовног позива, тврде у Кремљу, речи је било о бројним питањима, укључујући ту ситуацију на Блиском истоку, енергетику и, оно што највише интересује међународну јавност, перспективе политичког решења сукоба на територији бивше Украјине.
💬 Шта је договорено?
🔹 Садржај разговора у највећој мери остаје непознат јавности у складу са позицијом Москве да "дипломатија воли тишину", но сам Трамп је потврдио да је договорен почетак преговора експертских тимова две стране уз скору посету америчких званичника Москви.
🔹 Извори блиски Белој кући тврде да је речи било и о могућим међусобним посетама два лидера, но на овом плану вероватно није било много успеха, а начелни компромис постигнут је по питању могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.
🔻 Шта је претходило разговору?
🔹 У данима који су претходили разговору два лидера могли смо видети скромне и уобичајене политичке сигнале покушаја обнове поверења — Русија је ослободила једног држављанина САД док је Вашингтон ослободио једног држављанина Русије и три Белоруса.
🔹 У истом периоду, из Пентагона, али и од Трампа лично стигла је порука да приступање Украјине НАТО није реалистичан исход дипломатског решења сукоба — и док су бројни медији како са истока, тако и са запада ово протумачили као амерички уступак, битно је имати на уму чињеницу да ни администрација Џоа Бајдена није директно подржавала овакаво решење на шта су се више пута жалили званичници кијевског режима.
🔹 Исто важи и за позив Трампа Зеленском да одустане од идеје повратка на границе пре 2014 — овај наратив, такође, Вашингтон је напустио након неуспешне офанзиве ОСУ 2023 због чега ни овде не можемо говорити о некаквој промени политике САД.
📈 Реакције и последице
🔹 Након разговора два председника забележен је озбиљан раст Московске берзе уз јачање акција највећих руских компанија што неки извори тумаче као убеђење руских економских елита у вероватноћу скорог слабљења санкција.
🔹 С друге стране, препознајући сопствену искљученост из преговорног процеса, министри спољних послова Украјине, Француске, Велике Британије, Шпаније, Италије, Пољске и Немачке на хитном састанку у Паризу упутили су захтев Трампу да буду укључени у будуће контакте.
❓ Перспективе
🔹 Упркос сензационалистичким саопштењима светских медија и изузетној пажњи међународне јавности, једини стварни резултат разговора два лидера јесте начелни договор о наставку контаката уз нејасне перспективе могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.
🔹 И мада несумњиво можемо говорити о промени динамике у односима Москве и Вашингтона као и одустајању Трампа од илузорне флоскуле "ни речи о Украјини без Украјине", у овом тренутку нема никаквих назнака да је било која од страна спремна да одустане од својих досадашњих позиција.
🔹 Борбена дејства у зони СВО настављају се несмањеним интензитетом, а војно-политичке тензије драматично се заоштравају и на другим стратешким правцима без перспективе скорашње деескалације.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
17.02.202515:07
🇵🇱🇺🇸 САД пребацују додатне снаге у Пољску наводећи као разлог неодређене границе Украјине
🔹 Министар одбране САД Пит Хегсет потврдио је да ће Вашингтон пребацити додатне снаге у америчке базе на територији Пољске будући да, како он тврди, ”контуре украјинских граница остају нејасне” — шта ово тачно значи у контексту даље милитаризације источног блока НАТО остаје нејасно.
🔻 Подршка пољској анексији западне Украјине
🔹 Једна од могућности је да ће САД подржати територијалне претензије Пољске на западне области бивше Украјине — ово би објаснило каква је повезаност између повећања америчког војног присуства на пољској територији и питања будућности украјинских граница.
🔹 Амбиције Варшаве у овом погледу потпуно су јасне још од самог почетка СВО, а могући аргумент за анексију пре мање од две недеље изнео је председник Анджеј Дуда тврдећи да криминалне мреже које ће бити формиране у послератној Украјини могу пренети своје деловање и на територију суседне Пољске.
🔻 Механизам притиска на Русију
🔹 Истовремено, не можемо искључити ни могућност да се ради о једном од механизама војног притиска на Русију о којима је говорио амерички потпредседник Џеј-Ди Венс — Вашингтон се тако може одлучити да у Пољској распореди снаге за брзо реаговање које у случају колапса преговорног процеса могу прећи границу и заузети стратешке активе кијевског режима, односно руднике и налазишта ретких метала које Трампова администрација свакако планира да присвоји у форми компензације за војну помоћ.
🔹 С друге стране, имајући на уму чињеницу да Варшава од краја претходне године припрема инфраструктуру за могућу офанзиву на Калињинград, додатне америчке снаге у Пољској могу деловати и као претња руској ексклави која би требало да примора Москву да прихвати услове Вашингтона на предстојећим преговорима.
❓ Позадина догађаја
🔹 Више је него интересантно да док светски медији настављају да понављају наратив о расколу између ЕУ и САД, неки одлазећи толико далеко да тврде да у овом тренутку видимо поравнање стратешких интереса Москве и Вашингтона у ком ће Европа остати на губитку, ситуација на терену у великој мери остаје непромењена — упркос свим сензационалистичким насловима, америчко војно присуство у Европи расте, а милитаризација источних граница НАТО се наставља несмањеним интензитетом.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Министар одбране САД Пит Хегсет потврдио је да ће Вашингтон пребацити додатне снаге у америчке базе на територији Пољске будући да, како он тврди, ”контуре украјинских граница остају нејасне” — шта ово тачно значи у контексту даље милитаризације источног блока НАТО остаје нејасно.
🔻 Подршка пољској анексији западне Украјине
🔹 Једна од могућности је да ће САД подржати територијалне претензије Пољске на западне области бивше Украјине — ово би објаснило каква је повезаност између повећања америчког војног присуства на пољској територији и питања будућности украјинских граница.
🔹 Амбиције Варшаве у овом погледу потпуно су јасне још од самог почетка СВО, а могући аргумент за анексију пре мање од две недеље изнео је председник Анджеј Дуда тврдећи да криминалне мреже које ће бити формиране у послератној Украјини могу пренети своје деловање и на територију суседне Пољске.
🔻 Механизам притиска на Русију
🔹 Истовремено, не можемо искључити ни могућност да се ради о једном од механизама војног притиска на Русију о којима је говорио амерички потпредседник Џеј-Ди Венс — Вашингтон се тако може одлучити да у Пољској распореди снаге за брзо реаговање које у случају колапса преговорног процеса могу прећи границу и заузети стратешке активе кијевског режима, односно руднике и налазишта ретких метала које Трампова администрација свакако планира да присвоји у форми компензације за војну помоћ.
🔹 С друге стране, имајући на уму чињеницу да Варшава од краја претходне године припрема инфраструктуру за могућу офанзиву на Калињинград, додатне америчке снаге у Пољској могу деловати и као претња руској ексклави која би требало да примора Москву да прихвати услове Вашингтона на предстојећим преговорима.
❓ Позадина догађаја
🔹 Више је него интересантно да док светски медији настављају да понављају наратив о расколу између ЕУ и САД, неки одлазећи толико далеко да тврде да у овом тренутку видимо поравнање стратешких интереса Москве и Вашингтона у ком ће Европа остати на губитку, ситуација на терену у великој мери остаје непромењена — упркос свим сензационалистичким насловима, америчко војно присуство у Европи расте, а милитаризација источних граница НАТО се наставља несмањеним интензитетом.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
16.02.202518:07
🇹🇷 Ка пантуркијској армији — Турска лобира за формирање јединственог војно-индустријског комплекса Организације Туркијских Држава
🔹 Скорашњи састанак генералног секретара Организације Туркијских Држава Кубаничбека Омуралијева са начелником Управе војне индустрије Турске Халуком Горгуном који се одиграо 4. фебруара можемо посматрати као формализацију планова Анкаре да обједини војно-индустријске комплексе држава Централне Азије у јединствен систем под сопственом контролом.
🔹 Тако је на састанку констатовано да је за даље продубљивање војне сарадње између држава чланица Организације неопходно ослонити се на регионални индустријски потенцијал што несумњиво указује на планове Турске да лобира за потискивање руске и совјетске технике из арсенала држава Централне Азије. Како би овај циљ био остварен, израђен је троделни план активности који као централне тачке истиче:
⚫️ Иницирање координације између компанија наменске индустрије држава чланица ОТД
⚫️ Проширење обима заједничких пројеката у области производње војне технике, са посебним фокусом на нове технологије и нове типове наоружања
⚫️ Формирање механизма размене техничког знања и повећања постојећих војно-индустријских капацитета
❓ Позадина догађаја
🔹 О амбициозним плановима Анкаре могло се спекулисати још од јула прошле године када су лобисти турских компанија YDA Group и ASFAT убедили власти Казахстана да одобре приватизацију бродоградилишта Зенит уз последичну уз продају 85% акција овог стратешког предузећа YDA Group. А, у последњим данима 2024. министар транспорта Казахстана Марат Карабајев објавио је о почетку завршне фазе преговора који би требало да осигурају идентичну судбину и за аеродром Актау, позициониран на обали Каспијског мора.
🔹 Успех у преузимању стратешких актива Казахстана, како видимо, охрабрио је Анкару да започне са реализацијом основне фазе свог пројекта формирања јединственог пантуркијског војно-индустријског комплекса, ослањајући се притом на основни механизам ширења свог утицаја у Централној Азији, Организацију Туркијских Држава која је током 2024. прошла кроз рапидну трансформацију из културно-хуманитарне платформе у војно-политички блок.
🔹 Истискивање руске војне индустрије са простора који Анкара већ сада назива Туркестаном, притом, није само себи циљ — овде се ради само о првој фази у далеко ширем плану формирања јединствене пантуркијске армије која би требало да обједини оружане снаге Турске, Азербејџана и бивших република Совјетског Савеза у Централној Азији, доприносећи тако остварењу Ердоганових неоосманских амбиција.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Скорашњи састанак генералног секретара Организације Туркијских Држава Кубаничбека Омуралијева са начелником Управе војне индустрије Турске Халуком Горгуном који се одиграо 4. фебруара можемо посматрати као формализацију планова Анкаре да обједини војно-индустријске комплексе држава Централне Азије у јединствен систем под сопственом контролом.
🔹 Тако је на састанку констатовано да је за даље продубљивање војне сарадње између држава чланица Организације неопходно ослонити се на регионални индустријски потенцијал што несумњиво указује на планове Турске да лобира за потискивање руске и совјетске технике из арсенала држава Централне Азије. Како би овај циљ био остварен, израђен је троделни план активности који као централне тачке истиче:
⚫️ Иницирање координације између компанија наменске индустрије држава чланица ОТД
⚫️ Проширење обима заједничких пројеката у области производње војне технике, са посебним фокусом на нове технологије и нове типове наоружања
⚫️ Формирање механизма размене техничког знања и повећања постојећих војно-индустријских капацитета
❓ Позадина догађаја
🔹 О амбициозним плановима Анкаре могло се спекулисати још од јула прошле године када су лобисти турских компанија YDA Group и ASFAT убедили власти Казахстана да одобре приватизацију бродоградилишта Зенит уз последичну уз продају 85% акција овог стратешког предузећа YDA Group. А, у последњим данима 2024. министар транспорта Казахстана Марат Карабајев објавио је о почетку завршне фазе преговора који би требало да осигурају идентичну судбину и за аеродром Актау, позициониран на обали Каспијског мора.
🔹 Успех у преузимању стратешких актива Казахстана, како видимо, охрабрио је Анкару да започне са реализацијом основне фазе свог пројекта формирања јединственог пантуркијског војно-индустријског комплекса, ослањајући се притом на основни механизам ширења свог утицаја у Централној Азији, Организацију Туркијских Држава која је током 2024. прошла кроз рапидну трансформацију из културно-хуманитарне платформе у војно-политички блок.
🔹 Истискивање руске војне индустрије са простора који Анкара већ сада назива Туркестаном, притом, није само себи циљ — овде се ради само о првој фази у далеко ширем плану формирања јединствене пантуркијске армије која би требало да обједини оружане снаге Турске, Азербејџана и бивших република Совјетског Савеза у Централној Азији, доприносећи тако остварењу Ердоганових неоосманских амбиција.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
16.02.202510:03
🇷🇺🇺🇸 Изгледи за мир све мањи — Нове поруке из Вашингтона откривају да циљ САД остаје стратешки пораз Русије
🔹 Док светски медији настављају да објављују сензационалистичке наслове о великом Трамповом заокрету, пажљивија анализа бројних порука које су у последњим данима дошле од стране различитих америчких званичника открива да се крајњи циљ самопроглашене империје није значајно променио — америчке елите и даље очекују стратешки пораз Русије, само што сада више то не мора да значи победу Украјине. Речима руског аналитичара Кирила Фјодорова, у плановима Вашингтона и Москва и Кијев представљају губитнике.
🔹 А овај план, обећава Трампов специјални изасланик за питања Русије и Украјине Кит Келог, биће представљен јавности у наредних 180 дана након консултација са свим странама, укључујући ту и европске државе — на овај начин, Келог је демантовао своју ранију изјаву да Европа неће учествовати у будућим мировним преговорима.
🔻 Шта Вашингтон захтева од Русије?
🔹 Далеко значајнија промена позиције тиче се раније тврдње да Вашингтон од Русије не очекује уступке — како је Келог сада појаснио, Вашингтон и те како очекује да Русија прихвати његов диктат и то по бројним питањима која се тичу суверених одлука, спољнополитичког курса и националне безбедности:
🔹 Другим речима, хваљени мировни план Вашингтона предвиђа да Москва одустане од дела сопствене територије, својевољно смањи своје војне капацитете и ревидира своју спољну политику, раскидајући споразуме са својим савезницима — у супротном, како је упозорио амерички потпредседник Џеј-Ди Венс, Русија ће се суочити са економским и војним притисцима који би требало да је приморају да ове захтеве испуни. Толико о великом заокрету Трампа.
🔹 Но, ни ово није све — док су из Беле куће и Пентагона стигле бројне поруке о томе да америчка војска неће ући у Украјину (све док Русија прихвати наметнуте услове), министар финансија САД Скот Бесент је током своје посете Кијеву појаснио да ће након склапања споразума о експлоатацији украјинских ресурса од стране америчких компанија бити неопходно распоредити америчку војску на рудницима и налазиштима како би се одвратила могућа ”агресија Русије”.
❓ Перспективе
🔹 Све ово представља само још једну потврду тезе да, упркос тренутној медијској хистерији, изгледи за постизање ма каквог споразума о примирју остају минимални — иза наводно помирљивих порука, како сада видимо, крије се идентична конфронтациона политика која за циљ има искључиво ликвидацију Русије у форми акутне претње америчкој хегемонији како би се Вашингтон могао фокусирати на свог главног стратешког ривала, Кину.
🔹 Пристанак Москве на практичну капитулацију пред САД, посебно након три године тешких борби против читавог колективног Запада у овом тренутку чини се незамисливим — а, чињеница да Трампов тим сматра да је формална контрола над делом ослобођених територија прихватљива утешна награда за неиспуњење циљева СВО само показује да су позиције Москве и Вашингтона једнако удаљене и једнако непомирљиве као што је то био случај и за време мандата Џоа Бајдена.
🔹 Стога, сви су изгледи да је централно питање сада само колико ће дуго трајати актуелна политичка представа и формални преговорни процес пре него што СВО уђе у нову етапу опасне ескалације са новим програмима војне помоћи Кијеву, а могуће и новим типовима наоружања који ће ОСУ бити испоручени.
🔹 Одговор на ово питање врло вероватно се тиче времена које је неопходно да Европа прихвати улогу коју јој је прекоокеански господар наменио и покрене процес дубоке реформе војног и војно-индустријског сектора неопходан за постизање тзв стратешке аутономије до 2027, баш као што су аналитичари Пентагона испланирали.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Док светски медији настављају да објављују сензационалистичке наслове о великом Трамповом заокрету, пажљивија анализа бројних порука које су у последњим данима дошле од стране различитих америчких званичника открива да се крајњи циљ самопроглашене империје није значајно променио — америчке елите и даље очекују стратешки пораз Русије, само што сада више то не мора да значи победу Украјине. Речима руског аналитичара Кирила Фјодорова, у плановима Вашингтона и Москва и Кијев представљају губитнике.
🔹 А овај план, обећава Трампов специјални изасланик за питања Русије и Украјине Кит Келог, биће представљен јавности у наредних 180 дана након консултација са свим странама, укључујући ту и европске државе — на овај начин, Келог је демантовао своју ранију изјаву да Европа неће учествовати у будућим мировним преговорима.
🔻 Шта Вашингтон захтева од Русије?
🔹 Далеко значајнија промена позиције тиче се раније тврдње да Вашингтон од Русије не очекује уступке — како је Келог сада појаснио, Вашингтон и те како очекује да Русија прихвати његов диктат и то по бројним питањима која се тичу суверених одлука, спољнополитичког курса и националне безбедности:
Путин мора прихватити уступке зарад мира. И то морају бити територијални уступци, као и обавезивање да војна сила неће бити поново употребљена и смањење броја личног састава [армије РФ]. Као примере можемо поменути и савезе Русије са Ираном, Северном Корејом и Кином — ови савези нису постојали пре само неколико година. И сад је важно да се ти савези не формирају.
🔹 Другим речима, хваљени мировни план Вашингтона предвиђа да Москва одустане од дела сопствене територије, својевољно смањи своје војне капацитете и ревидира своју спољну политику, раскидајући споразуме са својим савезницима — у супротном, како је упозорио амерички потпредседник Џеј-Ди Венс, Русија ће се суочити са економским и војним притисцима који би требало да је приморају да ове захтеве испуни. Толико о великом заокрету Трампа.
🔹 Но, ни ово није све — док су из Беле куће и Пентагона стигле бројне поруке о томе да америчка војска неће ући у Украјину (све док Русија прихвати наметнуте услове), министар финансија САД Скот Бесент је током своје посете Кијеву појаснио да ће након склапања споразума о експлоатацији украјинских ресурса од стране америчких компанија бити неопходно распоредити америчку војску на рудницима и налазиштима како би се одвратила могућа ”агресија Русије”.
❓ Перспективе
🔹 Све ово представља само још једну потврду тезе да, упркос тренутној медијској хистерији, изгледи за постизање ма каквог споразума о примирју остају минимални — иза наводно помирљивих порука, како сада видимо, крије се идентична конфронтациона политика која за циљ има искључиво ликвидацију Русије у форми акутне претње америчкој хегемонији како би се Вашингтон могао фокусирати на свог главног стратешког ривала, Кину.
🔹 Пристанак Москве на практичну капитулацију пред САД, посебно након три године тешких борби против читавог колективног Запада у овом тренутку чини се незамисливим — а, чињеница да Трампов тим сматра да је формална контрола над делом ослобођених територија прихватљива утешна награда за неиспуњење циљева СВО само показује да су позиције Москве и Вашингтона једнако удаљене и једнако непомирљиве као што је то био случај и за време мандата Џоа Бајдена.
🔹 Стога, сви су изгледи да је централно питање сада само колико ће дуго трајати актуелна политичка представа и формални преговорни процес пре него што СВО уђе у нову етапу опасне ескалације са новим програмима војне помоћи Кијеву, а могуће и новим типовима наоружања који ће ОСУ бити испоручени.
🔹 Одговор на ово питање врло вероватно се тиче времена које је неопходно да Европа прихвати улогу коју јој је прекоокеански господар наменио и покрене процес дубоке реформе војног и војно-индустријског сектора неопходан за постизање тзв стратешке аутономије до 2027, баш као што су аналитичари Пентагона испланирали.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202513:05
🇷🇺🇺🇸 Друга страна преговора — Претње Вашингтона скривене иза наратива о миру
🔹 У нашим претходним текстовима на тему очекиваних преговора Русије и САД о могућем дипломатском решењу сукоба на територији бивше Украјине више пута смо истакли нашу скептичну позицију по овом питању — и док се бројни медији фокусирају на промену реторике у Вашингтону, било кроз перспективу наводног Трамповог заокрета, било кроз тврдње о имплицитној победи (или капитулацији) Русије, релативно мало пажње посвећено је претећим порукама америчких званичника које се у јавности појављују паралелно са позивима на мир.
🔹 Овде се посебно истичу скорашњи интервју америчког потпредседника Џеј-Ди Венса листу The Wall Street Journal, као и његов наступ на скупу посвећеном питањима регулације вештачке интелигенције у Паризу — у оба случаја, Американац је поручио да је Вашингтон спреман за ескалацију уколико преговорни процес са Москвом не доведе до жељеног резултата.
💬 Штавише, Венс је отворено поручио да САД располажу војним и економским механизмима притиска који могу приморати Москву да прихвати услове Вашингтона, при чему ови ”инструменти” укључују и могућност уласка америчке војске у Украјину. Толико о причама о миру.
❓ Позадина догађаја
🔹 Овакав приступ, још једном, представља само наставак уобичајене америчке дипломатије, у англосаксонском свету често описиване фразом stick and carrot — с једне стране, Вашингтон Русији предочава прилику за практичну нормализацију односа две земље са свим економским погодностима које из тога произилазе (довољено је сетити се скока вредности акција на московској берзи након објаве о преговорима две стране), док с друге стране упозорава на озбиљне последице одсуства дипломатског решења.
🔹 Крајњи циљ овог приступа јесте убеђивање Москве да ће дипломатско решење сукоба под условима Вашингтона просто бити далеко погоднији исход у односу на продужетак борбених дејстава који ће доћи уз интензивирање санкционог притиска, али и ескалацију сукоба са могућим повећањем обима војне помоћи Кијеву.
🔹 Иако званични Вашингтон поручује да за почетак преговора нису потребни уступци Москве, постоје бројне једнако директне поруке које указују на то да Трампов мировни план не укључује демилитаризацију Украјине, већ напротив, предвиђа увођење европског мировног контигента уз истовремену предају природних ресурса америчким компанијама — ово је ноћас потврдио и амерички министар финансија Скот Бесент када је поручио да ће послератна Украјина бити у економској орбити САД са америчком контролом над приватизацијом експлоатације ресурса и нуклеарне енергетике.
🔹 Другим речима, понуда која је тренутно на столу, као што смо истакли више пута, није у складу ни са циљевима СВО, ни са дугорочним националним интересима Русије — и управо зато, иза оптимистичних прича о миру који окупирају светске медије видимо нескривене претње америчких елита које само потврђују тезу да је са променом администрације у Белој кући дошло до промене реторике, али не и промене политике.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У нашим претходним текстовима на тему очекиваних преговора Русије и САД о могућем дипломатском решењу сукоба на територији бивше Украјине више пута смо истакли нашу скептичну позицију по овом питању — и док се бројни медији фокусирају на промену реторике у Вашингтону, било кроз перспективу наводног Трамповог заокрета, било кроз тврдње о имплицитној победи (или капитулацији) Русије, релативно мало пажње посвећено је претећим порукама америчких званичника које се у јавности појављују паралелно са позивима на мир.
🔹 Овде се посебно истичу скорашњи интервју америчког потпредседника Џеј-Ди Венса листу The Wall Street Journal, као и његов наступ на скупу посвећеном питањима регулације вештачке интелигенције у Паризу — у оба случаја, Американац је поручио да је Вашингтон спреман за ескалацију уколико преговорни процес са Москвом не доведе до жељеног резултата.
💬 Штавише, Венс је отворено поручио да САД располажу војним и економским механизмима притиска који могу приморати Москву да прихвати услове Вашингтона, при чему ови ”инструменти” укључују и могућност уласка америчке војске у Украјину. Толико о причама о миру.
❓ Позадина догађаја
🔹 Овакав приступ, још једном, представља само наставак уобичајене америчке дипломатије, у англосаксонском свету често описиване фразом stick and carrot — с једне стране, Вашингтон Русији предочава прилику за практичну нормализацију односа две земље са свим економским погодностима које из тога произилазе (довољено је сетити се скока вредности акција на московској берзи након објаве о преговорима две стране), док с друге стране упозорава на озбиљне последице одсуства дипломатског решења.
🔹 Крајњи циљ овог приступа јесте убеђивање Москве да ће дипломатско решење сукоба под условима Вашингтона просто бити далеко погоднији исход у односу на продужетак борбених дејстава који ће доћи уз интензивирање санкционог притиска, али и ескалацију сукоба са могућим повећањем обима војне помоћи Кијеву.
🔹 Иако званични Вашингтон поручује да за почетак преговора нису потребни уступци Москве, постоје бројне једнако директне поруке које указују на то да Трампов мировни план не укључује демилитаризацију Украјине, већ напротив, предвиђа увођење европског мировног контигента уз истовремену предају природних ресурса америчким компанијама — ово је ноћас потврдио и амерички министар финансија Скот Бесент када је поручио да ће послератна Украјина бити у економској орбити САД са америчком контролом над приватизацијом експлоатације ресурса и нуклеарне енергетике.
🔹 Другим речима, понуда која је тренутно на столу, као што смо истакли више пута, није у складу ни са циљевима СВО, ни са дугорочним националним интересима Русије — и управо зато, иза оптимистичних прича о миру који окупирају светске медије видимо нескривене претње америчких елита које само потврђују тезу да је са променом администрације у Белој кући дошло до промене реторике, али не и промене политике.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
13.02.202516:00
🇷🇸 О Куртијевом писму бриселским елитама — Сепаратисти покушавају да осигурају подршку ЕУ у страху од губитка пажње Вашингтона
🔹 У вечерњим сатима 11. фебруара, лидер политичког крила сепаратистичких структура у Приштини Аљбин Курти обавестио је јавност да је упутио писмо шефици дипломатије ЕУ Каји Калас како би обавестио Бриселске елите да док Срби, наводно, уживају ”сва права и слободе” на тзв Косову*, Албанци у општинама на југу Србије, односно, како то Курти каже, у складу са фашистичком идеологијом Велике Албаније, у ”прешевској долини” суочавају се са ”системском дискриминацијом, административним етничким чишћењем и одјавом адреса”.
🔹 Курти је посебно критиковао наводно одсуство права на образовање на албанском језику, као и непризнавање диплома универзитета које се налазе под контролом сецесионистичких структура — све ове тврдње већ смо могли чути на прошлогодишњим протестима Албанаца у Прешеву и Бујановцу организованом од стране Албанског националног већа и локалних власти блиских сепаратистичким структурама у Приштини.
❓ Позадина догађаја
🔹 У Приштини ништа ново — лидери сепаратистичких структура и у новој години настављају са пласирањем идентичних наратива које смо могли пратити и током већег дела 2024, мада овог пута уз приметно мању подршку колективног Запада на медијском плану. О некаквој промени политике у западним центрима моћи не може бити ни речи, но није искључено да је обустава дела активности USAID-а утицала на слабљење медијских капацитета Приштине.
🔹 Као што смо писали раније, Трампов рат против USAID-а није повезан са некаквим одустајањем од империјалистичке политике Вашингтона, већ са борбом против доминације Демократске странке у кључним инструментима америчког спољнополитичког утицаја — с тим на уму, потпуно је разумљива нервоза Приштине која се током година увек отворено стављала на страну Демократа.
🔹 Све ово не значи да републиканска администрација у Белој кући жели Србији нешто добро нити да можемо очекивати нестанак КФОР-а и затварање Бондстила до сутра поподне — Вашингтон неће одустати од свог пројекта на Балкану будући да се ради о елементу шире политике која надилази партијске разлике. Но, зато је врло могуће да се Трампова администрација просто неће бавити амбицијама Приштине, посебно не док се на челу сепаратистичких структура налазе лојалисти Демократа.
🔹 Управо зато, Курти се окреће Каји Калас као представници нових бриселских елита које су на позиције постављене управо захваљујући директном ангажману администрације Џоа Бајдена. Тамо, Приштина покушава да нађе савезнике који ће омогућити наставак агресивно антисрпских активности не само на окупираној територији наше јужне Покрајине, већ и у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи где смо током 2024. могли видети значајан раст субверзивне активности.
🔻 Прилика за српске безбедносне службе
🔹 Уколико се Брисел, међутим, покаже исувише заузет сопственим проблемима да се бави Куртијем и његовим писмима, онда се може радити о можда и јединственој прилици за српске обавештајне службе да стабилизују ситуацију и спроведу уклањање антидржавних елемената из општинских структура без деструктивног уплитања западних центара моћи.
🔹 Имајући на уму чињеницу да су општине Сјеница, Прешево и Бујановац, као и град Врање и Координационо тело владе републике за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа користили додељена средства из републичког буџета за финансирање пројеката који подржавају тзв независност Косова*, јасно је да посла за наше службе има и напретек.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У вечерњим сатима 11. фебруара, лидер политичког крила сепаратистичких структура у Приштини Аљбин Курти обавестио је јавност да је упутио писмо шефици дипломатије ЕУ Каји Калас како би обавестио Бриселске елите да док Срби, наводно, уживају ”сва права и слободе” на тзв Косову*, Албанци у општинама на југу Србије, односно, како то Курти каже, у складу са фашистичком идеологијом Велике Албаније, у ”прешевској долини” суочавају се са ”системском дискриминацијом, административним етничким чишћењем и одјавом адреса”.
🔹 Курти је посебно критиковао наводно одсуство права на образовање на албанском језику, као и непризнавање диплома универзитета које се налазе под контролом сецесионистичких структура — све ове тврдње већ смо могли чути на прошлогодишњим протестима Албанаца у Прешеву и Бујановцу организованом од стране Албанског националног већа и локалних власти блиских сепаратистичким структурама у Приштини.
❓ Позадина догађаја
🔹 У Приштини ништа ново — лидери сепаратистичких структура и у новој години настављају са пласирањем идентичних наратива које смо могли пратити и током већег дела 2024, мада овог пута уз приметно мању подршку колективног Запада на медијском плану. О некаквој промени политике у западним центрима моћи не може бити ни речи, но није искључено да је обустава дела активности USAID-а утицала на слабљење медијских капацитета Приштине.
🔹 Као што смо писали раније, Трампов рат против USAID-а није повезан са некаквим одустајањем од империјалистичке политике Вашингтона, већ са борбом против доминације Демократске странке у кључним инструментима америчког спољнополитичког утицаја — с тим на уму, потпуно је разумљива нервоза Приштине која се током година увек отворено стављала на страну Демократа.
🔹 Све ово не значи да републиканска администрација у Белој кући жели Србији нешто добро нити да можемо очекивати нестанак КФОР-а и затварање Бондстила до сутра поподне — Вашингтон неће одустати од свог пројекта на Балкану будући да се ради о елементу шире политике која надилази партијске разлике. Но, зато је врло могуће да се Трампова администрација просто неће бавити амбицијама Приштине, посебно не док се на челу сепаратистичких структура налазе лојалисти Демократа.
🔹 Управо зато, Курти се окреће Каји Калас као представници нових бриселских елита које су на позиције постављене управо захваљујући директном ангажману администрације Џоа Бајдена. Тамо, Приштина покушава да нађе савезнике који ће омогућити наставак агресивно антисрпских активности не само на окупираној територији наше јужне Покрајине, већ и у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи где смо током 2024. могли видети значајан раст субверзивне активности.
🔻 Прилика за српске безбедносне службе
🔹 Уколико се Брисел, међутим, покаже исувише заузет сопственим проблемима да се бави Куртијем и његовим писмима, онда се може радити о можда и јединственој прилици за српске обавештајне службе да стабилизују ситуацију и спроведу уклањање антидржавних елемената из општинских структура без деструктивног уплитања западних центара моћи.
🔹 Имајући на уму чињеницу да су општине Сјеница, Прешево и Бујановац, као и град Врање и Координационо тело владе републике за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа користили додељена средства из републичког буџета за финансирање пројеката који подржавају тзв независност Косова*, јасно је да посла за наше службе има и напретек.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
12.02.202516:14
🇮🇹🇱🇹 Италија пребацује системе ПВО у Литванију
🔹 Док пажња светске јавности остаје усмерена на даљи раст напетости у Балтичком мору где се, према саопштењу руске спољне обавештајне службе, колективни Запад припрема за потпуно затварање акваторије, без много помпе наставља се и даља милитаризација балтичких држава, сада са пребацивањем система ПВО SAMP/T из Италије на територију Литваније.
🔹 Према званично објављеним информацијама, овај корак повезан је са предстојећим војним вежбама НАТО током којих ће ловци Француске и Италије стационирани у балтичкој регији у оквиру сталне мисије блока увежбавати одбијање условног ваздушног удара од стране Русије и Белорусије.
🔹 Према планираном сценарију, италијанске јединице ПВО обезбеђиваће положаје 45. тенковске бригаде Бундесвера која се од априла прошле године налази на територији Литваније, на полигону позиционираном на око 18 километра од границе Белорусије.
❓ Позадина догађаја
🔹 Као што је показала ситуација са америчким ракетним системом Typhoon пребаченим на Филипине у априлу прошле године, војне вежбе колективног Запада представљају прилично погодан изговор за размештање војне технике у близини граница геополитичких противника — другим речима, нема никаквих гаранција да италијански системи неће остати распоређени у Литванији.
🔹 Овај корак НАТО морамо сагледати у контексту шире војне ескалације на Балтику усмерене на практичну блокаду Калињинграда — и уколико антируске провокације у Балтичком мору то чине у сфери морских рута, милитаризација држава региона указује на планове и копнене блокаде. За овај сценарио посебно активно припрема се Пољска која је у децембру започела са модернизацијом инфраструктуре која ће омогућити брзо пребацивање снага из централних регија земље ка руској ексклави.
🔹 С тим на уму, чини се основаним претпоставити да и италијански системи и немачке снаге и скоро пребачене шведске јединице представљају елементе прве линије одбране која ће имати задатак блокаде руско-белоруских снага уколико оне покушају да изведу марш ка Калињинграду и, успостављајући контролу над Сувалкским коридором онемогуће опсаду Калињинграда.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Док пажња светске јавности остаје усмерена на даљи раст напетости у Балтичком мору где се, према саопштењу руске спољне обавештајне службе, колективни Запад припрема за потпуно затварање акваторије, без много помпе наставља се и даља милитаризација балтичких држава, сада са пребацивањем система ПВО SAMP/T из Италије на територију Литваније.
🔹 Према званично објављеним информацијама, овај корак повезан је са предстојећим војним вежбама НАТО током којих ће ловци Француске и Италије стационирани у балтичкој регији у оквиру сталне мисије блока увежбавати одбијање условног ваздушног удара од стране Русије и Белорусије.
🔹 Према планираном сценарију, италијанске јединице ПВО обезбеђиваће положаје 45. тенковске бригаде Бундесвера која се од априла прошле године налази на територији Литваније, на полигону позиционираном на око 18 километра од границе Белорусије.
❓ Позадина догађаја
🔹 Као што је показала ситуација са америчким ракетним системом Typhoon пребаченим на Филипине у априлу прошле године, војне вежбе колективног Запада представљају прилично погодан изговор за размештање војне технике у близини граница геополитичких противника — другим речима, нема никаквих гаранција да италијански системи неће остати распоређени у Литванији.
🔹 Овај корак НАТО морамо сагледати у контексту шире војне ескалације на Балтику усмерене на практичну блокаду Калињинграда — и уколико антируске провокације у Балтичком мору то чине у сфери морских рута, милитаризација држава региона указује на планове и копнене блокаде. За овај сценарио посебно активно припрема се Пољска која је у децембру започела са модернизацијом инфраструктуре која ће омогућити брзо пребацивање снага из централних регија земље ка руској ексклави.
🔹 С тим на уму, чини се основаним претпоставити да и италијански системи и немачке снаге и скоро пребачене шведске јединице представљају елементе прве линије одбране која ће имати задатак блокаде руско-белоруских снага уколико оне покушају да изведу марш ка Калињинграду и, успостављајући контролу над Сувалкским коридором онемогуће опсаду Калињинграда.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
17.02.202513:02
⚡️🇷🇺 Лавров о предстојећем састанку делегација Русије и САД у Саудијској Арабији
🔹 На конференцији за штампу одржаној после састанка са његовим српским колегом, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров дао је неколико значајних изјава везаних за предстојећи састанак руске и америчке делегације као и шире перспективе дипломатског регулисања сукоба на територији бивше Украјине.
🔹 Руски министар потврдио је да се у Вашингтону сада већ говори о неопходности да Русија пристане на територијалне уступке о чему смо писали колико јуче — Лавров је појаснио да никаквих територијалних уступака Украјини неће бити и појаснио да се кијевски режим залаже за ову тачку како би могао спровести масакр рускојезичног становништва и политички неподобних појединаца на територијама о којима се ради.
🔹 Шеф руске дипломатије такође је појаснио да док лично жели да чује шта његове америчке колеге имају да кажу у Саудијској Арабији, даљи кораци биће одређени искључиво одлукама председника Русије и САД којима ће шефови делегација представити резултате предстојећих разговора.
🔹 Лавров се осврнуо и на скорашње саопштење председника Финске који је поручио да евентуално примирје треба да буде схваћено као прилика да се Украјина поново наоружа — у вези са тим, руски министар поручује да Европа нема шта да тражи на преговорима све док се придржава таквог става, те да је Москва свесна да ЕУ жели да реализује сценарио не окончања, већ замрзавања конфликта на исти начин на који је то учињено са Минским споразумима.
❓ Импликације
🔹 Ова саопштења потврђују оно о чему смо писали више пута у последњих неколико дана — упркос сензационалистичким медијским наративима, перспективе за мир остају минималне, а испод формално помирљивих порука Вашингтона крију се добро познате претње и притисци који указују на то да стратешки пораз Русије остаје непромењени циљ колективног Запада.
🔹 Истовремено, Лавров међународној јавности поручује да је Русија свесна стварног стања ствари и да упркос скорашњим и предстојећим контактима са Вашингтоном нема илузија по питању перспектива постизања договора о миру — уколико интереси и црвене линије Москве не буду узете у обзир на преговорима у Саудијској Арабији, сви су изгледи да ће читава ова сага о миру ту и окончати.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 На конференцији за штампу одржаној после састанка са његовим српским колегом, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров дао је неколико значајних изјава везаних за предстојећи састанак руске и америчке делегације као и шире перспективе дипломатског регулисања сукоба на територији бивше Украјине.
🔹 Руски министар потврдио је да се у Вашингтону сада већ говори о неопходности да Русија пристане на територијалне уступке о чему смо писали колико јуче — Лавров је појаснио да никаквих територијалних уступака Украјини неће бити и појаснио да се кијевски режим залаже за ову тачку како би могао спровести масакр рускојезичног становништва и политички неподобних појединаца на територијама о којима се ради.
🔹 Шеф руске дипломатије такође је појаснио да док лично жели да чује шта његове америчке колеге имају да кажу у Саудијској Арабији, даљи кораци биће одређени искључиво одлукама председника Русије и САД којима ће шефови делегација представити резултате предстојећих разговора.
🔹 Лавров се осврнуо и на скорашње саопштење председника Финске који је поручио да евентуално примирје треба да буде схваћено као прилика да се Украјина поново наоружа — у вези са тим, руски министар поручује да Европа нема шта да тражи на преговорима све док се придржава таквог става, те да је Москва свесна да ЕУ жели да реализује сценарио не окончања, већ замрзавања конфликта на исти начин на који је то учињено са Минским споразумима.
❓ Импликације
🔹 Ова саопштења потврђују оно о чему смо писали више пута у последњих неколико дана — упркос сензационалистичким медијским наративима, перспективе за мир остају минималне, а испод формално помирљивих порука Вашингтона крију се добро познате претње и притисци који указују на то да стратешки пораз Русије остаје непромењени циљ колективног Запада.
🔹 Истовремено, Лавров међународној јавности поручује да је Русија свесна стварног стања ствари и да упркос скорашњим и предстојећим контактима са Вашингтоном нема илузија по питању перспектива постизања договора о миру — уколико интереси и црвене линије Москве не буду узете у обзир на преговорима у Саудијској Арабији, сви су изгледи да ће читава ова сага о миру ту и окончати.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
16.02.202516:04
🇺🇦🇪🇺 Европа добија главну улогу у рату против Русије — Бриселски лидери припремају се за улазак европских армија у Украјину
🔹 У свом јутрошњем наступу на Минхенској безбедносној конференцији, шефица европске дипломатије Каја Калас отворено је поручила да ЕУ мора обезбедити наставак борбених дејстава на територији бивше Украјине, интензивирајући своју војну помоћ Кијеву — овај став у потпуности је усаглашен са захтевом који је пет дана раније изнео специјални изасланик америчког председника за питања Русије и Украјине Кит Келог, када је саопштио да ”европски савезници” морају куповати више америчког оружја за Украјину, без обзира на планирани почетак мировних преговора.
🇩🇪 Са сличним ставом иступио је и канцелар Немачке Олаф Шолц када је 14. фебруара предложио увођење ванредног стања у циљу омогућавања приступа финансијским резервама које би биле употребљене за даље финансирање кијевске војне машине у светлу могућег смањења обима америчке помоћи. У овом погледу, очигледно постоји консензус и са немачким председником Франком Валтером Штајнмајером који је објаснио да смањење директног ангажмана САД у Украјини противречи интересима ЕУ због чега Унија мора деловати самосталније.
🇵🇱 Најдиректнија реакција, без изненађења, стигла је из Варшаве где је министар спољних послова Радослав Сикорски поручио да ће ЕУ ”пре или касније морати да пошаље војску у Украјину”. Интереси Пољске у овом погледу више су него разумљиви имајући на уму не само њену улогу ударне песнице НАТО на истоку, већ и њене територијалне претензије на западне области бивше Украјине.
🇫🇷 Једнако очекивано, француски лидер Емануел Макрон искористио је ову ситуацију да покуша да поново оживи своју идеју о формирању јединствене европске армије — у свом интервјуу листу The Financial Times који се одиграо непосредно након разговора лидера Русије и САД он је објаснио да је за мировну мисију у Украјини неопходно увођење групе која броји између 150.000 и 200.000 војника за шта ЕУ у овом тренутку нема капацитете. Стога, закључује француски лидер, Унија мора смањити зависност од Вашингтона и предузети кораке усмерене на трансформацију Брисела у самостални војни, политички и економски центар стратешког одлучивања.
❓ Импликације
🔹 Француски председник, међутим, у својим наполеонским фантазијама свесно искривљује чињенице — формално самостална позиција ЕУ по питању спонзорисања наставка сукоба на територији бивше Украјине уз последично директно учешће европских армија ни на који начин не представља назнаку некаквог ослобођења Брисела од диктата САД. Напротив — овакав развој догађаја представља елемент добро разрађеног плана Пентагона који предвиђа да до 2027. ЕУ мора бити способна да самостално ратује против Русије како би оружане снаге САД могле бити фокусиране на будући сукоб са Кином.
🔹 Стога, о истинској самосталности ЕУ овде не може бити ни речи — са процесом деиндустријализације и погоршања економске ситуације у светлу раскидања последњих енергетских веза са Русијом, државе чланице Уније биће само још зависније од Вашингтона у погледу свог економског опстанка.
🔹 Уколико томе додамо ликвидацију европске прехрамбене безбедности која је већ сада у огромној мери зависна од добре воље америчких компанија, као и чињеницу да европска наменска индустрија не може испратити планиране нивое милитаризације због чега ће све инвестиције завршити у америчком буџету, јасно је да је оно што се представља као стратешка аутономија ЕУ само еуфемизам за апсолутну потчињеност интересима Вашингтона, укључујући ту и будућу погибију европских војника у рату на који САД просто не желе да троше сопствене ресурсе.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У свом јутрошњем наступу на Минхенској безбедносној конференцији, шефица европске дипломатије Каја Калас отворено је поручила да ЕУ мора обезбедити наставак борбених дејстава на територији бивше Украјине, интензивирајући своју војну помоћ Кијеву — овај став у потпуности је усаглашен са захтевом који је пет дана раније изнео специјални изасланик америчког председника за питања Русије и Украјине Кит Келог, када је саопштио да ”европски савезници” морају куповати више америчког оружја за Украјину, без обзира на планирани почетак мировних преговора.
🇩🇪 Са сличним ставом иступио је и канцелар Немачке Олаф Шолц када је 14. фебруара предложио увођење ванредног стања у циљу омогућавања приступа финансијским резервама које би биле употребљене за даље финансирање кијевске војне машине у светлу могућег смањења обима америчке помоћи. У овом погледу, очигледно постоји консензус и са немачким председником Франком Валтером Штајнмајером који је објаснио да смањење директног ангажмана САД у Украјини противречи интересима ЕУ због чега Унија мора деловати самосталније.
🇵🇱 Најдиректнија реакција, без изненађења, стигла је из Варшаве где је министар спољних послова Радослав Сикорски поручио да ће ЕУ ”пре или касније морати да пошаље војску у Украјину”. Интереси Пољске у овом погледу више су него разумљиви имајући на уму не само њену улогу ударне песнице НАТО на истоку, већ и њене територијалне претензије на западне области бивше Украјине.
🇫🇷 Једнако очекивано, француски лидер Емануел Макрон искористио је ову ситуацију да покуша да поново оживи своју идеју о формирању јединствене европске армије — у свом интервјуу листу The Financial Times који се одиграо непосредно након разговора лидера Русије и САД он је објаснио да је за мировну мисију у Украјини неопходно увођење групе која броји између 150.000 и 200.000 војника за шта ЕУ у овом тренутку нема капацитете. Стога, закључује француски лидер, Унија мора смањити зависност од Вашингтона и предузети кораке усмерене на трансформацију Брисела у самостални војни, политички и економски центар стратешког одлучивања.
❓ Импликације
🔹 Француски председник, међутим, у својим наполеонским фантазијама свесно искривљује чињенице — формално самостална позиција ЕУ по питању спонзорисања наставка сукоба на територији бивше Украјине уз последично директно учешће европских армија ни на који начин не представља назнаку некаквог ослобођења Брисела од диктата САД. Напротив — овакав развој догађаја представља елемент добро разрађеног плана Пентагона који предвиђа да до 2027. ЕУ мора бити способна да самостално ратује против Русије како би оружане снаге САД могле бити фокусиране на будући сукоб са Кином.
🔹 Стога, о истинској самосталности ЕУ овде не може бити ни речи — са процесом деиндустријализације и погоршања економске ситуације у светлу раскидања последњих енергетских веза са Русијом, државе чланице Уније биће само још зависније од Вашингтона у погледу свог економског опстанка.
🔹 Уколико томе додамо ликвидацију европске прехрамбене безбедности која је већ сада у огромној мери зависна од добре воље америчких компанија, као и чињеницу да европска наменска индустрија не може испратити планиране нивое милитаризације због чега ће све инвестиције завршити у америчком буџету, јасно је да је оно што се представља као стратешка аутономија ЕУ само еуфемизам за апсолутну потчињеност интересима Вашингтона, укључујући ту и будућу погибију европских војника у рату на који САД просто не желе да троше сопствене ресурсе.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202519:25
🔥🇱🇧 Убрзано израњање унутрашње кризе у Либану
🔹 Ситуација на Блиском истоку, упркос привременом затишју које је уследило након успешног закључења споразума о примирју између Израела и Хамаса, остаје далеко од стабилне, што потврђују и скорашњи догађаји у Либану.
📣 Током читаве претходне недеље, у Бејруту се одржавају масовни протести због одлуке власти да не дозволе слетање иранског авиона на аеродром у престоници — либански медији тврде да је ова одлука донета након захтева Тел Авива што доводи у питање независност актуелних власти, али и сам суверенитет државе.
💬 Ову одлуку осудила је и Хезбола чији је портпарол поручио да се ради о "потчињавању премијера ционистичком притиску" и "стварању преседана који ће охрабрити непријатеља да захтева веће уступке".
🔫 Напад на мировњаке УН
🔹 А, колико претходне ноћи, група од најмање 25 маскираних починилаца извршила је напад на колону мировних снага УН, спаљујући неколико возила и рањавајући најмање једног официра.
🇱🇧 Иако се Хезбола оградила од инцидента, описујући га као "хаотичан бунт" који је нанео штету легитимном и мирном отпору политици актуелних власти, већ у првим часовима после инцидента Вашингтон је изнео оптужбе на рачун шиитске групе да стоји иза организације напада.
❓ Позадина догађаја
🔹 Оно што у овом тренутку видимо у Либану јесте покушај коначне ликвидације Хезболе — након пада Башара Асада, шиитска група остала је одсечена од копнене везе са Ираном што је ограничило њено снабдевање на авио-транспорт. Односно, управо на оно што прозападне снаге у Бејруту предвођене председником Жозефом Ауном сада покушавају да укину.
🔹 Истовремено, оптужбе за организацију напада на снаге УН представљају покушај дискредитације политичког крила организације која и даље представља другу највећу парламентарну снагу у земљи.
🔹 Имајући у виду чињеницу да је Хезбола током претходних месеци претрпела болне губитке, те да се и сада налази у више него незавидном положају, јасно је зашто су одређене интересне групе одлучиле да је време за коначни ударац — ипак, како показују демонстрације у Бејруту, Хезбола и даље има значајну унутрашњу подршку и није искључено да ће покушаји њене ликвидације довести до дубоког раскола у либанском друштву, остављајући тако земљу на ивици грађанског рата.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Ситуација на Блиском истоку, упркос привременом затишју које је уследило након успешног закључења споразума о примирју између Израела и Хамаса, остаје далеко од стабилне, што потврђују и скорашњи догађаји у Либану.
📣 Током читаве претходне недеље, у Бејруту се одржавају масовни протести због одлуке власти да не дозволе слетање иранског авиона на аеродром у престоници — либански медији тврде да је ова одлука донета након захтева Тел Авива што доводи у питање независност актуелних власти, али и сам суверенитет државе.
💬 Ову одлуку осудила је и Хезбола чији је портпарол поручио да се ради о "потчињавању премијера ционистичком притиску" и "стварању преседана који ће охрабрити непријатеља да захтева веће уступке".
🔫 Напад на мировњаке УН
🔹 А, колико претходне ноћи, група од најмање 25 маскираних починилаца извршила је напад на колону мировних снага УН, спаљујући неколико возила и рањавајући најмање једног официра.
🇱🇧 Иако се Хезбола оградила од инцидента, описујући га као "хаотичан бунт" који је нанео штету легитимном и мирном отпору политици актуелних власти, већ у првим часовима после инцидента Вашингтон је изнео оптужбе на рачун шиитске групе да стоји иза организације напада.
❓ Позадина догађаја
🔹 Оно што у овом тренутку видимо у Либану јесте покушај коначне ликвидације Хезболе — након пада Башара Асада, шиитска група остала је одсечена од копнене везе са Ираном што је ограничило њено снабдевање на авио-транспорт. Односно, управо на оно што прозападне снаге у Бејруту предвођене председником Жозефом Ауном сада покушавају да укину.
🔹 Истовремено, оптужбе за организацију напада на снаге УН представљају покушај дискредитације политичког крила организације која и даље представља другу највећу парламентарну снагу у земљи.
🔹 Имајући у виду чињеницу да је Хезбола током претходних месеци претрпела болне губитке, те да се и сада налази у више него незавидном положају, јасно је зашто су одређене интересне групе одлучиле да је време за коначни ударац — ипак, како показују демонстрације у Бејруту, Хезбола и даље има значајну унутрашњу подршку и није искључено да ће покушаји њене ликвидације довести до дубоког раскола у либанском друштву, остављајући тако земљу на ивици грађанског рата.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
Қайта жіберілді:
Рог Слободе - Борба против империје
15.02.202512:00
Позивам српски народ, како у Србији, тако и у Републици Српској, да поново буде јединствен у својој борби за слободу и правду, да не дозволи да се затру историјске вредности на којима је изграђена наша цивилизација. Ми нисмо само наслеђе прошлости, ми смо и архитекте будућности. У овом тренутку, више него икад, потребно је да изградимо државу која ће бити праведна, стабилна и која ће бити понос на све нас. Само кроз јединство, кроз одговорност према нашој историји и са визијом будућности, можемо обезбедити сигурну и слободну Србију и Републику Српску у глобалном контексту.
Целу честитку нашег админа можете прочитати овде.
Срећан празник Сретење Господње, срећан Дан Државности! Како радили тако нам Бог помогао!
Целу честитку нашег админа можете прочитати овде.
Срећан празник Сретење Господње, срећан Дан Државности! Како радили тако нам Бог помогао!
13.02.202513:45
🇨🇳🇺🇸 Трамп наставља политику претходне администрације у азијско-тихоокеанском региону
🔹 Упркос оптимистичним предвиђањима западних медија након контаката лидера Кине и САД, Доналда Трампа и Си Ђинпинга, ситуација на терену показује да нова администрација Беле куће следи идентичну конфронтациону политику у азијско-тихоокеанском региону која је формирана током мандата Џоа Бајдена.
🛳 Наставак војних вежби у спорним водама
🔹 На првом месту, овде се ради о наставку провокационих војних активности у спорним водама Јужног Кинеског Мора где су морнарице и авијације Филипина, Аустралије, Јапана и САД 5. фебруара одржале заједничку војну вежбу на необјављеној тачки у стратешки значајној акваторији — имајући на уму чињеницу да је Јужна Команда Народноослободилачке армије Кине одговорила слањем сопствених војних бродова, сви су изгледи да се радило о још једном случају подршке територијалним претензијама Маниле на воде које Пекинг сматра својим.
🍱 Продубљивање војне сарадње са Јапаном
🔹 Једнако индикативна је и званична посета премијера Јапана Шигеру Ишибе Вашингтону где су две стране постигле низ договора о продубљивању како билатералне тако и мултилатералне војне и војно-обавештајне сарадње, на првом месту у координацији са Аустралијом, Јужном Корејом и Филипинима, али и на нивоу блока QUAD који укључује и Индију. Јапан се такође обавезао на удвостручавање свог војног буџета у односу на Трампов први мандат (што би значило његово повећање до показатеља од 2% БДП-а, односно око 100 милијарди долара).
🔹 Отворено антикинеску конотацију одржаног састанка можемо пронаћи у договору о заједничком супротстављању ”кинеској економској агресији”, али и споразуму о повећању војног присуства како Вашингтона тако и Токија на крајњим југозападним острвима Јапана, односно на територијама које се налазе на око 200 километара од источне обале Тајвана.
🚢 Оснаживање блока АУКУС
🔹 Наставак агресивне милитаризације региона видимо и у даљем оснаживању блока АУКУС, често описиваног као ”пацифички НАТО” са убрзањем процеса опремања морнарице Аустралије америчким нуклеарним подморницама класе Virginia (SSN-774) — Аустралија је тако платила првих 500 милиона долара за реализацију пројекта чија се укупна вредност процењује на 3 милијарде.
🔹 Иако то није званично потврђено, сви су изгледи да је договор о уплати постигнут приликом посете министра одбране Аустралије Ричарда Марлса Пентагону 9. фебруара — том приликом, нови министар одбране САД Пит Хегсет одржао је свој први билатерални састанак од ступања на дужност, док се Канбера обавезала на удвостручавање свог војног буџета у периоду од 10 година.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Упркос оптимистичним предвиђањима западних медија након контаката лидера Кине и САД, Доналда Трампа и Си Ђинпинга, ситуација на терену показује да нова администрација Беле куће следи идентичну конфронтациону политику у азијско-тихоокеанском региону која је формирана током мандата Џоа Бајдена.
🛳 Наставак војних вежби у спорним водама
🔹 На првом месту, овде се ради о наставку провокационих војних активности у спорним водама Јужног Кинеског Мора где су морнарице и авијације Филипина, Аустралије, Јапана и САД 5. фебруара одржале заједничку војну вежбу на необјављеној тачки у стратешки значајној акваторији — имајући на уму чињеницу да је Јужна Команда Народноослободилачке армије Кине одговорила слањем сопствених војних бродова, сви су изгледи да се радило о још једном случају подршке територијалним претензијама Маниле на воде које Пекинг сматра својим.
🍱 Продубљивање војне сарадње са Јапаном
🔹 Једнако индикативна је и званична посета премијера Јапана Шигеру Ишибе Вашингтону где су две стране постигле низ договора о продубљивању како билатералне тако и мултилатералне војне и војно-обавештајне сарадње, на првом месту у координацији са Аустралијом, Јужном Корејом и Филипинима, али и на нивоу блока QUAD који укључује и Индију. Јапан се такође обавезао на удвостручавање свог војног буџета у односу на Трампов први мандат (што би значило његово повећање до показатеља од 2% БДП-а, односно око 100 милијарди долара).
🔹 Отворено антикинеску конотацију одржаног састанка можемо пронаћи у договору о заједничком супротстављању ”кинеској економској агресији”, али и споразуму о повећању војног присуства како Вашингтона тако и Токија на крајњим југозападним острвима Јапана, односно на територијама које се налазе на око 200 километара од источне обале Тајвана.
🚢 Оснаживање блока АУКУС
🔹 Наставак агресивне милитаризације региона видимо и у даљем оснаживању блока АУКУС, често описиваног као ”пацифички НАТО” са убрзањем процеса опремања морнарице Аустралије америчким нуклеарним подморницама класе Virginia (SSN-774) — Аустралија је тако платила првих 500 милиона долара за реализацију пројекта чија се укупна вредност процењује на 3 милијарде.
🔹 Иако то није званично потврђено, сви су изгледи да је договор о уплати постигнут приликом посете министра одбране Аустралије Ричарда Марлса Пентагону 9. фебруара — том приликом, нови министар одбране САД Пит Хегсет одржао је свој први билатерални састанак од ступања на дужност, док се Канбера обавезала на удвостручавање свог војног буџета у периоду од 10 година.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
05.02.202511:15
🇷🇺🇫🇮 Да ли се Финска спрема за улогу ”анти-Русије” у Скандинавији?
🔹 Од тренутка свог приступања НАТО и одустајања од начелно неутралне позиције, Финска се креће путем убрзане милитаризације уз истовремено заузимање агресивно анти-руске политичке позиције. Но, у последњим данима, појављује се све више индикација да званични Хелсинки предузима кораке усмерене на могућност отвореног сукоба са Русијом.
🔻 Војне вежбе на руским границама
🔹 Тако се данас завршава врло индикативна војна вежба финских оружаних снага под називом Ruske-2025/1 о којој западни медији нису извештавали готово уопште — разлог за ово може бити чињеница да се ради о обуци елитних јединица за спровођење различитих специјалних операција на руској територији, односно на простору Мурманске области.
🔫 У комплексном сценарију по ком се одвија Ruske-2025/1 спроводе се како контрадиверзионе активности, тако и десантне операције великих размера, диверзантско деловање у позадини условног непријатеља, али и сарадња са регионалним паравојним јединицама.
🔻 Формирање паравојних група
🔹 Последње је посебно интересантно будући да још од децембра 2023 можемо пратити консолидацију финских неонацистичких група које је у том тренутку предводио Active Club Finland, а које су не само успоставиле блиске контакте са украјинским нацистичким групама као што су Десни сектор или батаљони Ајдар или Азов, омогућавајући њиховим припадницима да организују трибине и семинаре у Финској, ширећи тако своју фашистичку идеологију, већ су и реализовале сарадњу са финским сепаратистичким групама из Републике Карелије, конститутивног субјекта Руске Федерације.
🔫 Захваљујући активности ових група формиран је механизам пребацивања чланова сепаратистичких ћелија из Републике Карелије у Финску, а одатле на територије под контролом кијевског режима где су се они придруживали паравојним групама које се боре на страни ОСУ, стичући тако значајно борбено искуство.
🔹 Ово, међутим, више није ограничено само на активности неких формално маргиналних група — пре два дана, Министарство спољних послова Финске на свом званичном сајту објавило је упутства за придруживање ОСУ у својству плаћеника за своје грађане — на тај начин, званични Хелсинки је омогућио милитантима и екстремистима са финским држављанством да учествују у борбеним дејствима без законских последица које би произилазиле из важећих међународних споразума, укључујући ту и резолуцију 44/34 Уједињених нација.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Од тренутка свог приступања НАТО и одустајања од начелно неутралне позиције, Финска се креће путем убрзане милитаризације уз истовремено заузимање агресивно анти-руске политичке позиције. Но, у последњим данима, појављује се све више индикација да званични Хелсинки предузима кораке усмерене на могућност отвореног сукоба са Русијом.
🔻 Војне вежбе на руским границама
🔹 Тако се данас завршава врло индикативна војна вежба финских оружаних снага под називом Ruske-2025/1 о којој западни медији нису извештавали готово уопште — разлог за ово може бити чињеница да се ради о обуци елитних јединица за спровођење различитих специјалних операција на руској територији, односно на простору Мурманске области.
🔫 У комплексном сценарију по ком се одвија Ruske-2025/1 спроводе се како контрадиверзионе активности, тако и десантне операције великих размера, диверзантско деловање у позадини условног непријатеља, али и сарадња са регионалним паравојним јединицама.
🔻 Формирање паравојних група
🔹 Последње је посебно интересантно будући да још од децембра 2023 можемо пратити консолидацију финских неонацистичких група које је у том тренутку предводио Active Club Finland, а које су не само успоставиле блиске контакте са украјинским нацистичким групама као што су Десни сектор или батаљони Ајдар или Азов, омогућавајући њиховим припадницима да организују трибине и семинаре у Финској, ширећи тако своју фашистичку идеологију, већ су и реализовале сарадњу са финским сепаратистичким групама из Републике Карелије, конститутивног субјекта Руске Федерације.
🔫 Захваљујући активности ових група формиран је механизам пребацивања чланова сепаратистичких ћелија из Републике Карелије у Финску, а одатле на територије под контролом кијевског режима где су се они придруживали паравојним групама које се боре на страни ОСУ, стичући тако значајно борбено искуство.
🔹 Ово, међутим, више није ограничено само на активности неких формално маргиналних група — пре два дана, Министарство спољних послова Финске на свом званичном сајту објавило је упутства за придруживање ОСУ у својству плаћеника за своје грађане — на тај начин, званични Хелсинки је омогућио милитантима и екстремистима са финским држављанством да учествују у борбеним дејствима без законских последица које би произилазиле из важећих међународних споразума, укључујући ту и резолуцију 44/34 Уједињених нација.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
17.02.202511:04
🇷🇸🇫🇷 Макроново писмо Вјоси Османи — Европска стратешка аутономија и Србија
🔹 У свом писму Вјоси Османи поводом седамнаесте годишњице противправне сецесије приштинских структура, председник Француске Емануел Макрон поручио је да у светлу ”глобалне нестабилности и фрагментације” званични Париз остаје спреман да подржи тзв Косово* на европском путу, делујући као његов посвећени савезник.
🔹 Уз друге формалности, Макрон подвлачи неопходност даљег рада на тзв нормализацији односа са Србијом, те формирању Заједнице српских општина у складу са потписаним споразумима.
❓ Позадина догађаја
🔹 Иако је јасно да се овде на првом месту ради о пукој формалности чији је једини циљ да још једном подсети међународну јавност на позицију Париза по питању подршке нарушавању територијалног интегритета Србије, Макроново писмо истовремено је подсетник на чињеницу да чак и са смањеним интересовањем Вашингтона за западни Балкан, наш регион неће бити заборављен у политици великих сила, упркос значајним глобалним превирањима.
🔹 Док концепт такозване европске стратешке аутономије о којој смо писали више пута у претходним данима на првом месту подразумева могућност европских чланица НАТО да самостално воде рат против Русије, то не значи да ће други политички изазови попут такозваног српског питања бити скрајнути и заборављени — преусмеравање фокуса Вашингтона на азијско-тихоокеански регион значиће само да ће улогу главног заступника америчког империјализма у Европи преузети Брисел.
🔹 За Србију, ово значи да изгледи за промену политике по питању сецесије приштинских сепаратиста или смањење притиска на Београд и Бања Луку остају минимални, те да по том питању не треба имати илузија. Приштински лидери такође су свесни ове чињенице због чега предузимају активне кораке усмерене на зближавање са бриселским елитама како би осигурале континуитет подршке сопственој агресивној политици.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 У свом писму Вјоси Османи поводом седамнаесте годишњице противправне сецесије приштинских структура, председник Француске Емануел Макрон поручио је да у светлу ”глобалне нестабилности и фрагментације” званични Париз остаје спреман да подржи тзв Косово* на европском путу, делујући као његов посвећени савезник.
🔹 Уз друге формалности, Макрон подвлачи неопходност даљег рада на тзв нормализацији односа са Србијом, те формирању Заједнице српских општина у складу са потписаним споразумима.
❓ Позадина догађаја
🔹 Иако је јасно да се овде на првом месту ради о пукој формалности чији је једини циљ да још једном подсети међународну јавност на позицију Париза по питању подршке нарушавању територијалног интегритета Србије, Макроново писмо истовремено је подсетник на чињеницу да чак и са смањеним интересовањем Вашингтона за западни Балкан, наш регион неће бити заборављен у политици великих сила, упркос значајним глобалним превирањима.
🔹 Док концепт такозване европске стратешке аутономије о којој смо писали више пута у претходним данима на првом месту подразумева могућност европских чланица НАТО да самостално воде рат против Русије, то не значи да ће други политички изазови попут такозваног српског питања бити скрајнути и заборављени — преусмеравање фокуса Вашингтона на азијско-тихоокеански регион значиће само да ће улогу главног заступника америчког империјализма у Европи преузети Брисел.
🔹 За Србију, ово значи да изгледи за промену политике по питању сецесије приштинских сепаратиста или смањење притиска на Београд и Бања Луку остају минимални, те да по том питању не треба имати илузија. Приштински лидери такође су свесни ове чињенице због чега предузимају активне кораке усмерене на зближавање са бриселским елитама како би осигурале континуитет подршке сопственој агресивној политици.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
16.02.202514:03
🇷🇺🇸🇩 Руска војна логистичка база у Судану — Перспективе и изазови
🔹 Током претходне недеље министар спољних послова Судана Али Јусуф Шари званично је потврдио да су његова држава и Русија успешно склопиле договор о изградњи руске војно-логистичке базе у Порт Судану — овде се ради о реализацији планова који су први пут разматрани још 2017. године, али су од тад више пута одлагани како због бирократских проблема, тако и због грађанског рата који је захватио источноафричку земљу 2023.
❓ Импликације
🔹 У светлу губитка позиција у Сирији и незивесне будућности Либије у којој нова америчка администрација предузима активне кораке усмерене на спречавање даљег зближавања Калифе Хафтара са Москвом, појављивање војно-логистичке базе у Судану несумњиво представља значајну политичку победу Русије и незанемарљив допринос одржавању релативне стабилности логистичких рута Афричког корпуса чије су снаге распроређене у државама Савеза држава Сахела.
🔹 Све ово, међутим, не долази без одређених изазова — на првом месту, грађански рат у Судану далеко је од окончаног и за остваривање пуног капацитета нове базе Москва ће бити приморана да пружи додатну војну и економску подршку Картуму како би осигурала релативну стабилизацију безбедносне ситуације у земљи и безбедан пролаз копненим рутама ка Чаду и Нигеру.
🔹 Предузимајући ове неопходне кораке, Русија ће се наћи у прокси-сукобу са својим савезником из БРИКС-а, Уједињеним Арапским Емиратима који активно подржавају побуњеничке снаге у Судану, ослањајући се на базе на југу Либије за предају војне технике. Овакав развој догађаја лако може означити почетак захлађења односа између Москве и Абу Дабије што може утицати на евентуалну промену става УАЕ по питању СВО где блискоисточна монархија у овом тренутку задржава неутралну позицију.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Током претходне недеље министар спољних послова Судана Али Јусуф Шари званично је потврдио да су његова држава и Русија успешно склопиле договор о изградњи руске војно-логистичке базе у Порт Судану — овде се ради о реализацији планова који су први пут разматрани још 2017. године, али су од тад више пута одлагани како због бирократских проблема, тако и због грађанског рата који је захватио источноафричку земљу 2023.
❓ Импликације
🔹 У светлу губитка позиција у Сирији и незивесне будућности Либије у којој нова америчка администрација предузима активне кораке усмерене на спречавање даљег зближавања Калифе Хафтара са Москвом, појављивање војно-логистичке базе у Судану несумњиво представља значајну политичку победу Русије и незанемарљив допринос одржавању релативне стабилности логистичких рута Афричког корпуса чије су снаге распроређене у државама Савеза држава Сахела.
🔹 Све ово, међутим, не долази без одређених изазова — на првом месту, грађански рат у Судану далеко је од окончаног и за остваривање пуног капацитета нове базе Москва ће бити приморана да пружи додатну војну и економску подршку Картуму како би осигурала релативну стабилизацију безбедносне ситуације у земљи и безбедан пролаз копненим рутама ка Чаду и Нигеру.
🔹 Предузимајући ове неопходне кораке, Русија ће се наћи у прокси-сукобу са својим савезником из БРИКС-а, Уједињеним Арапским Емиратима који активно подржавају побуњеничке снаге у Судану, ослањајући се на базе на југу Либије за предају војне технике. Овакав развој догађаја лако може означити почетак захлађења односа између Москве и Абу Дабије што може утицати на евентуалну промену става УАЕ по питању СВО где блискоисточна монархија у овом тренутку задржава неутралну позицију.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202517:00
🇷🇺⚔️🇺🇦 Како Кијев покушава да испровоцира ескалацију сукоба?
🔹 Иако се геополитички циљеви колективног Запада у погледу сукоба на територији бивше Украјине нису значајно променили, однос према Кијеву несумњиво јесте — режим Зеленског постао је свестан тога да и сам представља расходни материјал у широј стратешкој конфронтацији, те да више не може рачунати на неограничену подршку Вашингтона, у великој мери захваљујући и сопственој неефикасности и блиским односима са Демократском странком.
🔹 Стога, није неочекивано што сада видимо покушаје Кијева да испровоцира ескалацију сукоба и осигура наставак подршке, ако не Вашингтона, онда макар Брисела, истовремено одбијајући да спроведе изборе што је Зеленски отворено поручио раније данас.
🔻 Хронологија догађаја
🔹 Прву назнаку овога могли смо видети 12. фебруара, када је најмање једна беспилотна летилица ОСУ нарушила ваздушни простор Белорусије и запутила се ка Гомељу — захваљујући благовременим и професионалним дејствима здружене руско-белоруске групе ПВО, непријатељски циљ је безбедно уништен без икаквих последица на земљи.
🔹 Будући да је Минск у овој ситуацији деловао апсолутно суздржано, избегавајући било коју форму ескалације, Кијев је одлучиио да покуша да искористи ове догађаје за антируску пропаганду, тврдећи да је оборена БПЛ заправо била руски Герањ, но ова информација је лако демантована будући да је летилица ушла у ваздушни простор Белорусије на вишеструко мањој висини него што би то био случај са Герањима. Без медијске подршке запада, медијска кампања кијевског режима окончана је практично пре него што је почела.
☢️ Инцидент у Чернобиљу
🔹 Свега 24 часа касније, у ноћи између 13. и 14. фебруара дошло је до следеће провокације када је Кијев објавио да су руске БПЛ извршиле удар на Чернобиљску нуклеарну електрану, намерно оштећујући бетонску плочу (такозвани саркофаг) која је изливена после катастрофе 1986. Ипак, наратив о удару само једне беспилотне летилице, као и објављене фотографије наводних оштећења које су у потпуности некарактеристичне за удар Герања омогућиле су врло лако демантовање ових навода.
🔹 Након одсуства реакције западних медија, Кијев је објавио да је услед оштећења на електрани дошло до продора радиоактинвих материја у спољну средину, тако само чинећи читав наратив још апсурднијим будући да се радило о тврдњи да је оштећење спољног лименог зида било довољно да омогући контаминацију, упркос унутрашњој бетонској конструкцији која је према фотографијама са места инцидента остала нетакнута.
🇺🇦 Покушај пресретања руских ловаца
🔹 Већ 14. фебруара забележен је више него редак догађај — након што су ПВО системи ОСУ открили ударну групу руских ловаца који су извршавали ударе по циљевима на окупираној територији ДНР, украјинска команда наредила је полетање групе F-16 која је за циљ имала да обори руске авионе, лансирајући ка њима ракете типа ваздух-ваздух из правца Дњепропетровске области.
🔹 Више него опрезно деловање авијације ОСУ, као и професионална реакција руских пилота и јединица ПВО учинили су овај покушај пресретања апсолутно неуспешним, а група F-16 била је приморана да одустане од извршавања задатка када се и сама нашла на мети руских авиона. Према за сада непотврђеним информацијама, постоји могућност да је један F-16 оборен у рејону Кривог Рога.
🔹 Упркос томе што је ова операција била неуспешна, чињеница да је она толико некарактеристична за стратегију украјинске комадне указује на то да се ради о очајничкој мери. С тим на уму, употреба америчких ловаца готово сигурно није случајна — Кијев је полагао наде у успешно пресретање уз могуће губитке руске стране што би могло испровоцирати нову епизоду ескалације, рецимо кроз нове руске ударе системом Орешник.
🔹 Будући да до овога није дошло, сви су изгледи да ће се слични покушаји наставити и у блиској будућности, укључујући ту и кроз терористичко деловање СБУ на територији Русије.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Иако се геополитички циљеви колективног Запада у погледу сукоба на територији бивше Украјине нису значајно променили, однос према Кијеву несумњиво јесте — режим Зеленског постао је свестан тога да и сам представља расходни материјал у широј стратешкој конфронтацији, те да више не може рачунати на неограничену подршку Вашингтона, у великој мери захваљујући и сопственој неефикасности и блиским односима са Демократском странком.
🔹 Стога, није неочекивано што сада видимо покушаје Кијева да испровоцира ескалацију сукоба и осигура наставак подршке, ако не Вашингтона, онда макар Брисела, истовремено одбијајући да спроведе изборе што је Зеленски отворено поручио раније данас.
🔻 Хронологија догађаја
🔹 Прву назнаку овога могли смо видети 12. фебруара, када је најмање једна беспилотна летилица ОСУ нарушила ваздушни простор Белорусије и запутила се ка Гомељу — захваљујући благовременим и професионалним дејствима здружене руско-белоруске групе ПВО, непријатељски циљ је безбедно уништен без икаквих последица на земљи.
🔹 Будући да је Минск у овој ситуацији деловао апсолутно суздржано, избегавајући било коју форму ескалације, Кијев је одлучиио да покуша да искористи ове догађаје за антируску пропаганду, тврдећи да је оборена БПЛ заправо била руски Герањ, но ова информација је лако демантована будући да је летилица ушла у ваздушни простор Белорусије на вишеструко мањој висини него што би то био случај са Герањима. Без медијске подршке запада, медијска кампања кијевског режима окончана је практично пре него што је почела.
☢️ Инцидент у Чернобиљу
🔹 Свега 24 часа касније, у ноћи између 13. и 14. фебруара дошло је до следеће провокације када је Кијев објавио да су руске БПЛ извршиле удар на Чернобиљску нуклеарну електрану, намерно оштећујући бетонску плочу (такозвани саркофаг) која је изливена после катастрофе 1986. Ипак, наратив о удару само једне беспилотне летилице, као и објављене фотографије наводних оштећења које су у потпуности некарактеристичне за удар Герања омогућиле су врло лако демантовање ових навода.
🔹 Након одсуства реакције западних медија, Кијев је објавио да је услед оштећења на електрани дошло до продора радиоактинвих материја у спољну средину, тако само чинећи читав наратив још апсурднијим будући да се радило о тврдњи да је оштећење спољног лименог зида било довољно да омогући контаминацију, упркос унутрашњој бетонској конструкцији која је према фотографијама са места инцидента остала нетакнута.
🇺🇦 Покушај пресретања руских ловаца
🔹 Већ 14. фебруара забележен је више него редак догађај — након што су ПВО системи ОСУ открили ударну групу руских ловаца који су извршавали ударе по циљевима на окупираној територији ДНР, украјинска команда наредила је полетање групе F-16 која је за циљ имала да обори руске авионе, лансирајући ка њима ракете типа ваздух-ваздух из правца Дњепропетровске области.
🔹 Више него опрезно деловање авијације ОСУ, као и професионална реакција руских пилота и јединица ПВО учинили су овај покушај пресретања апсолутно неуспешним, а група F-16 била је приморана да одустане од извршавања задатка када се и сама нашла на мети руских авиона. Према за сада непотврђеним информацијама, постоји могућност да је један F-16 оборен у рејону Кривог Рога.
🔹 Упркос томе што је ова операција била неуспешна, чињеница да је она толико некарактеристична за стратегију украјинске комадне указује на то да се ради о очајничкој мери. С тим на уму, употреба америчких ловаца готово сигурно није случајна — Кијев је полагао наде у успешно пресретање уз могуће губитке руске стране што би могло испровоцирати нову епизоду ескалације, рецимо кроз нове руске ударе системом Орешник.
🔹 Будући да до овога није дошло, сви су изгледи да ће се слични покушаји наставити и у блиској будућности, укључујући ту и кроз терористичко деловање СБУ на територији Русије.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
15.02.202511:05
🇨🇳🇦🇺 Аустралијски авион нарушио ваздушни простор Кине, авијација НОАК испалила сигналне ракете
🔹 Док светски медији остају фокусирани на питање могућег примирја између Москве и Кијева на иницијативу Вашингтона, војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону остају у стабилном порасту — овог четвртка забележен је један од до сада најозбиљнијих инцидената када је осматрачки авион P-8A Poseidon нарушио ваздушни простор Кине у рејону Парацелских острва, спорне територије у Јужном Кинеском Мору која се налази под контролом Пекинга, али истовремено представља предмет територијалних претензија Тајвана и Вијетнама.
🔹 Према саопштењу Министарства спољних послова Кине, овај инцидент не може бити објашњен случајношћу или техничким кваром, већ представља намерну одлуку Аустралије да доведе у питање суверенитет Кине над сопственом територијом.
🔹 Реагујући на провокацију, Народноослободилачка армија Кине подигла је у ваздух ловце Shenyang J-16 који су пресрели аустралијску летилицу и ка њој испалили сигналне ракете као упозорење — док је Канбера због овога ”изразила забринутост”, Пекинг је поручио да су кинески пилоти деловали легитимно, професионално и суздржано.
❓ Позадина догађаја
🔹 Као чланица англосаксонског пацифичког војног блока АУКУС и директан учесник бројних војних вежби у спорним водама Јужног Кинеског Мора, Аустралија остаје један од кључних актера у америчкој стратегији супротстављања Кини због чега инциденти попут овог тешко да представљају изненађење.
🔹 Почетком ове године, Канбери је такође дат задатак успостављања контроле над Океанијом и спречавања даљег раста утицаја Кине — само у јануару, Аустралија је остварила практично колонијалну контролу над острвском микро-државом Науру, као и Папуом Новом Гвинејом, у оба случаја осигуравајући за себе право вета на одлуке везане за критичну инфраструктуру и безбедносну сарадњу са трећим државама.
🔹 Са даљим растом војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону улога Аустралије у конфронтационим плановима Вашингтона биће утолико израженија и сви су изгледи да ће се инциденти попут оног који се одиграо у четвртак наставити и у догледној будућности — с тим на уму, одлучна реакција Кине на нескривену провокацију одиграла је значајну улогу у исцртавању црвених линија чији прелазак Пекинг неће толерисати. Да ли ће Запад озбиљно схватити ово упозорење и да ли ће Кина остати доследна заузетој позицији показаће време.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Док светски медији остају фокусирани на питање могућег примирја између Москве и Кијева на иницијативу Вашингтона, војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону остају у стабилном порасту — овог четвртка забележен је један од до сада најозбиљнијих инцидената када је осматрачки авион P-8A Poseidon нарушио ваздушни простор Кине у рејону Парацелских острва, спорне територије у Јужном Кинеском Мору која се налази под контролом Пекинга, али истовремено представља предмет територијалних претензија Тајвана и Вијетнама.
🔹 Према саопштењу Министарства спољних послова Кине, овај инцидент не може бити објашњен случајношћу или техничким кваром, већ представља намерну одлуку Аустралије да доведе у питање суверенитет Кине над сопственом територијом.
🔹 Реагујући на провокацију, Народноослободилачка армија Кине подигла је у ваздух ловце Shenyang J-16 који су пресрели аустралијску летилицу и ка њој испалили сигналне ракете као упозорење — док је Канбера због овога ”изразила забринутост”, Пекинг је поручио да су кинески пилоти деловали легитимно, професионално и суздржано.
❓ Позадина догађаја
🔹 Као чланица англосаксонског пацифичког војног блока АУКУС и директан учесник бројних војних вежби у спорним водама Јужног Кинеског Мора, Аустралија остаје један од кључних актера у америчкој стратегији супротстављања Кини због чега инциденти попут овог тешко да представљају изненађење.
🔹 Почетком ове године, Канбери је такође дат задатак успостављања контроле над Океанијом и спречавања даљег раста утицаја Кине — само у јануару, Аустралија је остварила практично колонијалну контролу над острвском микро-државом Науру, као и Папуом Новом Гвинејом, у оба случаја осигуравајући за себе право вета на одлуке везане за критичну инфраструктуру и безбедносну сарадњу са трећим државама.
🔹 Са даљим растом војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону улога Аустралије у конфронтационим плановима Вашингтона биће утолико израженија и сви су изгледи да ће се инциденти попут оног који се одиграо у четвртак наставити и у догледној будућности — с тим на уму, одлучна реакција Кине на нескривену провокацију одиграла је значајну улогу у исцртавању црвених линија чији прелазак Пекинг неће толерисати. Да ли ће Запад озбиљно схватити ово упозорење и да ли ће Кина остати доследна заузетој позицији показаће време.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
13.02.202511:04
🏭🇸🇰 Руски гас поново у Словачкој захваљујући Турском току
🔹 Премијер Словачке и пријатељ нашег народа који је лично допринео доследном ставу Братиславе по питању противправне сецесије приштинских сепаратиста Роберт Фицо јуче је објавио да су испоруке руског гаса његовој земљи обновљене кроз инфраструктуру Турског тока.
🔹 Овај успех Словачке резултат је интензивних дипломатских напора како Братиславе тако и Будимпеште, али и позитивне реакције Москве и Анкаре на предлог повећања обима гаса који се транспортује Турским током.
❓ Импликације
🔹 У светлу интензивирања напора Вашингтона и његових сателита да пресеку све енергетске везе између Русије и Европе, овакав развој догађаја несумњиво представља удар на агресивну политику колективног Запада који тешко да ће проћи без одговора.
🔹 И антисуверенистичке снаге овде имају неколико могућности — можда највероватнија јесте обнављање удара ОСУ на инфраструктуру Турског тока у Црном мору што смо већ могли видети средином јануара. Иако је тада реакција Будимпеште била изузетно озбиљна и довољна да одврати Кијев од даљих провокација, режим Зеленског несумњиво је спреман да прихвати последице уколико добије потребно наређење са Запада.
🔹 Друга могућност тиче се дестабилизације ситуације у Словачкој и Мађарској са крајњим циљем рушења суверенистичких влада и њихове замене марионетским структурама лојалним западним центрима моћи. Масовне антидржавне активности потпомогнуте западним стручњацима већ смо видели у Словачкој, а чини се да се слично језгро заступника западних интереса формира и око мађарског опозиционог лидера Петера Мађара.
🔹 Најзад, не можемо искључити ни могућност притиска на транзитне земље, односно на Бугарску, али и Србију која ће постати утолико значајнији савезник Будимпеште и Братиславе наредне године када буде окончан пројекат хитног повезивања гасовода наше земље и суседне нам Мађарске. Бугарска се већ показала као спремна да жртвује сопствену добит зарад интереса колективног Запада када је пристала на затварање Балканског тока у склопу ширег удара на НИС, но уколико Софија из једног или другог разлога буде изузета из даљих планова Вашингтона и Брисела, највећи ударац може бити усмерен управо на нашу земљу.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Премијер Словачке и пријатељ нашег народа који је лично допринео доследном ставу Братиславе по питању противправне сецесије приштинских сепаратиста Роберт Фицо јуче је објавио да су испоруке руског гаса његовој земљи обновљене кроз инфраструктуру Турског тока.
🔹 Овај успех Словачке резултат је интензивних дипломатских напора како Братиславе тако и Будимпеште, али и позитивне реакције Москве и Анкаре на предлог повећања обима гаса који се транспортује Турским током.
❓ Импликације
🔹 У светлу интензивирања напора Вашингтона и његових сателита да пресеку све енергетске везе између Русије и Европе, овакав развој догађаја несумњиво представља удар на агресивну политику колективног Запада који тешко да ће проћи без одговора.
🔹 И антисуверенистичке снаге овде имају неколико могућности — можда највероватнија јесте обнављање удара ОСУ на инфраструктуру Турског тока у Црном мору што смо већ могли видети средином јануара. Иако је тада реакција Будимпеште била изузетно озбиљна и довољна да одврати Кијев од даљих провокација, режим Зеленског несумњиво је спреман да прихвати последице уколико добије потребно наређење са Запада.
🔹 Друга могућност тиче се дестабилизације ситуације у Словачкој и Мађарској са крајњим циљем рушења суверенистичких влада и њихове замене марионетским структурама лојалним западним центрима моћи. Масовне антидржавне активности потпомогнуте западним стручњацима већ смо видели у Словачкој, а чини се да се слично језгро заступника западних интереса формира и око мађарског опозиционог лидера Петера Мађара.
🔹 Најзад, не можемо искључити ни могућност притиска на транзитне земље, односно на Бугарску, али и Србију која ће постати утолико значајнији савезник Будимпеште и Братиславе наредне године када буде окончан пројекат хитног повезивања гасовода наше земље и суседне нам Мађарске. Бугарска се већ показала као спремна да жртвује сопствену добит зарад интереса колективног Запада када је пристала на затварање Балканског тока у склопу ширег удара на НИС, но уколико Софија из једног или другог разлога буде изузета из даљих планова Вашингтона и Брисела, највећи ударац може бити усмерен управо на нашу земљу.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
04.02.202518:23
🧊 Западни медији дижу узбуну због доминације Русије и Кине на Арктику
🔹 Према објављеној анализи америчког The Wall Street Journal, колективни Запад у овом тренутку значајно заостаје за Русијом у погледу капацитета за пројекцију моћи у арктичкој регији — како примећују аутори текста, Москва у овом тренутку располаже флотом од чак 30 ледоломаца, укључујући ту и 3 на нуклеарни погон док САД поседују само један у пловном стању. Док Русија редовно спроводи стратешке војне вежбе изнад поларног круга, Пентагон је морао уложити значајна средства како би оспособио мањи број специјализованих јединица за деловање у условима екстремне хладноће.
🔹 Са сличним закључцима у јавност иступа и истраживачки институт канадског Универзитета у Калгарију који упозорава да Русија активно модернизује своје арктичке базе, додајући да није могуће са сигурношћу тврдити да се ПРО системи којима располаже америчко-канадска NORAD могу носити да савременим ракетама надзвучне брзине.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ове чињенице, међутим, тешко да су непознате — о многима од њих смо и сами писали у годишњем прегледу ситуације на Арктику, стога је неопходно поставити питање зашто се ова тема у западној јавности појављује баш сада.
🔹 Један од могућих одговора тиче се Кине која се помиње као не-арктичка земља са значајним арктичким капацитетима које реализује у сарадњи са Русијом — Пекинг је уложио више него значајна финансијска средства у руске енергетско-инфраструктурне пројекте изнад поларног круга Ямал СПГ и Арктик СПГ-2 и постао највећи светски купац нафте превезене северним морским путем.
🔹 Интерес Кине за снажну руску контролу над Арктиком потпуно је разумљив — уколико Пекинг може рачунати на проходност и отвореност северне руте, онда америчка стратегија поморске блокаде губи практично сву своју потенцију.
🔹 И ово је нешто чега је Вашингтон несумњиво свестан, а имајући на уму заоштравање антикинеског деловања са доласком нове администрације у Белу кућу, кораци усмерени на пресецање арктичких рута готово су извесни. А објављени текстови представљају просто медијску припрему за исте.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
🔹 Према објављеној анализи америчког The Wall Street Journal, колективни Запад у овом тренутку значајно заостаје за Русијом у погледу капацитета за пројекцију моћи у арктичкој регији — како примећују аутори текста, Москва у овом тренутку располаже флотом од чак 30 ледоломаца, укључујући ту и 3 на нуклеарни погон док САД поседују само један у пловном стању. Док Русија редовно спроводи стратешке војне вежбе изнад поларног круга, Пентагон је морао уложити значајна средства како би оспособио мањи број специјализованих јединица за деловање у условима екстремне хладноће.
🔹 Са сличним закључцима у јавност иступа и истраживачки институт канадског Универзитета у Калгарију који упозорава да Русија активно модернизује своје арктичке базе, додајући да није могуће са сигурношћу тврдити да се ПРО системи којима располаже америчко-канадска NORAD могу носити да савременим ракетама надзвучне брзине.
❓ Позадина догађаја
🔹 Све ове чињенице, међутим, тешко да су непознате — о многима од њих смо и сами писали у годишњем прегледу ситуације на Арктику, стога је неопходно поставити питање зашто се ова тема у западној јавности појављује баш сада.
🔹 Један од могућих одговора тиче се Кине која се помиње као не-арктичка земља са значајним арктичким капацитетима које реализује у сарадњи са Русијом — Пекинг је уложио више него значајна финансијска средства у руске енергетско-инфраструктурне пројекте изнад поларног круга Ямал СПГ и Арктик СПГ-2 и постао највећи светски купац нафте превезене северним морским путем.
🔹 Интерес Кине за снажну руску контролу над Арктиком потпуно је разумљив — уколико Пекинг може рачунати на проходност и отвореност северне руте, онда америчка стратегија поморске блокаде губи практично сву своју потенцију.
🔹 И ово је нешто чега је Вашингтон несумњиво свестан, а имајући на уму заоштравање антикинеског деловања са доласком нове администрације у Белу кућу, кораци усмерени на пресецање арктичких рута готово су извесни. А објављени текстови представљају просто медијску припрему за исте.
🔗 Текст на сајту
@drustveni_udar
Көрсетілген 1 - 24 арасынан 155
Көбірек мүмкіндіктерді ашу үшін кіріңіз.