Созерцање ☦️︎
17.02.202511:36
Веруј у Бога и у Српство - Дучић!
На данашњи дан 1871. године рођен је великан песништва, Јован Дучић.
„
- Повратак
Кад мој прах, Творче, мирно пређе
У грумен глине ужежене,
Тад неће више бити међе
Између тебе и измеђ мене.
Кад сврши ропство два начела,
Духа и тела, зла и добра,
Пашће тад уза свих почела
У задњој берби коју обрах.
И постајући безобличан,
На повратку свом старом путу –
Теби ћу бити опет сличан,
И првом дану и минуту.
Носећ у шаци прегршт сунца,
У зеницама неба комад,
Сићи ће најзад са врхунца
Тај астрални и вечни номад!
Као у сјају новог дана,
Дирнута крилом ветра блага,
Гранчица мирте зањихана,
Не оставивши нигде трага.
“
О тачном датуму Дучићевог рођења постоје различити подаци. Српска академија наука наводи да је то 17. фебруар 1871. године по католичком календару који је коришћен у Аустроугарској као католичкој монархији, што је у 19. вијеку био 5. фебруар јулијанског календара. Према последњим пронађеним подацима у Протоколу православне школе у Требињу, Јован Дучић је рођен 27. јуна 1873. године у Хрупјелу код Требиња, а претпоставља се да је датум наведен према православном јулијанском календару.
У Дучићевим приватним стварима сачуван је документ насловљен Увјерење, на којем је Дучићевим рукописом написано Моја крштеница, а са потписом требињског пароха, свештеника Владимира Јовановића, датирано са 8. април 1938. године, у којем поред осталог пише: … да је Јован Дучић законит син српско-православних родитеља: Андрије Дучића и Јоке рођ. Сушић – рођен у Подгливљу код Требиња, дана 15. фебруара 1874. год…
Дучић је тврдио да је пореклом од рода Владиславића, будући да је Дука Владиславић, од кога су настали требињски Дучићи, по свему судећи био рођени брат знаменитог дипломате на руском двору, Саве Владиславића Рагузинског, о коме је Дучић писао.
Из сасвим одређених, идеолошких разлога, политичка активност Јована Дучића, као и његови чланци и студије, код нас су били готово сасвим непознати. После распада Југославије Дучићеве студије су објављиване и у отаџбини као једна књига под насловом „Верујем у Бога и у српство“, у којима Дучић даје одговоре на многа, и данас актуелна питања.
☦️ Созерцање - Запратите
На данашњи дан 1871. године рођен је великан песништва, Јован Дучић.
Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење. Да не верујем у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.
„
- Повратак
Кад мој прах, Творче, мирно пређе
У грумен глине ужежене,
Тад неће више бити међе
Између тебе и измеђ мене.
Кад сврши ропство два начела,
Духа и тела, зла и добра,
Пашће тад уза свих почела
У задњој берби коју обрах.
И постајући безобличан,
На повратку свом старом путу –
Теби ћу бити опет сличан,
И првом дану и минуту.
Носећ у шаци прегршт сунца,
У зеницама неба комад,
Сићи ће најзад са врхунца
Тај астрални и вечни номад!
Као у сјају новог дана,
Дирнута крилом ветра блага,
Гранчица мирте зањихана,
Не оставивши нигде трага.
“
О тачном датуму Дучићевог рођења постоје различити подаци. Српска академија наука наводи да је то 17. фебруар 1871. године по католичком календару који је коришћен у Аустроугарској као католичкој монархији, што је у 19. вијеку био 5. фебруар јулијанског календара. Према последњим пронађеним подацима у Протоколу православне школе у Требињу, Јован Дучић је рођен 27. јуна 1873. године у Хрупјелу код Требиња, а претпоставља се да је датум наведен према православном јулијанском календару.
У Дучићевим приватним стварима сачуван је документ насловљен Увјерење, на којем је Дучићевим рукописом написано Моја крштеница, а са потписом требињског пароха, свештеника Владимира Јовановића, датирано са 8. април 1938. године, у којем поред осталог пише: … да је Јован Дучић законит син српско-православних родитеља: Андрије Дучића и Јоке рођ. Сушић – рођен у Подгливљу код Требиња, дана 15. фебруара 1874. год…
Дучић је тврдио да је пореклом од рода Владиславића, будући да је Дука Владиславић, од кога су настали требињски Дучићи, по свему судећи био рођени брат знаменитог дипломате на руском двору, Саве Владиславића Рагузинског, о коме је Дучић писао.
Из сасвим одређених, идеолошких разлога, политичка активност Јована Дучића, као и његови чланци и студије, код нас су били готово сасвим непознати. После распада Југославије Дучићеве студије су објављиване и у отаџбини као једна књига под насловом „Верујем у Бога и у српство“, у којима Дучић даје одговоре на многа, и данас актуелна питања.
☦️ Созерцање - Запратите
Reposted from:
БУНТ је стање духа ♱⃓
07.02.202507:56
Пре него што прочитате ову вест, драга браћо и сестре, замолили бисмо вас да у коментарима не пишете погрдне речи упућене свештенству и цркви, већ да се помолите за студеничку монашку братију исто онако како се они у својим молитвама моле за читав род Православни.
Обзиром да често посећујемо манастир Студеница и да нас монашка братија увек дочека пријатељски, братски и домаћински, не можемо а да останемо неми на ситуацију у којој се они налазе.
Читаву вест можете прочитати на порталу Студеница Инфо:
https://studenicainfo.rs/progon-bratije-u-studenici/?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAaZJ31YmZuEQy6GlC15uZiXo-FOpcdjaMQT5eefHW2a7o3kG2KZs_xsGDG4_aem_A4askhbgespp7wG0cM4Wzw
t.me/buntcg
Обзиром да често посећујемо манастир Студеница и да нас монашка братија увек дочека пријатељски, братски и домаћински, не можемо а да останемо неми на ситуацију у којој се они налазе.
Читаву вест можете прочитати на порталу Студеница Инфо:
https://studenicainfo.rs/progon-bratije-u-studenici/?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAaZJ31YmZuEQy6GlC15uZiXo-FOpcdjaMQT5eefHW2a7o3kG2KZs_xsGDG4_aem_A4askhbgespp7wG0cM4Wzw
t.me/buntcg
30.01.202508:37
"Дошао сам да будем ту са вама да се не деси нешто неупутно"
☦️ Созерцање - запратите
☦️ Созерцање - запратите
Could not access
the media content
the media content
08.01.202522:41
🇷🇸 Република Српска је једна највећих победа српског народа, можемо рећи да је у рангу са Косовским бојем и Солунским фронтом, јер су у сва три случаја Срби водили, по свим параметрима, неравноправну борбу.
С вером у Христа, једино од њега неостављени, против свих.
Може се сматрати да Срби практично без прекида ратују од 1991. до 1999. године и то је заправо један рат (биће да он још увек траје) у коме су Република Српска Крајина, Република Српска и Косово и Метохија биле три велике битке. Република Српска је битка коју смо добили, наша велика победа и понос, Крајину смо издали, наш највећи грех и највећа жеља, а Косово и Метохија чекају да се вратимо, сложимо, умножимо и обожимо, па да коначно откопамо ону Њеогошеву гробницу наше наде која нас чека онамо, 'намо.
Република Српска је пре 33 године рођена за вечност српства, за вечност вере, за вечност слоге. Република Српска је пример и водиља.
Срећан ти рођендан, Републико Неба!
☦️ Созерцање - запратите
С вером у Христа, једино од њега неостављени, против свих.
Свето писмо Божје јасно нас учи, да оружје у рату не помаже. Шта онда помаже? Помаже само Бог. А Бог помаже верујући, чистим и праведним, да одоле неверним, нечистим и неправедним.
Може се сматрати да Срби практично без прекида ратују од 1991. до 1999. године и то је заправо један рат (биће да он још увек траје) у коме су Република Српска Крајина, Република Српска и Косово и Метохија биле три велике битке. Република Српска је битка коју смо добили, наша велика победа и понос, Крајину смо издали, наш највећи грех и највећа жеља, а Косово и Метохија чекају да се вратимо, сложимо, умножимо и обожимо, па да коначно откопамо ону Њеогошеву гробницу наше наде која нас чека онамо, 'намо.
Јер победа у рату не бива због множине војске, него с неба долази сила. Они иду против нас са множином надмености и безбоштва, да истребе нас и жене наше и децу нашу, и да би нас опљачкали. А ми се боримо за душе наше и законе наше. И сам Господ скрушиће их пред лицем нашим, а ви се не страшите њих (I. Мак. 3, 17-22).
Република Српска је пре 33 године рођена за вечност српства, за вечност вере, за вечност слоге. Република Српска је пример и водиља.
Срећан ти рођендан, Републико Неба!
☦️ Созерцање - запратите
Could not access
the media content
the media content
31.12.202423:01
09.12.202418:48
Песма владике Фотија о његовом оцу
МОЈ ОТАЦ
Мој отац Стојан
сада 93 године има,
са Змијања у Чуруг доселио 1965.
и читав живот се борио
да би нас петоро деце подигао,
на Змијању угледан домаћин био,
али нове власти - комунисти,
са Змијања сав српски народ иселише
- да га тамо никад и не буде више
Истога дана када смо
у Чуруг доселили, '65,
мој отац одмах у чурушку цркву оде
и свештенику се пријави
да смо доселили
и да је наша слава Часне Вериге,
да нас свештеник у књиге упише,
јер је наша породица
увек са црквом живела,
а онда чурушки прота Милан Делић
даде да мој отац
порту око цркве одржава
и траву коси,
и тако помогне својој
многодетној породици
Тако се Стојан са петоро деце
у стари Чуруг настани,
где смо већином од земље живели,
а нас петоро у школу крену
и требало је то финансијски издржати
што би главни разлог да мој отац Стојан
у Немачку оде да ради
да би нас могао школовати,
и ми смо се деца ускоро навикли,
да наш отац тамо негде далеко
живи и ради,
а кад га неки питаше:
- Што ти Стојане своју децу
у Немачку не доведе,
јер би за њих доплату на децу
већу од плате добијао,
он је одговорио:
- Нећу овде у Немачку да их доведем,
јер хоћу да остану Срби
Када би отац из Немачке
кући у Чуруг долазио,
за нас децу то је празник био,
шта ће ко добити,
шта ће ко обући,
ја као четврто дете
никад ништа ново нисам носио,
само од старијих, нешто половно,
али сада из Немачке,
сви смо понешто и ново добијали
и радости никад краја,
радост од сусрета,
радост због новог одела,
а отац је увек долазио
у пролеће 15 дана,
када се у Чуругу кукуруз сеје
и други пут на јесен,
када се кукуруз бере,
што значи, са рада из Немачке
на рад у Бачку,
али је ово ипак одмор био,
јер смо сви били заједно,
а то је оно што одмор
суштински и чини
И тако је живот полако текао,
и почеше се моје сестре удавати
а брат се ожени,
и сви они својим породицама
и кућама одоше,
само ја са млађом сестром остадох,
а и она се следеће године удаде,
али су сви били близу,
брат Новак у Чуругу,
Радослава и Нада у Жабљу,
а Невенка у Ђурђеву,
и тако ја једино дете
а и студент остадох,
и кад једном приликом рекох
да желим да идем у Београд,
теологију (за попа) да студирам,
мајка ко мајка, поче одмах да кука:
- Неће завршити, неће завршити,
а на то ће мој отац Стојан:
- Нека га, нека иде, тамо су наши,
и тај ме очев благослов до данас прати
- тамо су наши
Отац нам је често причао
како су једном приликом били
у цркви у Стричићима - на Клисини,
када су видели да тројица удбаша
на коњима, са кожним мантилима
и пиштољима за појасом
уз поље према цркви иду,
чуло се, хоће попа да убију,
и народ се око цркве организовао
попа да брани,
и кад ови стигоше,
дође до препирке и борбе,
и како је то све текло
само Бог драги зна,
али народ попа одбрани
и удбаши се од цркве вратише
необављеног посла,
нити попа убише,
нити у цркву коњима уђоше,
а хтели су,
тако је народ на Змијању
своје свештенике и своје светиње
поштовао и бранио
Шта још рећи о моме оцу,
за мене је он увек био
ту негде, али далеко,
човек из народа али господствен,
причао нам је
како му се тамо
у старом Крају, на Змијању,
Свети Апостол Петар
( наша слава Часне Вериге)
уживо јавио и питао га:
- Зашто ти Стојане не можеш
све постове до краја да постиш?
а отац му одговори:
- Не могу, па ме сад овде убиј,
а Апостол Петар му благо рече:
- Ништа, ништа,
постићете кад дође време,
и оде,
мој отац је увек у Чуругу имао
своје место у цркви,
своју стасидију,
и у цркву је ишао када год је могао,
а посебно за Спасовдан,
чурушку славу,
а кад сам се ја у манастиру Ковиљу
'90. године замонашио,
отац се баш није обрадовао,
али смо се после неколико дана видели
и то га је прошло,
јер заједно до закључка дођосмо
- па и тамо су наши
Митрополит Фотије
☦️ Созерцање - Запратите
МОЈ ОТАЦ
Мој отац Стојан
сада 93 године има,
са Змијања у Чуруг доселио 1965.
и читав живот се борио
да би нас петоро деце подигао,
на Змијању угледан домаћин био,
али нове власти - комунисти,
са Змијања сав српски народ иселише
- да га тамо никад и не буде више
Истога дана када смо
у Чуруг доселили, '65,
мој отац одмах у чурушку цркву оде
и свештенику се пријави
да смо доселили
и да је наша слава Часне Вериге,
да нас свештеник у књиге упише,
јер је наша породица
увек са црквом живела,
а онда чурушки прота Милан Делић
даде да мој отац
порту око цркве одржава
и траву коси,
и тако помогне својој
многодетној породици
Тако се Стојан са петоро деце
у стари Чуруг настани,
где смо већином од земље живели,
а нас петоро у школу крену
и требало је то финансијски издржати
што би главни разлог да мој отац Стојан
у Немачку оде да ради
да би нас могао школовати,
и ми смо се деца ускоро навикли,
да наш отац тамо негде далеко
живи и ради,
а кад га неки питаше:
- Што ти Стојане своју децу
у Немачку не доведе,
јер би за њих доплату на децу
већу од плате добијао,
он је одговорио:
- Нећу овде у Немачку да их доведем,
јер хоћу да остану Срби
Када би отац из Немачке
кући у Чуруг долазио,
за нас децу то је празник био,
шта ће ко добити,
шта ће ко обући,
ја као четврто дете
никад ништа ново нисам носио,
само од старијих, нешто половно,
али сада из Немачке,
сви смо понешто и ново добијали
и радости никад краја,
радост од сусрета,
радост због новог одела,
а отац је увек долазио
у пролеће 15 дана,
када се у Чуругу кукуруз сеје
и други пут на јесен,
када се кукуруз бере,
што значи, са рада из Немачке
на рад у Бачку,
али је ово ипак одмор био,
јер смо сви били заједно,
а то је оно што одмор
суштински и чини
И тако је живот полако текао,
и почеше се моје сестре удавати
а брат се ожени,
и сви они својим породицама
и кућама одоше,
само ја са млађом сестром остадох,
а и она се следеће године удаде,
али су сви били близу,
брат Новак у Чуругу,
Радослава и Нада у Жабљу,
а Невенка у Ђурђеву,
и тако ја једино дете
а и студент остадох,
и кад једном приликом рекох
да желим да идем у Београд,
теологију (за попа) да студирам,
мајка ко мајка, поче одмах да кука:
- Неће завршити, неће завршити,
а на то ће мој отац Стојан:
- Нека га, нека иде, тамо су наши,
и тај ме очев благослов до данас прати
- тамо су наши
Отац нам је често причао
како су једном приликом били
у цркви у Стричићима - на Клисини,
када су видели да тројица удбаша
на коњима, са кожним мантилима
и пиштољима за појасом
уз поље према цркви иду,
чуло се, хоће попа да убију,
и народ се око цркве организовао
попа да брани,
и кад ови стигоше,
дође до препирке и борбе,
и како је то све текло
само Бог драги зна,
али народ попа одбрани
и удбаши се од цркве вратише
необављеног посла,
нити попа убише,
нити у цркву коњима уђоше,
а хтели су,
тако је народ на Змијању
своје свештенике и своје светиње
поштовао и бранио
Шта још рећи о моме оцу,
за мене је он увек био
ту негде, али далеко,
човек из народа али господствен,
причао нам је
како му се тамо
у старом Крају, на Змијању,
Свети Апостол Петар
( наша слава Часне Вериге)
уживо јавио и питао га:
- Зашто ти Стојане не можеш
све постове до краја да постиш?
а отац му одговори:
- Не могу, па ме сад овде убиј,
а Апостол Петар му благо рече:
- Ништа, ништа,
постићете кад дође време,
и оде,
мој отац је увек у Чуругу имао
своје место у цркви,
своју стасидију,
и у цркву је ишао када год је могао,
а посебно за Спасовдан,
чурушку славу,
а кад сам се ја у манастиру Ковиљу
'90. године замонашио,
отац се баш није обрадовао,
али смо се после неколико дана видели
и то га је прошло,
јер заједно до закључка дођосмо
- па и тамо су наши
Митрополит Фотије
☦️ Созерцање - Запратите
15.02.202512:06
Лажне патриоте, љубите иконе?
Кога ви ложите? Ви сте комуњаре Зашто ту стојите? Зашто се крстите?
Глумите да постите, а грехом редом мрсите, Реците слободно да издали сте Косово, да странцима сте продали целу земљу комотно,
да све нам је пропало, тонемо к'о олово
Џабе вам те бакље, кад мркли мрак нас појео,
Лажне патриоте, ајде одјебите, палите џипове, па се иселите, другосрбијанце са собом поведите...
Кога ви ложите? Ви сте комуњаре Зашто ту стојите? Зашто се крстите?
Глумите да постите, а грехом редом мрсите, Реците слободно да издали сте Косово, да странцима сте продали целу земљу комотно,
да све нам је пропало, тонемо к'о олово
Џабе вам те бакље, кад мркли мрак нас појео,
Лажне патриоте, ајде одјебите, палите џипове, па се иселите, другосрбијанце са собом поведите...
04.02.202516:58
08.01.202519:08
Велика је част када једна жена, која у овом времену заиста јесте оличење тог појма, овако говори о Србији и српском језику. Ина Царјова је теолог, правник и сликар, послушајте је и размислите колико ви цените оно што вам је рођењем дато, размислите о језику Светог Саве и чувајте га.
📕 Јер када созерцавамо суштину, српски језик и ћирилица нису само средства којима се служимо када међусобно комуницирамо, већ се ради о самом нашем постојању, о ономе што ми истински јесмо. Будући да је сваки језик суштински део једног народа као целине, истражујући језик, његове историјске преображаје и путеве, постаје евидентно да је он макрокосмос, а народ који му историјски служи и том службом га брани је његов микрокосмос. Због тога служити српском језику значи служити његовој унутрашњој законитости, бити принцип његових принципа, бити ђакон његових ћириличних сасуда.
☦️ Созерцање - запратите
📕 Јер када созерцавамо суштину, српски језик и ћирилица нису само средства којима се служимо када међусобно комуницирамо, већ се ради о самом нашем постојању, о ономе што ми истински јесмо. Будући да је сваки језик суштински део једног народа као целине, истражујући језик, његове историјске преображаје и путеве, постаје евидентно да је он макрокосмос, а народ који му историјски служи и том службом га брани је његов микрокосмос. Због тога служити српском језику значи служити његовој унутрашњој законитости, бити принцип његових принципа, бити ђакон његових ћириличних сасуда.
☦️ Созерцање - запратите
Could not access
the media content
the media content
29.12.202417:50
❗️⁉️ Свети владика Николај: Шта је то српски национализам
Српски национализам је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови. То је молитва до последње сузе и последње капи зноја
Шта је то српски национализам?
То је рам, у коме је икона Христова.
То је дом, у коме је Христос домаћин.
То је брак, коме је Христос благословитељ.
То је село и град, у коме је Христос начелник.
То је држава, у којој је Христос цар.
То је уметност, у којој је Христос чаробност.
То је школа, у којој је Христос учитељ.
То је Црква, у којој је Христос првосвештеник.
То је борба, у којој је Христос војсковођа.
То је страдање, у коме је Христос главни страдалник.
То је мука, где се Христос мучи кроз невину децу.
То је робовање, које је издржљиво само са Христом.
То је устанак против неправде, са барјаком Христовим.
То је победа са певањем: Христос воскресе! То је песма, која Христово Име слави.
То је весеље, где Анђели Христови са људима играју.
Шта је то српски национализам? То је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови.
То је молитва до последње сузе и последње капи зноја.
То је пост докле очи не постану два пута веће.
То је жртвовање за Христа свега имања и себе сама.
То је снежна чистота у девичанству и анђелска верност у браку Христа ради.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу, срећа у оба света, у име Христа Бога.
Ево због чега је речено да је тешко бити Србин.
А то је речено комшијама српским и издајницима српским, којима је национализам рам, у који они стављају другу слику коју им противници Христови гурну у руке.
☦️ Созерцање - Запратите
Српски национализам је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови. То је молитва до последње сузе и последње капи зноја
Шта је то српски национализам?
То је рам, у коме је икона Христова.
То је дом, у коме је Христос домаћин.
То је брак, коме је Христос благословитељ.
То је село и град, у коме је Христос начелник.
То је држава, у којој је Христос цар.
То је уметност, у којој је Христос чаробност.
То је школа, у којој је Христос учитељ.
То је Црква, у којој је Христос првосвештеник.
То је борба, у којој је Христос војсковођа.
То је страдање, у коме је Христос главни страдалник.
То је мука, где се Христос мучи кроз невину децу.
То је робовање, које је издржљиво само са Христом.
То је устанак против неправде, са барјаком Христовим.
То је победа са певањем: Христос воскресе! То је песма, која Христово Име слави.
То је весеље, где Анђели Христови са људима играју.
Шта је то српски национализам? То је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови.
То је молитва до последње сузе и последње капи зноја.
То је пост докле очи не постану два пута веће.
То је жртвовање за Христа свега имања и себе сама.
То је снежна чистота у девичанству и анђелска верност у браку Христа ради.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу, срећа у оба света, у име Христа Бога.
Ево због чега је речено да је тешко бити Србин.
А то је речено комшијама српским и издајницима српским, којима је национализам рам, у који они стављају другу слику коју им противници Христови гурну у руке.
☦️ Созерцање - Запратите
Reposted from:
Принцип
12.02.202506:02
📺 Кажу да хиљаду пута поновљена лаж постаје истина.
..зато смо ту да ову аргументовано демантујемо јер је већ 70 година непрекидно понављају.📚
🇷🇸 t.me/principshop
..зато смо ту да ову аргументовано демантујемо јер је већ 70 година непрекидно понављају.📚
🇷🇸 t.me/principshop
03.02.202514:40
Заиста су почела апокалиптичка времена, јер изнутра из Цркве почињу да гоне свету, апостолску саборност...
Ми православни не схватамо положај патријарха механички, папистички.
Сам патријаршијски положај ни најмање не даје гаранције да ће патријарх механички и аутоматски бити ималац и чувар свете Истине Христове.
И од њега се траже лични подвизи; и то више од њега него ли од ма кога другог. Јер „коме је много дано, од њега ће се много искати" (Лк. 12, 48) јер који на гори стоји, мора блистати као сунце, да би осветљавао и обасјавао све нас доле у низини.
Да патријаршијски положај аутоматски не чини човека непогрешивим у истинама вере, доказ су патријарси - јеретици.
Тако мисле и тако верују механизатори хришћанства римокатолици; за њих: папски положај аутоматски, и готово мађијски, чини папу непогрешивим.
А ми православни верујемо и исповедамо да никакав патријарх не може без личних, светих, апостолских подвига бити истински чувар свете, апостолске, саборне Истине Христове. То верујемо и исповедамо; то ћемо веровати и исповедати увек и до века."
Ава Јустић Ћелијски
☦️ Созерцање - запратите
Ми православни не схватамо положај патријарха механички, папистички.
Сам патријаршијски положај ни најмање не даје гаранције да ће патријарх механички и аутоматски бити ималац и чувар свете Истине Христове.
И од њега се траже лични подвизи; и то више од њега него ли од ма кога другог. Јер „коме је много дано, од њега ће се много искати" (Лк. 12, 48) јер који на гори стоји, мора блистати као сунце, да би осветљавао и обасјавао све нас доле у низини.
Да патријаршијски положај аутоматски не чини човека непогрешивим у истинама вере, доказ су патријарси - јеретици.
Тако мисле и тако верују механизатори хришћанства римокатолици; за њих: папски положај аутоматски, и готово мађијски, чини папу непогрешивим.
А ми православни верујемо и исповедамо да никакав патријарх не може без личних, светих, апостолских подвига бити истински чувар свете, апостолске, саборне Истине Христове. То верујемо и исповедамо; то ћемо веровати и исповедати увек и до века."
Ава Јустић Ћелијски
☦️ Созерцање - запратите
Could not access
the media content
the media content
11.01.202509:01
Свети Ахилије Лариски Моравички
Погледајте емисију на каналу Огњило о Светом Ахилију, светитељу о коме се мало зна а осликан је у много наших манастира и цркава широм српског етничког простора, посвећен му је један храм у западној Србији, али било је још десетак његових храмова који су сада срушени. Светитељ који обара лажну историју.
Свети Ахилије је светитељ и чудотворац из IV века, који је пострадао у данашњем Ариљу и који се прослављао свуда по нашем простору. Прича о Светом Ахилију осликава и нашу историју и историју хришћанства у Срба, наши документи и житија говоре о староседелаштву и о апостолској цркви а намеће нам се политичка историја која одговара другима.
ЕМИСИЈУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ЛИНКУ ИСПОД:
ПОГЛЕДАЈ ЕМИСИЈУ КЛИКОМ ОВДЕ
☦️ Созерцање - запратите
Погледајте емисију на каналу Огњило о Светом Ахилију, светитељу о коме се мало зна а осликан је у много наших манастира и цркава широм српског етничког простора, посвећен му је један храм у западној Србији, али било је још десетак његових храмова који су сада срушени. Светитељ који обара лажну историју.
Свети Ахилије је светитељ и чудотворац из IV века, који је пострадао у данашњем Ариљу и који се прослављао свуда по нашем простору. Прича о Светом Ахилију осликава и нашу историју и историју хришћанства у Срба, наши документи и житија говоре о староседелаштву и о апостолској цркви а намеће нам се политичка историја која одговара другима.
ЕМИСИЈУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ЛИНКУ ИСПОД:
ПОГЛЕДАЈ ЕМИСИЈУ КЛИКОМ ОВДЕ
☦️ Созерцање - запратите
Could not access
the media content
the media content
08.01.202513:59
Лета 6965, месеца децембра 24. дана, престави се господар деспот Ђурађ у граду Смедереву.
О чуда страшнога! О још чуднијег гласа! Најтиши и превисоки и у свему најблагополучнији господару мој, свети и саборњејши(најјачи) лаве, мучиш тако и не дајеш ми методично глас - ни твојој супрузи, а нашој светејшој госпођи и царици, ни многожељеним и сладчајшим твојим чедима свима? Како ово створио јеси, реци ми, о божанствена и свештењејша главо?
"Да, рече, мучим и не говорим зато што је праведни судија и Бог мој ово заповедио, јер земаљским и кварним обложен јесам телом, но не мучим мислено сада, ни се додирујем Господа Бога мојега по могућности, и о својих ми и љубезних мојих непрестано молим се да им победу на свакојаке враге и на напасти у садања лета дарује"
А нас својих како оставио јеси? Како ћемо горко и сужно осироћење претрпети? Како ћемо претрпети мрачну и горку ноћ?
Ко ће нас заштитити, рану тешку због твојега одласка?
Како ћемо крепку зиму и бурно духање и такве вале прећи, многоцењенога пристаништа и бисера лишивши се?
Којима ћемо чистим очима сунце угледати, кад је сладчајше наше сунце наједанпут одсред нас угасло жалосно покривено?
Како ћемо погледати на небо, које горко и тешко бреме пређе времена показа нам у димљивим завесама?
О звездо горка, шта нам ово објави?
Који си мач јавила што жање наш живот, коју нам тужну објаву непознату нам објави?
Да смо знали да горко ово знаменије, тадашњег бремена нас јасних ради би, твога творца и нашег саздатеља Господа Бога могли бисмо умолити о нетрпељивом злу од кога страдасмо.
Да смо знали да горко ово знаменије, тадашњег бремена нас јадних ради би, твога творца и нашег саздатеља, Господа Бога могли бисмо умолити за непретрпљиво зло, од кога пострадасмо.
Којим ногама недрхтавим земљу газимо? Која туга наша срца и колена ослаби ради укрића наше часне и свештене главег?
Кад си ти умро, како ћемо ми живети?
О земљо, и сунце, и ваздуше и проча створења, твари, што касните? Придите с нама, заплачите, с нама заридајте, с нама жалите жалост велику и непретрпљиво претрпите!
Лепо нам је рећи: ко даде глави нашој воду и очима нашим источник суза да како треба тужно жалост љуту исплачемо?
Али, недовољне су нам капи даждеве и речних вода уместо суза, да бисмо испунили дужну нам потребу! Где наш најслађи живот крије се? Где светлост очима нашим угаси се? Где је, од младости чак до старости, сила и крепост од које се ужаснуше и подигоше јој се цареви земаљски и начелници и кнезови нехришћански, јер твоје борбе и победе превазиђоше оне древних и великих и чудних мужева: Ахила, Самсона и Александра и других свих силнејших?
Где је лавовски глас, због којега те царствени и најсилнији Господ за славна постави?
Где је прекрасно и од туђих очију жељено зрење и поглед којим као магнет желети привлачећи, штитећи и проучавајући, створи послушну вољу достојних, врселећи, и животворећи, и на висине упућујући све; а противнике, пак, који неће праведно, вређајући, грмећи страхом над њима и гонећи од себе мрачне због недовољног зрења?очију и читавог Где је христоподражателно срце и рука којима сви четвоространог света милостињом насићаваху се.
И ти седмоврхи, некада велики граде Константинов, а сада од свих малејших градова последњи и малејши царски престоле јадних хришћана, заридај пређе за себе.. јер плача и риданија достојан си постао ради квара пропасти која је на те наишао...ридај!
Ридај и сад за праведнејшим и блаженејшим и светим нашим господином Георгијем, деспотом свих Србаља, толико светнејшим и частнејшим, благороднејши доме, свима хранитељем и старатељем!
Твоја чеда пређе, а сада од твојега лишења горки заробљеници, било архијереји и свештеноиноци, и духовници и главари и свештениц, и сви уопште људи, који богато милостињу и благодетељство при животу блаженејшега и светејшега господина нашег примисте, који источник милости познасте, који се богато благоразумијем одаристе и испунисте - с нама, јер преко мере јесте, заплачите, с нама заридајте, с нама закукајте: јаох, јаох!
➡️ наставак у дискусији
☦️ Созерцање - запратите
О чуда страшнога! О још чуднијег гласа! Најтиши и превисоки и у свему најблагополучнији господару мој, свети и саборњејши(најјачи) лаве, мучиш тако и не дајеш ми методично глас - ни твојој супрузи, а нашој светејшој госпођи и царици, ни многожељеним и сладчајшим твојим чедима свима? Како ово створио јеси, реци ми, о божанствена и свештењејша главо?
"Да, рече, мучим и не говорим зато што је праведни судија и Бог мој ово заповедио, јер земаљским и кварним обложен јесам телом, но не мучим мислено сада, ни се додирујем Господа Бога мојега по могућности, и о својих ми и љубезних мојих непрестано молим се да им победу на свакојаке враге и на напасти у садања лета дарује"
А нас својих како оставио јеси? Како ћемо горко и сужно осироћење претрпети? Како ћемо претрпети мрачну и горку ноћ?
Ко ће нас заштитити, рану тешку због твојега одласка?
Како ћемо крепку зиму и бурно духање и такве вале прећи, многоцењенога пристаништа и бисера лишивши се?
Којима ћемо чистим очима сунце угледати, кад је сладчајше наше сунце наједанпут одсред нас угасло жалосно покривено?
Како ћемо погледати на небо, које горко и тешко бреме пређе времена показа нам у димљивим завесама?
О звездо горка, шта нам ово објави?
Који си мач јавила што жање наш живот, коју нам тужну објаву непознату нам објави?
Да смо знали да горко ово знаменије, тадашњег бремена нас јасних ради би, твога творца и нашег саздатеља Господа Бога могли бисмо умолити о нетрпељивом злу од кога страдасмо.
Да смо знали да горко ово знаменије, тадашњег бремена нас јадних ради би, твога творца и нашег саздатеља, Господа Бога могли бисмо умолити за непретрпљиво зло, од кога пострадасмо.
Којим ногама недрхтавим земљу газимо? Која туга наша срца и колена ослаби ради укрића наше часне и свештене главег?
Кад си ти умро, како ћемо ми живети?
О земљо, и сунце, и ваздуше и проча створења, твари, што касните? Придите с нама, заплачите, с нама заридајте, с нама жалите жалост велику и непретрпљиво претрпите!
Лепо нам је рећи: ко даде глави нашој воду и очима нашим источник суза да како треба тужно жалост љуту исплачемо?
Али, недовољне су нам капи даждеве и речних вода уместо суза, да бисмо испунили дужну нам потребу! Где наш најслађи живот крије се? Где светлост очима нашим угаси се? Где је, од младости чак до старости, сила и крепост од које се ужаснуше и подигоше јој се цареви земаљски и начелници и кнезови нехришћански, јер твоје борбе и победе превазиђоше оне древних и великих и чудних мужева: Ахила, Самсона и Александра и других свих силнејших?
Где је лавовски глас, због којега те царствени и најсилнији Господ за славна постави?
Где је прекрасно и од туђих очију жељено зрење и поглед којим као магнет желети привлачећи, штитећи и проучавајући, створи послушну вољу достојних, врселећи, и животворећи, и на висине упућујући све; а противнике, пак, који неће праведно, вређајући, грмећи страхом над њима и гонећи од себе мрачне због недовољног зрења?очију и читавог Где је христоподражателно срце и рука којима сви четвоространог света милостињом насићаваху се.
И ти седмоврхи, некада велики граде Константинов, а сада од свих малејших градова последњи и малејши царски престоле јадних хришћана, заридај пређе за себе.. јер плача и риданија достојан си постао ради квара пропасти која је на те наишао...ридај!
Ридај и сад за праведнејшим и блаженејшим и светим нашим господином Георгијем, деспотом свих Србаља, толико светнејшим и частнејшим, благороднејши доме, свима хранитељем и старатељем!
Твоја чеда пређе, а сада од твојега лишења горки заробљеници, било архијереји и свештеноиноци, и духовници и главари и свештениц, и сви уопште људи, који богато милостињу и благодетељство при животу блаженејшега и светејшега господина нашег примисте, који источник милости познасте, који се богато благоразумијем одаристе и испунисте - с нама, јер преко мере јесте, заплачите, с нама заридајте, с нама закукајте: јаох, јаох!
➡️ наставак у дискусији
☦️ Созерцање - запратите
28.12.202416:46
29.11.202406:24
Крунисање цара Душана (1926)
Дело чешког сликара Алфонса Мухе
☦️ Созерцање - Запратите
Дело чешког сликара Алфонса Мухе
☦️ Созерцање - Запратите
Reposted from:БУНТ је стање духа ♱⃓
08.02.202508:51
Драга браћо и сестре, поново, а на захтев уредника сајта и студеничке братије објављујемо овога пута мало дужи текст у вези са ситуацијом у манастиру Студеница који у целости можете прочитати овде: https://studenicainfo.rs/saopstenje-povodom-saopstenja-eparhije-zicke/
Поново бисмо вас све замолили на суздржавање од непримерених коментара.
Поента ових објава нити је да се направи “вашарска” атмосфера од овако озбиљне ситуације, нити је позив на било какву поделу, већ је искључиво вид подршке братији манастира која је због настале ситуације била приморана да ово обелодани јавности.
Нама, драга браћо и сестре, остаје само да се молимо молитвама Преподобног Симеона Мироточивог да ће се до ктиторске славе манастира Студеница, односно празника Светог Симеона, ситуација разрешити у корист братије.
Христос по среди нас!
t.me/buntcg
Поново бисмо вас све замолили на суздржавање од непримерених коментара.
Поента ових објава нити је да се направи “вашарска” атмосфера од овако озбиљне ситуације, нити је позив на било какву поделу, већ је искључиво вид подршке братији манастира која је због настале ситуације била приморана да ово обелодани јавности.
Нама, драга браћо и сестре, остаје само да се молимо молитвама Преподобног Симеона Мироточивог да ће се до ктиторске славе манастира Студеница, односно празника Светог Симеона, ситуација разрешити у корист братије.
Христос по среди нас!
t.me/buntcg
Reposted from:
Уз свој народ
02.02.202510:49
Проглас, "НВО" и Н1 су синоћ задали велики ударац студентима. Преко својих људи у Новом Саду су успели да тајно подвале листу говорника од који се већини у Србији, укључујући и већину студената, диже коса на глави. Надамо се сви да ћете се опоравити од овог ударца. Ово студентско саопштење иде у том правцу. Ово саопштење нам говори колико су студенти љути оним што је мала група људи у Новом Саду урадила када је звала онакве говорнике синоћ. Имате ви децо и снаге и памети сигурно да ово превазиђете.
Зашто је ово толики ударац? Погледајте "медије" под контролом власти и схватићете да је власт једва чекала ове говорнике.
Зашто су студентски протести оволико успешни и имају подршку већине Србије, укључујући и гласаче власти?
1. Зато што су студенти и средњошколци, наша деца, па их је тешко напасти политички. Замислите, људи воле децу, не само своју.
2. Зато што немају лидере и не дају никоме да говори за њих и да их представља па власт не може да блати само лидере (као што то ради са свим политичким противницима) већ мора да напада неименовану децу, нашу децу. А људи воле децу.
3. Зато што немају политичке захтеве (да падне влада, да оде Вучић, да се направи прелазна влада, да буду избори ...) већ имају захтеве да институције раде свој посао и траже одговорност и правду. Имају исправне захтеве који не деле људе.
4. Зато што отворено показују родољубље, љубав према својој земљи, народу, прецима, песмама и симболима. Зато што носе српске заставе, укључујући и заставу КиМ и поносно певају Боже правде.
Власт је очајна зато што нема начин да их нападне. Проглас, "НВО" и Н1 руше три од четири разлога због којих су студенти успешни и због којих нико други осим они данас у Србији не би могао да направи ништа слично.
2. Студентима се потурају људи из Прогласа, "НВО" и Н1-опозиције које власт једва чека да нападне и прикаже студенте као њихове пиуне.
3. Проглас, "НВО", Н1-опозиција има искључиво политичке захтеве, гребу се о студенте, сликају СЕБЕ на свим протестима покушавајући да се прикажу као важни људи за протесте. А нису надлежни, баш као и председник државе
4. Већина говорника синоћ су аутошовинистички настројени, имају јавно изречене ставове да КиМ није Србија, о непостојећем геноциду у Сребреници, не воле српске симболе, заставу и химну.
Децо, не дајте се. Не требају вам политичари (наравно ни ја вам не требам), не требају вам Прогласи и "НВО", не требају вам глумци и водитељи који би да буду политичари. Радите праву ствар. Радите једину могућу ствар. Онако како сте кренули треба и да наставите. Морате сами. Не дајте да вам отму протесте. Јер они ће их убити као што су убили све протесте до сада.
Као што сте сами рекли: ваш циљ није промена власти. Ваш циљ је одговорност и правда. А промена власти ће доћи сама уз тај циљ. Јер успели сте да велики део Србије почне да обраћа пажњу и што је најважније и велики део Србије која је до сада безрезервно гласала за власт. А када само део њих, само 10%, престане да подржава власт, то ће донети и политичку промену у Србији. То је оно што страшно плаши власт и тера их на уступке. И све ће бити искључиво ваша заслуга.
Зато држ'те се децо.
© Саша
https://t.me/uz_svoj_narod
Зашто је ово толики ударац? Погледајте "медије" под контролом власти и схватићете да је власт једва чекала ове говорнике.
Зашто су студентски протести оволико успешни и имају подршку већине Србије, укључујући и гласаче власти?
1. Зато што су студенти и средњошколци, наша деца, па их је тешко напасти политички. Замислите, људи воле децу, не само своју.
2. Зато што немају лидере и не дају никоме да говори за њих и да их представља па власт не може да блати само лидере (као што то ради са свим политичким противницима) већ мора да напада неименовану децу, нашу децу. А људи воле децу.
3. Зато што немају политичке захтеве (да падне влада, да оде Вучић, да се направи прелазна влада, да буду избори ...) већ имају захтеве да институције раде свој посао и траже одговорност и правду. Имају исправне захтеве који не деле људе.
4. Зато што отворено показују родољубље, љубав према својој земљи, народу, прецима, песмама и симболима. Зато што носе српске заставе, укључујући и заставу КиМ и поносно певају Боже правде.
Власт је очајна зато што нема начин да их нападне. Проглас, "НВО" и Н1 руше три од четири разлога због којих су студенти успешни и због којих нико други осим они данас у Србији не би могао да направи ништа слично.
2. Студентима се потурају људи из Прогласа, "НВО" и Н1-опозиције које власт једва чека да нападне и прикаже студенте као њихове пиуне.
3. Проглас, "НВО", Н1-опозиција има искључиво политичке захтеве, гребу се о студенте, сликају СЕБЕ на свим протестима покушавајући да се прикажу као важни људи за протесте. А нису надлежни, баш као и председник државе
4. Већина говорника синоћ су аутошовинистички настројени, имају јавно изречене ставове да КиМ није Србија, о непостојећем геноциду у Сребреници, не воле српске симболе, заставу и химну.
Децо, не дајте се. Не требају вам политичари (наравно ни ја вам не требам), не требају вам Прогласи и "НВО", не требају вам глумци и водитељи који би да буду политичари. Радите праву ствар. Радите једину могућу ствар. Онако како сте кренули треба и да наставите. Морате сами. Не дајте да вам отму протесте. Јер они ће их убити као што су убили све протесте до сада.
Као што сте сами рекли: ваш циљ није промена власти. Ваш циљ је одговорност и правда. А промена власти ће доћи сама уз тај циљ. Јер успели сте да велики део Србије почне да обраћа пажњу и што је најважније и велики део Србије која је до сада безрезервно гласала за власт. А када само део њих, само 10%, престане да подржава власт, то ће донети и политичку промену у Србији. То је оно што страшно плаши власт и тера их на уступке. И све ће бити искључиво ваша заслуга.
Зато држ'те се децо.
© Саша
https://t.me/uz_svoj_narod
09.01.202518:58
08.01.202510:56
Црква Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија, задужбина краља Драгутина, до 1830-1831 године је била манастир. Центар једне од 8 епископија које је основао Свети Сава (зетску, хвостанску, хумску, топличку, будимљанску, дабарску, моравичку). Моравичка епископија се налазила у некадашњим Моравицама, данашњем Ариљу.
Црква је преживела многа тешка искушења за време Турске окупације, више пута је скрнављена и паљена, а постоје записи да су је Турци чак користили и као шталу. Око 70 година је црква (у то време манастир) запустела, услед навале Турака и сеоба становништва један кратак период се није ни знало коме је црква посвећена, па се мислило да је у питању Свети Пахомије који се слави истог датума када и Свети Ахилије, све док учитељ Владимир Поповић из Ариља, у другој половини 19. века, није очистио фреске од гарежи и увидео да је у питању Свети Ахилије.
Вероватно услед недостатка монаштва у тешким временима манастир Свети Ахилије, који се може сврстати уз остале наше велике светиње, попут Студенице, Милешеве, Ђурђевих ступова, Дечана, Грачанице, постепено постаје црква. Метох манастира Ариље је био манастир Благовештење у Овчар Бањи који је познат и по томе да се ту замонашио Патријарх Павле. У манастиру Благовештење је била и ариљска преписивачка школа. Други метох је био манастир у Годовику. У средњем веку у Ариљу је постојала и ковница новца. Ариљска црква је позната још и по фресци Архангела Гаврила још позната и под именом Плави Анђео.
Црква је некада чувала мошти Драгутиновог сина Урошица и мошти Светог Ахилија, али данас су те гробнице празне а мошти изгубљене. Можда је сада тренутак да Српска православна црква затражи мошти Светог Краља Милутина од Бугарске православне цркве и смести их баш у ову цркву док се не створе околности и вратимо нашег краља у његов маузолеј манастир Бањску.
Хвала Марку Хуберу и каналу Огњило за видео који су нам послали.
☦️ Созерцање - запратите
Црква Светог Ахилија, задужбина краља Драгутина, до 1830-1831 године је била манастир. Центар једне од 8 епископија које је основао Свети Сава (зетску, хвостанску, хумску, топличку, будимљанску, дабарску, моравичку). Моравичка епископија се налазила у некадашњим Моравицама, данашњем Ариљу.
Црква је преживела многа тешка искушења за време Турске окупације, више пута је скрнављена и паљена, а постоје записи да су је Турци чак користили и као шталу. Око 70 година је црква (у то време манастир) запустела, услед навале Турака и сеоба становништва један кратак период се није ни знало коме је црква посвећена, па се мислило да је у питању Свети Пахомије који се слави истог датума када и Свети Ахилије, све док учитељ Владимир Поповић из Ариља, у другој половини 19. века, није очистио фреске од гарежи и увидео да је у питању Свети Ахилије.
Вероватно услед недостатка монаштва у тешким временима манастир Свети Ахилије, који се може сврстати уз остале наше велике светиње, попут Студенице, Милешеве, Ђурђевих ступова, Дечана, Грачанице, постепено постаје црква. Метох манастира Ариље је био манастир Благовештење у Овчар Бањи који је познат и по томе да се ту замонашио Патријарх Павле. У манастиру Благовештење је била и ариљска преписивачка школа. Други метох је био манастир у Годовику. У средњем веку у Ариљу је постојала и ковница новца. Ариљска црква је позната још и по фресци Архангела Гаврила још позната и под именом Плави Анђео.
Црква је некада чувала мошти Драгутиновог сина Урошица и мошти Светог Ахилија, али данас су те гробнице празне а мошти изгубљене. Можда је сада тренутак да Српска православна црква затражи мошти Светог Краља Милутина од Бугарске православне цркве и смести их баш у ову цркву док се не створе околности и вратимо нашег краља у његов маузолеј манастир Бањску.
Хвала Марку Хуберу и каналу Огњило за видео који су нам послали.
☦️ Созерцање - запратите
26.12.202407:34
Марш из моје авлије!
☦️ Созерцање - запратите
☦️ Созерцање - запратите
24.11.202418:57
Свети краљ спасао манастир и народ у њему од Турака
После Косовског боја (на Видовдан 1389.), Турци су се, као бесни вуци размилели по Србији и почели да харају, пале, чине насиља и убијају. Српски народ напуштао је своје куће и имовину и бежао у шуме и неприступачне кланце, да би спасао голи живот. Маса народа из околине Дечана сабрала се у манастир, под окриље и заштиту Светог краља. Једне суботе народ је испунио манастир, као пчеле кошницу. Настала је тамна ноћ, монаси су се повукли у своје келије и манастиром је завладала тишина. Само жижак у кандилу више кивота Светог краља својом слабом и треперавом светлошћу обасјавао је мрачни простор храма и ликове Светитеља на иконостасу. Ову тишину наруши вика и јако лупање Турака на манастирску капију. Под њиховим притиском капија попусти, и они,
као бесни вуци, са урликањем упадоше у манастир, спремни на насиље и клање невиног народа. Али у том часу њихово урликање надјача страшан земљотрес, а на небу почеше да севају муње и праште громови, као да је наступио смак света. Страх обузе и Турке и Србе, и одједном настаде гробна тишина. Црква се испуни силном светлошћу, која се из ње разли по читавом манастиру и његовој околини. Светлост је била тако јака, да се игла могла видети на стотину метара око манастира. У том се отворе црквена врата и на њима се појави Свети краљ, у златном оделу, дуге и беле браде, са крстом у десној руци, те стаде код извора пред црквом. У том тренутку га окружи мноштво витезова са бојним копљима, а један витез на виловиту коњу, са исуканим мачем, стаде са десне стране Светог краља. То је био Милош Обилић. Ово чудо гледаху и Срби и Турци и од страха попадаше на земљу. Свети краљ прекрсти крстом на све четири стране и рече благо: „Идите, грешници, а мене, манастир и мој народ оставите на миру.“ После ових речи визија ишчезе, црквена се врата затворише и светлост угаси. У цркви се зачу дивно појање: „Да васкрсне Бог и расеју се непријатељи његови…“, а Турци као бесомучни побегоше из манастира.
☦️ Созерцање - Запратите
После Косовског боја (на Видовдан 1389.), Турци су се, као бесни вуци размилели по Србији и почели да харају, пале, чине насиља и убијају. Српски народ напуштао је своје куће и имовину и бежао у шуме и неприступачне кланце, да би спасао голи живот. Маса народа из околине Дечана сабрала се у манастир, под окриље и заштиту Светог краља. Једне суботе народ је испунио манастир, као пчеле кошницу. Настала је тамна ноћ, монаси су се повукли у своје келије и манастиром је завладала тишина. Само жижак у кандилу више кивота Светог краља својом слабом и треперавом светлошћу обасјавао је мрачни простор храма и ликове Светитеља на иконостасу. Ову тишину наруши вика и јако лупање Турака на манастирску капију. Под њиховим притиском капија попусти, и они,
као бесни вуци, са урликањем упадоше у манастир, спремни на насиље и клање невиног народа. Али у том часу њихово урликање надјача страшан земљотрес, а на небу почеше да севају муње и праште громови, као да је наступио смак света. Страх обузе и Турке и Србе, и одједном настаде гробна тишина. Црква се испуни силном светлошћу, која се из ње разли по читавом манастиру и његовој околини. Светлост је била тако јака, да се игла могла видети на стотину метара око манастира. У том се отворе црквена врата и на њима се појави Свети краљ, у златном оделу, дуге и беле браде, са крстом у десној руци, те стаде код извора пред црквом. У том тренутку га окружи мноштво витезова са бојним копљима, а један витез на виловиту коњу, са исуканим мачем, стаде са десне стране Светог краља. То је био Милош Обилић. Ово чудо гледаху и Срби и Турци и од страха попадаше на земљу. Свети краљ прекрсти крстом на све четири стране и рече благо: „Идите, грешници, а мене, манастир и мој народ оставите на миру.“ После ових речи визија ишчезе, црквена се врата затворише и светлост угаси. У цркви се зачу дивно појање: „Да васкрсне Бог и расеју се непријатељи његови…“, а Турци као бесомучни побегоше из манастира.
☦️ Созерцање - Запратите
Shown 1 - 24 of 48
Log in to unlock more functionality.