Милош Ковић (званичан канал)
Званични телеграм канал
TGlist rating
0
0
TypePublic
Verification
Not verifiedTrust
Not trustedLocation
LanguageOther
Channel creation dateFeb 11, 2025
Added to TGlist
Feb 11, 2025Latest posts in group "Милош Ковић (званичан канал)"
13.05.202518:58
11.05.202515:43
09.05.202520:57
Трагом Трампових изјава о САД у Другом светском рату: Зна се ко је имао највећу улогу у победи — RT Balkan
https://rt.rs/svet/140673-dan-pobede-moskva-amerika-donald-tramp-prekrajanje-istorije/
https://rt.rs/svet/140673-dan-pobede-moskva-amerika-donald-tramp-prekrajanje-istorije/
09.05.202517:16
09.05.202511:15
09.05.202511:14
09.05.202511:14
Срећан Дан Победе!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
06.05.202507:17
05.05.202520:33
05.05.202520:02
"Дан увече" о сукобу источне и западне цивилизације: Ко жели да разбије Русију? — RT Balkan
https://rt.rs/rusija/140465-dan-uvece-ruski-narod-na-meti/
https://rt.rs/rusija/140465-dan-uvece-ruski-narod-na-meti/
05.05.202520:00
03.05.202520:07
02.05.202520:07
Власеница
02.05.202520:07
Records
20.02.202523:59
1.1KSubscribers28.03.202523:59
100Citation index26.03.202523:59
15.3KAverage views per post26.03.202523:59
15.3KAverage views per ad post15.01.202510:49
20.69%ER26.03.202523:59
1410.67%ERR09.05.202511:14
Срећан Дан Победе!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
Иван Пријма је превео на српски језик легендарну песму „Журавли“ („Ждралови“).
Да ли знате како је настала ова чувена песма о Другом светском рату?
Породица Газданов из Северне Осетије имала је седам синова. Први је погинуо 1941. године под Москвом. Друга двојица – бранећи Севастопољ 1942. године. Када је добила умрлицу за трећег сина, мајка им је умрла од туге. Тројица синова Газданов су дала животе у биткама за ослобођење Новоросијска, Кијева и Белорусије. Умрлицу за седмог сина, који је пао у боју за Берлин, сеоски поштар је одбио да носи кући хероја. Када су старешине села дошле до оца Газданова, затекле су га како седи на кућном прагу са једином унуком на рукама. Тада је и очево срце заувек стало…
У родном селу седморице хероја 1963. године подигнут је споменик са скулптуром тужне мајке од које одлеће седам ждралова. Посетивши ово место, дагестански песник Расул Гамзатов је написао бесмртне стихове, за које је затим створио музику композитор Јан Френкељ.
Расул Гамзатов
ЖДРАЛОВИ
(превод на српски – Иван Пријма)
Учини ми се некад да војници,
Што су у боју душе предали,
У црну земљу закопани нису
Већ постадоше – бели ждралови.
До данас они, отуд, из давнина,
Још лете и одозго шаљу клик.
Стога ли често тужно заћутимо,
Кад у небеса погледамо ми?
Вечерас опет видим их без броја:
У сутону небеском – ждралови,
Сви лете редом, к’о у војном строју,
К’о некад, кад су пољем ходили.
Лете ли, лете: пут дугачак им је,
И прозивају један другога.
И ждралов клич и јецај у висини
На нашу песму сетну подсећа.
Све лети небом то уморно јато
У магли лети, када гасне дан.
У том је строју мало место дато
Које ћу можда заузети сам.
Кад дође дан, са ждраловима, клином,
И ја ћу кренут’ кроз тај сиви мрак
Да зовем птичјим криком са висина
Вас, моје миле, што на земљи знам.
Памтимо и не дајмо другима да забораве подвих совјетских војника који су ослободили свет од фашизма!
09.05.202511:15
05.05.202520:00
Log in to unlock more functionality.
