Српски Вукови
Reposted from:
Васељенска
01.05.202510:58
У земљи која дочекује комби студенте почела је прослава етничког чишћења Срба из Западне Славоније
У земљи која дочекује комби студенте почела је прослава етничког чишћења Срба из Западне Славоније: У Окучанима је данас почела централна прослава обележавања 30 година од војно-полицијске акције Бљесак; Пленковић: „Честитам свим Хрватима на очувању истине о Домовинском рату“
У Окучанима је данас почела централна прослава обележавања 30 година од војно-полицијске акције Бљесак, један од догађаја из последњег рата који Хрватска слави, а Република Српска и Србија обележава с тугом, због великог броја протераних и страдалих Срба из Западне Славоније.
CEO CLANAK NA LINKU
У земљи која дочекује комби студенте почела је прослава етничког чишћења Срба из Западне Славоније: У Окучанима је данас почела централна прослава обележавања 30 година од војно-полицијске акције Бљесак; Пленковић: „Честитам свим Хрватима на очувању истине о Домовинском рату“
У Окучанима је данас почела централна прослава обележавања 30 година од војно-полицијске акције Бљесак, један од догађаја из последњег рата који Хрватска слави, а Република Српска и Србија обележава с тугом, због великог броја протераних и страдалих Срба из Западне Славоније.
CEO CLANAK NA LINKU
01.05.202507:17
#времеплов #злочин_без_казне
Ба данашњи дан 1995. године започела је хрватска злочиначка акција "Бљесак", под руководством Фрање Туђмана, у којој је током два дана протерано око 15000 Срба са подручја Западне Славоније, а 283 њих је убијено и нестало, међу њима 57 жена и 9 деце.
Око 4000 припадника Војске РСК нападнуто је од стране око 16000 припадника хрватских снага. Артиљеријски напади на српску енклаву кренули су у 05:00 часова, а становништво је затечено на спавању.
Заробљено је око 1450 српских војника, од којих је већина на превару одведена у логоре у Бјеловару и Вировитици. Велики број Срба је осуђен за разноразне ратне злочине, а неки од њих још увек издржавају казне у злогласном затвору Лепоглава.
До сада се на своја огњишта вратило око 1500 Срба, углавном оних старије доби. Српски повратници и даље нису добродошли у Хрватској. Стално трпе претње и увреде, а имовина им се узурпира или уништава.
Данашњи дан Хрвати обележавају као државни празник "ослобођења Западне Славоније", док се у православним храмовима служе парастоси за настрадале.
https://t.me/srpskivukovi
Ба данашњи дан 1995. године започела је хрватска злочиначка акција "Бљесак", под руководством Фрање Туђмана, у којој је током два дана протерано око 15000 Срба са подручја Западне Славоније, а 283 њих је убијено и нестало, међу њима 57 жена и 9 деце.
Око 4000 припадника Војске РСК нападнуто је од стране око 16000 припадника хрватских снага. Артиљеријски напади на српску енклаву кренули су у 05:00 часова, а становништво је затечено на спавању.
Заробљено је око 1450 српских војника, од којих је већина на превару одведена у логоре у Бјеловару и Вировитици. Велики број Срба је осуђен за разноразне ратне злочине, а неки од њих још увек издржавају казне у злогласном затвору Лепоглава.
До сада се на своја огњишта вратило око 1500 Срба, углавном оних старије доби. Српски повратници и даље нису добродошли у Хрватској. Стално трпе претње и увреде, а имовина им се узурпира или уништава.
Данашњи дан Хрвати обележавају као државни празник "ослобођења Западне Славоније", док се у православним храмовима служе парастоси за настрадале.
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202520:56
ЗАШТО ЋУТИТЕ СРБИ ?
Нема слободног Косова без слободног Куманова једино смо преко Куманова и Вардара дошли и до слободног Косова у Првом балканском рату 1912. године.
Значај и симбол Куманова у српској историји је неизрецив, а на нашу жалост, већина данашњих Срба о томе не зна ништа.
Није Куманово само важно по Милутиновим, Стефановим (Дечански) и Душановим задужбинама попут Матејча, Нагоричина итд, нити је важно због Мрњавчевића, Лазаревића и Бранковића итд, нити због Кумановског устанка 1878. године, када су наша браћа Срби из Куманова и западног Вардара узели оружје у руке видевши да суседно Врање улази у састав Кнежевине Србије, док они остају под турским јармом и изван своје Србије...
Куманово је симбол српске победе над Турцима и окончање вишевековне турске окупације српских земаља. Управо је код Куманова 23. и 24. октобра 1912. године, славна српска војска под командом војводе Радомира Путника поразила турску вардарску армију Зеки-паше у кључној бици Првог балканског рата, окончавши за сва времена турску окупацију Старе Србије.
Управо су са Куманова јурнули српски јунаци Дунавске и Тимочке дивизије Српске војске у ослобођење Метохије, Косова, Рашке, Вардарске Србије, Призрена царског града, Скопља Душановог града, Прилепа Краљевића Марка, Грачанице, Дечана, Нагоричина, Леснова, Старог Раса, Сопоћана јер се у Куманову и околини одлучило о крају вишевековне турске окупације.
И зато што смо баш у Куманову коначно победили Турке и ослободили Косово и Стару Србију, зато је одувек било важно сломити симбол Куманова у српском народу. И у томе се, на жалост, успело!
Овај велелепни споменик (кога видите са леве стране), обелиск-костурница, висине 50 метара, на брду Зебрњак, које доминира Кумановском котлином у коме почивају кости хиљада српских јунака, изгинулих у Кумановској бици, и са ког је избијала светлост која се видела до Врања и Скопља, изграђен је 1937. године у част српских јунака који су на том месту извојевали победу и отерали Турке из Србије једном за свагда.
Како би се уништила кумановска симболика у српском народу и што јаче ударило на Косовски завет, који је на Куманову добио своје коначно испуњење, сви српски непријатељи су ударали на Спомен-костурницу српским војницима на брду Зебрњак.
Најпре је костурницу-обелиск динамитом срушио бугарски фашистички окупатор 1941. године. А затим је, у циљу одвајања "Македонаца" од Срба, по доласку Титових македомана комуниста на власт, овај споменик остављен да пропада.
За време Титове Македоније масовно се радило на томе да се заборави Куманово међу Србима, створило се албанско Косово, а од Срба су насилно прављени "Македонци", мењала су им се презимена, уводио новоизмишљени македонски језик аутора Блажа Конеског, док је 1967. године насиљем најурена и Српска православна црква из светиња које су стварали наши краљеви и цареви, како би се што лакше утемељила македонска нација путем стварање непризнате и расколничке "македонске" цркве. О Куманову и Кумановској бици нико више није смео да говори и пева јер су комунисти за то слали људе у затвор.
Шта мислите зашто је баш у Куманову 9. јуна 1999. године потписан Војно-технички споразум (или чувени Кумановски споразум) којим је окончано НАТО бомбардовање Србије и којим је НАТО окупирао Косово и Метохију предавши га албанским терористима из ОВК? Зашто је баш Куманово место склапања таквог споразума нове окупације и отимања Косова од Срба? Зашто такав споразум није потписан у Тетову или Кичеву или Скопљу или Охриду итд. него баш у Куманову? Ствар је јасна.
И данас присуствујемо довршетку уништења симболике Куманова и ослобођења Косова и Старе Србије 1912. године.
Ту се не ради само о чињеници да је народ који је ослободио Куманово и Скопље и Вардарску Србију, на последњем попису, сведен на само 1,3% становништва Северне Македоније (укупно 24.759 Срба) и да то није пошло за руком ни Турцима који су владали пет векова Вардарском Србијом или Бугарима који су у крви покушавали да преименују Србе и два пута са својом војском окупирали тај простор.
Наставак текста 👇👇👇
Нема слободног Косова без слободног Куманова једино смо преко Куманова и Вардара дошли и до слободног Косова у Првом балканском рату 1912. године.
Значај и симбол Куманова у српској историји је неизрецив, а на нашу жалост, већина данашњих Срба о томе не зна ништа.
Није Куманово само важно по Милутиновим, Стефановим (Дечански) и Душановим задужбинама попут Матејча, Нагоричина итд, нити је важно због Мрњавчевића, Лазаревића и Бранковића итд, нити због Кумановског устанка 1878. године, када су наша браћа Срби из Куманова и западног Вардара узели оружје у руке видевши да суседно Врање улази у састав Кнежевине Србије, док они остају под турским јармом и изван своје Србије...
Куманово је симбол српске победе над Турцима и окончање вишевековне турске окупације српских земаља. Управо је код Куманова 23. и 24. октобра 1912. године, славна српска војска под командом војводе Радомира Путника поразила турску вардарску армију Зеки-паше у кључној бици Првог балканског рата, окончавши за сва времена турску окупацију Старе Србије.
Управо су са Куманова јурнули српски јунаци Дунавске и Тимочке дивизије Српске војске у ослобођење Метохије, Косова, Рашке, Вардарске Србије, Призрена царског града, Скопља Душановог града, Прилепа Краљевића Марка, Грачанице, Дечана, Нагоричина, Леснова, Старог Раса, Сопоћана јер се у Куманову и околини одлучило о крају вишевековне турске окупације.
И зато што смо баш у Куманову коначно победили Турке и ослободили Косово и Стару Србију, зато је одувек било важно сломити симбол Куманова у српском народу. И у томе се, на жалост, успело!
Овај велелепни споменик (кога видите са леве стране), обелиск-костурница, висине 50 метара, на брду Зебрњак, које доминира Кумановском котлином у коме почивају кости хиљада српских јунака, изгинулих у Кумановској бици, и са ког је избијала светлост која се видела до Врања и Скопља, изграђен је 1937. године у част српских јунака који су на том месту извојевали победу и отерали Турке из Србије једном за свагда.
Како би се уништила кумановска симболика у српском народу и што јаче ударило на Косовски завет, који је на Куманову добио своје коначно испуњење, сви српски непријатељи су ударали на Спомен-костурницу српским војницима на брду Зебрњак.
Најпре је костурницу-обелиск динамитом срушио бугарски фашистички окупатор 1941. године. А затим је, у циљу одвајања "Македонаца" од Срба, по доласку Титових македомана комуниста на власт, овај споменик остављен да пропада.
За време Титове Македоније масовно се радило на томе да се заборави Куманово међу Србима, створило се албанско Косово, а од Срба су насилно прављени "Македонци", мењала су им се презимена, уводио новоизмишљени македонски језик аутора Блажа Конеског, док је 1967. године насиљем најурена и Српска православна црква из светиња које су стварали наши краљеви и цареви, како би се што лакше утемељила македонска нација путем стварање непризнате и расколничке "македонске" цркве. О Куманову и Кумановској бици нико више није смео да говори и пева јер су комунисти за то слали људе у затвор.
Шта мислите зашто је баш у Куманову 9. јуна 1999. године потписан Војно-технички споразум (или чувени Кумановски споразум) којим је окончано НАТО бомбардовање Србије и којим је НАТО окупирао Косово и Метохију предавши га албанским терористима из ОВК? Зашто је баш Куманово место склапања таквог споразума нове окупације и отимања Косова од Срба? Зашто такав споразум није потписан у Тетову или Кичеву или Скопљу или Охриду итд. него баш у Куманову? Ствар је јасна.
И данас присуствујемо довршетку уништења симболике Куманова и ослобођења Косова и Старе Србије 1912. године.
Ту се не ради само о чињеници да је народ који је ослободио Куманово и Скопље и Вардарску Србију, на последњем попису, сведен на само 1,3% становништва Северне Македоније (укупно 24.759 Срба) и да то није пошло за руком ни Турцима који су владали пет векова Вардарском Србијом или Бугарима који су у крви покушавали да преименују Србе и два пута са својом војском окупирали тај простор.
Наставак текста 👇👇👇
Reposted from:Васељенска
30.04.202512:34
Аутомобил директора Клиничког центра дигнут у ваздух: Познати лекар са КиМ мета напада?
Аутомобил директора Клиничког центра дигнут у ваздух: Познати лекар са КиМ мета напада?
Аутомобил директора Универзитетског клиничког центра Косова и Метохије данас је дигнут у ваздух помоћу експлозивне направе.
Аутомобил директора Клиничког центра дигнут у ваздух: Познати лекар са КиМ мета напада?
Аутомобил директора Универзитетског клиничког центра Косова и Метохије данас је дигнут у ваздух помоћу експлозивне направе.
Reposted from:Васељенска
29.04.202518:16
ЕКСЛУЗИВНО: „Свечани дочек“ за српске студенте у Оберпулендорфу, ево ко их је дочекао(ВИДЕО)
Студенти „тркачи“ који су кренули из Србије у Брисел стигли су данас у аустријски Обер Пуленфдорф.
Њима је на паркингу Лидла у овом граду уприличен свечани дочек.
Студенти „тркачи“ који су кренули из Србије у Брисел стигли су данас у аустријски Обер Пуленфдорф.
Њима је на паркингу Лидла у овом граду уприличен свечани дочек.
29.04.202514:41
😂😂😂😂😂😂😂😂
https://t.me/srpskivukovi
https://t.me/srpskivukovi
Reposted from:Васељенска
01.05.202510:36
Катедра за славистику као логистичка основа: Како су Хрвати са Универзитета у Бечу постали део организације студената из Србије
Иза организованог дочека српских студената у Бечу, који је одавно узео обличје политичког скупа и антивладиних протеста, све чешће се провлачи име Универзитета у Бечу, а посебно, Катедре за славистику. Иако се догађај формално водио као културни, приметна је дубља повезаност са хрватским обавештајним структурама које већ дуже време, из академске сенке, обликују наративе о Србији у регионалном и европском контексту.
Један од саговорника репортера Васељенске био је управо професор са Института за славистику Универзитета у Бечу, Иван Рончевић, иначе пореклом Хрват из Осијека, који већ годинама предаје у аустријској престоници. Његови ставови не крију политичку оријентацију, наиме он не крије да је „Европска унија велики играч који може да изврши притисак на Србију“, те да су у све „умешани прсти“ многих институција и утицајних група. Иако се не изјашњава директно као активиста, не крије да му је блиска идеја да Србија мора бити „промењена споља и очишћена од српског национализма“.
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
Иза организованог дочека српских студената у Бечу, који је одавно узео обличје политичког скупа и антивладиних протеста, све чешће се провлачи име Универзитета у Бечу, а посебно, Катедре за славистику. Иако се догађај формално водио као културни, приметна је дубља повезаност са хрватским обавештајним структурама које већ дуже време, из академске сенке, обликују наративе о Србији у регионалном и европском контексту.
Један од саговорника репортера Васељенске био је управо професор са Института за славистику Универзитета у Бечу, Иван Рончевић, иначе пореклом Хрват из Осијека, који већ годинама предаје у аустријској престоници. Његови ставови не крију политичку оријентацију, наиме он не крије да је „Европска унија велики играч који може да изврши притисак на Србију“, те да су у све „умешани прсти“ многих институција и утицајних група. Иако се не изјашњава директно као активиста, не крије да му је блиска идеја да Србија мора бити „промењена споља и очишћена од српског национализма“.
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
30.04.202522:30
Ускликом ''Здраво да си осветниче Косова!'' вековима је у Србији, у време после пада под турску власт и губљења Косова /1389/, колевке наше средњевековне царевине, поздрављано рођење мушког потомка.
Пошто се жена породи и на свет донесе здраво мушко дете - наследника могућег будућег ослободиоца - поздрави га узвиком:
''Здраво да си осветниче Косова!'
У овом усклику садржана је сва женска туга због губитка Косова и изгинућа огромног дела српске мушке популације; али и сва нада да ће једног тренутка, ко зна ког, и захваљујући једном Србину, ко зна ком, ова страшна неправда бити исправљена. Нада је полагана у свакога, јер ко ће знати путеве судбине.
https://t.me/srpskivukovi
Пошто се жена породи и на свет донесе здраво мушко дете - наследника могућег будућег ослободиоца - поздрави га узвиком:
''Здраво да си осветниче Косова!'
У овом усклику садржана је сва женска туга због губитка Косова и изгинућа огромног дела српске мушке популације; али и сва нада да ће једног тренутка, ко зна ког, и захваљујући једном Србину, ко зна ком, ова страшна неправда бити исправљена. Нада је полагана у свакога, јер ко ће знати путеве судбине.
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202516:02
Рачун за донације 265411031000227596
Девизни рачун -IBAN
РС35265100000112450017
SWIFT КОД RZBSRSBG
PayPal: ЗАЈЕДНО МОЖЕМО
Хуманитарна фондација примаоца, заједно можемо
Сврха плаћања: За баку Јелу
Бака Јела живи сама без струје и воде у кући. Вода се снабдева из извора. Бака живи у срцу Бобијских планина у селу Горња Оровица. Окружен је бескрајним пространством шума. Где су дивље животиње њене прве и једине комшије.
https://t.me/srpskivukovi
Девизни рачун -IBAN
РС35265100000112450017
SWIFT КОД RZBSRSBG
PayPal: ЗАЈЕДНО МОЖЕМО
Хуманитарна фондација примаоца, заједно можемо
Сврха плаћања: За баку Јелу
Бака Јела живи сама без струје и воде у кући. Вода се снабдева из извора. Бака живи у срцу Бобијских планина у селу Горња Оровица. Окружен је бескрајним пространством шума. Где су дивље животиње њене прве и једине комшије.
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202507:06
#времеплов
На данашњи дан 1941. године Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске, издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони Срба, Јевреја и Рома. На овај начин, усташе су правно озаконили дискриминацију и терор које су спроводили над њима.
Расно законодавство у усташкој НДХ било је инспирисано политиком нацистичке Немачке о расној искључивости, а све у циљу стварања "чистог хрватског животног простора".
Иако су се након Другог светског рата Хрвати номинално оградили од усташких злочина и геноцида почињеног над Србима, готово свакодневно смо сведоци да је усташка идеологија итекако присутна у хрватском народу, а прогон српског народа у Хрватској, започет ратних деведесетих, траје и данас!
https://t.me/srpskivukovi
На данашњи дан 1941. године Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске, издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони Срба, Јевреја и Рома. На овај начин, усташе су правно озаконили дискриминацију и терор које су спроводили над њима.
Расно законодавство у усташкој НДХ било је инспирисано политиком нацистичке Немачке о расној искључивости, а све у циљу стварања "чистог хрватског животног простора".
Иако су се након Другог светског рата Хрвати номинално оградили од усташких злочина и геноцида почињеног над Србима, готово свакодневно смо сведоци да је усташка идеологија итекако присутна у хрватском народу, а прогон српског народа у Хрватској, започет ратних деведесетих, траје и данас!
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202515:25
#злочин_без_казне
НЕПОКРЕТНУ МАРИЦУ Шиптари СУ СИЛОВАЛИ ПРЕД ЊЕНОМ МАЈКОМ, ПА ЈЕ ЗАКЛАЛИ
Била је одличан студент економије.
Марица Мирић била је српска девојка коју су терористи ОВК силовали, а онда и убили.
Након повлачења српске војске с Космета, под патронатом НАТО снага, шиптарски есктремисти те 1999. године су направили страховита разарања и уништења српских насеља и становништва.
Породица Мирић је била домаћинска и угледна. Имали су три куће на три спрата,земље, сви су били радни и вредни, синови посебно.
Једина ћерка, њихова мезимица Марица, била је парализована.
Била је одличан студент економије из села Бело Поље крај Пећи.
Мајка је бринула о њој. 1999. године након повлачења наше војске и полиције из ових предела, она није хтела да оде одатле. У кућу су упали припадници злочиначке ОВК. Болесну Марицу су Шиптари пред мајком обешчастили. Онда су је заклали.
“Мајка је некако успела да се ослободи и дође до Пећке патријаршије да обавести свештенство шта се десило. У том моменту у манастиру је био митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Чувши шта се десило Амфилохије је обавестио КФОР са чијим припадницима је кренуо пут Белог Поља”.
“Село је већ било скоро па спаљено и он је први ушао у кућу породице Мирић. Видевши Марицу која је и даље онако гола и заклана лежала на кревету, узео је чаршав и прекрио је уз речи "мученица Божија."
Пошто у тадашњим ратним околностима није било могуће обавити сахрану у Белом Пољу где је беснео рат, Амфилохије је Марицу сахранио на гробљу у дворишту Пећке патријаршије.
Потресна фотографија њеног мртвог тела, крај којег стоји њена неутешна мајка.
https://t.me/srpskivukovi
НЕПОКРЕТНУ МАРИЦУ Шиптари СУ СИЛОВАЛИ ПРЕД ЊЕНОМ МАЈКОМ, ПА ЈЕ ЗАКЛАЛИ
Била је одличан студент економије.
Марица Мирић била је српска девојка коју су терористи ОВК силовали, а онда и убили.
Након повлачења српске војске с Космета, под патронатом НАТО снага, шиптарски есктремисти те 1999. године су направили страховита разарања и уништења српских насеља и становништва.
Породица Мирић је била домаћинска и угледна. Имали су три куће на три спрата,земље, сви су били радни и вредни, синови посебно.
Једина ћерка, њихова мезимица Марица, била је парализована.
Била је одличан студент економије из села Бело Поље крај Пећи.
Мајка је бринула о њој. 1999. године након повлачења наше војске и полиције из ових предела, она није хтела да оде одатле. У кућу су упали припадници злочиначке ОВК. Болесну Марицу су Шиптари пред мајком обешчастили. Онда су је заклали.
“Мајка је некако успела да се ослободи и дође до Пећке патријаршије да обавести свештенство шта се десило. У том моменту у манастиру је био митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Чувши шта се десило Амфилохије је обавестио КФОР са чијим припадницима је кренуо пут Белог Поља”.
“Село је већ било скоро па спаљено и он је први ушао у кућу породице Мирић. Видевши Марицу која је и даље онако гола и заклана лежала на кревету, узео је чаршав и прекрио је уз речи "мученица Божија."
Пошто у тадашњим ратним околностима није било могуће обавити сахрану у Белом Пољу где је беснео рат, Амфилохије је Марицу сахранио на гробљу у дворишту Пећке патријаршије.
Потресна фотографија њеног мртвог тела, крај којег стоји њена неутешна мајка.
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202514:31
Рат између Индије и Пакистана почиње за неколико дана?
„Рат са Индијом могао би да почне за два до четири дана“, рекао је пакистански министар одбране, Хаваџа Мухамед Асиф.
Тензије између Индије и Пакистана су нагло порасле након што су милитанти убили 26 људи у индијском региону Џаму и Кашмир, за који се тврди да је повезан са Пакистаном. Кашмир је територија око које се две земље споре од британске поделе Индије 1947. године.
Индија је чак суспендовала споразум о снабдевању Пакистана водом, а Пакистан је распоредио војне авионе како би спречио индијске авионе да прелећу његову територију.
Међутим, пакистански министар железница, Ханиф Абаси, изјавио је да нуклеарни арсенал његове земље, који броји више од 130 ракета, „није чуван за излагање“ и да је резервисан „само за Индију“.
Пуни сукоб између две нуклеарне силе могао би бити катастрофалан за процењених 15 милиона људи који живе у Кашмиру.
https://t.me/srpskivukovi
„Рат са Индијом могао би да почне за два до четири дана“, рекао је пакистански министар одбране, Хаваџа Мухамед Асиф.
Тензије између Индије и Пакистана су нагло порасле након што су милитанти убили 26 људи у индијском региону Џаму и Кашмир, за који се тврди да је повезан са Пакистаном. Кашмир је територија око које се две земље споре од британске поделе Индије 1947. године.
Индија је чак суспендовала споразум о снабдевању Пакистана водом, а Пакистан је распоредио војне авионе како би спречио индијске авионе да прелећу његову територију.
Међутим, пакистански министар железница, Ханиф Абаси, изјавио је да нуклеарни арсенал његове земље, који броји више од 130 ракета, „није чуван за излагање“ и да је резервисан „само за Индију“.
Пуни сукоб између две нуклеарне силе могао би бити катастрофалан за процењених 15 милиона људи који живе у Кашмиру.
https://t.me/srpskivukovi
Reposted from:Васељенска
01.05.202508:48
Чија дијаспора дочекује студенте у Бечу? Протест за Србију предводе они који у њој никада нису живели
На скупу дочека студената у Бечу, организованом од стране "Блокада Беч", у центру пажње нису били студенти тркачи из Србије, већ гласна мањина из дијаспоре, и то не дијаспоре из Србије, већ претежно из Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније.
Један од саговорника Васељенске, који је наступио са посебним емоционалним набојем, представио се као човек „рођен у Прњавору под Баљалуке, одрастао у Словенији, десет година радио у Казахстану, а последње четири године живи и ради у Бечу“.
На питање какве везе има са Србијом, после низа бесмислених реченица одговара: „Срце је доле.“
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
На скупу дочека студената у Бечу, организованом од стране "Блокада Беч", у центру пажње нису били студенти тркачи из Србије, већ гласна мањина из дијаспоре, и то не дијаспоре из Србије, већ претежно из Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније.
Један од саговорника Васељенске, који је наступио са посебним емоционалним набојем, представио се као човек „рођен у Прњавору под Баљалуке, одрастао у Словенији, десет година радио у Казахстану, а последње четири године живи и ради у Бечу“.
На питање какве везе има са Србијом, после низа бесмислених реченица одговара: „Срце је доле.“
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
30.04.202521:40
Припадник жандармерије Бранислав Т. (29 година) из Шапца у кафићу је 15 минута психички и физички малтретирао бившу партнерку, репетирао је службени пиштољ и више пута јој га прислањао на главу. Претио је да ће убити њу и њеног десетогодишњег сина. Пре тога ју је месецима прогањао, претио њој и њеним пријатељима.
Најстрашније је што су криминалци из тужилаштва за ово тешко кривично дело затражили казну од максимално
1 ГОДИНЕ ЗАТВОРА, тако да ће овај психопата и манијак за неколико месеци бити слободан и питање је дана када ће убити некога недужног.
За такве тзв тужиоце након пада диктатора НЕ СМЕ бити места у српском правосуђу.
https://t.me/srpskivukovi
Најстрашније је што су криминалци из тужилаштва за ово тешко кривично дело затражили казну од максимално
1 ГОДИНЕ ЗАТВОРА, тако да ће овај психопата и манијак за неколико месеци бити слободан и питање је дана када ће убити некога недужног.
За такве тзв тужиоце након пада диктатора НЕ СМЕ бити места у српском правосуђу.
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202515:13
Аутошовинизам као улазница за награде: Дневник издаја Наташе Кандић, Маринике Тепић и компаније
Наташа Кандић је недавно од градоначелника Приштине добила кључеве града. Не у знак подршке српским повратницима, већ као награду за дугогодишње представљање Србије као архезлочиначке творевине.
Сценографија потпуно у складу са суштином: град у којем готово да више нема Срба слави жену која је годинама релативизовала њихову патњу.
Награђена је не за истину, већ за политички наратив. Управо та врста „храброг иступања“ доноси признања са оне стране административне линије. Али Кандић није изузетак — она је само једна у низу.
Иста та матрица изнедрила је Соњу Бисерко, Борку Павићевић, Јасну Ђуричић, Маринику Тепић, Сергеја Трифуновића… Њихово политичко и јавно дјеловање се, уз ситне разлике, врти око истог центра гравитације: Србија мора стално да се самобичује, да призна кривицу, да ћути кад је понижавана и да се стиди свог постојања.
ЦЕО ТЕКСТ НА ЛИНКУ
Наташа Кандић је недавно од градоначелника Приштине добила кључеве града. Не у знак подршке српским повратницима, већ као награду за дугогодишње представљање Србије као архезлочиначке творевине.
Сценографија потпуно у складу са суштином: град у којем готово да више нема Срба слави жену која је годинама релативизовала њихову патњу.
Награђена је не за истину, већ за политички наратив. Управо та врста „храброг иступања“ доноси признања са оне стране административне линије. Али Кандић није изузетак — она је само једна у низу.
Иста та матрица изнедрила је Соњу Бисерко, Борку Павићевић, Јасну Ђуричић, Маринику Тепић, Сергеја Трифуновића… Њихово политичко и јавно дјеловање се, уз ситне разлике, врти око истог центра гравитације: Србија мора стално да се самобичује, да призна кривицу, да ћути кад је понижавана и да се стиди свог постојања.
ЦЕО ТЕКСТ НА ЛИНКУ
29.04.202520:08
#заборављени_хероји
Човек са фотографије се звао Стева Попов. Пилот по професији. Радио је у „ЈАТ-у“ цео свој радни век.
Током априла 1992. године, летећи без престанка на релацији Београд-Сарајево-Београд у Јатовом Боингу 707, „спасао“ је 40.000 људи из Сарајева, које је тонуло у крвави грађански рат.
Да, добро сте чули, четрдесет хиљада, један наш просечан град спашених душа.
На једном од тих последњих ратних летова, вратио се из Београда у Сарајево само да би пронашао и довезао дете чија га је мајка изгубила на сарајевском аеродрому у свеопштем хаосу и ужасу.
У јуну исте године, безбедно је вратио југословенску фудбалску репрезентацију са Европског првенства из Стокхолма, иако авиону није дата дозвола за полетање нити за снабдевање горивом.
Године 2004. проглашен је технолошким вишком у „ЈАТ-у“.
Пуцао је у себе из пиштоља и преминуо на путу до болнице.
Сахрањен је 6. јуна 2015. године на Градском гробљу у Новом Саду.
https://t.me/srpskivukovi
Човек са фотографије се звао Стева Попов. Пилот по професији. Радио је у „ЈАТ-у“ цео свој радни век.
Током априла 1992. године, летећи без престанка на релацији Београд-Сарајево-Београд у Јатовом Боингу 707, „спасао“ је 40.000 људи из Сарајева, које је тонуло у крвави грађански рат.
Да, добро сте чули, четрдесет хиљада, један наш просечан град спашених душа.
На једном од тих последњих ратних летова, вратио се из Београда у Сарајево само да би пронашао и довезао дете чија га је мајка изгубила на сарајевском аеродрому у свеопштем хаосу и ужасу.
У јуну исте године, безбедно је вратио југословенску фудбалску репрезентацију са Европског првенства из Стокхолма, иако авиону није дата дозвола за полетање нити за снабдевање горивом.
Године 2004. проглашен је технолошким вишком у „ЈАТ-у“.
Пуцао је у себе из пиштоља и преминуо на путу до болнице.
Сахрањен је 6. јуна 2015. године на Градском гробљу у Новом Саду.
https://t.me/srpskivukovi
29.04.202515:10
Боре се за КиМ, а игноришу оног који је спречавао издају и величају оне које су помогли издају
Један од најтежих грехова у хришћанству јесте онај који је био главно обележје старозаветних фарисеја, а то је лицемерство. Данас је тај грех обузео велики број оних који се у јавности представљају као родољуби, пре свега интелектуалце, политичаре, јавне делатнике који се боре за очување КиМ у оквиру Србије.
Красе их надахнути говори са пуно лепих и великих речи, без наговештаја конкретних дела којима би жалосну друштвену стварност учинили бољом. Најбољи показатељ њихових намера, да нису спремни ни на какве жртве и да нису искрени јесте однос према личности која је дуги низ година представљала највећу препреку издаји КиМ, блаженопочившем владици Артемију.
У том смислу могуће је направити историјску паралелу са односом који је према ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу за време комунистичке окупације Србије и србских земаља у тамници Србког народа званој Југославија имала оновремена србска интелектуална елита, такозвани дисиденти. Иако су знали истину о ђенералу, смишљено су је прећуткивали, као што то у вези владике чине њихови данашњи пандани. С том разликом што се за време комунистичке окупације могла изгубити глава или завршити у затвору, а данас под Западном окупацијом може се само замерити екуменистима у СПЦ на челу са папољубцем Порфиријем и тако изгубити могућност да будете радо виђен гост на разним црквеним свечаностима и предавањима или, једноставно, да се замерите градитељима наратива мејнстрим медија.
Један од најтежих грехова у хришћанству јесте онај који је био главно обележје старозаветних фарисеја, а то је лицемерство. Данас је тај грех обузео велики број оних који се у јавности представљају као родољуби, пре свега интелектуалце, политичаре, јавне делатнике који се боре за очување КиМ у оквиру Србије.
Красе их надахнути говори са пуно лепих и великих речи, без наговештаја конкретних дела којима би жалосну друштвену стварност учинили бољом. Најбољи показатељ њихових намера, да нису спремни ни на какве жртве и да нису искрени јесте однос према личности која је дуги низ година представљала највећу препреку издаји КиМ, блаженопочившем владици Артемију.
У том смислу могуће је направити историјску паралелу са односом који је према ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу за време комунистичке окупације Србије и србских земаља у тамници Србког народа званој Југославија имала оновремена србска интелектуална елита, такозвани дисиденти. Иако су знали истину о ђенералу, смишљено су је прећуткивали, као што то у вези владике чине њихови данашњи пандани. С том разликом што се за време комунистичке окупације могла изгубити глава или завршити у затвору, а данас под Западном окупацијом може се само замерити екуменистима у СПЦ на челу са папољубцем Порфиријем и тако изгубити могућност да будете радо виђен гост на разним црквеним свечаностима и предавањима или, једноставно, да се замерите градитељима наратива мејнстрим медија.
29.04.202514:16
#времеплов
На данашњи дан 1852. године преминуо је Лука Лазаревић, православни свештеник и српски јунак, војвода и један од великана Првог српског устанка.
Први је у Шабачкој нахији устао против Турака и створио устаничку чету, након чега је изабран за војводу. Важио је за омиљену и цењену личност у народу. Један је од ретких војвода који се није отимао за власт и положаје.
Нарочито се истакао у Боју на Мишару, где је командовао коњицом, од око две хиљаде коњаника, која је вешто извршила јуриш и пресудно допринела српској победи.
Карађорђе га је поставио за команданта шабачке тврђаве, где се показао као добар старешина, способан да заведе ред и омогући да се суди по правди.
Међу савременицима је остао упамћен као један од најхрабријих и најчеститијих јунака и војвода Првог српског устанка. У Београду је постављена спомен-плоча у његову част, а његово име данас носе називи улица у Београду, Новом Саду и другим српским градовима.
https://t.me/srpskivukovi
На данашњи дан 1852. године преминуо је Лука Лазаревић, православни свештеник и српски јунак, војвода и један од великана Првог српског устанка.
Први је у Шабачкој нахији устао против Турака и створио устаничку чету, након чега је изабран за војводу. Важио је за омиљену и цењену личност у народу. Један је од ретких војвода који се није отимао за власт и положаје.
Нарочито се истакао у Боју на Мишару, где је командовао коњицом, од око две хиљаде коњаника, која је вешто извршила јуриш и пресудно допринела српској победи.
Карађорђе га је поставио за команданта шабачке тврђаве, где се показао као добар старешина, способан да заведе ред и омогући да се суди по правди.
Међу савременицима је остао упамћен као један од најхрабријих и најчеститијих јунака и војвода Првог српског устанка. У Београду је постављена спомен-плоча у његову част, а његово име данас носе називи улица у Београду, Новом Саду и другим српским градовима.
https://t.me/srpskivukovi
Reposted from:
☦️ Православље ☦️
01.05.202508:47
О Србима могу ти још рећи, да је то народ психички дубок, а судбински трагичан.
Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи. Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности.
Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме.
Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници.
Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла.
Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива.☦️🕊️
Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи. Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности.
Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме.
Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници.
Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла.
Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива.☦️🕊️
30.04.202520:56
Народ који је изградио толике градове, цркве и манастире (Скопље, Прилеп, Нагоричане, Марков манастир, Матејче, Свети Наум, Св. Јован Бигорски, Лесново итд.) на том простору и где год да забодете лопату наћићете споменике тог народа, а тог народа данас практично нема тј. сведен је на статистичку грешку.
Не ради се ни о томе да данашња Република Северна Македонија не дозвољава обнову спомен-костурнице на Зебрњаку (иако је Србија издвојила средства за то) јер не жели да такав споменик са Немањићким двоглавим орлом и симболиком кумановких јунака и осветника Косова поново засветли и задоминира Кумановском котлином јер је исувише "српски" по њиховом мишљењу...
Ради се о томе да македоманска власт и потомци Титових Македонаца дозволише да се, у непосредној близини Зебрњака, подигне споменик албанским терористима и териристичкој ОВК у селу Слупчане код Куманова (видите га са десне стране).
Албанци су изградили свој Зебрњак, и открише свој "Спомен торањ" висок 20 метара од 200.000 евра као пандан српском Зебрњаку и српским јунацима, осветницима Косова. И ником ништа!
Где сте браћо "Македонци" који се кунете у пријатељство са Србима који вас ослободише и за вас изгибоше, да се побуните против ове срамоте?
И зато понављамо, једини оквир у ком српски народ у тренутним околностима може биолошки да опстане јесте државност српског карактера и српског имена и то имамо само на подручју Србије и Републике Српске (модерна Црна Гора нема српски предзнак, већ антисрпски). Изван ових државних категорија, Срби су осуђени на систематско уништење и нестанак, као што се види на овом примеру.
У Северној Македонији, колевци српског народа, на територији на којој од кад постоји записано српско име, постоји већинско присуство српског народа, данас практично више нема Срба и не само да Срба нема, већ нема никог ко ће да стане у одбрану српских војника који отераше Турке са тог подручја и који ослободише Косово.
Где сте Срби? Зашто ћутите?
https://t.me/srpskivukovi
Не ради се ни о томе да данашња Република Северна Македонија не дозвољава обнову спомен-костурнице на Зебрњаку (иако је Србија издвојила средства за то) јер не жели да такав споменик са Немањићким двоглавим орлом и симболиком кумановких јунака и осветника Косова поново засветли и задоминира Кумановском котлином јер је исувише "српски" по њиховом мишљењу...
Ради се о томе да македоманска власт и потомци Титових Македонаца дозволише да се, у непосредној близини Зебрњака, подигне споменик албанским терористима и териристичкој ОВК у селу Слупчане код Куманова (видите га са десне стране).
Албанци су изградили свој Зебрњак, и открише свој "Спомен торањ" висок 20 метара од 200.000 евра као пандан српском Зебрњаку и српским јунацима, осветницима Косова. И ником ништа!
Где сте браћо "Македонци" који се кунете у пријатељство са Србима који вас ослободише и за вас изгибоше, да се побуните против ове срамоте?
И зато понављамо, једини оквир у ком српски народ у тренутним околностима може биолошки да опстане јесте државност српског карактера и српског имена и то имамо само на подручју Србије и Републике Српске (модерна Црна Гора нема српски предзнак, већ антисрпски). Изван ових државних категорија, Срби су осуђени на систематско уништење и нестанак, као што се види на овом примеру.
У Северној Македонији, колевци српског народа, на територији на којој од кад постоји записано српско име, постоји већинско присуство српског народа, данас практично више нема Срба и не само да Срба нема, већ нема никог ко ће да стане у одбрану српских војника који отераше Турке са тог подручја и који ослободише Косово.
Где сте Срби? Зашто ћутите?
https://t.me/srpskivukovi
30.04.202515:09
Александар Кисин (1972 - 1999).
Одбранио је Републику Српску, али је живот дао на Кошарама!
“Не плачи, матера. Опет нам на српство кидишу, а моја је дужност да светосавље и Српство увек браним!”
Александар Кисин се са својих 27 година добро држао и трчао је равноправно са млађим од њега седам-осам година. Он је био један од бораца с Кошара који су на тежи начин научили шта значи рат. Био је срећан и када је видео да ће као добровољац бити распоређен у 549. Моторизовану Бригаду и послат на Кошаре. Тамо се упознао са момцима из 72. Специјалне који су као добровољци ратовали у Босни и Крајини, па су као искусни борци имали много заједничких тема и догодовштина са ратишта.
Када их је видео како се нешто раније тог дана провлаче између њих и одлазе према Албанији, пожелео је да устане и крене за њима. Спречили су га само урођена дисциплина и свест о поштовању наређења. Међутим, када је чуо да су ти момци у невољи, ништа га није могло зауставити да не полети према њима и да својим грудима, ако треба, раскрчи пут до њих.
Трчао је узбрдо, пуцао, охрабривао друге. Схватио је да су већ направили рупу у линији терориста и устремио се на пукотину. Када се ослонио ногом на један камен и кренуо да прекорачи на другу страну, нешто га је зауставило. Као да га невидљива рука не само држи, већ и тера да клекне. То је и учинио. Видео је како поред њега пролазе други војници и одлазе према месту где су извиђачи упали у заседу.
- Чекајте мене, хтео је да викне, али гласа није било. Лево и десно, али мало даље, још увек су се водиле борбе. Снажно тело се и даље трудило да устане, да крене напред, да не прихвати неминовно, али залуд. Мишићи више нису слушали. Погледао је према небу и као да је видео родно Бугојно и своју кућу, а пред њом стару мајку која га је чекала. Само је изустио:
“Е, Бугојно, Бугојно… Не плачи, матера, и не чекај ме више јер овај пут ти нећу доћи.”
Сручио се на земљу. Поживео је довољно дуго да зачује повик неког од сабораца:
“Људи, погину нам Аца!”
https://t.me/srpskivukovi
Одбранио је Републику Српску, али је живот дао на Кошарама!
“Не плачи, матера. Опет нам на српство кидишу, а моја је дужност да светосавље и Српство увек браним!”
Александар Кисин се са својих 27 година добро држао и трчао је равноправно са млађим од њега седам-осам година. Он је био један од бораца с Кошара који су на тежи начин научили шта значи рат. Био је срећан и када је видео да ће као добровољац бити распоређен у 549. Моторизовану Бригаду и послат на Кошаре. Тамо се упознао са момцима из 72. Специјалне који су као добровољци ратовали у Босни и Крајини, па су као искусни борци имали много заједничких тема и догодовштина са ратишта.
Када их је видео како се нешто раније тог дана провлаче између њих и одлазе према Албанији, пожелео је да устане и крене за њима. Спречили су га само урођена дисциплина и свест о поштовању наређења. Међутим, када је чуо да су ти момци у невољи, ништа га није могло зауставити да не полети према њима и да својим грудима, ако треба, раскрчи пут до њих.
Трчао је узбрдо, пуцао, охрабривао друге. Схватио је да су већ направили рупу у линији терориста и устремио се на пукотину. Када се ослонио ногом на један камен и кренуо да прекорачи на другу страну, нешто га је зауставило. Као да га невидљива рука не само држи, већ и тера да клекне. То је и учинио. Видео је како поред њега пролазе други војници и одлазе према месту где су извиђачи упали у заседу.
- Чекајте мене, хтео је да викне, али гласа није било. Лево и десно, али мало даље, још увек су се водиле борбе. Снажно тело се и даље трудило да устане, да крене напред, да не прихвати неминовно, али залуд. Мишићи више нису слушали. Погледао је према небу и као да је видео родно Бугојно и своју кућу, а пред њом стару мајку која га је чекала. Само је изустио:
“Е, Бугојно, Бугојно… Не плачи, матера, и не чекај ме више јер овај пут ти нећу доћи.”
Сручио се на земљу. Поживео је довољно дуго да зачује повик неког од сабораца:
“Људи, погину нам Аца!”
https://t.me/srpskivukovi
Reposted from:Васељенска
29.04.202518:46
Данас су српски студенти, учесници марша „Трком до Брисела“, стигли у аустријски град Оберпулендорф.
На самом уласку у град, на паркингу трговачког центра „Лидл“, дочекала их је екипа телевизије Н1. Након кратке медијске паузе, уз помоћ брзе организације локалне хрватске емиграције која претежно насељава ово место, студентима је омогућено да сат времена проведу на главном тргу Оберпулендорфа.
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
На самом уласку у град, на паркингу трговачког центра „Лидл“, дочекала их је екипа телевизије Н1. Након кратке медијске паузе, уз помоћ брзе организације локалне хрватске емиграције која претежно насељава ово место, студентима је омогућено да сат времена проведу на главном тргу Оберпулендорфа.
ЦЕО ЧЛАНАК НА ЛИНКУ
29.04.202514:44
И треба да вас понижавају. Деца Југословена која би прихватила још један Јасеновац. Могли би да свратите на концерт Томпсона, можда је остало карата од оних 500.000.
Летописац
https://t.me/srpskivukovi
Летописац
https://t.me/srpskivukovi
Reposted from:Васељенска
29.04.202512:33
Удар на радикални ислам или дискриминација? Родитељима у Аустрији прети затвор због бурки!
У Доњој Аустрији, у оквиру новог законског пакета усмереног на борбу против радикалног ислама, уведена је мера обавезних родитељских састанака у вртићима. Родитељи који одбију да учествују у овим разговорима са васпитачима могу се суочити са новчаном казном до 2.500 евра или, у случају неплаћања, са заменском казном затвора до шест недеља.
Закон такође предвиђа забрану ношења бурки у јавним установама, као и могућност отпуштања државних службеника уколико се утврди њихова повезаност са радикалним исламским организацијама.
CEO CLANAK NA LINKU
У Доњој Аустрији, у оквиру новог законског пакета усмереног на борбу против радикалног ислама, уведена је мера обавезних родитељских састанака у вртићима. Родитељи који одбију да учествују у овим разговорима са васпитачима могу се суочити са новчаном казном до 2.500 евра или, у случају неплаћања, са заменском казном затвора до шест недеља.
Закон такође предвиђа забрану ношења бурки у јавним установама, као и могућност отпуштања државних службеника уколико се утврди њихова повезаност са радикалним исламским организацијама.
CEO CLANAK NA LINKU
Shown 1 - 24 of 158
Log in to unlock more functionality.